Smrtonosno je udisati „vazduh“ sveta

„Vi koje je Bog oživeo, iako ste bili mrtvi u vašim promašajima i gresima u kojima ste nekad hodili... prema vladaru sila u vazduhu“ (Efescima 2:1, 2, NS).

 1. Kako je zagađivanje vazduha smrtonosno za ljude?

JEDAN udisaj na svežem vazduhu! Kako je samo osvežavajuće nakon zadržavanja u prostoriji ispunjenoj zagušljivim vazduhom! Ali, zagađivanje je danas veliki problem čak u nenaseljenim područjima. Izbacivanje otrova u atmosferu u mnogim zemljama je dostiglo alarmirajuće razmere. Vazduhom se šire otrovne pare, radioaktivne padavine, bakterije i određeni virusi. Životoodržavajući vazduh koji je naš Stvoritelj pun ljubavi velikodušno stavio na raspolaganje, postaje sve smrtonosniji zbog ljudske sebičnosti i nemarnosti.

 2. Koji zagađeni „vazduh“ je daleko opasniji od zagađenog vazduha koji udišemo?

² Koliko god da je zagađivanje vazduha opasno, postoji još smrtonosniji oblik zagađenog „vazduha“. To nije vazduh zagađen atomskom nesrećom u Černobilu (SSSR), niti je to smogom ispunjen vazduh Los Anđelesa (SAD). Ne, u opasnosti smo da udišemo daleko smrtonosniji „vazduh“. Apostol Pavle je govorio o tome, pišući suhrišćanima sledeće reči: „Vi koje je Bog oživeo, iako ste bili mrtvi u vašim promašajima i gresima, u kojima ste nekad hodili prema sistemu stvari ovoga sveta prema vladaru sila u vazduhu, duhu koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“ (Efescima 2:1, 2, NS).

 3, 4. a) Ko je „vladar sila u vazduhu“? b) Zašto „vazduh“ spomenut u Efescima 2:1, 2, nije mesto zadržavanja demona?

³ Šta je taj „vazduh“? Pavle je rekao da ima „silu“, znači moć, a i „vladara“. Nema sumnje ko je taj vladar. To je sotona, đavo koga je Isus Hrist označio „vladarem ovoga sveta“ (Jovan 12:31). S obzirom na tu činjenicu neki su biblijski naučnici mišljenja da Pavle poseže za jevrejskim ili paganskim izvorima, pa govori o vazduhu kao mestu zadržavanja demona nad kojima đavo vrši kontrolu. Mnogi prevodioci Biblije izražavaju iste gledište. Ipak, taj „vazduh“ nije isto što i „nebeski prostori“ u kojima prebivaju „zle duhovne sile“ (Efescima 6:11, 12).

⁴ Kad je Pavle pisao hrišćanima u Efes, sotona i demoni nisu više bili u Božjoj milosti, ali su se još uvek nalazili na nebesima. Tek su kasnije bili zbačeni u okolinu Zemlje (Otkrivenje 12:7-10). Osim toga, vazduh je značajniji za ljude, nego za duhovna stvorenja. Iz tog razloga, ljudsko društvo će osetiti posledice izlivanja poslednje čaše Božjeg gneva na „vazduh“ (Otkrivenje 16:17-21).

 5. Šta je ovde spomenuti „vazduh“ i kako on deluje na ljude?

⁵ Konačno, logično je da Pavle upotrebljava doslovni vazduh ili atmosferu kao ilustraciju opšteg duha, ili preovladavajućeg stava prožetog sebičnošću i neposlušnošću, a koji pokazuju ljudi otuđeni od Boga. To je isti „duh koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“, duh ovog sveta“ (Efescima 2:2; 1. Korinćanima 2:12). Upravo kao i doslovni vazduh koji svuda udišemo, tako je i „duh ovog sveta“ svuda prisutan. Od kolevke pa do groba on prodire i oblikuje način postupanja i razmišljanja ljudi, a to onda utiče na njihove želje, nadanja i ambicije.

