Objavitelji Carstva izveštavaju

Novi Zeland — dan koji će se pamtiti

„VRLO smo ushićeni što smo sa vama. Nikad to nećemo zaboraviti!“ „U svim svojim teokratskim druženjima nikad nisam doživeo nešto poput ovoga“.

„Izgledalo je kao da provodimo dan u novom sistemu stvari“.

To su neki od komentara delegata na programu otvaranja podružnice Udruženja Kule stražare, Biblije i traktata u Novom Zelandu 29. novembra 1986. Zašto su ti ljudi bili toliko oduševljeni? Jer je to zaista bio dan koji se pamti. Pogledajmo neke od razloga za to.

Kao prvo, divne zgrade koje su otvorene učinile su dan nezaboravnim. Džon E. Bar iz Vodećeg tela Jehovinih svedoka, opisao je novosagrađenu Kraljevsku dvoranu i ostale zgrade podružnice kao „ukusne, elegantne, ljupke... Dovršeni posao pokazuje da se vrlo velika pažnja posvećivala detaljima, lepoti.. Sve kao da se uklapa“.

Hrišćansko bratstvo

Zatim, bilo je nezaboravno videti na okupu toliko mnogo starije braće, Svedoka koji služe verno Jehovi već mnogo, mnogo godina. Oni su ustvari sačinjavali većinu među 658 pozvanih gostiju. Kad su se susreli sa starim prijateljima, od kojih mnoge nisu videli decenijama, osećali su se kao Pavle kad se susreo s braćom u Rimu posle jednog dugog putovanja: „Kad je ugledao (svoju braću) Pavle je zahvalio Bogu i ohrabrio se“ (Dela apostolska 28:15, NS). Biti svedok takvih primera ustrajne lojalnosti — a neki su bili prisutni uprkos slabom zdravlju — bio je izvor ohrabrenje i zahvalnosti.

Taj dan je bio nezaboravan i zbog doživljaja srdačnog međunarodnog bratstva. Jehovini svedoci pripadaju svetskom bratstvu, a dokaz toga pružili su gosti koji su došli čak iz Australije, SAD, Kanade, Britanije, Tajvana, kao i Papue Nove Gvineje, Samoa i drugih ostrva u Južnom Pacifiku. Pristigli su telegrami od mnogih koji nisu mogli da budu lično prisutni, uključujući i pozdrave od Vodećeg tela, članova betelske familije u Bruklinu i od 82. razreda misionarske škole Galad. Interesovanje tolike braće iz toliko zemalja, za otvaranje podružnice u Novom Zelandu stvarno je ojačalo veru.

Temelje su postavili lojalni Svedoci

Podsećanje na dugu istoriju propovedničke delatnosti u Novom Zelandu, koja je dovela do izgradnje ove podružnice, bilo je uzbudljivo i nezaboravno (Uporedi Jevrejima 10:32). Kao što je jedan govornik rekao: „Kao što su važni materijalni temelji lepog novog betelskog kompleksa, još su važniji simbolični temelji koje su položila lojalna, požrtvovana braća i sestre još u početku ovog veka“.

Posle toga su sledili intervjui sa 11 vernih muškaraca i žena koji su imali za sobom ukupno 860 godina predane službe. Oni su pričali o jednom od prvih kongresa u Novom Zelandu, onom iz 1913. Prisetili su se poteškoća u pionirskoj službi na Južnom Ostrvu 1930-ih, poteškoća u godinama Drugog svetskog rata, kad je organizacija bila zabranjena, formiranja novozelandske podružnice 1947. godine, pristizanja prvih misionara Galada i izgradnje prve Kraljevske dvorane u zemlji 1950. godine. Zajednički osećaj svih intervjuisanih bio je sledeći: „Kako smo zahvalni što smo ovde i što vidimo dokaze porasta o kojem u proteklim godinama nismo mogli ni sanjati“.

Jehovin blagoslov

Verovatno najvažnija stvar, koja je dan učinila nezaboravnim, bila je svesnost da je Jehovin blagoslov vodio posao izgradnje i doveo ga do kraja. Zato je bilo prikladno što je jedan deo tog jednodnevnog programa nosio naslov: „Dobra ruka našeg Boga nad nama je“ (Nemija 2:8).

Dobra ruka Jehove bila je vidljiva u pomoći i saradnji mesnih preduzimača i vlasti, kao i u hrišćanskim osobinama koje su pokazali radnici na samom mestu izgradnje. Kad je jedan preduzimač posetio mesto izgradnje zapazio je sledeće: „Nikad nigde nisam doživeo takav osećaj mira i spokojstva kakav imam kad sam ovde“.

Jehovin blagoslov bio je vidljiv i u velikodušnosti ostalih Svedoka iz čitave zemlje, koji su finansijski podupirali projekt. Zapažen je bio i u spremnosti onih koji su se ponudili za posao. Ukupno je 1237-ro izpunilo molbe za dobrovoljnu službu, a neki od njih su do mesta izgradnje putovali iz udaljenih zemalja o svom trošku, da bi nekoliko nedelja ili meseci proveli pomažući u delu iglradnje. Jedan brat je rekao: „Pomaganje na mestu gradnje bila je prekretnica u mom životu“.

Kao što je brat Bar spomenuo u govoru otvaranja, novu podružnicu treba smatrati „očitim, opipljivim dokazom da je Božje mesijansko Carstvo uspostavljeno“. Da, zaista je to bio nezaboravni dan za Novi Zeland. Na kraju je usledila srdačna reakcija svih prisutnih na rezoluciju koja obavezuje na „punu podršku Jehovinoj organizaciji koja je zastupljena našom podružnicom“.