Odanost Bogu u ophođenju sa ostarelim roditeljima
„Neka ova (deca i unučad) najpre nauče gajiti odanost Bogu u vlastitom domu, i svojim roditeljima, te dedu i baki postojano pokazivati dostojnu naknadu, jer je to prihvatljivo u Božjim očima“ (1. TIMOTEJU 5:4, NS).
1, 2. a) Ko je prema Bibliji odgovoran da se brine o ostarelim roditeljima? b) Zašto bi bilo opasno ako bi hrišćanin zanemario tu obavezu?
KAO dete su te hranili i štitili. Kao odrasla osoba tražio si njihov savet i pomoć. A sada su ostarili, pa je i njima samima potreban neko ko bi im pomogao. Apostol Pavle je s tim u vezi rekao: „Ako koja udovica ima decu ili unučad, neka ova najpre nauče svoj dom poštovati i zajam vraćati roditeljima; jer je ovo ugodno pred Bogom.Ako li ko za svoje a osobito za domaće ne promišlja odrekao se vere i gori je od neznabošca“ (1. Timoteju 5:4, 8, NS).
2 Danas se hiljade Jehovinih svedoka brine za svoje ostarele roditelje. Oni to ne rade samo iz ljubaznosti ili zato što im je to „obaveza“ (Biblija na današnjem nemačkom) ili „zadatak“ (Jerusalimska Biblija), nego to rade iz „odanosti prema Bogu“, što znači iz strahopoštovanja pred Bogom. Njima je jasno da ako bi izneverili roditelje u nekoj nevolji, tako bi se „odrekli“ hrišćanske „vere“ (Uporedi Titu 1:16).
’Nosi svoj teret’ brige
3. Zašto briga o roditeljima može predstavljati pravi izazov?
3 Voditi brigu o ostarelim roditeljima postalo je pravi izazov, posebno u zapadnim zemljama. Porodice su često raštrkane. Životne troškove je nemoguće više držati pod kontrolom. Mnoge domaćice moraju da se zaposle, pa stoga briga o starim roditeljima predstavlja veliki poduhvat, posebno ako staratelj i sam nije više mlad. „Mi smo sada u pedesetim godinama, imamo odraslu decu i unučad, kojima takođe treba pomoć“, rekla je jedna sestra koja brine i za svoju majku.
4, 5. a) S kim često može da se podeli odgovornost vođenja brige, kako to proizlazi iz Biblije? b) Kako su u Isusovo vreme neki izbegavali svoju odgovornost prema roditeljima?
4 Pavle je ukazao na to da „deca ili unučad“ mogu zajednički da snose odgovornost (1. Timoteju 5:4). Međutim, ponekad braća i sestre nisu voljni da preuzmu „svoj teret“ brige (Uporedi Galatima 6:5). „Moja starija sestra se jednostavno povukla iz svega“, žalio se jedan starešina. Ali, da li Jehova odobrava takvo ponašanje? Podseti se šta je Isus jednom rekao farisejima. „Mojsije je naime rekao: ‘Ispuni svoje dužnosti prema ocu i majci’... A vi kažete: ’Ako ko rekne ocu ili majci: Ono čim bih ti mogao pomoći, „korvan“ je (što znači Bogu posvećeni dar)“ ’ne dopustite mu da više išta učini za oca ili majku. I tako ukidate Božju zapovest svojom tradicijom“ (Marko 7:10—13, ST).
5 Ako neki Jevrej nije želeo da pomaže svojim roditeljima, koji su bili bez sredstava, trebao je samo da objasni da je njegov posed „korvan“ — dar namenjen za upotrebu u hramu (Uporedi 3. Mojsijeva 27:1—24). On očigledno nije bio obavezan da odmah preda svoj tobožnji poklon, stoga je mogao da ga zadrži neograničeno vreme (a nesumnjivo i koristiti). No, ako je njegovim roditeljima bila potrebna finansijska pomoć, mogao je da izbegne svojoj odgovornosti, licemerno se izjasnivši da je sav njegov posed „korvan“. Isus je osudio tu prevaru.