 6. a) Kako se pojačava delovanje „vazduha“ sveta i kako „vazduh“ vrši „silu“? b) Kako može neko udisanjem tog „vazduha“ biti naveden na oponašanje đavolskog buntovnog načina postupanja?

⁶ Taj duh grešnosti i pobune preovladava u nesavršenom ljudskom društvu. Kad se udiše, smrtonosno delovanje tog „vazduha“ pojačava grupni pritisak i rastu zahtevi za čulnim užicima. Dakle, on ima naglašenu, „vlast“ nad ljudima (Uporedi Rimljanima 6:12-14). Naravno, đavo je uzročnik svog zla (Jovan 8:44). Svoga on navodi ljude da oponašaju njegov buntovnički način postupanja. On nadahnjuje, oblikuje i upravlja tim „vazduhom“, odnosno opštim stanovištem. Kao „vladar“ te mračne „sile“, sotona je upotrebljava za upravljanje načinom razmišljanja ljudi. Njeni elementi su tako oblikovani da se ljudi sa zadovoljstvom bave zadovoljavanjem telesnih želja, da su u potpunosti zaposleni sleđenjem svetovnih interesa i tako nemaju vremena da bi upoznali Boga, ili nisu skloni da se podlože njegovom svetom dohu, duhu koji daje život (Jovan 6:63, NS). Duhovno gledano, oni su mrtvi.

 7. a) U kom smilsu su hrišćani jednom bili „deca gneva“? b) Koja je promena usledila u nama kad smo postali hrišćani?

⁷ I hrišćani su takođe bili pod „silom“ ili (kontrolom tog prljavog „vazduha“ pre nego što su upoznali istinu Reči Božje i počeli da žive prema Božjim pravednim merilima. „Da, među njima (ljudima iz ovog sveta) smo i mi nekad postupali po željama svog tela, čineći što se prohtelo telu i mislima, i po prirodi smo bili deca gneva kao i ostali“. No, postavši hrišćani, prestali smo da udišemo smrtonosni „vazduh“ ovog sveta. Mi smo odložili staru ličnost, koja odgovara našem pređašnjem načinu života i obukli smo novu ličnost, koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“ (Efescima 2:3; 4:22-24, NS).

 8. Kako je naša situacija danas slična onoj u kojoj su se našli Izraelci u pustinji?

⁸ Sada postoji opasnost da nakon što smo pobegli iz prljave atmosfere sveta, budemo zavedeni i da se vratimo natrag. „Vreme svršetka“ je sada već daleko poodmaklo i mi stojimo na pragu novog sveta (Danilo 12:4). Sigurno je da ne želimo da se izgubimo time što bismo upali u istu zamku kao jednom Izraelci. Nakon što su čudom bili oslobođeni iz Egipta i kad su stigli na granicu obećane zemlje, hiljade su „bile pobijene u pustinji“. Zašto? Neki su postali idolopoklonici, drugi su počinili blud, a bilo je i onih koji su svojim mrmljanjem i žaljenjem stavljali Jehovu na kušnju. Pavle je izričito naglasio: „Sve te stvari dogodile su se njima za primer, a napisane su za opomenu nama na koje je došao svršetak sistema stvari“ (1. Korinćanima 10:1-11, NS).

 9. a) Kako je moguće da budemo u svetu, a da ipak nismo deo njega? b) Šta je porebno da ne bi bili povučeni natrag u smrtonosnu atmosferu ovog sveta?

