Pokažimo revnost u objavljivanju dobre vesti
„Koliko do mene stoji, ispunjen revnošću i vama želim objaviti dobru vest“ (Rimljanima 1:15, NS).
1, 2. Kako ljudi često reaguju u nekoj nesreći?
DOLAZILI su sa svih strana . . . Stotine dobrovoljaca sticalo se u regiju, dovozili su kola natovarena životnim namirnicama i odećom, podizali nastambe za ljude koje je trebalo smestiti; neki su radili 18 do 20 sati dnevno, a bilo je i takvih koji uopšte nisu spavali tih prvih dana nakon strašnog rušenja obalskog nasipa.“
2 Eto, tako su reagovali ljudi kada je prošlog proleća jedno područje u Kaliforniji bilo preplavljeno talasima plime, a 24.000 ljudi bilo je prisiljeno pobeći da bi spasili živote. Da, kad dođe do katastrofe — od lokalnih poplava do zemljotresa i nesreće u atomskim centralama — ljudi često reaguju spontano, i spremni su pomoći. Spremni su takoreći zasukati rukave, izložiti se mnogim opasnostima i neugodnostima, pomažući čak potpuno nepoznatim ljudima.
Vreme hitnosti
3. Koja katastrofa predstoji danas čovečanstvu?
3 Čovečanstvu predstoji danas najveća katastrofa u istoriji. Ne radi se o šteti koju čovek nanosi svojoj okolini, takođe ne o pretnji atomskog rata ili o porastu nasilja, koliko god ozbiljni bili ti problemi. Naprotiv, čovečanstvo stoji pred događajem za koji je Isus rekao da će to biti „velika nevolja kakve nije bilo od postanka sveta do sada niti će je ikada više biti“. Da bi naglasio koliko će razorna biti „velika nevolja“ Isus je objasnio: „Zaista, kad ti dani ne bi bili skraćeni, ne bi se nijedno telo spasilo“ (Matej 24:21, 22, NS).
4. Kako da reagujemo naočigled toj katastrofi?
4 Kako bi reagovao kada bi znao da će mnogi ljudi, pa i oni tebi bliski, uskoro biti uništeni u toj ,velikoj nevolji“? Zar ne bi nastojao da im pomogneš? Seti se Jezekiljeve proročanske vizije o čoveku s pisarskim priborom, kome je bilo rečeno da će razorenje Jerusalima preživeti samo oni koji će primiti simboličan znak na čelo, te da on mora nanositi taj životospasavajući znak. Kako je on reagovao na to? „Učinih kako si mi zapovedio“, rekao je (Jezekilj 9:1—11, ST).
5. Koje delo nam je povereno i koliko je ono hitno?
5 Pokazuješ li i ti jednaku spremnost i revnost kao čovek odeven u lan, radeći ono što je Jehova zapovedio? A šta je to Jehova naredio? Preko svog Sina Isusa Hrista dao je naređenje: „Pođite stoga, i načinite učenike iz ljudi sviju nacija . . . i poučite ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20, NS). I to je životospasavajuće delo slično simboličnom obeležavanju čela u danima Jezekilja. Ko se ne odazove i ne postane učenik Isusa Hrista, biće uništen od ruku glavnog izvršioca Božjeg suda (2. Solunjanima 1:6—8). Uviđaš li koliko je to hitno? Dokazuješ li to pokazivanjem revnosti u objavljivanju dobre vesti?
Revnost — kako se izražava?
6. Šta razumemo pod izrazom ,,revnost“?
6 Jehovin narod u celini shvata hitnost vremena. Svi mi revno nastojimo da što je moguće više ljudi bude spašeno u predstojećoj „velikoj nevolji“. Prema Velikom nemačkom rečniku (Makensen) revnost znači „ozbiljno, delotvorno nastojanje“. Onaj ko revnuje za nečim upravlja svoje misli i postupke u pravcu postizanja istog. On će učiniti sve što je u njegovoj moći, kako bi savladao svaku prepreku i otpor, sve dok ne postigne svoj cilj. Takvo je stanovište prema svojoj službi imao i apostol Pavle, zato činimo dobro ako ga oponašamo (1. Korinćanima 4:16).
