Kako se finansira naša organizacija

U SKLADU sa Isusovim proročanstvom o poslednjim danima, Jehovini svedoci objavljuju dobru vest „do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8; Mat. 24:14). Mnogi od nas u velikoj meri ulažu svoje vreme i snagu u propovedanje dobre vesti. Pošto verujemo u to da će se Jehova brinuti o nama kao svojim saradnicima, nastojimo da nam Božje Kraljevstvo bude na prvom mestu u životu (Mat. 6:25-34; 1. Kor. 3:5-9). Rezultati koje postižemo govore u prilog tome da imamo Jehovinu naklonost i njegov blagoslov.

² Kada uzmu u obzir koje metode propovedanja koristimo, kao i činjenicu da Biblije i biblijsku literaturu delimo besplatno, neki nas pitaju kako se sve to finansira. Naravno, štampanje i proizvodnja Biblija i biblijske literature iziskuje znatna novčana sredstva. Novac je neophodan i za izgradnju i održavanje betelskih domova, u kojima žive oni koji učestvuju u štampanju naše literature, koji nadgledaju službu propovedanja na nekom području i oni koji obavljaju druge poslove kojima se podupire širenje dobre vesti. Osim toga, pokrajinski nadglednici, misionari, specijalni pioniri i drugi u specijalnoj punovremenoj službi dobijaju skromna novčana sredstva za podmirivanje osnovnih potreba kako bi mogli da se posvete svojim zaduženjima. Jasno je da propovedanje dobre vesti i na lokalnom i na međunarodnom nivou iziskuje velika novčana sredstva. Odakle toliki novac?

³ Mnogi cene to što Jehovini svedoci poučavaju ljude o Bibliji i žele da dobrovoljnim prilogom podupru međunarodno delo propovedanja. Međutim, troškovi naše organizacije prvenstveno se pokrivaju prilozima samih Svedoka, od kojih neki svoje dobrovoljne priloge prosleđuju podružnici. Oni su velikodušni poput Božjih slugu u drevno doba koje su svojim prilozima poduprle gradnju Jehovinog svetog šatora i hrama (Izl. 35:20-29; 1. Let. 29:9). Premda se neki veći prilozi dobijaju u vidu zaostavštine, pojedinci, skupštine i pokrajine uglavnom daju skromne novčane priloge. Zahvaljujući svim tim prilozima, dobra vest se i dalje propoveda širom sveta.

⁴ Jehovini svedoci veoma cene to što svojim prilozima i onim što imaju mogu podupirati propovedanje dobre vesti. Isus i njegovi učenici su imali jednu kutiju za novac koji su dobijali za pokrivanje određenih troškova (Jov. 13:29). U Bibliji piše da su i neke žene svojom imovinom podupirale Isusa i njegove učenike (Mar. 15:40, 41; Luka 8:3). Apostol Pavle je bio veoma zahvalan za finansijsku podršku koju je dobijao od onih koji su cenili propovedanje dobre vesti i koji su hteli da ga podupru u njegovoj službi (Fil. 4:14-16; 1. Sol. 2:9). Jehovini svedoci nastoje da se ugledaju na te revne i velikodušne Božje sluge iz drevnog doba. Zahvaljujući tome, svi iskreni ljudi širom sveta imaju priliku da uzmu „vodu života besplatno“ (Otkr. 22:17).

⁵ Troškovi skupštine takođe se pokrivaju dobrovoljnim prilozima. Međutim, od prisutnih se ne traži da daju priloge niti se određuje njihov iznos. Tamo gde se održavaju sastanci nalaze se kutije za priloge tako da svako može dati prilog „kako je odlučio u srcu“ (2. Kor. 9:7).

⁶ Dobrovoljni prilozi se prvenstveno koriste za plaćanje računa i održavanje Dvorane Kraljevstva. Starešinstvo može odlučiti da se deo priloga prosledi podružnici Jehovinih svedoka da bi se poduprlo propovedanje dobre vesti širom sveta. Skupština to treba da potvrdi tako što će usvojiti jednu rezoluciju. Mnoge skupštine na taj način redovno daju priloge za međunarodno delo propovedanja. Kada svi objavitelji skupštine imaju u vidu koji se sve troškovi mogu povremeno pojaviti, tada nema potrebe da se često iznose obaveštenja o prilozima.

⁷ Posle svakog sastanka, dva brata treba da sakupe novac iz kutija za priloge i da napišu priznanicu (2. Kralj. 12:9, 10; 2. Kor. 8:20). Starešinstvo treba da se postara da taj novac bude na sigurnom mestu sve dok se ne prosledi podružnici ili upotrebi za pokrivanje skupštinskih troškova. Brat koji je zadužen za skupštinsku blagajnu priprema mesečni izveštaj koji se čita skupštini, a koordinator starešinstva će se postarati da se na svaka tri meseca pregleda skupštinska blagajna.

⁸ Troškovi organizovanja pokrajinskih sastanaka, kao i drugi troškovi pokrajine, finansiraju se prilozima Jehovinih svedoka iz te pokrajine. Na mestima gde se održavaju pokrajinski sastanci nalaze se kutije za priloge. Tako oni koji to žele mogu dati prilog za potrebe svoje pokrajine. Osim toga, skupštine i u drugim prilikama mogu obezbediti prilog za redovne troškove pokrajine.

