Sastanci na kojima slavimo Jehovu

 1. Kakvu su pomoć učenici dobijali na sastancima i zašto im je to bilo neophodno?

KRATKO nakon Isusovog uskrsenja, učenici su se okupili da bi se međusobno ohrabrili. Budući da su bili u strahu od neprijatelja, zaključali su vrata. Ali svi njihovi strahovi su se raspršili kad se Isus pojavio među njima i rekao: „Primite sveti duh.“ (Pročitati Jovana 20:19-22.) Kasnije, kada su učenici ponovo bili na okupu, Jehova je na njih izlio sveti duh. To im je sigurno ulilo izuzetnu snagu, koja im je bila neophodna da bi se posvetili velikom poduhvatu koji je stajao pred njima (Dela 2:1-7).

 2. (a) Kako nam Jehova daje snagu i zašto nam je potrebna? (b) Zbog čega je porodično proučavanje izuzetno važno? (Videti fusnotu, kao i okvir „Porodično proučavanje“.)

² Mi nailazimo na slične teškoće kao naša braća iz prvog veka (1. Petr. 5:9). Ponekad nas muči strah od ljudi. Osim toga, potrebna nam je snaga koju Jehova daje da bismo istrajno propovedali (Ef. 6:10). Jehova nam tu snagu umnogome daje preko naša dva sedmična sastanaka. Sastanak vikendom obuhvata Javno predavanje i Razmatranje Stražarske kule. Sastanak radnim danom se zove Hrišćanski život i služba propovedanja.a Takođe imamo četiri veća godišnja skupa — regionalni kongres, dva pokrajinska sastanka i Spomen-svečanost. Zašto je važno da prisustvujemo tim sastancima? Kako su se u savremeno doba naši sastanci menjali dok nisu dobili današnji izgled? Šta otkriva naš stav prema sastancima?

3, 4. Na šta Jehova podstiče svoj narod? Navedi primere.

³ Jehova još od davnina podstiče svoj narod da se okuplja kako bi ga slavio. Na primer, on je 1513. pre n. e. dao Izraelcima svoj Zakon, koji je obuhvatao i odredbu o sedmičnom sabatu. Taj dan je trebalo posvetiti Bogu i poučavanju porodice Zakonu (Pon. zak. 5:12; 6:4-9). Kada su Izraelci poštovali tu zapovest, porodice su bile stabilne, a ceo narod je bio duhovno čist i jak. S druge strane, kad su prestupali Zakon, zanemarujući redovne sastanke na kojima se slavio Jehova, gubili su Božju naklonost (Lev. 10:11; 26:31-35; 2. Let. 36:20, 21).

⁴ Setimo se i primera koji nam je Isus pružio. On je imao običaj da svakog sabata ide u sinagogu (Luka 4:16). Posle njegove smrti i uskrsenja, učenici su nastavili da se redovno sastaju, iako više nisu bili pod obavezom da drže sabat (Dela 1:6, 12-14; 2:1-4; Rimlj. 14:5; Kol. 2:13, 14). Osim što su se na tim sastancima poučavali i hrabrili, prvi hrišćani su takođe prinosili Bogu žrtve hvale putem molitvi, komentara i pesama (Kol. 3:16; Jevr. 13:15).

 5. Zašto prisustvujemo skupštinskim sastancima i većim skupovima? (Videti i okvir „Kongresi jačaju jedinstvo Božjeg naroda“.)

⁵ Poput njih, kad prisustvujemo sedmičnim skupštinskim sastancima i većim godišnjim skupovima, mi pružamo podršku Božjem Kraljevstvu, dobijamo snagu putem svetog duha i hrabrimo druge izražavajući veru. Što je još važnije, imamo priliku da slavimo Jehovu dok se molimo, komentarišemo i pevamo. Naši sastanci ne izgledaju kao oni na koje su išli drevni Izraelci ili prvi hrišćani, ali su podjednako važni. Kako su naši sastanci s vremenom dobili današnji izgled?

