Podelite „zemlju u nasledstvo“

1, 2. (a) Koja uputstva je Jezekilj dobio od Jehove? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti?

JEZEKILJ je dobio viziju zbog koje je sigurno pomislio na ono što se desilo skoro 900 godina ranije, u vreme Mojsija i Isusa Navina. Jehova je rekao Mojsiju koje su granice Obećane zemlje i kasnije je objasnio Isusu Navinu kako da podeli zemlju među izraelskim plemenima (Br. 34:1-15; Is. Nav. 13:7; 22:4, 9). Međutim, godine 593. pre n. e., Jehova je Jezekilju i drugim izgnanicima rekao da ponovo podele Obećanu zemlju među izraelskim plemenima (Jezek. 45:1; 47:14; 48:29).

² Koju je poruku ova vizija prenela Jezekilju i drugim izgnanicima? Zašto ona hrabri Božji narod u današnje vreme? Da li će u budućnosti imati veće ispunjenje?

3, 4. (a) Koja se četiri obećanja nalaze u Jezekiljevoj poslednjoj viziji? (b) O kom obećanju će biti reči u ovom poglavlju?

³ Poslednja vizija koju je Jezekilj dobio obuhvata devet poglavlja njegove knjige (Jezek. 40:1–48:35). U njoj se nalaze četiri utešna obećanja o obnovi koju će doživeti izraelski narod. Koja su to obećanja? Kao prvo, sveta služba u Jehovinom hramu biće obnovljena. Kao drugo, pravedni sveštenici i pastiri će predvoditi narod. Kao treće, svi oni koji se budu vratili u Izrael dobiće zemlju u nasledstvo. I kao četvrto, Jehova će ponovo prebivati među njima.

⁴ U 13. i 14. poglavlju ove knjige bilo je reči o tome kako će se ispuniti prva dva obećanja – obnova prave religije i vođstvo pravednih pastira. U ovom poglavlju ćemo govoriti o trećem obećanju, koje se tiče podele zemlje. U narednom poglavlju ćemo razmotriti obećanje da će Jehova prebivati među svojim narodom (Jezek. 47:13-21; 48:1-7, 23-29).

5, 6. (a) Prema Jezekiljevoj viziji, koje je područje trebalo podeliti? (Videti sliku na početku poglavlja.) (b) Koja je bila svrha vizije o podeli zemlje?

⁵ Pročitati Jezekilja 47:14. Jehova je u viziji usmerio Jezekiljevu pažnju na deo zemlje koji će uskoro biti „poput edenskog vrta“ (Jezek. 36:35). Zatim je rekao: „Ovo je područje koje ćete podeliti u nasledstvo između 12 izraelskih plemena“ (Jezek. 47:13). „Područje“ koje je trebalo podeliti bila je obnovljena izraelska zemlja u koju će se izgnanici vratiti. Zatim je, prema Jezekilju 47:15-21, Jehova detaljno naveo koje su granice te zemlje.

⁶ Koja je bila svrha vizije o podeli zemlje? Činjenica da su granice bile precizno definisane uverila je Jezekilja i njegove sunarodnike da će njihova voljena domovina biti obnovljena. Nema sumnje da je to Jehovino obećanje, izneto na tako upečatljiv način, ispunilo nadom srca izgnanika. Da li je Božji narod u to vreme zaista dobio zemlju koja im je obećana u nasledstvo? Jeste.

 7. (a) Koji događaji su počeli da se odvijaju 537. pre n. e. i na šta nas to podseća? (b) Koje pitanje ćemo najpre osmotriti?

