Tebe sam „postavio za stražara“

 1. Na šta su upozoravali Jehovini proroci i koji događaji su usledili?

ZAKLANJAJUĆI oči od sunca na zalasku, stražar na jerusalimskim zidinama gledao je u daljinu. A onda je iznenada podigao trubu i iz sve snage oglasio upozorenje – približava se vavilonska vojska! Ali bilo je prekasno za ravnodušne stanovnike tog grada da poslušaju upozorenje. Decenijama su proroci koje je Jehova postavljao za stražare upozoravali da će taj dan doći, ali narod ih nije slušao. Sada je vavilonska vojska opkolila grad. Nakon višemesečne opsade, vojska je probila gradske zidine, sravnila hram sa zemljom i pobila ili odvela u izgnanstvo stanovnike Jerusalima ogrezle u bezbožnosti i idolopoklonstvu.

2, 3. (a) S čime će se ljudi uskoro suočiti? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

² Danas se Jehovina nebeska vojska sprema da izvrši presudu nad bezbožnim ljudima (Otkr. 17:12-14). To će biti vrhunac najveće nevolje u ljudskoj istoriji (Mat. 24:21). Ali još uvek nije kasno da se ljudi odazovu na upozorenje onih koje je Jehova postavio za stražare.

³ Zašto je Jehova nekim ljudima poverio ulogu stražara? Koju poruku oni objavljuju? Kome je zapravo poverena ta uloga i kakvu odgovornost mi imamo? Pogledajmo odgovore na ova pitanja.

 4. Zašto je Jehova postavljao stražare? (Videti sliku na početku poglavlja.)

⁴ Pročitati Jezekilja 33:7. U biblijsko doba, stražari su obično stajali na gradskim zidinama i vodili računa o bezbednosti drugih stanovnika. Oni su bili očigledan podsetnik na to da je onome ko je upravljao gradom stalo do njegovih podanika. Iako bi prodoran zvuk roga mogao uplašiti usnule stanovnike, on bi takođe mogao spasti život onima koji bi se odazvali na njega. Slično tome, Jehova je postavio stražare, ne zato što je hteo da plaši Izraelce porukama osude, već zato što ih je voleo i želeo da im spase život.

5, 6. Po čemu se vidi koliko je Jehova pravedan?

⁵ Postavivši Jezekilja za stražara, Jehova je pokazao neke osobine koje za nas mogu biti pravi izvor utehe i ohrabrenja. Osmotrimo samo dve takve osobine.

⁶ Pravednost. Jehovina pravednost je očigledna u tome što je nepristrastan i svakoga od nas pojedinačno uzima u obzir. Na primer, iako je većina Izraelaca odbacila ono što je Jezekilj objavljivao, Jehova nije gledao na njih kao na mnoštvo buntovnika, već je želeo da vidi kako će svaki pojedinac reagovati. Zato je u više navrata rekao da je njegova poruka upućena onome ko je zao i onome ko je pravedan. Prema tome, Jehova svakome sudi na osnovu toga kako reaguje na njegovu poruku (Jezek. 33:8, 18-20).

 7. Šta Jehova uzima u obzir kada sudi ljudima?

⁷ Jehovina pravednost se vidi i u tome šta uzima u obzir kada sudi ljudima. On ih ne procenjuje po tome šta su radili u prošlosti, već po tome kako sada reaguju na upozorenje. Jehova je rekao Jezekilju: „Kad onom ko je zao kažem: ’Umrećeš‘ i on prestane da greši i počne da čini ono što je ispravno i pravedno [...] ostaće živ.“ A zatim je dodao nešto što je zaista izuzetno: „Nijedan prestup koji je počinio neće mu biti uzet za zlo“ (Jezek. 33:14-16). S druge strane, oni koji su ranije postupali pravedno ne mogu očekivati da im to daje za pravo da sada rade nešto loše. Jehova je rekao da ako se neko „pouzda u svoju pravednost i počne činiti zlo, zaboraviće se sva njegova pravedna dela i on će umreti zbog zla koje je činio“ (Jezek. 33:13).

 8. U čemu se još ogleda Jehovina pravednost?

⁸ Jehovina pravednost se ogleda i u tome što on daje pravovremena upozorenja pre nego što nešto preduzme. Jezekilj je započeo svoju službu oko šest godina pre nego što je vavilonska vojska uništila Jerusalim. Ali on nije bio prvi koji je upozoravao Božji narod na to da će ih Bog pozvati na odgovornost. Pre uništenja Jerusalima, Jehova je tokom perioda koji je trajao više od sto godina to činio preko proroka Osije, Isaije, Miheja, Odida i Jeremije, koji su služili kao stražari. Jehova je rekao Jeremiji da opomene Izraelce sledećim rečima: „Postavio sam stražare, koji su govorili: ’Pazite na zvuk roga!‘“ (Jer. 6:17). Ni Jehova ni stražari koje je postavio nisu bili odgovorni za izgubljene živote kada su Vavilonci na kraju izvršili Jehovinu presudu.

