’Traži Jehovu‘ služeći mu kako on to želi

 1. Koje blagoslove imaš među Božjim narodom?

KAKVA je samo čast poznavati Boga koji ispunjava proročanstva! Ti si u prilici da doživiš ono o čemu je prorok Osija napisao: „Veridbom ću te za sebe vezati u vernosti i poznaćeš mene, Jehovu.“ Osija je opisivao rajske uslove u kojima će Božji narod bezbrižno živeti kad se vrati iz vavilonskog izgnanstva. Slično tome, Božji narod u savremeno doba uživa u duhovnom blagostanju i sigurnosti — kao da živi u rajskim okolnostima (Osija 2:18-20). Ti sada nosiš Božje ime kao jedan od njegovih predanih slugu — kao Jehovin svedok — i sigurno želiš da tako i ostane (Isaija 43:10, 12; Dela apostolska 15:14).

2, 3. (a) Zašto je Jehovi omrzao način na koji mu je služio njegov drevni narod? (b) Zašto treba da razmotrimo poruke koje su prenosili proroci?

² Drevni Izrael je bio narod predan Jehovi, od koga je dobio niz propisa koje nije imao nijedan drugi narod (Ponovljeni zakoni 4:33-35). Međutim, krajem devetog veka pre n. e. situacija među Izraelcima se toliko promenila da im je Bog preko proroka Amosa rekao: „Mrzim vaše praznike, odbacio sam ih... I ako mi prinosite žrtve paljenice, vaši žrtveni darovi neće mi biti mili“ (Amos 5:21, 22). Premda Bog tako nešto nije rekao današnjim skupštinama širom sveta, možeš li zamisliti kako bi se osećao kada bi on tako procenio tvoju službu? Da li možemo svi mi nešto naučiti iz toga?

³ U to davno doba Božji narod je tvrdio da služi Jehovi onako kako on to želi. Međutim, mnogi od njih su obožavali paganske bogove, kao što su hananski bog Val i likovi teleta, ili su prinosili žrtve na obrednim uzvišicama. Klanjali su se nebeskoj vojsci, a u isto vreme su se zavetovali Jehovi. Zato je istiniti Bog slao proroke da podstaknu narod da se vrati čistom obožavanju (2. Kraljevima 17:7-17; 21:3; Amos 5:26). Dakle, sasvim je jasno da i kod predanih Božjih slugu može biti nekih područja kojima treba pokloniti pažnju — možda su to neki postupci ili stavovi koje treba preispitati kako bismo bili sigurni da oni zaista pokazuju da služimo Jehovi onako kako on to želi.

 4. Kakvo je bilo stanje u Izraelu za vreme vladavine kralja Jerovoama II?

⁴ Razmisli o vremenu kada je prvi od dvanaestorice proroka govorio u Božje ime. Bilo je prorečeno da će Jehovin dan zadesiti desetoplemensko kraljevstvo Izraela. Međutim, na prvi pogled se činilo da je to bilo vreme procvata. Baš kao što je Jona prorekao, kralj Jerovoam II ponovo je postavio izraelsku granicu negde od Damaska na severu pa sve do Mrtvog mora (2. Kraljevima 14:24-27). Premda je Jerovoam činio zlo, Jehova je bio veoma strpljiv i nije želeo da potpuno istrebi Izrael. Pružio je šansu Izraelcima da se pokaju, da ga ’traže i žive‘ (Amos 5:6).

 5. Zašto je Jehova odbacio Izraelce?

⁵ Izraelci su to vreme blagostanja mogli iskoristiti da se vrate Jehovi tako što bi ga bolje upoznali i činili ono što je po njegovoj volji. Ali oni su bili samouvereni i smatrali su da se ’nevolja neće približiti, da ih neće stići‘ (Amos 9:10). Mogli bismo reći da su zaboravili Jehovu jer su se ’nasitili i srce se njihovo uzvisilo‘ (Osija 13:6). Ne bi trebalo da smatramo kako je to samo drevna istorija koja nema nikakve veze s nama. Zapazi zašto je Jehova vodio parnicu protiv Izraelaca: „Pošto si ti odbacio znanje, ja ću odbaciti tebe da mi više ne služiš kao sveštenik.“ Oni su bili predani Jehovi i živeli su u porodicama čiji su članovi takođe bili predani Bogu. Pa ipak, neki od njih nisu imali istinsko ’znanje o Bogu‘ (Osija 4:1, 6).

