Kad je neki član porodice bolestan

1, 2. Kako je Sotona upotrebio tragediju i bolest u pokušaju da slomi Jovov integritet?

ČOVEK Jov sigurno mora biti ubrojan među one koji su se radovali srećnom porodičnom životu. Biblija ga naziva ’najviđenijim od svih sinova Istoka‘. On je imao sedam sinova i tri kćeri, ukupno desetoro dece. Takođe je imao sredstava da se dobro brine za svoju porodicu. Što je najvažnije, on je preuzimao vođstvo u duhovnim aktivnostima i bio je zainteresovan za položaj svoje dece pred Jehovom. Sve to dovelo je do tesnih i srećnih porodičnih veza (Jov 1:1-5).

² Jovove prilike nisu izmakle pažnji Sotone, zakletog neprijatelja Jehove Boga. Sotona, koji neprestano traži načine da slomi integritet Božjih slugu, napao je Jova tako što je uništio njegovu srećnu porodicu. Zatim je ’udario Jova zlim prištem od pete do temena‘. Tako se Sotona nadao da će pomoću tragedije i bolesti slomiti Jovov integritet (Jov 2:6-8).

3. Kakvi su bili simptomi Jovove bolesti?

³ Biblija ne pruža medicinski naziv Jovove bolesti. Ipak, ona nam govori o simptomima. Njegovo telo je bilo pokriveno crvima, a na njegovoj koži koja se raspadala formirale su se kraste. Jovov dah je bio odvratan, a njegovo telo je zaudaralo. Razdirao ga je bol (Jov 7:5; 19:17, NW; 30:17, 30). Jov je u agoniji seo u pepeo i grebao se komadom razbijenog zemljanog suda (Jov 2:8). Zaista jadan prizor!

4. Kakvo iskustvo s vremena na vreme ima svaka porodica?

⁴ Kako bi ti reagovao kad bi bio pogođen jednom takvom ozbiljnom bolešću? Danas Sotona ne pogađa Božje sluge bolešću kao što je to učinio Jovu. Pa opet, s obzirom na ljudsku nesavršenost, stresove svakodnevnog života i sve lošiju sredinu u kojoj živimo, jednostavno moramo očekivati da će se s vremena na vreme članovi porodice razboleti. Uprkos preventivnim merama koje možda preduzimamo, svi smo mi podložni bolesti, iako će malo ko trpeti u tolikoj meri kao Jov. Kad bolest napadne naš dom, to zaista može biti izazov. Pogledajmo zato kako nam Biblija pomaže da se suočimo s tim posvudašnjim neprijateljem čovečanstva (Propovednik 9:11; 2. Timoteju 3:16).

5. Kako članovi porodice obično reaguju u slučajevima privremene bolesti?

⁵ Uvek je teško kad se, iz bilo kog razloga, naruši normalna rutina života, a to je posebno slučaj ako je to narušavanje izazvano dugotrajnom bolešću. Čak i neka kratkotrajna bolest zahteva izmene, ustupke i žrtve. Zdravi članovi porodice možda moraju da ćute da bi omogućili bolesniku da se odmori. Možda moraju da se odreknu izvesnih aktivnosti. Pa ipak, u većini porodica čak i mala deca imaju saosećanja prema bolesnom bratu, sestri ili roditelju, iako možda povremeno moraju da se opomenu da budu obzirna (Kološanima 3:12). U slučaju privremene bolesti, porodica je obično spremna da uradi ono što je potrebno. Osim toga, svaki član porodice se nada da bi se prema njemu pokazala slična obzirnost ako bi se on ili ona razboleli (Matej 7:12).

6. Kakve se reakcije ponekad vide ako je član porodice pogođen ozbiljnom, dugotrajnom bolešću?

⁶ Međutim, šta ako je bolest veoma ozbiljna i ako su narušavanja drastična i dugotrajna? Na primer, šta ako je neko u porodici paralizovan zbog moždane kapi, onesposobljen Alchajmerovom bolešću ili oslabljen nekom drugom bolešću? Ili šta ako je neki član porodice pogođen mentalnom bolešću, kao što je šizofrenija? Uobičajena početna reakcija je sažaljenje — tuga što onaj koga volimo toliko pati. Međutim, nakon sažaljenja mogu uslediti druge reakcije. Kad članovi porodice ustanove da ih bolest jedne osobe veoma mnogo pogađa i da ograničava njihove slobode, oni mogu osetiti ogorčenje. Možda se pitaju: „Zašto to mora da mi se dogodi?“

7. Kako je Jovova žena reagovala na njegovu bolest, i šta je očigledno zaboravila?

⁷ Izgleda da je nešto slično prolazilo kroz misli Jovove žene. Priseti se, ona je već bila doživela gubitak svoje dece. Dok su se odvijali ti tragični događaji, ona je nesumnjivo osećala sve veću zbunjenost. Konačno, kad je videla kako je njen nekada aktivan i krepak muž pogođen mučnom, odvratnom bolešću, izgleda da je izgubila iz vida bitan faktor koji je zasenjivao sve tragedije — odnos koji su ona i njen muž imali s Bogom. Biblija kaže: „Reče mu [Jovu] žena njegova; Još ustraješ u dobroćudnosti svojoj! Proklinji Boga i umri!“ (Jov 2:9).