6. Šta bi danas nekima mogao biti razlog da izbegavaju obaveze prema roditeljima i dopada li se to Bogu?
6 Hrišćanin koji se služi praznim izgovorima, da bi se izvukao od svojih obaveza, Boga ne može da prevari (Jeremija 17:9, 10). Priznajemo, finansijski problemi, sve lošije zdravlje ili slične okolnosti mogu prilično da ograniče pomoć koju bi inače pružili roditeljima. Ipak, kod nekih se dešava da svoja sredstva, vreme i privatni život cene više nego stvarne potrebe svojih roditelja. Bila bi velika hipokrizija — s jedne strane propovedati Reč Božju, a s druge strane je negirati zapostavljanjem sopstvenih roditelja!
Saradnja u porodici
7. Kako članovi porodice mogu da sarađuju u vođenju brige o ostarelim roditeljima?
7 Neki stručnjaci preporučuju da se održi porodični sastanak ako se pojave problemi u vezi ostarelih roditelja. Jedan član porodice mora da preuzme glavnu odgovornost. Ipak „prisan razgovor“ u mirnom i objektivom tonu često pomaže da se nađe način da se te obaveze podele (Priče Solomunove 13:22). Oni koji daleko stanuju mogli bi možda finansijski da pomognu a povremeno dođu i u posetu. Drugi možda mogu da pomognu u kućnim poslovima ili se pobrinu za prevoz. Već sam dogovor da se roditelji redovno posećuju predstavlja dragocen doprinos. Jedna sestra stara preko 80 godina kaže za posete svoje dece: „To mi svaki put daje novu snagu“.
8. a) Da li je onaj ko učestvuje u punovremenoj službi oslobođen obaveze da brine o roditeljima? b) Koje su napore podnele neke punovremene sluge, da bi mogle da ispunjavaju svoje obaveze prema roditeljima?
8 Porodice mogu da se nađu pred delikatnim problemom ako se neki njen član nalazi u punovremenoj službi. Punovremene sluge nisu oslobođene tih obaveza i mnogi ulažu posebne napore da bi se brinuli za svoje roditelje. Jedan pokrajinski nadglednik je rekao: „Nismo nikada ’mogli ni predpostaviti kakav fizički i emocionalni izazov može da predstavlja briga za naše roditelje, posebno ako u isto vreme treba da udovoljimo zahtevima punovremene službe. Naša izdržljivost je zaista došla, bila do krajnjih granica i tada smo osetili da nam je potrebna snaga „koja je iznad obične“ (2. Korinćanima 4:7, NS). Neka Jehova i dalje podupire takvu braću.
9. Kako mogu biti ohrabreni oni koji nisu imali drugog izbora nego da prekinu punovremenu službu, da bi mogli da brinu o roditeljima?
9 Ponekad nekome ne preostaje nijedna druga mogućnost nego da, nakon što je sve brižljivo odvagnuo, prekine s punovremenom službom. Razumljivo je da on preživljava razne stvari kad se radi o tome da napusti svoje službene prednosti. „Mi znamo da je naša hrišćanska odgovornost da brinemo za moju staru i bolesnu majku“, rekla je nekadašnja misionarka. „Ali, ponekad se osećamo tako čudno“.. Ipak, ne zaboravi da je ’prihvatljivo u Božjim očima gajiti odanost u vlastitom domu’ (1. Timoteju 5:4, NS). Ne zaboravi takođe sledeće: „Bog nije nepravedan da zaboravi ono što ste učinili, ljubav koju iskazaste prema njemu, služeći u prošlosti i sadašnjosti svetima“ (Jevrejima 6:10, ST). Jedan bračni par koji je proveo niz godina u punovremenoj službi je rekao: „Mi ovako gledamo na stvar; Brinuti za članove naše porodice podjednako je važno kao što je ranije bila punovremena služba“.
10.a) Zašto su neki možda prebrzo prekinuli s punovremenom službom? b) Kako moraju rođaci punovremenog sluge da gledaju na njegovu službu?
