Osmo poglavlje
Zaštiti svoju porodicu od razornih uticaja
1-3. (a) Iz kojih izvora dolaze razorni uticaji koji prete porodici? (b) Kakva je ravnoteža potrebna roditeljima u zaštiti njihove porodice?
TREBA da pošalješ svog dečkića u školu, a napolju je pljusak. Kako postupaš u toj situaciji? Da li ga puštaš da izleti kroz vrata bez ikakve odeće za kišu? Ili mu oblačiš tako mnogo odeće da se jedva kreće? Naravno, ne činiš ni jedno ni drugo. Daješ mu samo ono što je potrebno da ne bi pokisao.
2 Na sličan način, roditelji moraju pronaći uravnotežen način da zaštite svoju porodicu od razornih uticaja koji pljušte na njih iz mnogih izvora — industrija zabave, mediji, vršnjaci i ponekad čak i škola. Neki roditelji čine veoma malo ili ništa da zaštite svoju porodicu. Drugi, smatrajući skoro sav spoljašnji uticaj štetnim, tako ograničavaju svoju decu da ona osećaju kao da ih guše. Da li je moguće postići ravnotežu?
3 Da, moguće je. Ići u krajnosti nije efikasno i može povećati verovatnost katastrofe (Propovednik 7:16, 17). Ali, kako hrišćanski roditelji pronalaze ispravnu ravnotežu u zaštićivanju svoje porodice? Osmotrimo tri područja: obrazovanje, društvo i rekreaciju.
KO ĆE POUČAVATI TVOJU DECU?
4. Kako hrišćanski roditelji treba da gledaju na obrazovanje?
4 Hrišćanski roditelji pridaju visoku vrednost obrazovanju. Oni znaju da školovanje pomaže deci da čitaju, pišu i komuniciraju, kao i da rešavaju probleme. Ono ih takođe treba poučiti kako da uče. Veštine koje deca steknu u školi mogu im pomoći da uspeju uprkos izazovima današnjeg sveta. Pored toga, dobro obrazovanje im može pomoći da obavljaju bolji posao (Poslovice 22:29).
5, 6. Kako deca u školi mogu biti izložena iskrivljenim informacijama o seksualnim stvarima?
5 Međutim, škola takođe dovodi decu u kontakt s drugom decom — od kojih mnoga imaju iskrivljena gledišta. Na primer, uzmi u obzir njihova gledišta o seksu i moralu. U jednoj srednjoj školi u Nigeriji, jedna devojka slobodnog morala imala je običaj da savetuje svoje školske drugarice o polnom životu. One su je gorljivo slušale, iako su njene ideje bile pune besmisla koji je ona pokupila iz pornografske literature. Neke devojke su eksperimentisale njenim savetom. Kao rezultat, jedna devojka je vanbračno zatrudnela i umrla od abortusa koji je izvršila sama.
6 Nažalost, u školi neke pogrešne informacije o seksu ne dolaze od dece, već od učitelja. Mnogi roditelji su zaprepašćeni kad škole poučavaju decu o polnom životu bez iznošenja informacija o moralnim merilima i odgovornosti. Majka jedne 12-godišnje devojčice je rekla: „Mi živimo u veoma religioznom, konzervativnom kraju, a opet baš u lokalnoj srednjoj školi, oni dečacima daju kondome!“ Ona i njen muž su se zabrinuli kad su saznali da je njihova kćerka dobijala seksualne ponude od dečaka njenog uzrasta. Kako roditelji mogu zaštititi svoju porodicu od takvih neispravnih uticaja?
7. Kako se najbolje mogu osujetiti pogrešne informacije o polnom životu?
7 Da li je najbolje zaštititi decu od svakog spominjanja seksualnih stvari? Ne. Bolje je da ti sam svoju decu poučiš o polnom životu (Poslovice 5:1). Istina, u nekim delovima Evrope i Severne Amerike, mnogi roditelji se snebivaju što se tiče te teme. Slično tome, u nekim afričkim zemljama, roditelji retko sa svojom decom razgovaraju o polnom životu. „To nije deo afričke kulture“, kaže jedan otac iz Sijera Leonea. Neki roditelji smatraju da poučavati decu o polnom životu znači davati im ideje koje će ih dovesti do toga da počine nemoral! Ali, kakvo je Božje gledište?