6, 7. (a) Šta je svrha naših sastanaka? (b) Kako su se sastanci nekada razlikovali od grupe do grupe?

⁶ Kad je brat Čarls Tejz Rasel počeo da traga za istinom iz Božje Reči, uvideo je potrebu da se sastaje s drugima koji imaju isti cilj. On je 1879. napisao: „Zajedno s drugima iz Pitsburga organizovao sam i održavao sastanke na kojima smo proučavali Sveto pismo. Sastajali smo se nedeljom.“ Čitaocima Sionske stražarske kule upućen je poziv da se sastaju, tako da su se već 1881. u Pitsburgu sastanci održavali svake subote i nedelje. U Stražarskoj kuli od novembra 1895. rečeno je da je svrha tih sastanaka da se razvija „hrišćansko bratstvo, ljubav i zajedništvo“, kao i da se prisutni međusobno hrabre. (Pročitati Jevrejima 10:24, 25.)

⁷ Godinama su se izgled i raspored održavanja sastanaka razlikovali od grupe do grupe. Na primer, u pismu koje je objavljeno 1911, jedna grupa iz Sjedinjenih Država je izvestila: „Sastajemo se barem pet puta sedmično.“ Oni su te sastanke održavali ponedeljkom, sredom, petkom i dva puta nedeljom. Jedna grupa iz Afrike navela je u pismu objavljenom 1914: „Dva puta mesečno održavamo sastanke koji traju od petka do nedelje.“ Međutim, s vremenom su sastanci postali sličniji onima kakve imamo danas. Osmotrimo ukratko kako su se naši sastanci postepeno menjali.

 8. Koje su bile teme prvih javnih predavanja?

⁸ Javno predavanje. Godinu dana nakon što je počeo da izdaje Sionsku stražarsku kulu, brat Rasel je 1880, po ugledu na Isusa, krenuo na propovedničko putovanje (Luka 4:43). Dok je putovao od mesta do mesta, položio je temelj za sastanak koji danas zovemo Javno predavanje. U Stražarskoj kuli je najavljeno to propovedničko putovanje i rečeno je da će Raselu „biti drago da na sastancima otvorenim za javnost drži govor pod naslovom ’Stvari koje se odnose na Božje Kraljevstvo‘“. Nakon što su u mnogim gradovima osnovani razredi, to jest skupštine, svaka od njih je 1911. bila podstaknuta da pošalje u okolna područja braću koja su dobri govornici kako bi držali javna predavanja. Bilo je predviđeno da se u svakom mestu održi ukupno šest predavanja s temama kao što su sudnji dan i otkupnina. Posle svakog govora, najavljivano je ime predavača i tema predavanja za sledeću sedmicu.

 9. Kako se Javno predavanje menjalo tokom godina i kako možeš podržati taj sastanak?

⁹ U Stražarskoj kuli je 1945. najavljeno da će se širom sveta držati serija od osam javnih predavanja o „gorućim problemima našeg doba“. Decenijama su braća koristila ne samo teme koje su dobijala od vernog roba nego i govore koje su sama osmislila. Međutim, svi govornici su 1981. dobili uputstvo da svoje govore temelje na predlošcima koji se šalju skupštinama.b Do 1990, u nekim predlošcima bili su predviđeni prikazi i učešće publike, ali te godine su uputstva bila izmenjena i dopunjena. Od tada se javna predavanja iznose samo u vidu govora. Još jedna izmena stupila je na snagu 2008, kada je trajanje javnih predavanja skraćeno sa 45 na 30 minuta. Premda se ovaj sastanak tokom vremena menjao, dobro pripremljeni govori uvek su jačali veru u Božju Reč i produbljivali znanje o Božjem Kraljevstvu (1. Tim. 4:13, 16). Da li pozivaš ljude koji su pokazali zanimanje za istinu da čuju te govore i steknu dragocena saznanja iz Biblije?