⁹ Isus je molio za svoje učenike: „Oni nisu deo ovog sveta... Kao što ni ja nisam deo sveta. Ne molim te da ih uzmeš iz sveta, nego da ih sačuvaš od onoga ko je zao“ (Jovan 17:14, 15, NS). Jehova će nas sačuvati, ali on ne postavlja oko nas „ograde“, niti nas nekim čudom zaklanja od „vazduha“ ovoga sveta (Jov 1:9, 10). Dakle stojimo pred izazovom jer se nalazimo u sotoninom svetu; da ne budemo deo njega; okruženi njegovim zagađenim „vazduhom“, ali da ga ne udišemo. Ako čitamo svetovnu literaturu, gledamo televizijski program i krećemo se po mestima gde se on zabavlja, verovatno ćemo biti izloženi „vazduhu“ ovog sveta. Doduše, mi ne možemo izbeći baš svaki kontakt s ljudima iz sveta — radno mesto i škola — ali moramo biti oprezni, kako ne bismo bili povučeni natrag u smrtonosnu atmosferu ovog sveta (1. Korinćanima 15:33, 34).

 10, 11. a) Kako možemo naše pripadanje Jehovinom duhovnom raju uporediti sa zadržavanjem u prostoriji za „nepušače“? b) Koje korake trebamo preduzeti ako konstatujemo da udišemo „vazduh“ ovog sveta?

¹⁰ Našu situaciju možemo uporediti sa sedenjem u restoranu u kome postoji prostorija za „pušače“ i prostorija za „nepušače“. Kao hrišćani u Jehovinom duhovnom raju, mi se naravno nalazimo u delu za „nepušače“, odvojeni od duha sveta. Sigurno je da ne bismo namerno krenuli u prostoriju za „pušače“ i seli tamo. To bi bilo ludo. No, šta se često događa kad se nalazimo u prostoriji za „nepušače“ nekog restorana? Do nas dopire vazduh zagađen dimom cigarete, i mi ga udišemo. Da li nas tada privlači taj zagađeni vazduh? Ili — zar ne odlazimo odatle što je moguće pre?

¹¹ Ali, šta radiš kad do tebe dopire „vazduh“ ovog sveta? Preduzimaš li odmah korake da bi pobegao njegovom štetnom uticaju? Ako ostaneš i udišeš taj vazduh, to će sigurno naneti štetu tvom načinu razmišljanja. Što duže udišeš taj „vazduh“, on će ti biti sve podnošljiviji. Nakon nekog vremena taj miris ti nije više odvratan, nego postaje privlačan, opojan i poželjan za telo. On može pojačati neku prikrivenu želju protiv koje si ranije morao da se boriš.

 12. Šta je potrebno da nam ne bi naškodile štetne stvari u „vazduhu“ ovog sveta, a koje nije lako konstatovati?

¹² Neka smrtonosna zagađenja „vazduha“ ovog sveta nije lako konstatovati, a to možemo uporediti sa doslovno zatrovanim vazduhom ugljen monoksidom, koji je bez ukusa i mirisa. Stoga postoji opasnost da ne konstatujemo smrtonosna isparavanja sve dok nas ne savladaju. Dakle, moramo paziti da nas slobodna gledišta ovog sveta ili njihova neposlušnost prema Božjim merilima pravednosti ne namame u smrtonosnu zamku. Pavle je hrabrio svoje suhrišćane da ’opominju jedan drugog svaki dan, kako niko ne bi otvrdnuo prevarnom moći greha’ (Jevrejima 3:13, NS; Rimljanima 12:2).

Sastav „vazduha“ ovog sveta

 13. a) Koji je jedan od oblika „vazduha“ ovog sveta koga se moramo čuvati? b) Iz čega je vidljivo da je ovaj „vazduh“ uticao na neke od Jehovinog naroda?

¹³ koje uobičajene stavove prihvatamo, a da ih čak i ne primećujemo jer je uticaj „vazduha“ ovog sveta tako jak? Jedno je naginjanje igrati se s nemoralom. Mi smo stalno okruženi gledištima sveta o polnosti i moralu. Mnogi kažu: „Ispravno je počiniti blud, imati vanbračnu decu, upražnjavati homoseksualnost. Mi ne radimo ništa nemoralno ili neprirodno.“ Da li ovaj „vazduh“, odnosno duh ovog sveta ima uticaj na Jehovin narod? Nažalost da, jer je u 1986. službenoj godini bilo 37 426 osoba kojima je oduzeta zajednica hrišćanske skupštine, većini zbog polnog nemorala. U tu brojku nije uključen još veći broj onih koji su bili ukoreni zbog nemorala, ali nisu isključeni, jer su se iskreno pokajali (Priče Solomunove 28:13).