BOŽJE GLEDIŠTE O POLNOM ŽIVOTU
8, 9. Kakve se dobre informacije o seksualnim stvarima nalaze u Bibliji?
8 Biblija jasno stavlja do znanja da nema ništa sramotno kad se u ispravnom kontekstu razgovara o polnom životu. U Izraelu je Božjem narodu bilo rečeno da se sakupe, uključujući njihovu „decu“, da bi slušali glasno čitanje Mojsijevog zakona (Ponovljeni zakoni 31:10-12; Isus Navin 8:35). Zakon je otvoreno spominjao izvesne seksualne stvari, uključujući menstruaciju, tečenje semena, blud, preljubu, homoseksualnost, incest i bestijalnost (Levitska 15:16, 19; 18:6, 22, 23; Ponovljeni zakoni 22:22). Nakon takvih čitanja roditelji su nesumnjivo morali dosta toga da objašnjavaju svojim radoznalim mladima.
9 U petom, šestom i sedmom poglavlju Poslovica postoje odlomci koji prenose ljubazan roditeljski savet o opasnostima seksualnog nemorala. Ti stihovi pokazuju da nemoral može ponekad biti iskušenje (Poslovice 5:3; 6:24, 25; 7:14-21). Ali, oni poučavaju da je to neispravno i da ima katastrofalne posledice, te pružaju vođstvo koje mladima pomaže da izbegavaju nemoralne puteve (Poslovice 5:1-14, 21-23; 6:27-35; 7:22-27). Nadalje, nemoral je stavljen nasuprot zadovoljavanju seksualne želje u svom ispravnom okviru, unutar braka (Poslovice 5:15-20). Kakav divan obrazac poučavanja koji roditelji mogu da slede!
10. Zašto davanje božanskog spoznanja o polnom životu neće navesti decu da počine nemoral?
10 Da li takvo poučavanje navodi decu da počine nemoral? Naprotiv, Biblija poučava: „Pravednici [se] izbavljaju znanjem“ (Priče Solomunove 11:9, DK). Da li želiš da izbaviš svoju decu od uticaja ovog sveta? Jedan otac je rekao: „Još otkad su deca bila veoma mala, nastojali smo da s njima budemo potpuno otvoreni što se tiče polnog života. Na taj način, kad čuju da druga deca govore o seksu, ona nisu radoznala. Nema neke velike misterije.“
11. Kako se deca mogu progresivno poučavati o intimnim stvarima života?
11 Kao što je primećeno u ranijim poglavljima, seksualno obrazovanje treba da počne rano. Kad malu decu poučavaš da nabroje delove tela, nemoj preskakati njihove intimne delove kao da su oni na neki način sramni. Poučavaj ih kako se oni ispravno nazivaju. Kako vreme prolazi, neophodne su pouke o privatnosti i granicama. Najbolje je kad oba roditelja poučavaju decu da su ti delovi tela posebni, da uopšte uzev ne smeju da ih drugi diraju ili da se pokazuju drugima, i da se o njima nikada ne sme ružno pričati. Dok deca rastu, treba ih informisati s obzirom na to kako se muškarac i žena sastaju da začnu dete. U vreme kad njihovo telo počne da ulazi u pubertet, oni već treba da dobro znaju za promene koje treba očekivati. Kao što je osmotreno u 5. poglavlju, takvo obrazovanje takođe može pomoći da se deca zaštite od seksualnog zlostavljanja (Poslovice 2:10-14).
DOMAĆI ZADATAK KOJI IMAJU RODITELJI
12. Koja se iskrivljena gledišta često naučavaju u školama?
12 Roditelji treba da budu spremni da osujete druge pogrešne predstave koje se možda naučavaju u školi — svetske filozofije kao što su evolucija, nacionalizam ili predstava da nijedna istina nije apsolutna (1. Korinćanima 3:19; uporedi s Postanjem 1:27; Levitskom 26:1; Jovanom 4:24; 17:17). Mnogi iskreni školski službenici preveliku važnost pridaju daljnjem školovanju. Premda je dodatno obrazovanje stvar ličnog izbora, neki učitelji veruju da je to jedini put ka bilo kakvom ličnom uspehua (Psalam 146:3-6).