 9. Kako je Jehova pokazivao vernu ljubav?

⁹ Ljubav. Jehova je pokazivao vernu ljubav tako što je postavljao stražare da upozoravaju ne samo pravedne već i zle, to jest i one koji su ga duboko povredili i osramotili. Izraelci su bili Jehovin narod, ali su mu u više navrata okrenuli leđa i klanjali se lažnim bogovima. Jehova je ukazao na to koliki su mu bol naneli svojom izdajom time što ih je uporedio sa ženom koja čini preljubu (Jezek. 16:32). Pa ipak, on nije odmah digao ruke od njih. Nije želeo da im se osveti, već da im pomogne da mu se vrate. Za Jehovu je kazna bila krajnja mera, a ne prvo za čim bi posegnuo. Zašto? On je rekao Jezekilju: „Meni nije drago da onaj ko je zao umre. Više bih voleo da prestane da čini zlo i ostane živ“ (Jezek. 33:11). Jehova je tako gledao na stvari u Jezekiljevo vreme i njegovo mišljenje se ni do dan-danas nije promenilo (Mal. 3:6).

10, 11. Šta možemo naučiti iz toga kako se Jehova ophodio prema svom narodu?

¹⁰ Šta možemo naučiti iz toga što je Jehova bio pravedan i dobar prema Izraelcima? Kao prvo, na ljude kojima propovedamo ne smemo gledati kao na neko bezlično mnoštvo, već kao na pojedince. Bila bi velika greška ako bismo unapred zaključili da neko ne zaslužuje da čuje dobru vest zbog svoje prošlosti, finansijskog stanja ili zbog toga što pripada određenoj etničkoj ili jezičkoj grupi. Jehova je pomogao apostolu Petru da razume temeljnu istinu koja je i danas veoma važna, a ona glasi: „Bog nije pristrastan, nego u svakom narodu prihvata sve koji ga se boje i čine ono što je pravedno“ (Dela 10:34, 35).

¹¹ Kao drugo, veoma je važno da pazimo na sebe, jer nam dobra dela koja smo ranije činili ne daju za pravo da sada radimo nešto loše. Nemojmo zaboraviti da smo i mi nesavršeni poput ljudi kojima propovedamo. Savet koji je apostol Pavle dao hrišćanima u Korintu važi i za nas: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne. Nije vas snašlo nijedno iskušenje koje nije uobičajeno za ljude“ (1. Kor. 10:12, 13). Niko od nas ne želi da se „pouzda u svoju pravednost“, misleći da zbog dobrih dela koja čini može izbeći kaznu za kršenje Božjih merila (Jezek. 33:13). Bez obzira na to koliko dugo služimo Jehovi, veoma je važno da ostanemo ponizni i poslušni.

12. Šta ne treba da mislimo ukoliko smo ranije činili neke ozbiljne grehe?

¹² Međutim, možda smo u prošlosti činili ozbiljne grehe, ali još uvek osećamo krivicu zbog toga. Na osnovu onoga što je Jezekilj objavljivao, možemo zaključiti da će Jehova kazniti prestupnike koji se ne kaju. Osim toga, shvatili smo da Jehova nije osvetoljubiv Bog, već da je oličenje ljubavi (1. Jov. 4:8). Ako svojim delima pokazujemo da se istinski kajemo, nikada ne treba da mislimo da su naši gresi toliko veliki da ih Bog ne može oprostiti (Jak. 5:14, 15). Kao što je Jehova bio spreman da oprosti grehe Izraelcima, koji su u duhovnom pogledu činili preljubu, tako je spreman da oprosti i nama (Ps. 86:5).

13, 14. (a) Kakvu poruku su objavljivali stražari koje je Jehova postavio? (b) Koju poruku je objavljivao Isaija?

¹³ Pročitati Jezekilja 33:2, 3. Kakvu poruku su objavljivali stražari koje je Jehova postavio? Objavljivanje upozorenja bilo je važan deo njihove službe. Međutim, oni su objavljivali i dobre vesti. Pogledajmo neke primere.