10 Možda su neki prebrzo prekinuli s punovremenom službom, jer su njihovi rođaci razmišljali na sledeći način: „Ti nisi opterećen ni poslom, ni porodicom. Zašto da se onda ti ne brineš za oca i majku“? Ali, nije li delo propovedanja najhitniji posao koji mora danas da se uradi? (Matej 24:14; 28:19, 20). Dakle, punovremene sluge izvršavaju životovažni posao (1. Timoteju 4:16). Isus je takođe ukazao da službi Bogu treba u određenim okolnostima dati prednost u odnosu na porodične stvari.
11, 12. a) Zašto je Isus savetovao jednom čoveku da ’pusti da mrtvi ukopavaju svoje mrtvace’? b) Koje su pripreme učinile neke porodice čiji je član u punovremenoj službi?
11 Kad je na primer jedan čovek odbio poziv da postane Isusov sledbenik, rekavši: „Dopusti mi Gospodine, da najprije odam i oca ukopam“, Isus mu je odgovorio: „Pusti (duhovno) mrtve neka ukopavaju svoje mrtvace. A ti hajde i objavljuj Kraljevstvo Božije“ (Luka 9:59, 60, ST). Kod Jevreja je bio običaj da sahrane svoje mrtvace istog dana; stoga je neverovatno da je otac tog čoveka bio zaista mrtav. Verovatno je čovek samo želeo da ostane uz svog starog oca do njegove smrti. S obzirom da je on imao i drugu rodbinu koja se mogla brinuti o ocu, Isus je ohrabrio tog čoveka da ’objavljuje nadaleko Kraljevstvo Božje’.
12 Mnoge su porodice utvrdile da je dobrom saradnjom svih članova često bilo moguće da i punovremene sluge vode brigu o roditeljima, ne morajući je prekidati. Na primer, neke punovremene sluge pomažu svojim roditeljima preko vikenda ili za vreme svog godišnjeg odmora. Interesantno je da su mnogi ostareli roditelji nastojali da njihova deca ostanu u punoj službi, čak ako je to zahtevalo znatnu žrtvu s njihove strane. Jehova bogato blagosilja one koji stavljaju na prvo mesto interese Kraljevstva (Matej 6:33).
Pokazivati „mudrost“ i „razboritost“ kad se roditelji presele k deci
13. Koji problemi mogu da se pojave kad se roditelji presele kod dece?
13 Isus se pobrinuo da njegova majka kad je ostala sama živi kod svojih rođaka, koji su bili u veri (Jovan 19:25—27). I danas mnogi Svedoci pozivaju svoje roditelje da se presele kod njih, i doživljavaju mnoge blagoslove i radosti. Međutim, dolazak roditelja u stan može da prouzrokuje nezadovoljstvo, zbog promene dotadašnjeg načina života, nekih ograničenja u privatnom životu i opterećenja izazvanog svakodnevnom brigom. „Negovanje majke dosta mi je naporno“, rekla je Ana, čija svekrva boluje od teške bolesti. „Ponekad čak izgubim strpljivost, i postajem neprijatna prema njoj — a potom se osećam krivom“.
14, 15. Kako mogu „mudrost“ i „razboritost“ u tim okolnostima ’da održe jedinstvo porodice’?
14 Solomon je rekao: „Mudrošću se gradi porodica i razboritošću se pokazuje čvrsto utemeljenom“ (Priče Solomunove 24:3, NS). Na primer, Ana nastoji da pronađe više razumevanja za probleme svoje svekrve. „Imam u vidu da je ona bolesna i da se ne pretvara namerno“. Ali, „svi mi grešimo mnogo puta i ako ko ne pogreši u reči, taj je onda savršen čovek“ (Jakov 3:2, NS). No, kad dođe do sukoba pokaži mudrost, ne daj mesta mržnji ili gnjevu (Efežanima 4:31, 32). Razgovarajte o toj stvari zajednički kao porodica, tražeći načina da rešite nesuglasice i napravite kompromise.