 6. U kom smislu Izraelci nisu dovoljno znali o Bogu?

⁶ Ne može se reći da Izraelci nikada nisu čuli Božje zapovesti, jer su o tome morali da poučavaju svoju decu. Većina njih je verovatno čula neke biblijske izveštaje od svojih roditelja, u razgovoru s drugima ili prilikom zajedničkih skupova (Izlazak 20:4, 5; Ponovljeni zakoni 6:6-9; 31:11-13). Na primer, čuli su šta se desilo kad je Aron napravio zlatno tele dok je Mojsije bio na gori Sinaj da bi primio Deset zapovesti (Izlazak 31:18–32:9). Dakle, Izraelci su u vreme proroka donekle poznavali Zakon i čuli su za neke istorijske događaje. Međutim, to znanje je bilo beskorisno jer ih nije podsticalo da služe Bogu onako kako je on to želeo.

 7. (a) Kako su Izraelci tako lako postali neposlušni? (b) Kako neki hrišćanin može ’početi da zaboravlja svog Stvoritelja‘?

⁷ Možda se pitaš: ’Kako je moguće da su Izraelci tako lako postali neposlušni?‘ Osija je rekao: „Izrael je zaboravio svog Tvorca“ (Osija 8:14). U izvornom hebrejskom tekstu koristi se glagolski oblik koji ukazuje na početak radnje i može se prevesti izrazom „počeli da zaboravljaju“. Izraelci nisu iznenada zaboravili Jehovu. Naprotiv, postepeno su gubili iz vida koliko je važno da mu služe onako kako on to želi. Šta misliš, da li bi hrišćanin mogao upasti u takvu zamku? Uzmimo za primer čoveka koji ozbiljno shvata svoju obavezu da izdržava porodicu (1. Timoteju 5:8). Razumljivo je što posao koji radi smatra važnim. Međutim, možda mu je na poslu iskrslo nešto neplanirano i on smatra da mora propustiti neke hrišćanske sastanke da bi završio posao. S vremenom mu izostajanje sa sastanaka sve lakše pada, i sve češće ih propušta. Malo-pomalo, njegov odnos sa Bogom slabi, i on ’počinje da zaboravlja svog Stvoritelja‘. Nešto slično se može desiti nekom hrišćaninu čiji roditelji ili rođaci ne dele njegova verska ubeđenja. On treba da odluči koliko će im vremena posvetiti i kada (Izlazak 20:12; Matej 10:37). Svaki hrišćanin mora odvagnuti koliko će vremena i pažnje posvetiti putovanjima, hobijima ili nekoj drugoj vrsti zabave.

 8. Šta je u Amosovo vreme značilo imati ’čiste zube‘?

⁸ Mi proučavamo Božju Reč i to znanje primenjujemo u životu. Pa ipak, svako od nas treba da razmisli o jednom izrazu koji je Amos upotrebio u svojoj knjizi, a to je izraz ’čisti zubi‘. Bog je preko Amosa upozorio svoj narod: „Ja sam dao da vam zubi ostanu čisti u svim vašim gradovima i da nema hleba u svim vašim mestima“ (Amos 4:6). Zubi im nisu bili čisti zato što su ih prali, već zato što nisu imali šta da jedu, bili su gladni. Pored toga, Amos je upozoravao da će biti ’gladi i žeđi, ali ne gladi za hlebom niti žeđi za vodom, nego za slušanjem Jehovinih reči‘ (Amos 8:11).

9, 10. (a) Kako se može desiti da hrišćanin gladuje u duhovnom smislu? (b) Zašto treba da budemo svesni te opasnosti?

⁹ Žalosno stanje koje vlada u hrišćanskom svetu predstavlja ispunjenje Amosovih reči. Za razliku od toga, Božjem narodu širom sveta otvaraju se „brane na nebesima“. Taj narod je blagoslovljen obiljem duhovne hrane (Malahija 3:10; Isaija 65:13, 14). Međutim, svaki hrišćanin treba da se pita: ’Koliko duhovne hrane ja uzimam?‘ Neki naučnici su na osnovu istraživanja u laboratoriji ustanovili da su životinje kojima je u mozgu bio oštećen centar koji reguliše osećaj gladi, izgubile apetit u toj meri da su umirale od gladi iako su dobijale obilje hrane! Može li se desiti da neki hrišćanin toliko izgubi želju za duhovnom hranom da počne gladovati iako je okružen obiljem duhovne hrane?

