„Saslušajte šta ću vam sada reći u svoju odbranu“

1, 2. Šta apostola Pavla dovodi u Jerusalim i kakvi problemi ga tamo očekuju?

PAVLE ponovo korača uskim, prometnim ulicama Jerusalima. Nijedan drugi grad nema toliko važnu ulogu u istoriji Jehovinog naroda. Većina stanovnika Jerusalima je ponosna na njegovu slavnu prošlost. Pavle zna da mnogi hrišćani u Jerusalimu još uvek pridaju veliku važnost Mojsijevom zakonu i da nisu u potpunosti prihvatili nov način na koji ih Jehova poučava kako da mu služe. Zato uviđa da je osim materijalne pomoći, zbog koje je prvenstveno i došao iz Efesa u ovaj veliki grad, potrebno pružiti i pomoć u duhovnom pogledu (Dela 19:21). Uprkos mogućim opasnostima, čvrsto je rešio da svoju nameru sprovede u delo.

² Šta ga očekuje u Jerusalimu? Jedan problem će napraviti hrišćani koje su uznemirile glasine o njemu. Još veće probleme će mu napraviti Hristovi neprijatelji. Izneće lažne optužbe protiv njega, tući će ga i smišljati kako da ga ubiju. Međutim, ti nemili događaji će Pavlu pružiti priliku da iznese svoju odbranu. Njegova poniznost, hrabrost i vera u suočavanju s takvim problemima predstavljaju izuzetan primer za današnje hrišćane. Da vidimo kako.

3-5. (a) Na kakvom sastanku je Pavle bio u Jerusalimu i o čemu je tamo bilo reči? (b) Koje pouke možemo izvući iz sastanka koji je Pavle imao sa starešinama u Jerusalimu?

³ Pavle i oni koji su doputovali s njim u Jerusalim odmah sutradan odlaze kod skupštinskih starešina. U izveštaju se ne spominje nijedan od apostola koji su još uvek bili živi, možda zato što su otišli da propovedaju u drugim delovima sveta. Međutim, Isusov brat Jakov je i dalje bio tu (Gal. 2:9). Verovatno je Jakov vodio sastanak na kom su bili Pavle i „sve starešine“ (Dela 21:18).

⁴ Pavle je pozdravio starešine „a onda im je detaljno ispričao šta je Bog učinio među ljudima iz drugih naroda posredstvom njegove službe“ (Dela 21:19). Možemo samo zamisliti koliko ih je to ohrabrilo. I mi smo danas radosni kada čujemo kako propovedanje napreduje u drugim zemljama (Posl. 25:25).

⁵ Pavle je kasnije verovatno spomenuo da je doneo priloge iz Evrope. Svi prisutni su sigurno bili veoma srećni i zahvalni što su se ta braća iz udaljenih mesta brinula za njih. Zato su starešine počele „da slave Boga“ (Dela 21:20a). Slično tome, mnogi koji danas dožive neke katastrofe ili su ozbiljno bolesni duboko su dirnuti kada ih suvernici u pravi čas ohrabre i priteknu im u pomoć.

 6. Za koji je problem Pavle saznao?

⁶ Starešine su zatim otkrile Pavlu da u Judeji postoji jedan problem koji se odnosi na njega lično. Rekli su mu: „Brate Pavle, vidiš koliko hiljada vernika ima među Judejcima i svi oni se revno drže Zakona. Ali čuli su glasine o tebi da sve Judejce koji žive među drugim narodima učiš da odbace Mojsijev zakon, govoreći im da ne obrezuju decu i da se ne drže judejskih običaja“a (Dela 21:20b, 21).

7, 8. (a) Koje su pogrešno gledište imali mnogi hrišćani u Judeji? (b) Zašto se pogrešno razmišljanje nekih hrišćana jevrejskog porekla nije moglo smatrati otpadništvom?