15 I razboritost pomaže u razvijanju uspešne komunikacije (Priče Solomunove 20:5). Možda je roditeljima teško da se prilagode svakodnevnom tempu, ili su zbog ograničene moći rasuđivanja jedva spremni na dogovor. Pod određenim okolnostima možda nema drugog izbora nego postupati vrlo odlučno (Uporedi 1. Mojsijeva 43:6—11). „Kad ne bih rekla svojoj majci ne“, kaže jedna sestra, „ona bi potrošila sav svoj novac“. Za razliku od nje, jedan starešina oseća da je bolje ponekad apelovati na njenu naklonost prema njemu. „Kad razumno rasuđivanje ne pomaže, ja jednostavno kažem ’Majko, hoćeš li to učiniti meni za ljubav’? I tada me posluša“.
16. Zašto muž pun ljubavi treba da pokazuje ’razboritost’ prema svojoj ženi? Kako on može to da čini?
16 Budući da žena često nosi glavni teret brige, njen muž razborito pazi na to da ona ne iznemogne u emocionalnom, fizičkom ili u duhovnom pogledu. U Pričama Solomunovim 24:10, NS, čitamo: „Pokazuješ li se obeshrabrenim u dan nevolje? Tvoja će snaga biti oskudna“. Šta može da učini suprug da bi ojačao svoju ženu? „Uvek kad se moj muž vrati kući“, kaže jedna sestra, „uzima me u zagrljaj i kaže mi koliko me ceni. Bez njega ne bih mogla to sve da učinim“ (Efežanima 5:25, 28, 29). Suprug takođe može da proučava Bibliju sa svojom ženom i da se redovno moli zajedno s njom. Da, čak i u takvim teškim okolnostima porodica može da se izgrađuje.
Smeštaj u starački dom
17, 18. a) Na koji su korak prisiljene neke porodice? b) Kako mogu odrasla deca u takvim slučajevima da pomognu svojim roditeljima da se prilagode?
17 Jedan gerontologa je rekao: „Može da dođe vreme kad porodica nije u mogućnosti da pruži stručnu pomoć, niti ima potreban novac da to omogući kod kuće“. Jedan suprug se ovako izrazio: „Došlo je tako daleko da je moja žena što se zdravlja tiče potpuno klonula, jer je pokušala 24 sata dnevno da neguje svoju majku. Nismo imali drugog izbora nego da je smestimo u starački dom. Ali, srce nam se cepalo što smo morali to da učinimo“.
18 Smeštaj u starački dom može pod određenim okolnostima da bude ono najbolje što je moguće učiniti. Ipak, stariji ljudi koji dolaze u takve ustanove, često su zbunjeni ili izvan sebe, jer misle da su odbačeni. „Pažljivo smo majci objasnili zašto to moramo da učinimo“, rekla je sestra koju ćemo ovde zvati Greta. „Ona se privikla i sada smatra dom svojom kućom“. Redovne posete olakšavaju roditeljima taj premeštaj i znak su istinitosti tvoje ljubavi. (Uporedi 2. Korinćanima 8:8). Tamo gde je udaljenost prepreka, možeš ostati u vezi telefonskim pozivima, pismima i redovnim posećivanjima (Uporedi 2. Jovanova 12.). Živeti među svetskim ljudima ima naravno i svojih mana. Stoga, budi ’svestan svojih duhovnih potreba’ (Matej 5:3, NS). „Mi snabdevamo majku literaturom i nastojimo koliko je to god moguće razgovarati o duhovnim stvarima“, kaže Greta.
19. a) Šta je moguće da se učini da bi se odabrao pravi starački dom, a zatim u njemu kontroliše nega? b) Koju korist ima hrišćanin ako daje sve od sebe, brinući se za svoje roditelje?