 14. Zašto su neki hrišćani krenuli stranputicom u moralnom pogledu i koji su biblijski savet time odbacili?

¹⁴ Šta se događa u slučaju onih koji su se predali polnom nemoralu? Kad činjenice dođu na videlo često se utvrđuje da su dotični počeli opet da udišu smrtonosni „vazduh“ ovog sveta. Dozvolili su da njihova merila potonu u močvaru svetovnih gledišta. Možda su počeli da gledaju filmove zbog kojih su pre nekoliko godina napuštali bioskop. A što je još gore, možda su kod kuće gledali video filmove koji su nesumnjivo neprikladni za hrišćanina. Takva igra s nemoralom u direktnoj je suprotnosti sa izričitom biblijskim nalogom. „Blud i svaka nečistoća ili požuda neka se i ne spominje meću vama, kao što dolikuje svetima, ni sramotno ponašanje, ni ludi razgovori, ni nepristojne šale“ (Efescima 5:3, 4, NS).

 15. U kojim situacijama može započeti kušnja igranja s polnim nemoralom?

¹⁵ Priznajemo, ti možda brzo odbijaš svaki direktan predlog da počiniš blud. Ali, kako reaguješ ako neko na radnom mestu ili u školi pokušava da flertuje s tobom, možda je preterano prisan u telesnom pogledu, ili te poziva da izađete zajedno? Tako bi „vazduh“ ovog sveta bio nanešen da lebdi oko tebe. Da li ti se dopada takva pažnja, ili čak potičeš nekoga na to? Iz izveštaja dobijenih od starešina vidljivo je da su neispravni postupci često započinjali baš takvim povodima. Možda neki čovek iz ovog sveta kaže hrišćanki: „Danas ste tako lepi!“ To joj možda laska, pre svega ako se oseća nekako usamljenom. Još je opasnije što neki nisu ispravno reagovali na pokušaje dodirivanja na nepristojan način. Oni su, doduše stvorili utisak kao da su protiv toga, ali učinili su to s pola srca, tako da je svetovna osoba bila ohrabrena da nastavi. Šta da učini hrišćanka ako takvi nemoralni pokušaji približavanja potraju, što možemo uporediti sa velikim oblacima zagađenog vazduha koji duvaju prema njoj? Ona treba odlučno reći čoveku da ne želi njegovu pažnju i da mu to zabranjuje. Ako bi i dalje udisala taj vazduh, verovatno bi se slomio njen otpor. To bi moglo dovesti do nemorala, a ako ne onda do nepromišljene udaje (Uporedi Priče Solomunove 5:3-14; 1. Korinćanima 7:39).

 16. Šta je potrebno da bismo bili „Hristov miris“?

¹⁶ Dakle, budi spreman da brzo odbiješ nemoralan, smrtonosan „vazduh“ ovog sveta. Umesto da popustiš njegovom primamljivom mirisu i tako osramotiš Jehovino ime i njegovu organizaciju, postani prijatan miris Bogu svojim pobožnim stavom i ponašanjem. Pavle je to izrazio sledećim rečima: „Mi smo Bogu ugodan Hristov miris meću onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju; jednima miris što od smrti vodi u smrt, a drugima miris što od života vodi u život“ (2. Korinćanima 2:15, 16, ST). Da li je važno ako mnogi dižu nos kad je reč o hriščanskom ponašanju? (1. Petrova 4:1-5). Neka svet ide i dalje svojim putem, neka žanje loše plodove u obliku razorenih domova, vanbračne dece, polnih bolesti, kao što je sida, te bezbrojne druge emocionalne i fizičke jade. A ti, ne samo da ćeš biti pošteđen mnogih boli, nego poseduješ i Božju milost. Osim toga, konačno ćeš na neke ostaviti duboki utisak svojim dobrim ponašanjem i vešću o Carstvu koju objavljuješ, pa će biti privučeni ’mirisom što od života vodi u život’.