¹⁰ Imajući u mislima svoje okolnosti, razmisli o sledećem: Jehova je Izraelcima dao obilje duhovne hrane. Imali su Zakon preko koga su mogli ojačati svoj odnos s Bogom. Poučavali su svoju decu i usađivali u njih istinu o Bogu. Takođe su imali proroke koji su im pomagali da razumeju Božju volju. Uprkos svemu tome počeli su da zaboravljaju Jehovu. Biblija kaže da su se u danima Osije u materijalnom smislu ’nasitili i da se srce njihovo uzvisilo‘ (Osija 13:6; Ponovljeni zakoni 8:11; 31:20). Ukoliko ne želimo da materijalne stvari postanu važnije od našeg odnosa s Bogom, svakodnevno treba da budemo svesni te opasnosti (Sofonija 2:3).

11, 12. (a) Zašto su za vreme vladavine kralja Ozije proroci morali da podstiču narod da se vrati Jehovi? (b) Šta je Joilo posebno naglasio?

¹¹ Dok je Jerovoam II vladao u Izraelu, u Judi je vladao Ozija (koga su zvali i Azarija). On je proširio područje pod svojom vlašću i sagradio kule u Jerusalimu. Ozija je „postao veoma moćan“ jer mu je ’istiniti Bog pomagao‘. On je „činio ono što je ispravno u Jehovinim očima“ i „stalno je tražio Boga“. Međutim, mnogi u Judi su i dalje prinosili žrtve na obrednim uzvišicama (2. Letopisa 26:4-9).

¹² Premda su ljudi u Judi i Izraelu nosili Božje ime, iz ovoga se vidi da je njihovo obožavanje često uključivalo i neke običaje koje Bog nije odobravao. Proroci su pokušavali da im pomognu da uvide razliku između pravog i krivog obožavanja. „Vratite se meni svim svojim srcem, u postu, plaču i naricanju,“ molio ih je Bog preko Joila (Joilo 2:12). Zapazi da je Bog želeo da mu se njegov narod vrati „svim svojim srcem“. Da, problem je bio u njihovom srcu (Ponovljeni zakoni 6:5). Mogli bismo reći da su oni samo formalno služili Jehovi, ali mu nisu bili odani celim srcem. Jehova je uvek iznova preko svojih proroka naglašavao koliko su važni dobrota, pravda i krotost — a to su sve osobine koje dolaze iz srca (Matej 23:23).

13. O čemu su morali da razmisle Judejci koji su se vratili iz izgnanstva u Vavilonu?

¹³ Pogledajmo sada šta se desilo posle povratka Judejaca u domovinu. Iako je pravo obožavanje koje se temeljilo na Zakonu bilo obnovljeno, nije sve bilo onako kako treba. Judejci su postili na godišnjicu nekih događaja povezanih sa uništenjem Jerusalima. Zato ih je Jehova pitao: ’Kad ste postili, da li ste meni postili?‘ Taj grad je bio uništen da bi se izvršila Božja pravda, a to svakako nije bio događaj koji je trebalo oplakivati. Trebalo je da se ti Judejci vesele na radosnim svečanostima zbog blagoslova koje im je donelo pravo obožavanje, a ne da se osvrću na prošlost i da u žalosti poste (Zaharija 7:3-7; 8:16, 19). Takođe je trebalo da poklone pažnju i drugim stvarima. Čemu, na primer? „Po istinskoj pravdi sudite i jedan drugom pokazujte dobrotu i milosrđe... i u svom srcu ne smišljajte zlo jedan drugome“ (Zaharija 7:9, 10). Svi možemo nešto naučiti iz onoga što su proroci govorili Božjem narodu o obožavanju Boga svim srcem.

14. (a) Šta je Bog zahtevao od onih koji su se vratili iz izgnanstva? (b) Kako su proroci naglasili šta je važnije u službi Bogu?