13. Kako se deca koja idu u školu mogu zaštititi od neispravnih predstava?
13 Ako roditelji žele da osujete neispravne ili iskrivljene nauke, oni moraju znati kakvu pouku primaju njihova deca. I zato, roditelji, upamtite da i vi imate domaći zadatak! Pokazujte istinsko zanimanje za školovanje svoje dece. Razgovarajte s njima posle škole. Pitajte ih šta uče, šta im se najviše sviđa, šta im je najveći izazov. Pregledavajte domaće zadatke, sveske i rezultate testova. Nastojte da upoznate njihove nastavnike. Neka nastavnici znaju da cenite njihov rad i da želite da budete od pomoći na bilo koji način na koji možete.
PRIJATELJI TVOJE DECE
14. Zašto je bitno da bogobojazna deca biraju dobre prijatelje?
14 „Gde si za ime sveta to čuo?“ Koliko roditelja postavlja to pitanje, užasnuto nečim što je njihovo dete reklo ili uradilo i što izgleda potpuno suprotno njegovom karakteru? I koliko često odgovor uključuje nekog novog prijatelja u školi ili komšiluku? Da, drugovi duboko utiču na nas, bilo da smo mladi ili stari. Apostol Pavle je upozorio: „Ne varajte se! zla društva kvare dobre običaje“ (1. Korinćanima 15:33; Poslovice 13:20). Mladi su posebno podložni pritisku vršnjaka. Oni su skloni da budu nesigurni u sebe i možda ponekad osećaju da ih savladava želja da ugode svojim drugovima i da ih impresioniraju. Koliko je onda bitno da izaberu dobre prijatelje!
15. Kako roditelji mogu voditi svoju decu u izboru prijatelja?
15 Kao što to zna svaki roditelj, deca neće uvek dobro izabrati; potrebno im je neko vođstvo. Nije stvar u tome da im se izaberu prijatelji. Umesto toga, dok rastu, poučavaj ih razboritosti i pomaži im da vide koje osobine treba da vrednuju kod prijatelja. Glavna osobina je ljubav prema Jehovi i prema vršenju onoga što je ispravno u njegovim očima (Marko 12:28-30). Poučavaj ih da vole i poštuju one koji su pošteni, dobrohotni, velikodušni, marljivi. Tokom porodičnog studija, pomaži deci da prepoznaju takve osobine kod biblijskih ličnosti i da zatim pronađu te iste crte kod drugih u skupštini. Pružaj primer time što ćeš koristiti iste kriterijume u biranju svojih vlastitih prijatelja.
16. Kako roditelji mogu paziti na izbor prijatelja svoje dece?
16 Da li znaš ko su prijatelji tvoje dece? Zašto ih tvoja deca ne dovedu kući tako da ih možeš upoznati? Takođe možeš pitati svoju decu šta druga deca misle o tim prijateljima. Jesu li poznati po pokazivanju lične čestitosti ili po tome da vode dvostruki život? Ako je ovo drugo slučaj, pomozi svojoj deci da rezonuju o tome zašto bi takvo društvo moglo da im naškodi (Psalam 26:4, 5, 9-12). Ako kod svog deteta primetiš nepoželjne promene u ponašanju, oblačenju, stavu ili govoru, možda moraš razgovarati o njegovim ili njenim prijateljima. Tvoje dete možda provodi vreme s nekim prijateljem koji vrši negativan uticaj. (Uporedi s Postanjem 34:1, 2.)
17, 18. Osim upozorenja na loše drugove, koju praktičnu pomoć roditelji mogu pružiti?