7. Zašto je Pavle želeo da ode u Rim?
7 Zapazi, na primer, da je prema Rimljanima 1:13—16, ST, Pavle pisao hrišćanima u Rim: ’Više sam puta odlučio da dođem k vama’. Zašto? „Da i među vama uberem koji plod“, objasnio je. Da li je Pavle kod toga imao u mislima samo da poseti braću u Rimu, kako bi ih možda potaknuo na veće razvijanje „plodova duha“, što tvrde neki komentatori? (Galatima 5:22, 23). Ne, jer nastavak „kao i među ostalim poganima“ dokazuje da je nameravao steći plodove Carstva i među nehrišćanskim stanovnicima Rima. On je želeo doneti dobru vest u Rim, a odatle možda i u druga mesta (Rimljanima 15:23, 24).
8. Čime je Pavle ,,bio sprečen“ da ode u Rim?
8 „Ali sam do sada bio sprečen“, rekao je Pavle. Čime sprečen? Da li je bio previše zaokupiran ličnim stvarima, a da bi mogao krenuti na taj put? Pavle je bio jako zaposlen čovek, ali ne u vezi s ličnim interesima. U vreme kada je pisao Rimljanima (oko 56. naše ere) već je imao iza sebe dva rasprostranjena misionarska putovanja i upravo se nalazio na trećem. Na tim putovanjima ga je sveti duh često vodio na posebne zadatke (Vidi Dela apostolska 16:6—9). Još dok je pisao ovo pismo bili su učinjeni planovi da ode u Jerusalim, kako bi tamo „služio svetima“ (Rimljanima 15:25, 26). Nailazio je takođe na bezbroj drugih „prepreka“ te vrste (Vidi 2. Korinćanima 11:23—28).
9. Kako je Pavle pokazivao revnost u objavljivanju dobre vesti?
9 Pa ipak, Pavle nije mislio da je učinio dovoljno, niti je zaključio da već ima zadatak i da bi to bilo dosta. Želeo je učiniti više. Zato je rekao: „Koliko do mene stoji, ispunjen revnošću želim i vama u Rimu objaviti dobru vest.“ Upravo to razumemo pod izrazom revnost. U skladu s tim pisao je profesor F. F. Brus u svojoj knjizi Pavlovo pismo Rimljanima o apostolu sledeće: „Propovedanje jevanđelja bilo mu je u krvi, pa nije mogao odustati od toga; nikada nije bio „izvan službe“, nego je uvek ostajao u njoj, kako bi se opet malo iskupio od svog duga prema čitavom čovečanstvu, duga kojeg se nikada — tako dugo dok je živ — neće u potpunosti osloboditi“. Da li i ti tako gledaš na službu?
10. Koje bi nam ’prepreke’ mogle stajati na putu, no kako da postupamo u tom slučaju?
10 Svi u Jehovinom narodu imaju danas mnoge obaveze. Mnogi moraju brinuti za svoju porodicu, neki imaju obaveze na drugim područjima. Zbog starosti i zdravstvenih problema mnogima su postavljene određene granice. Puno ih je sa mnogobrojnim zadacima u hrišćanskoj skupštini. Ipak, mi razumemo da vreme sadašnjeg sistema stvari odmiče, te da je potrebno dati svedočanstvo o Carstvu (Marko 13:10). Zato moramo pokazivati revnost kao Pavle i prednjačiti u delu propovedanja uprkos ’preprekama’ koje bi nam se mogle isprečiti na putu. Ne smemo biti samozadovoljni, misleći kako smo već dovoljno učinili (1. Korinćanima 15:58).
„Dužnik“ prema svima
11. Šta znači izjava: ’Ja sam dužnik’?
11 Iza Pavlovog neumornog naprezanja u objavljivanju dobre vesti stajala je još jedna pogonska snaga. „Ja sam dužnik i Grcima i barbarima, i mudrima i nerazumnima“, rekao je Pavle (Rimljanima 1:14, ST). U kom smislu je Pavle bio „dužnik“? Jedan drugi prevod glasi: „Obavezan sam prema svima“ (Biblija na današnjem nemačkom). Da li je on time želeo reći da je delo propovedanja bilo za njega nesnosna obaveza ili odgovornost koju mora obaviti pred Bogom? Lako bi se moglo dogoditi da razvijemo takvo stanovište ako bismo izgubili osećaj za hitnost ili ako bi se dali odvratiti svetovnim privlačnostima. Ali, to Pavle nije želeo reći.