¹⁴ Šta znači služiti Bogu celim srcem? Pa, šta se zahtevalo od Božjeg naroda i pre i posle izgnanstva? Izraelci su morali da se drže Božjih moralnih merila. Takođe je bilo nekih aktivnosti koje su bile propisane Zakonom, uključujući i okupljanje da bi narod čuo i naučio šta je Božja volja. Sem toga, Bog je preko svojih proroka naglašavao da treba razvijati i ispoljavati dobrotu, pravdu, krotost, milosrđe i skromnost. Zapazi kako je Jehova istakao te osobine kada je rekao: „Meni je dobrota mila, a ne žrtva, i poznavanje Boga, a ne žrtve paljenice“ i „Sejte seme u pravednosti, žanjite milost“ (Osija 6:6; 10:12; 12:6). Mihej je rekao: „Da li Jehova, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da postupaš pravedno, da voliš dobrotu i da skromno hodiš sa njim?“ (Mihej 6:6-8). A prorok Sofonija je podstakao Božji narod: „Tražite Jehovu, svi krotki na zemlji... Tražite pravednost, tražite krotost“ (Sofonija 2:3). Da bismo služili Bogu onako kako on to želi, moramo razvijati te osobine.

15. Koje osobine hrišćani treba da pokazuju u svojoj službi, u skladu sa savetima proroka?

¹⁵ Kakvu ulogu te osobine igraju u našoj službi Bogu? Ti znaš da je propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu veoma važno (Matej 24:14; Dela apostolska 1:8). Ali zapitaj se: ’Da li smatram da je propovedanje na mom području neprijatan zadatak koji me opterećuje? Ili to smatram prilikom da pomognem osobama koje treba da čuju biblijsku poruku koja im može spasti život? Da li sam milosrdan prema ljudima?‘ Da, trebalo bi da nas milosrđe i dobrota podstaknu da upozorimo druge na dolazak Jehovinog dana. Pravednost nam takođe može pomoći da tu poruku prenosimo svim ljudima (1. Timoteju 2:4).

16, 17. Zašto su krotost i skromnost veoma važne u tvojoj službi?

¹⁶ Kao još jedan primer uzmimo našu obavezu da idemo na hrišćanske sastanke, koji su, kao što znaš, veoma važni (Jevrejima 10:24, 25). Da li si razmišljao kako je to povezano s krotošću i skromnošću? Krotke osobe su dovoljno ponizne da prihvate pouku i da sprovedu u delo to što su naučile, pokazujući time da primenjuju Jehovin zakon. Skromna osoba je svesna svojih granica, i shvata da joj je potrebno ohrabrenje i znanje koje se može dobiti na sastancima.

¹⁷ Na osnovu ovih primera uviđaš kakvu pouku možemo izvući iz onoga što su proroci govorili. Ipak, šta ako si primetio da treba da izvršiš neke promene na jednom od spomenutih područja ili možda na više njih? Ili šta ako si napravio neke ozbiljne greške, pa te to još uvek opterećuje? Knjige dvanaestorice proroka mogu ti pružiti utehu i pomoć.

18. (a) Za koga dvanaestorica proroka imaju naročito utešnu poruku? (b) Kakva se osećanja u tebi bude kad razmišljaš o Jehovi koji moli svoj narod da mu se vrati?

¹⁸ Kao što smo videli, proroci o kojima govorimo nisu samo optuživali i osuđivali narod. Opisali su Jehovu kao Boga koji podstiče svoj narod da mu se vrati. Razmisli o osećanjima koja stoje iza sledećih Osijinih reči: „Dođite, vratimo se Jehovi, jer nas je on rastrgao, ali će nas i izlečiti. On nas je udarao, on će i zaviti naše rane... Tada ćemo upoznati Jehovu i težićemo da ga sve bolje upoznamo“ (Osija 6:1-3). Tačno je da je Jehova Bog u svojoj pravdi izvršio presudu nad Izraelom i zatim nad Judom. Međutim, trebalo je da njegov narod shvati da su te nevolje vodile ka njihovom duhovnom isceljenju (Jevrejima 12:7-13). Da se Jehovin buntovan narod obratio, on bi ga ’izlečio‘ i ’zavio mu rane‘. Zamisli čoveka koji kleči da bi zavio rane svom prijatelju. A sada zamisli da to čini Jehova. Jehova je zaista milosrdan Bog, koji zavija rane onima koji žele da mu se vrate! Zar nas to ne podstiče da mu se vratimo ako smo mu sagrešili? (Joilo 2:13).

19. Šta znači poznavati Jehovu?

