Alkohol — kakvo je hrišćansko gledište?

„Ko ima jad? Ko ima nemir? Ko ima razmirice? Ko ima brige? Ko ima tupost očiju? Oni koji dugo ostaju uz vino“ (Priče Solomunove 23:29, 30, NS). Da, Biblija priznaje da alkoholna pića mogu izazvati neke vrlo loše posledice: halucinacije, sramno ponašanje, neurotično ponašanje, poremećaje zdravlja, porodične probleme i čak siromaštvo.

Zapazi da gornji biblijski citat govori o onima „koji dugo ostaju uz vino“, dakle, okorelim pijanicama. Kod takvih je alkohol poput otrova i često izaziva štetne telesne i duševne posledice (Priče Solomunove 23:32—35). Teške pijanice mogu da izgube vlast nad sobom i počnu da čine stvari, kojih bi se inače stideli. Biblija zato upozorava: „Nemoj biti meću onima koji piju mnogo vina, meću onima koji proždrljivo jedu meso, jer će pijanica i proždrljivac osiromašiti, a dremljivost će obući čoveka u prnje“ (Priče Solomunove 23:20, 21, NS). Pijanstvo se takođe svrstava meću „dela tela“, koja mogu nekoga sprečiti da uđe u Carstvo Božije (Galatima 5:19, 21; 1. Korinćanima 6:10).

„Nije mudro“ — za koga?

Da li to znači da je za hrišćane alkohol potpuno zabranjen? Šta je s tvrdnjom onog sveštenika, koju smo spomenuli u prethodnom članku, a koja bi se trebala temeljiti na Pričama Solomunovim 20:1, da „mudar čovek uopšte ne pije vina“? King Džejms Verzija prevodi taj stavak ovako: “Vino je podsmevač, jako piće govornik: i ko god je njime prevaren, nije mudar„. Ponovo, Biblija ne osuđuje onoga ko pije vino, nego onoga ko je njime prevaren! „Oni koji dugo ostaju uz vino“ i „koji piju mnogo vina“ — to su oni koji nisu mudri“.

Pogledaj takođe Isaiju 5:11, 22, (NS), gde stoji: „Jao onima, koji ustaju rano u zoru, samo da bi tražili opojno piće, koji se zadržavaju kasno do u večernju tamu, pa ih vino raspali. Jao onima, koji su silni u pijenju vina, i ljudima sa vitalnom životnom snagom za mešanje opojnog pića“. Šta osuđuje Isaija? Nije li to preterano pijenje, tj. pijenje od „rano u zoru“, do „kasno u večernju tamu“?

Verne sluge Božije — poput Avrama, Isaka i Isusa — pili su vino, ali umereno (1. Mojsijeva 14:18; 27:25; Luka 7:34). Biblija takođe spominje vino meću blagoslovima koji dolaze od Jehove (1. Mojsijeva 27:37; 5. Mojsijeva 11:14; Isaija 25:6—8). Biblija čak ukazuje na to da vino u umerenim količinama može da ima korisno dejstvo. Vino „raduje srce smrtnog čoveka“, kaže psalmist (Psalam 104:15, NS). Apostol Pavle je preporučio Timoteju: „Nemoj više piti vode, nego troši po malo vina, radi svog želuca i svojih čestih bolesti“ (1. Timoteju 5:23, NS).

Vino ili sok od grožđa

Neki tvrde da je „vino“ o kojem se govori u Bibliji samo obični sok od grožđa. Međutim, MekKlintokova i Strongova Ciklopedija nas podseća da „Biblija ne pravi nikakvu razliku između opojnih i neopojnih vina — nikad ne govori o takvoj razlici, niti na nju aludira“. U skladu s tim, pokazuje se da je biblijsko „vino“ opojno piće i povezano je sa „silovitim pićem“ (1. Mojsijeva 9:21; Luka 1:15; 5. Mojsijeva 14:26; Priče Solomunove 31:4, 6).

Zanimljivo je, da je Isusovo prvo čudo bilo pretvaranje vode u vino. Biblijski izveštaj kaže: „Kad je sada upravnik slavlja okusio ... vino, a za koje nije znao odakle je . . . pozvao (je) mladoženju i rekao mu: „Svaki drugi čovek najpre iznosi dobro vino, a kad se ljudi opiju, slabije. Ti si sve do sada čuvao dobro vino“ (Jovan 2:9, 10, NS). Da, „dobro vino“ koje je Isus napravio, bilo je zaista vino.

Ustvari licemerne religiozne vođe, Isusovog vremena, su kritikovale Isusa, što ponekad pije vino. Isus je rekao: „Jovan Krstitelj je došao i on ne jede hleb i ne pije vino, a vi kažete: ’ima demona’. Sin čovečji je došao i on jede i pije, a vi kažete: ’Gle! čoveka izelice i koji se odao pijenju vina’“ (Luka 7:33, 34). U čemu bi bila suprotnost između Jovanovog ne pijenja i Isusovog pijenja, da je Isus pio samo bezalkoholni sok od grožđa? Seti se, za Jovana je rečeno da „uopšte neće piti vina ni jakoga pića“ (Luka 1:15, NS).