⁷ Godine 537. pre n. e., to jest 56 godina nakon što je Jezekilj dobio viziju, na hiljade izgnanika je počelo da se vraća u izraelsku zemlju i da je naseljava. Ti značajni događaji iz prošlosti podsećaju nas na sličan razvoj događaja među Božjim slugama u savremeno doba. I oni su na neki način dobili zemlju u nasledstvo. U kom smislu? Jehova je svojim slugama dozvolio da uđu u jednu simboličnu zemlju i da se nasele u njoj. Obnova Obećane zemlje u drevno doba može nam otkriti mnogo toga o obnovi simbolične zemlje Božjeg današnjeg naroda. Ali pre nego što poklonimo pažnju tim detaljima, razmotrimo sledeće pitanje: „Zašto možemo reći da takva simbolična zemlja danas postoji?“

 8. (a) Kojim je narodom Jehova zamenio Izrael? (b) Šta je simbolična zemlja, to jest duhovni raj? (c) Kada je nastala i ko se u njoj naselio?

⁸ U jednoj ranijoj viziji koju je Jezekilj imao, Jehova je ukazao na to da će proročanstva o obnovi Izraela imati veće ispunjenje kada njegov „sluga David“, to jest Isus Hrist, počne da vlada kao Kralj (Jezek. 37:24). To se dogodilo 1914. n. e. Do tog vremena Izrael odavno više nije bio Božji narod već je to mesto pripalo onima koji su u duhovnom pogledu bili Izraelci, to jest duhom pomazanim hrišćanima. (Pročitati Mateja 21:43 i 1. Petrovu 2:9.) Međutim, Jehova nije samo izraelski narod zamenio duhovnim Izraelom već je i izraelsku zemlju zamenio jednom simboličnom zemljom, to jest duhovnim rajem (Is. 66:8). Kao što smo videli u 17. poglavlju ove knjige, ta simbolična zemlja je bezbedno, duhovno zdravo okruženje u kome od 1919. preostali pomazani hrišćani služe Jehovi. (Videti okvir 9B, „Zašto 1919?“) S vremenom su i oni koji se nadaju večnom životu na zemlji, to jest „druge ovce“, počeli da se naseljavaju u toj simboličnoj zemlji (Jov. 10:16). Premda već danas živimo u duhovnom raju, blagoslove tog raja osetićemo u punoj meri tek nakon Armagedona.

 9. Koja je detaljna uputstva Jehova dao u vezi s podelom zemlje?

⁹ Pročitati Jezekilja 48:1, 28. Nakon što je rekao koje su granice zemlje, Jehova je detaljno opisao kako treba podeliti zemlju. Rekao je da nasledstvo 12 plemena treba da bude ravnomerno i precizno podeljeno od severa prema jugu, počevši od Danovog plemena na severnom kraju zemlje pa sve do Gadovog plemena na njenom najjužnijem kraju. Svako pleme je dobilo pravougaoni deo zemlje koji se protezao od krajnje granice Obećane zemlje na istoku pa do Velikog mora, to jest Sredozemnog mora, na zapadu (Jezek. 47:20).

10. Koja su obećanja izgnanici verovatno mogli naći u ovom delu vizije?

¹⁰ Koja su obećanja izgnanici verovatno mogli naći u ovom delu vizije? Moguće je da su na osnovu detaljnog opisa koji im je Jezekilj preneo zaključili da će podela zemlje biti dobro organizovana. Štaviše, preciznom podelom zemlje na svih 12 plemena istaknuto je da će svako ko se bude vratio iz izgnanstva sigurno imati nasledstvo u obnovljenoj zemlji. Niko neće ostati bez zemlje i doma.

11. Koje nam pouke prenosi proročanska vizija o podeli zemlje? (Videti okvir „Podela zemlje“.)

¹¹ Koje ohrabrujuće pouke ova vizija prenosi nama danas? U obnovljenoj Obećanoj zemlji bilo je mesta ne samo za sveštenike, Levite i poglavare već i za sve pripadnike 12 plemena (Jezek. 45:4, 5, 7, 8). Slično tome, u duhovnom raju ima mesta ne samo za pomazane hrišćane koji su na zemlji i za one iz „velikog mnoštva“ koji predvode u organizaciji već i za sve ostale koji pripadaju velikom mnoštvua (Otkr. 7:9). Koliko god da naša uloga u organizaciji izgleda neznatno, svako od nas ima svoje mesto i obavlja važan zadatak u duhovnom raju. To je zaista ohrabrujuće!