¹⁴ Isaija je služio kao prorok otprilike od 778. do 732. pre n. e. i upozoravao je Božji narod da će Vavilonci uništiti Jerusalim i odvesti njegove stanovnike u ropstvo (Is. 39:5-7). Ali Bog ga je takođe nadahnuo da zapiše sledeće reči: „Slušaj! Odjekuje glas tvojih stražara. Svi kao jedan radosno kliču, jer će svojim očima videti kako Jehova obnavlja Sion“ (Is. 52:8). Isaija je objavio najbolju moguću vest – prava religija biće obnovljena!

15. Koju poruku je objavljivao Jeremija?

¹⁵ Jeremija je služio kao prorok od 647. do 580. pre n. e. i na njega se često neopravdano ukazuje kao na „zloslutnog proroka“. Nema sumnje da je dao sve od sebe da upozori buntovne Izraelce na nevolje koje će im Jehova naneti.a Međutim, objavljivao je i dobru vest, ukazujući na to da će se Jehovin narod vratiti u domovinu i ponovo mu služiti onako kako on to želi (Jer. 29:10-14; 33:10, 11).

16. Kako je Jezekiljeva poruka jačala izgnanike u Vavilonu?

¹⁶ Jezekilj je postavljen za proroka 613. pre n. e. i služio je u tom svojstvu barem do 591. pre n. e. Kao što smo videli u petom i šestom poglavlju ove knjige, Jezekilj je poput stražara revno upozoravao Izraelce na predstojeće uništenje i tako je sa sebe skinuo svaku odgovornost za živote koji će tada biti izgubljeni. Ne samo što je govorio da će Jehova kazniti otpadnike u Jerusalimu već je i izgnanicima u Vavilonu pomagao da budu duhovno jaki i da se pripreme za posao koji ih je čekao u budućnosti. Na kraju 70-godišnjeg izgnanstva, Jehova će one koji su preostali od njegovog naroda vratiti u domovinu (Jezek. 36:7-11). Među njima će uglavnom biti deca i unučad izgnanika koji su obraćali pažnju na ono što je Jezekilj govorio. Kao što se može videti iz ostalih poglavlja u trećem delu ove knjige, Jezekilj je imao još mnoge dobre vesti, koje su potvrđivale da će prava religija biti obnovljena u Jerusalimu.

17. U kojim situacijama je Jehova postavljao stražare?

¹⁷ Da li je Jehova kao stražare koristio jedino proroke koji su se obraćali njegovom narodu u razdoblju pre i posle uništenja Jerusalima 607. pre n. e.? Naravno da nije. Pre svakog važnog događaja koji je vodio ka ispunjenju njegove namere, Jehova je postavljao stražare ne samo da upozoravaju zle nego i da objavljuju dobre vesti.

18. U kom svojstvu je služio Jovan Krstitelj?

¹⁸ U prvom veku n. e., Jovan Krstitelj je služio kao stražar. On je upozoravao Izraelce da će ubrzo izgubiti Božju naklonost (Mat. 3:1, 2, 9-11). Ali to nije bilo sve. Isus je na Jovana Krstitelja ukazao kao na prorečenog „glasnika“ koji je pripremio put Mesiji (Mal. 3:1; Mat. 11:7-10). Između ostalog, to je obuhvatalo i objavljivanje dobre vesti da je Isus došao kao „Jagnje Božje“ i da će odneti „greh sveta“ (Jov. 1:29, 30).

19, 20. Zašto možemo reći da su Isus i njegovi učenici imali ulogu stražara?

¹⁹ Kada je reč o Božjim slugama kojima je bila poverena uloga stražara, Isus je najistaknutiji primer među njima. Jehova je i njega, poput Jezekilja, poslao „izraelskom narodu“ (Jezek. 3:17; Mat. 15:24). Isus je upozoravao Izraelce da će ubrzo izgubiti Božju naklonost i da će Jerusalim biti uništen (Mat. 23:37, 38; 24:1, 2; Luka 21:20-24). Međutim, on je prvenstveno objavljivao dobru vest (Luka 4:17-21).

²⁰ Dok je bio na zemlji, Isus je konkretno rekao svojim učenicima: „Bdite“ (Mat. 24:42). Oni su poslušali tu njegovu zapovest i poput stražara upozoravali Izraelce na to da je Jehova odbacio i njih i Jerusalim (Rimlj. 9:6-8; Gal. 4:25, 26). Međutim, poput onih koji su pre njih služili kao stražari, i Isusovi učenici su objavljivali dobru vest. Njihova poruka je između ostalog obuhvatala i značajnu objavu da će nejevreji postati deo duhom pomazanog „Izraela Božjeg“ i da će imati čast da sa Hristom obnove pravu religiju na zemlji (Dela 15:14; Gal. 6:15, 16; Otkr. 5:9, 10).