Očigledno Isus nije osuđivao pijenje alkoholnih pića u umerenim količinama. U njegovo je vreme pijenje vina predstavljalo deo slavlja Pashe.a Nadalje, pravo vino ostalo je deo Spomen Večere, koja je zamenila Pashu.

Potrebna je razboritost

Dakle, Biblija ne zabranjuje pijenje alkoholnih pića. U većini slučajeva je stvar lične odluke da li popiti jako piće ili ne. Međutim, Biblija žestoko osuđuje pijanstvo, kao i proždrljivost: „Nemoj biti među onima koji piju mnogo vina,... koji proždrljivo jedu meso. Jer će pijanica i proždrljivac osiromašiti“ (Priče Solomunove 23:20, 21, NS). U skladu s tim, svi bi trebali pokazivati umerenost i samosavladavanje. „Ne opijajte se vinom, u kome je razuzdanost, nego se stalno ispunjavajte duhom“. Ne zaboravi, samosavladavanje je jedan od plodova Božjeg duha (Efežanima 5:18; Galatima 5:19—23).

Istina, ne treba se opiti da bi se upalo u probleme s alkoholom. Jedna brošura, koju je izdao Američki institut za zloupotrebu droge podseća nas: „Kad popijemo piće, alkohol se odmah apsorbuje i ide u krvotok i brzo dolazi do mozga. Ubrzo počinje da usporava delove koji upravljaju razmišljanjem i emocijama. Osećamo se manje zakočenima, slobodnijima“. Taj „manje zakočeni“ osećaj može da nas izloži moralnim opasnostima.

Još jedna opasnost se javlja, kad treba da se sedne za volan. Prema nekim procenama, samo u SAD godišnje pogine 25 000 ljudi u nesrećama koje prouzrokuju pijani vozači. Očigledno, da mnogi prilično potcenjuju dejstvo alkohola na usporavanje refleksa. Ali, hrišćani gledaju na život kao na dar od Jehove (Psalam 36:9). Da li bi bilo dosledno, da osoba s takvim gledištem reskira svoj život i život drugih, tako da vozi dok su joj refleksi usporeni alkoholom? Tako su mnogi hrišćani odlučili da uopšte ne taknu alkohol kad treba da voze.

Hrišćanina takođe brine i to kakav će uticaj njegovo pijenje imati na druge. Nema sumnje da je to razlog, zbog kog se hrišćanski nadglednici, sluge pomoćnici i starije žene podstiču da se ne odaju „mnogom vinu“ (1. Timoteju 3:2, 3, 8; Titu 2:2, 3). Premda možda neko naizgled vrlo dobro podnosi alkoholna pića, on treba da vodi računa da bude umeren u piću kako ne bi negativno uticao na nekog drugog; isto tako, ne sme da prisiljava nekoga da pije, ko to ne želi. Biblija dalje kaže: „Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ništa ne činiti na šta se spotiče tvoj brat“ (Rimljanima 14:21, NS).

Neke okolnosti čak zahtevaju uzdržavanje od pića. Uzmimo na primer trudnoću. Internešanel Herald Tribjun (parisko izdanje) citira jednu studiju koja je izvršena na univerzitetu Severna Karolina (SAD) koja kaže da „svaki slučaj opijanja u ranom stadijumu trudnoće može da dovede do ozbiljnih fizičkih i psihičkih oštećenja kod deteta, koje se razvija“. Žene treba ozbiljno da odvagnu takve moguće rizike pića za vreme trudnoće.

Oni koji su pre pili ili imaju sklonosti ka neumerenosti možda će takođe utvrditi, da je najbolje da se potpuno odreknu pića.b Tako bi možda bilo najbolje i izbegavati piće u prisustvu onoga ko je alkoholičar ili onoga čija savest osuđuje piće. Isto tako, bilo bi neprikladno piti opojna pića pre hrišćanskih sastanaka ili onda kad smo u javnom propovedanju. U prošlosti su primer toga pružili leviti, koji su se uzdržavali dok su bili na dužnosti u hramu (3. Mojsijeva 10:8—10).

Konačno, treba obratiti pažnju na zakon zemlje. U nekim zemljama alkohol je potpuno zabranjen. U drugima je ograničen samo za odrasle iznad određenog doba starosti. Hrišćanin sluša takve zakone „viših vlasti“ (Rimljanima 13:1).

Naravno, odluka koliko ćemo piti alkoholnih pića i da li ćemo ih uopšte piti, lične je prirode. Bog se slavi onda kad koristimo sposobnost razlučivanja i spremno odabiramo pravac umerenosti. Sledimo, dakle, ovaj mudri pravac, tako da ’bilo da jedemo ili pijemo ili šta drugo činimo, sve činimo na slavu Božju’ (1. Korinćanima 10:31).

[Fusnota]