17 Pa ipak, nije dovoljno samo da poučiš svoju decu da izbegavaju loše drugove. Pomozi im da pronađu dobre. Jedan otac kaže: „Uvek bismo nastojali da nađemo zamenu. Tako kad je škola htela da naš sin bude u fudbalskom timu, moja žena i ja smo seli s njim i razgovarali zašto to ne bi bila dobra ideja — zbog novih drugova koji bi bili uključeni. Ali, onda smo predložili da uzmemo neku drugu decu iz skupštine i sve ih odvedemo u park na fudbal. I to je fino funkcionisalo.“
18 Mudri roditelji pomažu svojoj deci da pronađu dobre prijatelje i da zatim s njima uživaju u zdravoj rekreaciji. Međutim, mnogim roditeljima samo pitanje rekreacije predstavlja izazove.
KAKVA REKREACIJA?
19. Koji biblijski primeri pokazuju da nije grešno da se porodice zabavljaju?
19 Da li Biblija osuđuje zabavljanje? Daleko od toga! Biblija kaže da ima „vreme smeha ... i vreme kad se igra“b (Propovednik 3:4). Božji narod u drevnom Izraelu uživao je u muzici i plesanju, igrama i zagonetkama. Isus Hrist je prisustvovao jednoj velikoj svadbenoj proslavi i ’velikoj gozbi‘ koju mu je spremio Matej Levije (Luka 5:29; Jovan 2:1, 2). Sasvim je sigurno da Isus nije drugima kvario veselje. Nikada u svom domu nemoj smeh i zabavljanje smatrati grehom!
20. Šta roditelji treba da zadrže na umu kad obezbeđuju rekreaciju za porodicu?
20 Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11, NW). Zato obožavanje Jehove treba da bude izvor radosti, a ne nešto što baca senku neveselosti na život. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 16:15.) Deca su po prirodi živahna i puna energije koja može da se oslobodi u igri i rekreaciji. Dobro odabrana rekreacija je više od zabave. To je način da dete uči i sazreva. Poglavar porodice je odgovoran da se pobrine za potrebe svog domaćinstva u svemu, uključujući rekreaciju. Međutim, potrebna je ravnoteža.
21. Koje zamke postoje u današnjoj rekreaciji?
21 U ovim problematičnim ’poslednjim danima‘, ljudsko društvo je puno ljudi koji ’više mare za slasti nego za Boga‘, baš kao što je prorečeno u Bibliji (2. Timoteju 3:1-5). Za mnoge je rekreacija glavna stvar u životu. Toliko zabave stoji na raspolaganju da ona lako može potisnuti važnije stvari. Nadalje, dosta današnje zabave naglašava seksualni nemoral, nasilje, zloupotrebu droge i druge upadljivo štetne postupke (Poslovice 3:31). Šta može da se uradi da se mladi sačuvaju od štetne zabave?
22. Kako roditelji mogu vaspitavati svoju decu da donose mudre odluke u vezi s rekreacijom?
22 Roditelji treba da postave granice i ograničenja. Ali ne samo to, oni treba da poučavaju svoju decu kako da prosuđuju koja je rekreacija štetna i da znaju koliko je previše. Takvo vaspitanje zahteva vreme i napor. Osmotrimo jedan primer. Otac dvojice dečaka je primetio da njegov stariji sin prilično često sluša jednu novu radio stanicu. Zato je otac jednog dana, dok se svojim kamionom vozio na posao, uključio tu istu stanicu. Povremeno bi stao i brzo zapisao stihove izvesnih pesama. Kasnije je seo sa svojim sinovima i razgovarao o onome što je čuo. Postavljao je pitanja o gledištu, počevši sa: „Šta ti misliš?“, i pažljivo je slušao njihove odgovore. Nakon rezonovanja o tome uz korišćenje Biblije, dečaci su se složili da više ne slušaju tu stanicu.
23. Kako roditelji mogu da zaštite svoju decu od nezdrave zabave?
23 Mudri hrišćanski roditelji proveravaju muziku, televizijski program, videotrake, stripove, videoigre i filmove koji interesuju njihovu decu. Oni gledaju ilustraciju na omotu, tekstove i ambalažu, čitaju novinske revije i gledaju odlomke. Mnogi su šokirani izvesnom „zabavom“ koja je upućena današnjoj deci. Oni koji žele da zaštite svoju decu od nečistih uticaja sede s porodicom i razgovaraju o opasnostima, koristeći Bibliju i na Bibliji temeljene publikacije, kao što su knjiga Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja i članci u časopisima Kula stražara i Probudite se!.c Kad roditelji postave čvrste granice, kad su dosledni i razumni, oni obično vide dobre rezultate (Matej 5:37; Filipljanima 4:5, NW).
