Savladati gnev — svoj i tuđ

ŽIVIMO u društvu koje je sklono gnevu. Prometna gužva, suprotne i promenljive vrednosti, nesporazumi, nepravde ili druge frustracije svakodnevnog života izazivaju mnogo stresa. Stres se nagomilava i skoro svakome u određenom trenutku prekipi. Zato trebamo naučiti da se opuštamo. Svaki dan možemo započeti s pozitivnim stavom — pokazujući strpljenje, snošljivost i dobar smisao za humor. Većina nas ima svoju porodicu koja nas voli. Hrišćani takođe imaju odane suhrišćane u skupštini, a iznad svega, imaju Pastira punog ljubavi, Jehovu Boga. Stoga nemaju razloga da se boje jednog opšteg uzroka gneva: osećanja usamljenosti, napuštenosti (Psalam 23:1—6; Jevrejima 13:5, 6).

Ako, međutim, osećamo gnev ili moramo da se suočimo s gnevom druge osobe, trebamo ga na odgovarajući način savladati tako da očuvamo svoju sreću i dobrobit. Kako? Biblija nam kaže: „Ko je spor na gnev bolji je od silnika, a ko vlada svojim duhom bolji je od onoga ko osvaja grad“ (Priče Solomunove 16:32, NS). Umesto prenagljenog ispoljavanja gneva, trebamo da razmislimo o tome kakve su moguće posledice toga. Brojanje do deset može nas sprečiti da ne učinimo nešto što bi kasnije požalili (Priče Solomunove 14:17).

Ako smo ljuti, a ne znamo zašto, trebamo ponizno i iskreno zamoliti za pomoć. Priznati drugima, naročito onima koji nas vole, naše strahove i potrebu da nam se pomogne, to nije slabost; to je mudro i hrabro postupanje. Na taj način možemo doći do korena problema. Biblija kaže: „Namere propadaju gde nema poverljivih razgovora, a ostvaruju se gde je mnogo savetnika“ (Priče Solomunove 15:22, NS).

Ako pokušamo da razumemo zašto se drugi tako ponašaju, to će nam pomoći da ovladamo svojom emocionalnom reakcijom. Nadalje, ako nekoj ljutitoj osobi odgovorimo: „Shvatam zašto si ljut“, takva osoba će se možda brzo smiriti. Biblija savetuje: „Čovečje razumevanje usporava gnev i lepo je da previdi prestup“ (Priče Solomunove 19:11, NS).

Ako nenamerno povredimo nekoga, dugujemo mu izvinjenje. Na primer, kad ti neko nagazi na nogu, možda će to u tebi izazvati gnev. No, kad se on izvine, gnev splasne. Noga te možda još uvek boli, no tvoje dostojanstvo nije povređeno. Slično tome, dobro ponašanje s naše strane, zajedno s uobičajenom uljudnošću i zdravim humorom, može raspršiti ljutnju i doprineti tome da se sačuva poštovanje prema nama u našim odnosima s bračnim drugom, decom, prijateljima i članovima hrišćanske skupštine (Priče Solomunove 16:24; Kološanima 4:6; 1. Petrova 3:8).

Kad smo u situaciji koja prouzrokuje da se osećamo ljutito, pomaže nam da znamo kako govoriti o svom gnevu a da ne napadamo drugu osobu. Postoji znatna razlika između verbalnog napada („Ti idiote!“ ili, „Razbiću ti nos!“) i toga da se da do znanja da si ljut („Vrlo sam uzrujan“ ili, „To me povredilo“). Verbalan napad obično ne uspeva jer izaziva drugu osobu koja uzvraća; ali, ako kažeš šta osećaš, to je manje od napada, a druga osoba može biti potaknuta da se ispravi. Kako kaže Biblija: „Odgovor, kad je blag, otklanja ljutnju, a reč koja izaziva bol podiže gnev. Razjaren čovek izaziva svađu, a ko je spor na gnev utišava prepirku“ (Priče Solomunove 15:1, 18, NS).

Pravedan gnev

Za većinu nas je prirodno da se s vremena na vreme osećamo ljutito. Biblija izveštava da čak i Jehova oseća gnev (Sofonija 2:2, 3; 3:8). Zato ne iznenađuje što čovek, koji je stvoren po njegovoj slici, isto tako oseća (1. Mojsijeva 1:26). Zato osećanje gneva samo po sebi nije greh.

Međutim, kad je Jehova ljut, on uvek ima odgovarajući razlog za to — povreda pravednih načela. A njegova reakcija je uvek sasvim pravedna i savršeno kontrolisana. S nesavršenim ljudima je drugačije. Često se gnevno osećamo zato što je povređen naš ponos ili zbog neke druge ljudske slabosti. Stoga je potrebno pridati pažnju načinu na koji savladavamo svoj gnev. Apostol Pavle je upozorio: „Budite jarosni, ali ne grešite; sunce neka ne zađe dok ste u srditom stanju, niti dajte mesta đavolu“ (Efežanima 4:26, 27, NS). Da, sotona može iskoristiti naš nekontrolisani gnev. „Izlivi gneva“ su zapravo i svrstani pod „dela tela“ koja sprečavaju nekoga da nasledi Božje Carstvo (Galatima 5:19—21).

Zato učenik Jakov savetuje: „Znajte ovo, moja ljubljena braćo, svaki čovek mora biti . . . spor na bes; jer čovečji bes ne tvori Božju pravednost“ (Jakov 1:19, 20, NS). Čak i ako se gnevimo zbog opravdanih razloga, nesavršenost nas može dovesti do toga da reagujemo na nekontrolisan, pogrešan način. Stoga se uvek moramo rukovoditi načelom: „Ne osvećujte se, ljubljeni, nego dajte mesta besu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću platiti, kaže Jehova’“ (Rimljanima 12:19, NS). Isto tako, ne zaboravimo da, kao nesavršeni ljudi, možemo pogrešiti. Zato je opasno brzo osuđivati druge u ime pravednog ogorčenja (Jakov 2:13; 4:11,12; 5:9).

Prema Bibliji, mi živimo u vreme svršetka. U ovim poslednjim danima su se „narodi razbesneli“ protiv Božjeg Carstva, a đavo je „veoma gnevan, znajući da ima kratak vremenski rok“ (Otkrivenje 11:17,18, NS; 12:10—12, NS). Zato je život prema Božjoj reči za nas jedina stvarna zaštita (Psalam 119:105). Uskoro će Bog provesti sud u svim narodima, a Zemlja će biti očišćena od svake nepravde (Isaija 35:10; 65:23; Mihej 4:3,4). Do tada, mi ne smemo da oponašamo puteve ovog gnevljivog sveta. Ako ispravno kontrolišemo svoj gnev, to će sačuvati našu bračnu ljubav, hrišćansko jedinstvo, te lični mir i sreću. A što je najvažnije, to će nam pomoći da i dalje uživamo naklonost i blagoslov Jehove Boga (Psalam 119:165).