10-12. (a) Kako se tokom godina menjao izgled Razmatranja Stražarske kule? (b) Koja pitanja bi bilo dobro da postavimo sebi?

¹⁰ Razmatranje Stražarske kule. Pilgrimi, putujući nadglednici koje je organizacija slala da posećuju skupštine, drže govore i predvode u službi propovedanja, predložili su 1922. da se uvede sastanak na kom bi se razmatrali članci iz Stražarske kule. Taj predlog je bio prihvaćen i u početku se to razmatranje održavalo sredinom sedmice ili nedeljom.

¹¹ U Stražarskoj kuli od 15. juna 1932. data su dodatna uputstva u vezi s tim sastankom. Po uzoru na razmatranje u Betelu, u članku je rečeno da taj sastanak treba da vodi jedan brat. Trojica braće bi sedela napred, naspram drugih, i naizmenično čitala odlomke. Pošto u to vreme u člancima nije bilo štampanih pitanja, voditelju je preporučeno da pozove prisutne da postavljaju pitanja o materijalu koji se osmatrao. Nakon toga bi pozvao ostale da odgovore na ta pitanja. U slučaju da je bilo potrebno nešto razjasniti, voditelj bi pružio „kratko i sažeto“ objašnjenje.

¹² U početku je svakoj skupštini bilo prepušteno da izabere izdanje časopisa koje je većina želela da proučava. Međutim, u Stražarskoj kuli od 15. aprila 1933. svim skupštinama je preporučeno da proučavaju tekuće izdanje. Zatim je 1937. rečeno da taj sastanak treba održavati nedeljom. Ovaj sastanak je dobio današnji izgled nakon što su u Stražarskoj kuli od 1. oktobra 1942. objavljene nove smernice. Kao prvo, rečeno je da će se u člancima za razmatranje na dnu svake strane nalaziti pitanja i da njih treba koristiti prilikom razmatranja. Navedeno je i da sastanak treba da traje sat vremena. Osim toga, braća su podstaknuta da komentarišu „svojim rečima“, a ne da čitaju delove odlomaka. Verni rob nam sve do danas daje pravovremenu duhovnu hranu prvenstveno putem ovog sastanka (Mat. 24:45). Bilo bi dobro da se svako od nas zapita: ’Da li se pripremam za razmatranje Stražarske kule svake sedmice? Da li se trudim da komentarišem ako sam u mogućnosti?‘

13, 14. Kako je počelo da se održava Skupštinsko razmatranje Biblije i šta ti se posebno dopada u vezi s njim?

¹³ Skupštinsko razmatranje Biblije. Početkom 1890-ih, nakon što je objavljeno nekoliko tomova knjige Milenijumska zora, brat Ran, Istraživač Biblije iz Baltimora, predložio je da se ta knjiga proučava po grupama, koje su nazvane „Krugovi zore“. Odlučeno je da se pokuša s tim, pa su ti sastanci održavani po kućama. Kako je vreme prolazilo, Krugovi zore su osnivani u sve više gradova u Sjedinjenim Državama, pa je u Stražarskoj kuli od septembra 1895. svim Istraživačima Biblije preporučeno da održavaju takve sastanke. Trebalo je da ih vode braća koja dobro čitaju. Brat bi pročitao jednu rečenicu, pa bi sačekao da prisutni prokomentarišu. Posle razmatranja svih rečenica u odlomku, potražio bi i pročitao navedene stihove. Na kraju poglavlja, svako od prisutnih bi ukratko ponovio šta je naučio.