⁷ Zašto su se mnogi hrišćani revno držali Mojsijevog zakona kada je prošlo više od 20 godina otkad je on ukinut? (Kol. 2:14). Apostoli i starešine koji su se 49. godine n. e. sastali u Jerusalimu poslali su pismo skupštinama u kom su rekli da oni iz drugih naroda koji su prihvatili veru ne treba da se obrežu niti da se drže Mojsijevog zakona (Dela 15:23-29). Međutim, u tom pismu se ne spominju hrišćani jevrejskog porekla, od kojih mnogi nisu razumeli da Mojsijev zakon više ne važi.

⁸ Da li zbog tog pogrešnog mišljenja ti Judejci više nisu mogli biti hrišćani? Ne bi se moglo reći. Ovde se ne radi o tome da su oni nekada obožavali paganske bogove pa da su se i dalje držali nekih paganskih običaja. Zakon koji je hrišćanima jevrejskog porekla bio toliko važan dao je sam Jehova. Tu nije bilo ničeg demonskog niti pogrešnog. Međutim, taj Zakon se temeljio na starom savezu, dok su hrišćani sada bili pod novim savezom. Propisi saveza Zakona više nisu važili za one koji su želeli da na ispravan način služe Bogu. Hrišćani jevrejskog porekla koji su se i dalje držali Mojsijevog zakona nisu dovoljno dobro razumeli hrišćanska učenja, nego su pokušavali da postignu pravednost pred Bogom držeći se judejskih običaja, čime su pokazali da nemaju dovoljno poverenja u hrišćansku skupštinu. Morali su da promene svoj način razmišljanja i usklade ga sa novim saznanjima koja je Bog otkrio svojim slugamab (Jer. 31:31-34; Luka 22:20).

 9. Šta je Pavle govorio što se tiče Mojsijevog zakona?

⁹ Šta se može reći za glasine o tome da je Pavle učio Judejce koji žive među drugim narodima da „ne obrezuju decu i da se ne drže judejskih običaja“? Pavle je bio apostol poslat drugim narodima i njima je potvrdio odluku da nejevreji ne moraju da se drže Zakona. Takođe je otvoreno rekao da greše oni koji pokušavaju da ubede hrišćane nejevrejskog porekla da se obrežu u znak podložnosti Mojsijevom zakonu (Gal. 5:1-7). U gradovima u kojima je bio, Pavle je dobru vest propovedao i Judejcima. Onima koji su pozitivno reagovali sigurno je objasnio da je Isusovom smrću Zakon prestao da važi i da se pravednost postiže verom, a ne držanjem Zakona (Rimlj. 2:28, 29; 3:21-26).

10. Koji je uravnotežen stav Pavle imao što se tiče Zakona i obrezanja?

¹⁰ Međutim, Pavle je razumeo one kojima je bilo lakše da se drže nekih judejskih običaja, kao što je recimo da ne rade na sabat ili da ne jedu neku hranu (Rimlj. 14:1-6). I nije postavio pravila što se tiče obrezanja. U stvari, Pavle je obrezao Timoteja da Judejci ne bi prigovarali Timoteju jer su znali da mu je otac bio Grk (Dela 16:3). Obrezanje je bila lična stvar. Pavle je rekao Galatima: „Ništa ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, nego samo vera koja se vidi u pokazivanju ljubavi“ (Gal. 5:6). Međutim, bilo bi pogrešno ako bi se neko obrezao samo da bi ispunio Zakon ili zato što misli da će na taj način steći Jehovinu naklonost. Takvo razmišljanje bi otkrilo pomanjkanje vere.

11. Šta su starešine rekle Pavlu da uradi i šta je to moglo podrazumevati? (Videti i fusnotu.)

¹¹ Premda su glasine bile netačne, hrišćani jevrejskog porekla su ipak bili uznemireni zbog njih. Zato su starešine predložile Pavlu da uradi sledeće: „Među nama su četvorica ljudi koji su dali zavet Bogu. Povedi te ljude, obredno se očisti s njima i plati njihove troškove, tako da mogu da obriju glavu. Tada će svi znati da glasine koje su čuli o tebi nisu istinite, nego da si na pravom putu i da se držiš Zakona“c (Dela 21:23, 24).

12. Šta pokazuje da je Pavle bio fleksibilan i kako je reagovao na ono što su mu rekle jerusalimske starešine?