⁹ Najbolje bi bilo da sama pokrajina pokrije svoje troškove i da se višak prikupljenih sredstava prosledi kao prilog za delo propovedanja. Ako u pokrajinskoj blagajni nema dovoljno novca da se pokriju troškovi održanog pokrajinskog sastanka ili troškovi pripreme narednog pokrajinskog sastanka, kao što je zakup nekog objekta, onda pokrajinski nadglednik treba da o tome obavesti starešinstva skupština. Svako starešinstvo treba da razgovara o nastaloj potrebi i utvrdi koliki prilog njihova skupština može dati pokrajinskoj blagajni. Skupština zatim treba da usvoji rezoluciju o iznosu navedenog priloga.

¹⁰ Kada se pojave pojave finansijska pitanja koja moraju rešiti starešine pokrajine, starešine pokrajine će održati sastanak istog dana kada se održava pokrajinski sastanak. Za sve troškove osim odobrenih redovnih troškova, starešine moraju usvojiti rezoluciju. Svaki put kada se koriste sredstva iz pokrajinske blagajne mora se usvojiti rezolucija u kojoj će biti naveden tačan iznos.

¹¹ Periodično se organizuje pregled pokrajinske blagajne.

¹² Isus i njegovi učenici su novac koji su čuvali u jednoj kutiji koristili i za to da pomažu siromašnima (Mar. 14:3-5; Jov. 13:29). Hrišćani i danas imaju tu odgovornost, jer Isus je rekao: „Siromašne ćete uvek imati pored sebe“ (Mar. 14:7). Kako Jehovini svedoci ispunjavaju tu odgovornost?

¹³ Ponekad se može desiti da se braća i sestre nađu u oskudici usled starosti, bolesti ili nekih nepredviđenih okolnosti. Njima će možda pomoći članovi porodice, rođaci i drugi koji su upoznati s njihovom situacijom. To je u skladu sa onim što je rekao apostol Jovan: „Ako neko ima dovoljno sredstava za život i vidi svog brata u oskudici, a ipak mu se ne smiluje, kako može da kaže da voli Boga? Dečice, nemojmo voleti samo rečima i jezikom, nego i delima i istinom“ (1. Jov. 3:17, 18; 2. Sol. 3:6-12). Ako želimo da ugodimo Bogu, neophodno je da se brinemo o suvernicima koji su u oskudici (Jak. 1:27; 2:14-17).

¹⁴ U svojoj prvoj poslanici Timoteju, apostol Pavle je objasnio kako se materijalno može pomoći onima koji ispunjavaju uslove za to. Njegove reči su zapisane u 1. Timoteju 5:3-21. Svaki Božji sluga ima odgovornost da se postara za potrebe svojih ukućana. Starijima i onima koji su lošeg zdravlja treba da pomažu njihova deca, unučad i drugi bliski rođaci. Ponekad država obezbeđuje pomoć preko nekih socijalnih programa, tako da rodbina ili neko drugi može pomoći osobi koja je u oskudici da podnese zahtev za takvu vrstu pomoći. Međutim, možda je situacija takva da cela skupština treba da pomogne nekom siromašnom bratu ili sestri koji već dugo verno služe Jehovi. Ako takva braća i sestre nemaju rodbinu koja bi im mogla pomoći i ako ne mogu da dobiju neku pomoć od države, starešinstvo se može pobrinuti da im se nekako pomogne. Pravim hrišćanima je čast da finansijski pomognu onima koji su u oskudici.

¹⁵ Ponekad se veći broj braće i sestara nađe u teškoj situaciji zbog progonstva, rata, zemljotresa, poplava, gladi i drugih nesreća koje su karakteristične za ovo teško vreme (Mat. 24:7-9). Kada skupštine na pogođenom području ništa ne mogu učiniti jedna za drugu, tada Vodeće telo organizuje da im braća iz drugih područja pruže neophodnu pomoć. Nešto slično su uradili hrišćani iz Male Azije sakupivši hranu za braću u Judeji, koju je zadesila glad (1. Kor. 16:1-4; 2. Kor. 9:1-5). Ako se ugledamo na njih, pokazaćemo da volimo svoju braću i da smo pravi sledbenici Isusa Hrista (Jov. 13:35).

¹⁶ Biblije i biblijska literatura igraju veoma važnu ulogu u širenju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Starešinstvo uglavnom poverava jednom slugi pomoćniku da se stara za skupštinsku zalihu literature. Braća koja se oko toga brinu veoma ozbiljno gledaju na svoja zaduženja. Oni vode tačnu evidenciju tako da skupština ima na raspolaganju odgovarajuću količinu neophodne literature.

¹⁷ Kao pravi hrišćani, razumemo da su naše vreme, mentalne i fizičke sposobnosti, talenti, materijalni posedi, pa i sam naš život darovi od Boga i da ih treba koristiti u službi njemu (Luka 17:10; 1. Kor. 4:7). Kada sve te darove koristimo na ispravan način, mi pokazujemo Jehovi koliko ga volimo. Pošto smo mu predani svom dušom, želimo da mu iskazujemo čast svime što imamo, znajući da on ceni sve što činimo za njega (Posl. 3:9; Mar. 14:3-9; Luka 21:1-4; Kol. 3:23, 24). Isus je rekao: „Besplatno ste dobili, besplatno i dajte“ (Mat. 10:8). Bićemo istinski srećni ako u službi Jehovi nesebično dajemo i sebe i ono što imamo (Dela 20:35).