12. Prema kome je Pavle bio ,,dužnik“ i zašto?
12 Kao Božji „izabrani sud“, kao „apostol neznabožaca“ Pavle je imao jako veliku odgovornost pred Bogom (Dela apostolska 9:15; Rimljanima 11:13). Ipak, on se nije osećao obaveznim samo pred Bogom, nego je rekao da je „dužnik“ prema Grcima, varvarima, mudrima i nerazumnima. S obzirom na ukazano mu milosrđe i prednost koju je dobio, smatrao se obaveznim propovedati, kako bi svi ljudi čuli dobru vest. Takođe je shvatio da je Božja volja da „se spasu sve vrste ljudi i da dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 1:12—16; 2:3, 4, NS). Dakle, on je neprekidno radio ne samo da bi udovoljio svojoj odgovornosti pred Bogom, nego i da bi se odužio svojim bližnjima. Osećaš li se i ti lično dužan ljudima na svom području? Imaš li osećaj da si dužan trošiti se za njih, donoseći im dobru vest?
Ne stideti se dobre vesti
13. Koje je cenjenje za dobru vest pokazao Pavle?
13 Pavle je sigurno bio istaknuti primer pokazivanja revnosti u objavljivanju dobre vesti. On je visoko cenio nezasluženu dobrotu koju mu je Bog pokazao, ne želeći da se ona pokaže uzaludnom (1. Korinćanima 15:9, 10). Zato je nastavio rečima: „Ja se ne stidim dobre vesti“ (Rimljanima 1:16, NS). Hrišćani su, gledano s ljudskog stanovišta, bili ne samo nepopularni, nego i prezirani. „Postali smo kao smeće sveta, kao izmet sviju do sada“, rekao je Pavle (1. Korinćanima 4:13, ST). Ipak, on se nije stideo doneti dobru vest u Rim, u centar sveta nauke i sedište Rimske svetske imperije. Kada u službi propovedanja naiđemo na ravnodušnost, vređanje ili čak na otpor, setimo se ohrabrujućeg Pavlovog primera.
14. Zašto se Pavle nije stideo dobre vesti?
14 ’Ne stideti se dobre vesti’ znači u stvari biti ponosan na dobru vest, što mi zaista treba da budemo. Zašto? Jer je ona „zaista sila Božja za spasenje svakome ko veruje“, objasnio je Pavle. On je raspolagao s dovoljno ličnog iskustva na kom je temeljio svoje izjave. Uz pomoć dobre vesti, rekao je Pavle „mi obaramo mudrovanja i svaku oholost koja se diže protiv priznanja Boga; i zarobljujemo svaki razum da se pokorava Hristu“ (2. Korinćanima 10:5, ST). Bez obzira da li se radilo o jevrejskoj tradiciji, grčkoj filozofiji ili o moći Rimljana, dobra vest se pokazala pobedničkom.
15. Kako je revnost bila pogonska snaga u Pavlovom životu?
15 Valja istaknuti da od Boga mu poverenu odgovornost Pavle nije smatrao teretom, nego joj je udovoljavao s puno revnosti. Sam je rekao o tome sledeće: „Jer moram to da činim; jer, teško meni ako ne propovedam jevanđelje!“ (1. Korinćanima 9:16, dr Čarnić). Ta mu je revnost pomogla da niz godina neumorno deluje u službi, tako da je na kraju mogao reći: „Primerno sam se borio, trku dovršio, veru sačuvao“ (2. Timoteju 4:7, NS).
Bolji rezultati delotvornijim postupanjem
16. Pred kojim se izazovom možda našao čovek s pisarskom spravom iz Jezekiljeve vizije?
16 I čovek s pisarskim priborom iz Jezekiljeve vizije nesumnjivo je poput Pavla s puno revnosti prišao svom zadatku. Vratio se s dobrim izveštajem: Zadatak je izvršen! Nama nije rečeno na koji način je on pronašao sve koji ’tuguju i plaču zbog gnusoba što se čine’ (Jezekilj 9:4, ST). Iako se ništa ne govori o tome kako se provodilo obeležavanje, jasno je da to nije bio jednostavan zadatak.
17. a) Pred kojim izazovom stojiš u delu pravljenja učenika i kako se suočavaš s njime? b) Isplate li se odgovarajući napori?