¹² Pavle je mogao da kaže da suština problema nije u glasinama koje su kružile o njemu nego u tome što su se hrišćani jevrejskog porekla revno držali Mojsijevog zakona. Ali, bio je fleksibilan sve dok to nije bilo u suprotnosti s Božjim načelima. On je ranije napisao: „Onima pod zakonom bio sam kao pod zakonom – premda ja nisam pod zakonom – da pridobijem one pod zakonom“ (1. Kor. 9:20). Pavle je sarađivao s jerusalimskim starešinama, tako da je ovom prilikom bio kao „pod zakonom“. Time nam je ostavio dobar primer da sarađujemo sa starešinama i da ne insistiramo na tome da se nešto uradi baš onako kako bismo mi želeli (Jevr. 13:17).

13. (a) Zašto su neki Judejci napravili metež u hramu? (b) Kako je Pavle izvukao živu glavu?

¹³ Situacija u hramu se zakomplikovala. Kako su se dani određeni za očišćenje bližili kraju, Judejci iz Azije su videli Pavla, pa su ga lažno optužili da nejevreje uvodi u hram i tako napravili pometnju u narodu. Da zapovednik rimske vojske nije intervenisao, Pavla bi pretukli na smrt. Ali vojni zapovednik je ipak naredio da ga okuju lancima. Od tog dana proći će više od četiri godine pre nego što Pavle ponovo bude na slobodi. Međutim, Pavle je i dalje bio u neposrednoj opasnosti. Kada je zapovednik pitao Judejce zašto su nasrnuli na Pavla, oni su uglas iznosili različite optužbe. U tom metežu nije mogao ništa da razume. Na kraju se situacija toliko zaoštrila da su Pavla doslovno morali da odnesu odatle. Kada su Pavle i rimski vojnici bili na samom ulazu u kasarnu, Pavle je rekao vojnom zapovedniku: „Molim te, dozvoli mi da se obratim narodu“ (Dela 21:39). On mu je to dozvolio i Pavle je hrabro nastavio da brani svoju veru.

14, 15. (a) Šta je Pavle objasnio Judejcima? (b) Šta je rimski zapovednik preduzeo da bi saznao zašto su Judejci ljuti na Pavla?

¹⁴ Pavle je počeo sledećim rečima: „Saslušajte šta ću vam sada reći u svoju odbranu“ (Dela 22:1). Tom mnoštvu se obratio na hebrejskom jeziku, zbog čega su se utišali. Otvoreno im je objasnio zašto je on postao Hristov sledbenik. Pavle je mudro spomenuo neke činjenice koje su Judejci mogli da provere ukoliko su to želeli. Pavle je bio školovan kod čuvenog Gamalila i progonio je Hristove sledbenike, što su neki od prisutnih verovatno znali. Međutim, na putu za Damask imao je viziju u kojoj mu se obratio uskrsnuli Hrist. Oni koji su bili s njim videli su bleštavu svetlost i čuli glas, ali nisu razumeli reči onoga koji mu je govorio (Dela 9:7; 22:9). Posle toga su ti ljudi morali da ga vode u Damask jer je zbog te vizije oslepeo. Tamo mu je Ananija, koga su Judejci u tom kraju dobro znali, čudom vratio vid.

¹⁵ Pavle je zatim ispričao kako mu se po povratku u Jerusalim Isus pojavio u hramu. Tada su se Judejci veoma uznemirili i povikali su: „Ubijte ga! Takav čovek ne zaslužuje da živi!“ (Dela 22:22). Da bi spasao Pavla, zapovednik ga je odveo u kasarnu. U nameri da otkrije zašto su Judejci toliko ljuti na Pavla, naredio je da ga ispitaju uz bičevanje. Međutim, Pavle je iskoristio zakonsku zaštitu koja mu je stajala na raspolaganju i rekao da je rimski građanin. Jehovine sluge i danas na sličan način koriste zakonsku zaštitu koja im je na raspolaganju da bi branili svoju veru. (Videti okvire „Rimski zakon i rimski građani“ i „Pravne bitke u savremeno doba“.) Kada je zapovednik čuo da je Pavle rimski građanin, shvatio je da mora naći drugi način da sazna ono što ga interesuje. Sutradan je izveo Pavla pred Sinedrion, jevrejski vrhovni sud, koji je sazvan posebno zbog tog slučaja.