12, 13. Koja je jasna uputstva Jehova dao o podeli zemlje?

¹² Neka od Jehovinih uputstava za podelu zemlje možda su zbunila Jezekilja zato što su se razlikovala od uputstava koja je dobio Mojsije. Osmotrimo dve razlike. Jedna se tiče same zemlje, a druga njenih stanovnika.

¹³ Zemlja. Jehova je rekao Mojsiju da većim plemenima da više zemlje nego manjim plemenima (Br. 26:52-54). Međutim, u Jezekiljevoj viziji jasno je rekao da sva plemena treba da dobiju „jednak deo“ (Jezek. 47:14). Dakle, trebalo je da razdaljina od severne do južne granice bude jednaka kod svih 12 delova zemlje. Tako bi svi Izraelci, bez obzira na to kom su plemenu pripadali, u podjednakoj meri mogli da uživaju u plodovima koje je ova dobro navodnjena zemlja davala.

14. Kako su Jehovina uputstva što se tiče stranaca prevazilazila ono što je stajalo u Mojsijevom zakonu?

¹⁴ Stanovnici. Mojsijev zakon je štitio strance i dopuštao im je da služe Jehovi, ali ne i da dobiju deo Obećane zemlje (Lev. 19:33, 34). Međutim, ono što je Jehova rekao Jezekilju prevazilazilo je ono što je bilo rečeno u Zakonu. Jehova mu je rekao: „Strancu ćete dati njegovo nasledstvo na području plemena u kom živi.“ Tom zapovešću je Jehova izbrisao ogromnu razliku koja je postojala između onih koji su „poreklom Izraelci“ i stranaca u zemlji (Jezek. 47:22, 23). Jezekilj je u obnovljenoj zemlji koju je video u viziji zapazio da među stanovnicima vlada jednakost i da ujedinjeno služe Jehovi (Lev. 25:23).

15. Koju nepobitnu činjenicu o Jehovi potvrđuju uputstva u vezi sa zemljom i njenim stanovnicima?

¹⁵ Ova dva upečatljiva uputstva u vezi sa zemljom i njenim stanovnicima sigurno su ohrabrila izgnanike. Znali su da će Jehova svima dati jednak deo zemlje, bilo da su Izraelci bilo stranci koji mu služe (Jezd. 8:20; Nem. 3:26; 7:6, 25; Is. 56:3, 8). Ova uputstva su takođe potvrdila ohrabrujuću i nepobitnu činjenicu da su Jehovi sve njegove sluge podjednako dragocene. (Pročitati Ageja 2:7.) I nama danas ta istina mnogo znači, bez obzira na to da li se nadamo životu na nebu ili na zemlji.

16, 17. (a) Od kakvog su značaja za nas danas detalji o zemlji i njenim stanovnicima? (b) O čemu će biti reči u sledećem poglavlju?

¹⁶ Od kakvog su značaja svi ovi detalji za nas danas? Oni nas podsećaju na to da širom sveta treba da budemo poznati po jednakosti i jedinstvu koje vlada među nama. Jehova nije pristrastan. Zato bi bilo dobro da se pitamo: „Da li sam nepristrastan poput Jehove? Da li iskreno poštujem svu braću i sestre, bez obzira na njihovo poreklo i životne okolnosti?“ (Rimlj. 12:10). Radujemo se što je Jehova svima nama dozvolio da u podjednakoj meri uživamo u blagoslovima duhovnog raja, gde mu celom dušom služimo kao našem nebeskom Ocu (Gal. 3:26-29; Otkr. 7:9).

¹⁷ Osmotrimo sada četvrto obećanje koje se nalazi u završnom delu Jezekiljeve poslednje vizije – obećanje da će Jehova biti sa izgnanicima. Šta možemo naučiti iz tog obećanja? Odgovor ćemo dobiti u sledećem poglavlju.