19 U Vol strit žurnalu je pisalo o jedinoj studiji o preko 406 američkih staračkih domova od kojih „je oko jedna petina ocenjena opasnim po svoje stanovnike, a skoro polovina jedva da zadovoljava najosnovnijim zahtevima“. Žalosno je da takvi izveštaji nisu retkost u mnogim zemljama. Dakle, ukaže li se potreba za smeštanjem u starački dom, budi vrlo oprezan pri izboru. Lično pogledaj sve, kako bi utvrdio je li čist, uredan, ima li sposobno osoblje, vlada li u njemu kućna atmosfera, priprema li se prikladna hrana. Nadgledavaj negu svojih roditelja što je moguće bolje. Budi njihov zastupnik, pomaži im da izbegavaju neugodne situacije, koje mogu nastupiti bilo u vezi svetskih praznika ili razonode. Ako daš sve od sebe da tvoji roditelji, u datim okolnostima, dobiju najbolju moguću negu, bićeš oslobođen osećaja krivice, koji bi inače mogao da te proganja (Uporedi 2. Korinćanima 1:12).
Radosni davaoci, radosni primaoci
20. Zašto je važno da deca budu radosni davaoci?
20 „Bilo je teško“, rekla je jedna hrišćanka, govoreći o negovanju svojih roditelja. „Morala sam im kuvati i prati, slušati njihovo grčevito plakanje, menjati posteljinu kad nisu više mogli zadržavati vodu“. „Ali, sve što smo činili za njih“ kaže njen suprug „rado smo učinili. Puno smo se trudili da svojim roditeljima ne stvorimo osećaj kako se nerado brinemo za njih“ (2. Korinćanima 9:7). Stariji ljudi se često ustručavaju da prihvate pomoć i ne žele da budu drugima na teretu. Stoga sve zavisi od tvog stava.
21. a) Kako mogu roditelji biti radosni primaoci? b) Zašto je mudro da se roditelji sami pobrinu za svoju starost?
21 Ali, u isto vreme važno je i stanovište koje pokazuju roditelji. Jedna sestra se priseća: „Sasvim svejedno šta da sam učinila za majku, nikada nije bilo dovoljno“. Dakle, roditelji moraju izbegavati da budu nerazumni i postavljaju nerazumne zahteve. Konačno, u Bibliji čitamo: „Deca nisu dužna sticati blago roditeljima, nego roditelji dedi“ (2. Korinćanima 12:14, ST). Neki roditelji su možda rasipali svoja sredstva, pa su sada nepotrebno pali na teret svojoj deci. Ali u Pričama Solomunovim 13:22, ST čitamo: „Valjan čovek ostavlja baštinu unucima“. Stoga bi roditelji morali koliko je to moguće da se obezbede za starost, stavljajući novac na stranu da bi mogli da obezbede vlastitu negu (Priče Solomunove 21:5).
22. Kako da neko procenjuje svoj trud oko vođenja brige o svojim starim roditeljima?
22 Pavle se dobro izrazio kad je rekao da je briga za roditelje jednaka „dostojnoj naknadi“ (1. Timoteju 5:4, NS). Jedan brat je rekao: „Majka se dvadeset godina brinula za mene. Šta sam ja u poređenju s tim učinio za nju?“ Neka se svi hrišćani osećaju jednako pobuđeni da u vezi sa starim roditeljima „gaje odanost Bogu u vlastitom domu“, svesni da će biti bogato blagoslovljeni od Boga, koji je svima koji poštuju svoje roditelje obećao da će ’dugo ostati na Zemlji’ (Efežanima 6:3).
[Fusnota]
a Istraživač ili lekar u oblasti istraživanja starosti.
Tačke za pamćenje
◻ Kako su neki pokušali u Isusovo vreme da se izvuku od svojih odgovornosti prema roditeljima?
◻ Ko treba da brine za ostarele roditelje i zašto?
◻ Koji problemi mogu da se pojave kad se roditelji preseljavaju kod dece i kako ih je moguće rešiti?
◻ Zašto može biti neophodan smeštaj u starački dom i kako može da se pomogne roditeljima da se prilagode tome?
Slika na 13. strani]
Može se održati porodični sastanak da bi se razjasnilo kako je moguće da se podeli vođenje brige oko roditelja
lika na 14. strani]
Ako se ukaže potreba za smeštajem u starački dom, bezuslovno su potrebne redovne posete,zbog emocionalnog i duhovnog blagostanja ostarelih