21. Kakav je primer ostavio apostol Pavle?

²¹ Apostol Pavle je bio izvanredan primer kada je reč o onima koji su u prvom veku služili kao stražari. On je ozbiljno gledao na odgovornost koju je imao. Poput Jezekilja, znao je da bi bio odgovoran za nečiju smrt ako ne bi radio ono što mu je povereno (Dela 20:26, 27). Po uzoru na druge stražare, apostol Pavle je pored upozorenja objavljivao i dobru vest (Dela 15:35; Rimlj. 1:1-4). U stvari, pod vođstvom svetog duha, on je citirao sledeće Isaijino proročanstvo: „Kako su divne na gorama noge onoga koji donosi dobru vest“ i primenio je te reči na Hristove sledbenike, koji su propovedali o Božjem Kraljevstvu (Is. 52:7, 8; Rimlj. 10:13-15).

22. Šta se dogodilo nakon smrti Isusovih apostola?

²² Nakon smrti Isusovih apostola, u hrišćansku skupštinu se uvuklo otpadništvo, baš kao što je bilo prorečeno (Dela 20:29, 30; 2. Sol. 2:3-8). Tokom dugog perioda koji je nakon toga usledio, više je bilo lažnih hrišćana, upoređenih sa kukoljem, nego vernih Hristovih sledbenika, upoređenih sa pšenicom, tako da je i jasna poruka o Božjem Kraljevstvu bila zamagljena lažnim učenjima (Mat. 13:36-43). Međutim, kada se približilo vreme da se Jehova umeša u zbivanja na zemlji, on je postavio stražare da objavljuju jedno nedvosmisleno upozorenje i dobru vest, čime su ponovo došle do izražaja njegova ljubav i pravednost. Kome je Jehova poverio tu službu?

23. Koju su ulogu odigrali Čarls Rasel i njegovi saradnici?

²³ Tokom godina koje su prethodile 1914. godini, Čarls Rasel i njegovi saradnici su bili poput „glasnika“ za koga je rečeno da će „raščistiti put“ pre nego što Mesijansko Kraljevstvo bude uspostavljenob (Mal. 3:1). Oni su bili i poput stražara tako što su pomoću časopisa Sionska stražarska kula i glasnik Hristove prisutnosti objavljivali Božji sud i širili dobru vest o Božjem Kraljevstvu.

24. (a) Kako verni rob služi poput stražara? (b) Šta možemo naučiti iz primera onih koji su ranije služili poput stražara? (Videti okvir „Neki uzorni stražari“.)

²⁴ Nakon što je Božje Kraljevstvo počelo da vlada, Isus je postavio malu grupu ljudi za svog vernog roba (Mat. 24:45-47). Od tada verni rob, to jest Vodeće telo, ima ulogu stražara. Pod njegovim vođstvom, Božji narod objavljuje ne samo upozorenje na predstojeći „dan osvete“ već i „godinu Jehovine milosti“ (Is. 61:2; videti i 2. Korinćanima 6:1, 2).

25, 26. (a) Šta Hrist očekuje od svih svojih sledbenika i šta to podrazumeva? (b) O čemu će biti reči u sledećem poglavlju?

²⁵ Premda je Isus u naše vreme postavio vernog roba za stražara, on od svih svojih sledbenika očekuje da u duhovnom pogledu budu budni poput stražara (Mar. 13:33-37). Mi se trudimo u tom pravcu tako što verno podupiremo one kojima je Jehova poverio ulogu stražara. Svoju budnost pokazujemo i time što propovedamo dobru vest (2. Tim. 4:2). Šta nas motiviše na to? Jednim delom, to je želja da pomognemo drugima da sačuvaju svoj život (1. Tim. 4:16). Uskoro će mnogi izgubiti život zbog toga što nisu poslušali upozorenje koje objavljuju oni koji u naše vreme služe kao stražari (Jezek. 3:19). Međutim, mi učestvujemo u službi propovedanja prvenstveno zato što želimo da objavimo najbolju moguću vest – prava religija je obnovljena! Upravo sada, tokom „godine Jehovine milosti“, mnogi imaju priliku da zajedno s nama služe našem pravednom i dobrom Bogu, Jehovi. Uskoro će svi koji prežive kraj ovog zlog poretka iskusiti blagoslove koje će doneti vlast njegovog Sina, Hrista Isusa. Sigurno niko od nas ne želi da uskrati podršku onima koji poput stražara objavljuju tu dobru vest! (Mat. 24:14).

²⁶ Jehova je već danas, pre kraja ovog zlog sveta, ujedinio svoj narod na izvanredan način. U sledećem poglavlju će biti reči o proročanstvu u kom se spominju dva pruta kojima je slikovito prikazano kako će se to dogoditi.