17 Ni zadatak kojeg mi danas imamo nije jednostavan. Zato se postavlja pitanje: Koliko delotvorno postupamo u izvršavanju tog životospasavajućeg zadatka? Da bismo učinili učenicima što je moguće više ljudi, moramo redovno i sistematski sudelovati u tom delu, ne propuštajući nijednu priliku da posredujemo drugima dobru vest. Ljudi na našem području su možda jednako zaposleni kao i mi; možda su retko kod kuće, često nemaju vremena. Šta učiniti u tim slučajevima? Moramo voditi tačne beleške, odlaziti na vrata u različito vreme, uvek iznova u nadi da ćemo naći nekoga s kim ćemo moći razgovarati. Da li se taj trud isplati? Sledeća kratka pisma dvoje sagovornika, sadrže odgovor na to pitanje:
„Želim izraziti zahvalnost Jehovinim svedocima što me često posećuju u mom domu. Ja znam da vaša misija ponekad ne izaziva kod ljudi izvan vaše crkve oduševljenje koje zapravo zaslužuje. Zato vam želim izraziti svoje osećaje i zahvaliti vam se.“
„Toliko nas je koji gladujemo za istinom, toliki među nama veruju da svi putevi vode ka spasenju. Vi, koji ste se odvažili da tražite nekoga kome bi mogli propovedati, molimo ne napuštajte nas! Mi nismo užasni ljudi, iako vas vređamo, dovodimo u neugodnosti ili odbijamo. Ne predajte se, jer nama su ispričane mnoge laži, strašne priče o vama. Mi smo odgajani da vas mrzimo i da ne slušamo vest o Jehovinom Carstvu.“
18. a) Kako možeš pomoći drugima da shvate smisao dobre vesti? b) Kako je neka objaviteljica reagovala na očiglednu ravnodušnost?
18 Da bi se dostigla srca ljudi i pomoglo im se shvatiti smisao dobre vesti, potrebno je više od samo površnog kontakta, od prenošenja pripremljene vesti ili uručivanja biblijske literature. Mi se moramo potruditi da upoznamo njihove potrebe i brige, njihova naginjanja i antipatije, njihova strahovanja i predrasude. A sve to zahteva puno razmišljanja i napora, te revnosti s naše strane. Razmotrimo sledeće iskustvo:
Neka je objaviteljica razgovarala s jednom ženom na vratima njenog stana, ali nije naišla na neki naročiti odaziv. Kada je primetila nekoliko dece upitala je ženu koliko dece ima. Odgovorila je da to nisu njena deca, nego njenog devera, koji se upravo doselio iz neke druge zemlje. Tada su počele razgovarati o nedostatku stanova. Objaviteljica je rekla da joj je poznato kako je teško naći stan u velikom gradu, jer i ona očekuje dolazak rođaka. Tada je ponudila ženi svoju pomoć. Ova se jako obradovala i pozvala na vrata svog devera. Razgovor se nastavio i izmenili su brojeve telefona. Budući da objaviteljica nije zaboravila svrhu svoje posete, taktično je otvorila knjigu „Ti možeš zauvek živeti u Raju na Zemlji“ na strani 157 i objasnila kako u obećanom novom sistemu neće više biti nedostatka stanova i nezaposlenosti. Na čoveka je to ostavilo dubok utisak, pa je spremno uzeo knjigu. Kasnije je objaviteljica opet otišla tamo s informacijom o stanu koji se iznajmljivao; tada je ponovo započela biblijski razgovor.
19. Šta moramo raditi s obzirom na vreme? O čemu će biti govora u sledećem članku?
19 Vreme propovedanja dobre vesti brzo se približava svom kraju. Mi ne znamo kako će još dugo „četiri anđela zadržavati četiri vetra zemlje“ (Otkrivenje 7:1). U svakom slučaju još nam uvek predstoji „velika nevolja“ i dalje će se sakupljati ljudi iskrena srca. Zaista, ’polja su bela za žetvu’ (Matej 24:21, 22; Jovan 4:35, ST). Sada je vreme da se trošimo u tom delu koje se nikada više neće ponoviti. Kako možemo na najbolji način iskoristiti preostalo vreme? Kako možemo imati još većeg udela u tom životospasavajućem delu? Šta nam može pomoći da i dalje pokazujemo revnost u objavljivanju dobre vesti? Na ta ćemo pitanja odgovoriti u sledećem članku:
Razmotri pavlov primer prema Rimljanima 1:13—16
◻ Zašto je želeo da ode u Rim? No, kako je reagovao?
◻ Prema kome je bio „dužnik“ i zašto?
◻ Kakvo je bilo njegovo stanovište prema dobroj vesti? Zašto?
◻ Šta možemo raditi poput Pavla da bismo bili delotvorni u objavljivanju dobre vesti?