¹⁴ Naziv ovog sastanka se menjao više puta. Jedno vreme se zvao Verijski krugovi za proučavanje Biblije, po stanovnicima Verije, koji su u prvom veku temeljno „istraživali Pisma“ (Dela 17:11). Kasnije je nazvan Skupštinsko razmatranje knjige. Sada se zove Skupštinsko razmatranje Biblije i više se ne održava po grupama već u Dvorani Kraljevstva, gde prisustvuje cela skupština. Kako su decenije prolazile, na tom sastanku su razmatrane različite knjige, brošure, pa čak i članci iz Stražarske kule. Od samog početka, svi prisutni su podsticani da daju svoj doprinos tom sastanku. Zahvaljujući njemu, stekli smo još veće znanje iz Biblije. Da li se redovno pripremaš za ovaj sastanak i učestvuješ najbolje što možeš?

15. Šta je bila svrha Teokratske škole propovedanja?

¹⁵ Teokratska škola propovedanja. „U ponedeljak uveče, 16. februara 1942“, pričao je Keri Barber, koji je u to vreme služio u glavnom sedištu u Bruklinu, „sva braća iz našeg Betela bila su pozvana da se upišu na kurs koji je posle nazvan Teokratska škola propovedanja.“ Brat Barber, koji je mnogo kasnije služio kao član Vodećeg tela, opisao je tu školu kao „jedan od najlepših darova koji je Jehova dao svom narodu u savremeno doba“. Toliko je pomogla braći da se poboljšaju u poučavanju i propovedanju da su 1943. sve skupštine u svetu podstaknute da održavaju tu školu i s vremenom su dobile brošuricu Kurs teokratske službe. U Stražarskoj kuli od 1. juna 1943. pisalo je da je svrha Teokratske škole propovedanja da se Božje sluge obučavaju da delotvornije objavljuju Kraljevstvo (2. Tim. 2:15).

16, 17. Da li su se u Teokratskoj školi propovedanja sticale samo govorničke veštine? Objasni.

¹⁶ Mnogi su u početku imali ogromnu tremu kad je trebalo da izađu pred veću publiku. Klejton Vudvort, ml., čiji je otac 1918. bio nepravedno zatvoren s bratom Raterfordom i drugima, pričao je kako se osećao kada je 1943. počeo da pohađa Teokratsku školu: „Bilo mi je mnogo teško da držim govore. Imao sam osećaj da mi se jezik zalepio za nepce, usta su mi bila potpuno suva, a glas mi je bio čas dubok čas piskutav.“ Međutim, s vremenom je bio sve bolji govornik i često je držao govore. U ovoj školi nije stekao samo govorničke veštine. Naučio je i koliko je važno biti ponizan i oslanjati se na Jehovu. „Shvatio sam da nije presudan talenat govornika“, rekao je on. „Važno je da se dobro priprema i u potpunosti uzda u Jehovu — tada će slušaoci uživati u njegovim govorima i naučiće nešto.“

¹⁷ Od 1959, i sestre imaju priliku da pohađaju tu školu. Edna Bauer se seća kakva je bila reakcija kada je na kongresu pročitano to obaveštenje. „Među sestrama je zavladalo pravo oduševljenje“, rekla je ona. „Dobile su više mogućnosti da služe Jehovi.“ Godinama su mnoga braća i sestre učestvovali u Teokratskoj školi propovedanja i tako prihvatili izuzetnu priliku da ih Jehova poučava. I danas imamo takvu obuku na našem sastanku koji se održava radnim danom. (Pročitati Isaiju 54:13.)

18, 19. (a) Kako danas dobijamo praktične savete za službu propovedanja? (b) Zašto pevamo na sastancima? (Videti okvir „Pevanje o biblijskoj istini“.)

¹⁸ Poučavanje za hrišćansku službu. Još 1919. održavani su sastanci s ciljem da se organizuje služba propovedanja. U to vreme, na njih nisu dolazili svi članovi skupštine već samo oni koji su bili direktno uključeni u nuđenje literature. Počev od 1923, Poučavanje za hrišćansku službu održavalo se jednom mesečno i bilo je predviđeno da prisustvuje cela skupština. Do 1928, skupštine su bile podstaknute da ovaj sastanak održavaju svake sedmice, a 1935. je u Stražarskoj kuli rečeno da kao osnovu za sastanak treba koristiti materijal iz publikacije Voditelj (kasnije Informator, a nakon toga Naša služba za Kraljevstvo). Ubrzo su sve skupštine redovno održavale taj sastanak.