8. Kad je neki član porodice veoma bolestan, koji će stih pomoći drugim članovima porodice da zadrže ispravno gledište?

⁸ Mnogi se osećaju frustrirano, čak ljutito, kad se njihov život iz korena promeni zbog bolesti nekog drugog. Pa ipak, hrišćanin koji rezonuje o toj situaciji na kraju treba da uvidi da mu to pruža priliku da pokaže istinitost svoje ljubavi. Prava ljubav je „strpljiva, puna dobrote ... [i] nije koristoljubiva ... sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu čuva, sve snosi“ (1. Korinćanima 13:4-7). Prema tome, umesto da dozvolimo da nama ovladaju negativna osećanja, neophodno je da uradimo sve što možemo da ih držimo pod kontrolom (Poslovice 3:21).

9. Kakva zasiguranja mogu porodici pomoći duhovno i emocionalno kad je neki član ozbiljno bolestan?

⁹ Šta može da se učini da bi se sačuvalo duhovno i emocionalno dobro porodice kad je jedan njen član ozbiljno bolestan? Naravno, svaka bolest zahteva svoju specifičnu negu i lečenje, i ne bi bilo podesno da se u ovoj publikaciji preporučuju bilo koje procedure medicinskog ili kućnog lečenja. Međutim, u duhovnom smislu, Jehova „prihvata sve koji padaju“ (Psalam 145:14). Kralj David je pisao: „Blago onome koji se za sirote brine! njega će Gospod u zli dan izbaviti. Gospod će ga gledati i život mu čuvati! ... Gospod će ga bolna na odru krepiti“ (Psalam 41:2-4). Jehova održava svoje sluge na duhovnom životu, čak i kad su emocionalno iskušani iznad svojih granica (2. Korinćanima 4:7). Mnogi članovi porodice koji se suočavaju s ozbiljnom bolešću u svom domaćinstvu ponavljaju reči psalmiste: „U velikoj sam žalosti; oživi me, Gospode, po reči svojoj!“ (Psalam 119:107).

10, 11. (a) Šta je bitno da bi se porodica uspešno suočila s bolešću? (b) Kako se jedna žena suočila s bolešću svog muža?

¹⁰ „Duh čoveka u bolesti podržava“, kaže jedna biblijska poslovica, „ali duh oboren ko će podignuti?“ (Poslovice 18:14). Trauma može pogoditi duh porodice kao i „duh čoveka“. Ipak, „mirno srce život jeste telu“ (Poslovice 14:30). Da li će se porodica uspešno suočiti s ozbiljnom bolešću ili neće u velikoj meri zavisi od stava, ili duha njenih članova. (Uporedi s Poslovicama 17:22.)

¹¹ Jedna hrišćanka je morala da podnese da gleda kako je njen muž oslabljen moždanim udarom samo šest godina nakon što su se uzeli. „Govor mog muža je bio strašno narušen i postalo je skoro nemoguće da se razgovara s njim“, priseća se ona. „Trebalo mi je veoma mnogo duševnog napora da pokušam da razumem šta se borio da kaže.“ Zamisli takođe duševnu patnju i frustraciju koju je sigurno doživljavao njen muž. Šta je taj par radio? Iako su živeli dosta daleko od hrišćanske skupštine, ta sestra je radila sve što je mogla da bi ostala duhovno jaka time što je držala korak sa svim najnovijim organizacionim informacijama kao i sa stalnim prilivom duhovne hrane u časopisima Kula stražara i Probudite se!. To joj je pružalo duhovnu snagu da se brine za svog dragog muža do njegove smrti četiri godine kasnije.

12. Kao što je vidljivo u Jovovom slučaju, kako bolesnik ponekad doprinosi?

¹² U Jovovom slučaju upravo je on, koji je pogođen, ostao jak. „Dobro smo primili od Boga, a zlo zar da ne primamo?“, pitao je on svoju ženu (Jov 2:10). Zato ne čudi što je učenik Jakov kasnije naveo Jova kao izvanredan primer strpljivosti i podnošenja! U Jakovu 5:11 čitamo: „Trpljenje Jobovo čuste, i kraj koji mu udeli Gospod videste. Jer je Gospod milosrdan i smiluje se.“ Slično tome, i danas je u mnogim slučajevima hrabar stav bolesnog člana porodice pomogao drugima u domaćinstvu da zadrže pozitivno stanovište.