24, 25. Koji su neki zdravi oblici rekreacije u kojima porodice mogu zajedno uživati?
24 Naravno, ograničavanje štetnih oblika rekreacije samo je deo bitke. Loše mora da se kompenzira dobrim, inače deca mogu skrenuti na neispravan put. Mnoge hrišćanske porodice imaju bezbrojne srdačne i srećne uspomene na rekreaciju u kojoj su zajedno uživali — piknici, izleti, kampovanje, igranje igara i sportova, putovanje radi posete rođacima ili prijateljima. Nekima je jednostavno glasno zajedničko čitanje za relaksaciju veliki izvor zadovoljstva i utehe. Drugi uživaju u pričanju smešnih ili zanimljivih priča. Drugi opet rade na zajedničkim hobijima, na primer, drvenariji i drugim zanatima, kao i sviranju muzičkih instrumenata, crtanju ili proučavanju Božjeg stvarstva. Deca koja uče da uživaju u takvoj razonodi zaštićena su od velikog dela nečiste zabave i uče da rekreacija ne znači samo da pasivno sediš i da te neko zabavlja. Učestvovanje je često zabavnije od posmatranja.
25 Društveni skupovi takođe mogu biti oblik rekreacije koji donosi nagrade. Kad su dobro nadgledavani i nisu neobično veliki ili da oduzimaju previše vremena, oni tvojoj deci mogu pružiti više od zabave. Oni mogu pomoći da se prodube veze ljubavi u skupštini. (Uporedi s Lukom 14:13, 14; Judom 12.)
TVOJA PORODICA MOŽE POBEDITI SVET
26. Kad se radi o zaštiti porodice od nezdravih uticaja, koja je najvažnija osobina?
26 Bez sumnje, zaštita tvoje porodice od razornih uticaja sveta zahteva dosta napornog rada. Ali, postoji jedna stvar koja će, više od bilo čega drugog, omogućiti uspeh. To je ljubav! Tesne porodične veze pune ljubavi učiniće tvoj dom sigurnom lukom i unaprediće komunikaciju, što je velika zaštita od loših uticaja. Nadalje, još je važnije razvijanje jedne druge vrste ljubavi — ljubavi prema Jehovi. Kad takva ljubav prožima porodicu, verovatnije je da će deca odrasti mrzeći i samu pomisao da se ne dopadnu Bogu tako što bi podlegla svetskim uticajima. A roditelji koji od srca vole Jehovu nastojaće da oponašaju njegovu razumnu, uravnoteženu ličnost punu ljubavi (Efescima 5:1; Jakov 3:17). Ako roditelji to čine, njihova deca neće imati razloga da na obožavanje Jehove gledaju samo kao na neki spisak stvari koje im nisu dozvoljene ili kao na način života koji je lišen zabave ili smeha, od čega žele da što pre pobegnu. Umesto toga, ona će videti da je obožavanje Boga najsrećniji, najpotpuniji mogući način života.
27. Kako porodica može pobediti svet?
27 Porodice koje ostaju ujedinjene u srećnoj, uravnoteženoj službi Bogu, nastojeći svesrdno da ostanu „neokaljane i besprekorne“ od iskvarujućih uticaja ovog sveta, izvor su radosti za Jehovu (2. Petrova 3:14, Ča; Poslovice 27:11). Takve porodice idu stopama Isusa Hrista, koji se odupro svakom naporu Sotoninog sveta da ga okalja. Pri kraju svog ljudskog života, Isus je mogao da kaže: „Ja pobedih svet“ (Jovan 16:33). Neka i tvoja porodica pobedi svet i raduje se večnom životu!
a Za osmatranje dodatnog obrazovanja, vidi brošuru Jehovini svedoci i obrazovanje, koju je izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc., strane 4-7.
b Hebrejska reč ovde prevedena ’smeh‘ može se, u drugim oblicima, prevesti „igrati“, „pružati neku razonodu“, „slaviti“ ili čak „zabavljati se“.
c Izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.