„Vazduh“ svetovnih modnih pojava

 17. Kako mogu odeća i frizura otkriti da na nekog utiče duh ovog sveta?

¹⁷ Jedan drugi aspekt „vazduha“ ovog sveta u vezi je s modom odevanja i frizurom. U svetu se mnogi oblače tako da izgledaju polno privlačni. Neki rado žele još pre nego što dođu u tinejdžersko doba da izgledaju stariji nego što to jesu, na način koji ističe polnost. Utiče li i na tebe taj nadaleko rašireni „vazduh“ ili stav? Oblačiš li se na način koji uzbuđuje, draži i pobuđuje neprikladan interes osoba suprotnog pola? Ako da, igraš se vatrom. Udisanje ovog „vazduha“ zagušiće tvoj duh skromnosti i želju da budeš besprekoran (Mihej 6:8). Tada će oni koji poseduju svetovni duh biti privučeni ka tebi, jer će tvoje ponašanje smatrati signalom spremnosti da im se priključiš u nemoralnim postupcima. Ali, zašto da kreneš tim pravcem i da se takvim „vazduhom“ daš navesti da učiniš nešto loše u Božjim očima?

 18. Kako nam stalna svesnost činjenice da zastupamo Jehovu Boga pomaže pri izboru odeće i frizure?

¹⁸ Biti skroman, ne znači izabrati iznošenu ili neprivlačnu odeću, odnosno staromodnu frizuru. Razmotri način odevanja i frizure većine Jehovinih svedoka. Oni izbegavaju ekstremne modne pojave u svetu, ali se ipak oblače privlačno, imajući na umu da kao Božje sluge zastupaju suverena univerzuma, Jehovu. Neka samo stari svet kritikuje skromnost ovih Svedoka. Njima ne pada na pamet da za ljubav sveta snize svoje hrišćanska merila. „Ovo dakle, govorim i svedočim u Gospodu“ pisao je apostol Pavle, „da ne živite više kao što žive neznabošci u ništavilu svog uma. ... budući da su izgubili svaki moralan osećaj, sami su sebe predali razuzdanom ponašanju, da čine svaku nečistoću“ (Efescima 4:17-19, NS). Zreo hrišćanin se oblači skromno, a ne kao ljudi iz ovog sveta (1. Timoteju 2:9, 10).

 19. Šta smo već saznali nakon razmatranja dva glavna aspekta u vezi opasnosti udisanja „vazduha“ ovog sveta?

¹⁹ Do sada smo razmotrili samo dva aspekta „vazduha“ ovog sveta. No, ipak smo već do sada saznali da je taj „vazduh“ jako štetan po duhovno zdravlje. U sledećem članku obuhvatićemo daljnja obeležja ovog smrtonosnog „vazduha“, koji Đavo i njegov sistem stalno duvaju prema nama hrišćanima u nadi da ćemo mu podleći. Koliko li je onda važno da izbegavamo taj „vazduh“, jer uvlačiti u sebe duh ovog sveta znači udisati smrtonosne pare.

Kako bi odgovorio?

◻ Šta je „vazduh“ ovog sveta i ko vlada njime?

◻ Kakvu „silu“ ima vazduh ovog sveta nad ljudima?

◻ Zašto možemo reći da se hrišćani nalaze u prostoriji za „nepušače“?

◻ Kako može „vazduh ovog sveta naneti štetu Jehovinom narodu, kad se radi o igri sa nemoralom?

◻ Kako nam skromnost može pomoći da izbegnemo uticaju „vazduha“ ovog sveta s obzirom na odeću i frizuru?

[Slika na 19. strani]

Odbijaš li da udišeš smrtonosni „vazduh“ ovog sveta?