16, 17. (a) Šta se desilo kada se Pavle obratio Sinedrionu? (b) Kako je Pavle pokazao poniznost?

¹⁶ Pavle je svoju odbranu pred Sinedrionom započeo sledećim rečima: „Braćo, sve do današnjeg dana ja živim potpuno čiste savesti pred Bogom“ (Dela 23:1). Tu su ga prekinuli. Izveštaj kaže: „Na to je prvosveštenik Ananija naredio onima koji su stajali pored Pavla da ga udare po ustima“ (Dela 23:2). Kakva uvreda! Bilo je jasno da su imali predrasude, jer su ga praktično proglasili lažovom pre nego što su za to izneti bilo kakvi dokazi. Nije čudo što je Pavle rekao: „Bog će udariti tebe, zide okrečeni! Kako možeš tu da sediš i da mi sudiš po Zakonu, a sam prestupaš Zakon, zapovedajući da me udaraju?“ (Dela 23:3).

¹⁷ Neki su bili zgranuti, ali ne zbog toga što je prvosveštenik naredio da udare Pavla, nego zbog onoga što je Pavle rekao. Zato su kazali: „Zar vređaš Božjeg prvosveštenika?“ Pavle im je svojim odgovorom pružio pouku o poniznosti i poštovanju Zakona. Rekao im je: „Braćo, nisam znao da je prvosveštenik. Jer pisano je: ’Ne govori loše o poglavaru svog naroda‘“d (Dela 23:4, 5; Izl. 22:28). Pavle je sada izabrao drugačiji pristup. Znajući da su članovi Sinedriona fariseji i sadukeji, rekao je: „Braćo, ja sam farisej i moji preci su bili fariseji. Izveden sam pred sud zato što verujem u uskrsenje mrtvih!“ (Dela 23:6).

18. Zašto je Pavle za sebe rekao da je farisej i kako bismo mi mogli imati sličan pristup u nekim situacijama?

¹⁸ Zašto je Pavle za sebe rekao da je farisej? Zato što su njegovi preci bili fariseji, što znači da je poticao iz porodice koja je pripadala toj sekti. Zbog toga je Pavle za mnoge još uvek mogao biti farisej.e Međutim, kako je Pavle mogao da svoje verovanje u uskrsenje poistoveti s farisejskim? Fariseji su verovali da duša živi posle smrti tela i da će duša pravednika ponovo živeti u ljudskom telu. Pavle nije verovao u to. On je verovao u uskrsenje o kakvom je Isus govorio (Jov. 5:25-29). Međutim, Pavle se slagao s farisejima da postoji nada u život nakon smrti, za razliku od sadukeja koji nisu verovali u budući život. I mi bismo mogli imati sličan pristup kada razgovaramo s ljudima koji kažu da su hrišćani. Mogli bismo reći da i mi verujemo u Boga. Doduše, oni možda veruju u Trojstvo, a mi verujemo u Boga kakvim ga Biblija predstavlja. Pa ipak, i mi i oni verujemo da postoji Bog.

19. Zašto je u Sinedrionu nastao nered?

¹⁹ Pavlova izjava je dovela do podele u Sinedrionu. O tome čitamo: „Svi su počeli da viču, a neki poznavaoci Zakona koji su bili fariseji ustali su i puni žestine rekli: ’Smatramo da ovaj čovek nije uradio ništa loše. Možda mu je stvarno govorio neki duh ili anđeo‘“ (Dela 23:9). To što su neki rekli da je možda anđeo govorio Pavlu, za sadukeje je bilo potpuno neprihvatljivo jer nisu verovali u anđele. (Videti okvir „Sadukeji i fariseji“.) Situacija se toliko zaoštrila da je vojni zapovednik još jednom morao da izbavi Pavla (Dela 23:10). Ipak, daleko od toga da Pavle više nije bio u opasnosti. Šta će dalje biti s njim? Više o tome saznaćemo u sledećem poglavlju.