13. Šta porodica koja doživljava ozbiljnu bolest ne sme da upoređuje?

¹³ Većina onih koji moraju da se nose s bolešću u porodici slaže se da nije neobično da je članovima porodice u početku teško da se suoče s činjenicama. Oni takođe ukazuju da je izuzetno važan način na koji neko gleda na tu situaciju. U početku je možda teško izvršiti promene i prilagođavanja u kućnoj rutini. Ali, ako se osoba zaista potrudi, ona se može naviknuti na novu situaciju. Kod toga je važno da svoje okolnosti ne upoređujemo s okolnostima drugih koji nemaju bolest u porodici, misleći da je njima lakše i da ’to jednostavno nije pošteno!‘ U stvari, niko zaista ne zna kakve terete drugi moraju da nose. Svi hrišćani nalaze utehu u Isusovim rečima: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati“ (Matej 11:28).

14. Kako se mogu postaviti ispravni prioriteti?

¹⁴ Uprkos ozbiljnoj bolesti, bilo bi dobro da porodica zadrži na umu nadahnute reči: „[Namere] tvrdo stoje gdje je mnogo savjetnika“ (Priče Solomunove 15:22, DK). Da li bi članovi porodice mogli da se sastanu i razgovaraju o situaciji koju je izazvala bolest? Sigurno bi bilo podesno da se to učini uz molitvu i da se u Božjoj Reči potraži vođstvo (Psalam 25:4). Šta treba osmotriti u takvom razgovoru? Pa, treba doneti medicinske, finansijske i porodične odluke. Ko će se brinuti za osnovnu negu? Kako porodica može sarađivati u pružanju podrške toj nezi? Kako će ti dogovori uticati na svakog člana porodice? Kako će biti zbrinute duhovne i druge potrebe glavnog staratelja?

15. Kakvu podršku Jehova pruža porodicama koje doživljavaju ozbiljnu bolest?

¹⁵ Usrdna molitva za Jehovino vođstvo, meditiranje o njegovoj Reči i hrabro držanje puta na koji ukazuje Biblija često dovodi do blagoslova iznad naših očekivanja. Bolest nekog člana porodice možda neće uvek popustiti. Ali, oslanjanje na Jehovu uvek vodi do najboljeg ishoda u bilo kojoj situaciji (Psalam 55:23). Psalmista je pisao: „Prihvati me, Gospode, milost tvoja. Kad se u srcu mome umnože brige, utehe tvoje ublažuju dušu moju“ (Psalam 94:18, 19; vidi takođe Psalam 63:7-9).

16, 17. Koje se tačke mogu istaći kad se s malom decom razgovara o bolesti brata ili sestre?

¹⁶ Ozbiljna bolest može prouzrokovati probleme za decu u porodici. Važno je da roditelji pomažu deci da razumeju potrebe koje su se pojavile i šta ona mogu učiniti da bi pomogla. Ako se razbolelo dete, braći i sestrama se mora pomoći da razumeju da dodatna pažnja i briga koju prima bolesnik ne znači da se druga deca manje vole. Umesto da dozvole da se razvije ogorčenje ili rivalstvo, roditelji mogu pomoći drugoj deci da formiraju tesniju vezu među sobom i da imaju istinsku naklonost dok sarađuju u postupanju u situaciji koju je izazvala bolest.

¹⁷ Mala deca obično spremnije reaguju kad roditelji apeluju na njihova osećanja nego kad opširno ili komplikovano objašnjavaju zdravstveno stanje. Zato im se može donekle predstaviti kroz šta prolazi bolesni član porodice. Ako zdrava deca vide kako bolest sprečava bolesnika da čini mnoge stvari koje su za njih same sasvim normalne, verovatnije je da će imati više „bratske ljubavi“ i da će biti ’milosrdna‘ (1. Petrova 3:8).

18. Kako se starijoj deci može pomoći da razumeju probleme koje izaziva bolest, i kako bi to njima moglo da koristi?

¹⁸ Starijoj deci treba pomoći da razumeju da postoji teška situacija i da to zahteva žrtve od strane svih u porodici. Uz plaćanje lekara i medicinskih računa, roditelji možda ne mogu da se brinu za drugu decu kako bi to ona želela. Hoće li se deca ljutiti na to i osećati da su nečega lišena? Ili će razumeti situaciju i biti spremna da učine potrebne žrtve? Mnogo zavisi od načina na koji se razgovara o toj stvari i duha koji se neguje u porodici. Zaista, u mnogim porodicama je bolest nekog člana porodice pomogla da se deca vaspitaju da slede Pavlov savet: „Ništa ne činite za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka čini da smatrate druge većim od sebe. I svaki od vas umesto da gleda samo svoju korist, neka uzme u obzir i tuđu korist“ (Filipljanima 2:3, 4).