¹⁹ Šta u stvari znači vratiti se Bogu? Osija nas podseća da nije dovoljno samo da ’upoznamo‘ Boga već treba da ’težimo da ga sve bolje upoznamo‘. Jedan savremeni biblijski priručnik kaže u vezi sa Osijom 6:3 sledeće: „Jedno je znati nešto o Bogu, a sasvim drugo upoznati Boga. Kao što nije isto čitati o ljubavi i nekoga stvarno voleti.“ Nije dovoljno da samo površno znamo Jehovu. On za nas mora biti stvaran, poput pouzdanog prijatelja kome se slobodno možemo obratiti (Jeremija 3:4). Ako uspostaviš takav odnos s njim, razumećeš kako se on oseća zbog nekih tvojih postupaka, a to ti može mnogo pomoći da mu služiš onako kako on to želi.

20, 21. Kako je kralj Josija postupio kada je saznao šta je Božja volja?

²⁰ Kralj Josija je izvrstan primer u tome kako treba služiti istinitom Bogu. Pogledajmo malo bolje šta se dogodilo. U vreme kada je Josija postao kralj, narod je bio u rasulu zbog idolopoklonstva, nasilja i prevara, naročito u vreme vladavine Manasije i Amona (2. Kraljevima 21:1-6, 19-21). Sofonijin savet da ’traži Jehovu‘ sigurno je pozitivno uticao na Josiju, jer je ’počeo da traži Boga svog praoca Davida‘. Josija je pokrenuo jednu akciju u kojoj je uklonio idolopoklonstvo iz Jude, a tu akciju je proširio čak i na područje severnog kraljevstva (Sofonija 1:1, 14-18; 2:1-3; 3:1-4; 2. Letopisa 34:3-7).

²¹ Kada je očistio zemlju od idola, Josija je nastavio da traži Jehovu. Naredio je da se popravi hram. Tokom radova bila je pronađena ’knjiga Jehovinog zakona, dobijenog preko Mojsija‘, što je verovatno bio originalni primerak Zakona. Kako je Josija reagovao kada je pred njim pročitana ta knjiga? „Kad je kralj čuo reči zakona, razderao je svoje haljine.“ On je takođe ’razderao svoje srce‘ i odmah je počeo da sprovodi u delo ono što je čuo. Nije se opravdavao govoreći da je već dosta toga uradio. Sećaš li se kakvi su bili rezultati reforme koju je sproveo? „Dok je god on bio živ [Izraelovi sinovi] nisu odstupali od Jehove, Boga svojih praočeva“ (2. Letopisa 34:8, 14, 19, 21, 30-33; Joilo 2:13).

22. Šta možemo naučiti iz Josijinog primera?

²² ’Kako bih ja postupio u takvoj situaciji?‘, mogao bi se pitati. Da li bi i ti, poput Josije, poslušao reči proroka i izmenio svoje ponašanje ili način razmišljanja? Premda ne živimo u doba Sofonije i Josije, sigurno uviđamo da i danas treba da uvažimo Božje poruke i savete. Dakle, ako neki hrišćanin oseća u srcu potrebu da promeni nešto u svom načinu života ili u svojoj službi, proučavanje knjiga dvanaestorice proroka može ga podstaći da preduzme potrebne korake (Jevrejima 2:1).

23. Šta treba da uradiš ukoliko smatraš da treba da se popraviš na nekim područjima svog života?

²³ Možda se ponekad osećaš kao što se osećao Jona kada je bio u trbuhu velike ribe: „Oteran sam od očiju tvojih! Hoću li opet moći da gledam tvoj sveti hram?“ (Jona 2:4). Pa ipak, nas, nesavršene ljude koji često prave greške, mogu ohrabriti Jehovine reči: „Vratite se meni, i ja ću se vratiti vama!“ (Malahija 3:7). Ukoliko smatraš da treba da ojačaš svoj odnos s Jehovom, starešine iz tvoje skupštine rado će ti pomoći u tome. Kao i kad voziš auto, najpre moraš ubaciti u prvu brzinu. Kad jednom kreneš, napredak će biti sve lakši. Možeš biti siguran da će te Jehova podržati i da će ti pomoći, jer je on „milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote“ (Joilo 2:12-14). Saveti proroka nesumnjivo su ohrabrujući za sve koji se trude da služe Bogu onako kako on to želi.