¹⁹ Danas, na sastanku koji se održava radnim danom, mi dobijamo praktične savete kako da propovedamo (Mat. 10:5-13). Ako ispunjavaš uslove da dobijaš Radnu svesku, da li je pažljivo čitaš i primenjuješ predloge za službu propovedanja?

20-22. (a) Zašto obeležavamo godišnjicu Isusove smrti? (b) Kako ti koristi što svake godine prisustvuješ Spomen-svečanosti?

²⁰ Isus je rekao svojim sledbenicima da obeležavaju spomen na njegovu smrt dok on ne dođe. Kao što je bio slučaj s proslavom Pashe, i Spomen-svečanost se održava jednom godišnje (1. Kor. 11:23-26). Milioni ljudi svake godine dolaze na tu svečanost. Ona podseća pomazane hrišćane na čast koju imaju kao sunaslednici Kraljevstva (Rimlj. 8:17). Drugim ovcama pomaže da prodube poštovanje prema Kralju Božjeg Kraljevstva i verno mu služe (Jov. 10:16).

²¹ Brat Rasel i njegovi saradnici bili su svesni koliko je važno obeležavati Gospodovu večeru i znali su da to treba činiti samo jednom godišnje. U Stražarskoj kuli od aprila 1880. pisalo je: „Mnogi od nas ovde u Pitsburgu već godinama [...] zajedno slave Pashu [Spomen-svečanost] i tom prilikom uzimaju hleb i vino koji predstavljaju Gospodovo telo i krv.“ Ubrzo su braća tu proslavu spojila sa održavanjem kongresa. Prvi kongres o kom postoji izveštaj održan je 1889, kada je bilo 225 prisutnih, a 22 se krstilo.

²² Danas Spomen-svečanost više nije deo kongresnog programa, ali mi pozivamo sve na našem području da zajedno s nama prisustvuju toj proslavi. Više od 19 miliona ljudi bilo je na obeležavanju Hristove smrti 2013. godine. Čast nam je što možemo da prisustvujemo Spomen-svečanosti, kao i da pozivamo druge da zajedno s nama budu na najvažnijem sastanku u godini. Da li se trudiš da pozoveš što više ljudi na Spomen-svečanost?

23. Kako gledaš na naše sastanke?

²³ Za verne Jehovine sluge, zapovest da se sastaju nikad nije bila opterećenje (Jevr. 10:24, 25; 1. Jov. 5:3). Primera radi, kralj David je voleo da ide u hram da slavi Jehovu. Posebno se radovao kada je to činio s drugima koji su voleli Boga (Ps. 27:4; 35:18). Setimo se i Isusovog primera. On je još kao dečak žarko želeo da bude „u domu svog Oca“ (Luka 2:41-49).

24. Šta pokazujemo svojim prisustvom na sastancima?

²⁴ Kad prisustvujemo sastancima, pokazujemo ljubav prema Jehovi i želju da duhovno jačamo svoje suvernike. To je takođe pokazatelj da želimo da živimo kao podanici Božjeg Kraljevstva, jer se tome prvenstveno poučavamo na skupštinskim sastancima, pokrajinskim sastancima i kongresima. Osim toga, na sastancima stičemo veštine i dobijamo snagu koja nam je potrebna da bismo istrajno učestvovali u stvaranju i poučavanju učenika Kralja Isusa Hrista, što je najvažnija aktivnost koja se danas obavlja pod vođstvom Božjeg Kraljevstva. (Pročitati Mateja 28:19, 20.) Nema sumnje, naša želja da se sastajemo sa suvernicima otkriva koliko smo lično uvereni da Božje Kraljevstvo zaista vlada. Nemojmo nikad izgubiti cenjenje za naše sastanke!