19, 20. (a) Kakve odgovornosti nose poglavari porodice kad je neki član porodice bolestan? (b) Premda nije neki medicinski priručnik, na koji način Biblija pruža vođstvo u postupanju s bolešću?

¹⁹ Uravnoteženi hrišćani ne prigovaraju medicinskom lečenju sve dok ono nije suprotno Božjem zakonu. Kad se neki član njihove porodice razboli, oni brzo traže pomoć da bi bolesniku olakšali patnju. Pa ipak, možda postoje protivrečna profesionalna mišljenja koja se moraju odvagnuti. Pored toga, u zadnjim godinama se pojavljuju nove bolesti i novi poremećaji, a za mnoge od njih ne postoji opšte prihvaćena metoda lečenja. Ponekad je teško dobiti čak i tačne dijagnoze. Šta, onda, hrišćanin treba da uradi?

²⁰ Premda je jedan pisac Biblije bio lekar a apostol Pavle je svom prijatelju Timoteju pružio koristan medicinski savet, Pismo je moralni i duhovni vodič, a ne neki medicinski priručnik (Kološanima 4:14; 1. Timoteju 5:23). Zato u pitanjima medicinskog lečenja, poglavari hrišćanske porodice moraju donositi vlastite uravnotežene odluke. Možda mogu smatrati da treba da dobiju više profesionalnih mišljenja. (Uporedi s Poslovicama 18:17.) Oni će sigurno želeti najbolju dostupnu pomoć za svog bolesnog člana porodice, i većina to traži među redovnim lekarima. Nekima je lakše s alternativnim zdravstvenim terapijama. I to je lična odluka. Ipak, kad rešavaju zdravstvene probleme, hrišćani ne prestaju da dopuštaju da ’reč Božja bude žižak njihovoj nozi i svetlost njihovoj stazi‘ (Psalam 119:105). Oni i dalje slede smernice izložene u Bibliji (Isaija 55:8, 9). Zato se oni klone dijagnostičkih metoda koje mirišu na spiritizam i izbegavaju tretmane koji krše biblijska načela (Psalam 36:10; Dela apostolska 15:28, 29; Otkrivenje 21:8).

21, 22. Kako je jedna Azijatkinja rezonovala o jednom biblijskom načelu, i kako se odluka koju je ona donela pokazala ispravnom u njenoj situaciji?

²¹ Osmotrimo slučaj jedne mlade Azijatkinje. Neko vreme nakon što je počela da uči o Bibliji kroz proučavanje s jednim Jehovinim svedokom, ona je prerano rodila žensku bebu koja je imala samo 1 470 grama. Ta žena je bila strašno pogođena kad joj je lekar rekao da će beba biti teško retardirana i da nikada neće moći da hoda. On joj je savetovao da bebu preda u jedan sanatorijum. Njen muž je bio nesiguran u svemu tome. Kome je mogla da se obrati?

²² Ona kaže: „Sećam se da sam iz Biblije saznala da su ’deca nasleđe koje od Boga dolazi; nagrada je plod utrobe materine‘ “ (Psalam 127:3). Odlučila je da to „nasleđe“ odnese kući i brine za njega. U početku je bilo teško, ali uz pomoć hrišćanskih prijatelja iz lokalne skupštine Jehovinih svedoka, ta žena je mogla da izađe na kraj i obezbedi detetu specijalnu pomoć koja je bila potrebna. Dvanaest godina kasnije, to dete je išlo na sastanke u Dvoranu Kraljevstva i tamo je uživalo u društvu mladih. Majka komentariše: „Tako sam zahvalna što su me biblijska načela navela da učinim ono što je ispravno. Biblija mi je pomogla da zadržim čistu savest pred Jehovom Bogom a ne da žalim do kraja svog života.“

23. Kakvu utehu Biblija pruža bolesnima i onima koji brinu za njih?

²³ Bolest nas neće pratiti zauvek. Prorok Isaija je unapred ukazao na vreme kad „niko od žitelja ne govori: Bolestan sam“ (Isaija 33:24). To obećanje će se ispuniti u novom svetu koji se brzo približava. Međutim, do tada moramo da živimo s bolešću i smrću. Na sreću, Božja Reč nam pruža vođstvo i pomoć. Temeljna pravila ponašanja koja pruža Biblija su trajna i ona nadmašuju gledišta nesavršenih ljudi koja se stalno menjaju. Zato se mudra osoba slaže s psalmistom koji je pisao: „Savršen je zakon Gospodnji, — on dušu krepi. Svedočanstvo Gospodnje je verno, — daje mudrost nevinome. ... Sve su presude Gospodnje istinite i pravedne. ... Ko ih drži, veliku nagradu ima“ (Psalam 19:8, 10, 12).