Da li ceniš svete stvari?
„Težite za mirom sa svim ljudima i posvećenjem bez kojeg niko neće videti Gospoda, brižljivo pazeći... da ne bude ko bludnik ili onaj koji ne ceni svete stvari kao Isav, koji je svoja prava prvorodstva dao u zamenu za jedno jelo“ (Jevrejima 12:14-16, NS).
1. Za šta ljudi uglavnom nemaju cenjenje i kako se hrišćani razlikuju?
JEHOVA, naš Bog je veoma širokogrud, jer se izdašno brine za potrebe svih njegovih stvorenja. Pa ipak većina ljudi malo razmišlja o tome. Oni mu ne zahvaljuju, niti uviđaju svoj veliki dug prema njemu. Pravi hrišćani, međutim, ne smatraju Jehovinu dobrotu kao nešto što im jednostavno pripada. Oni ga poštuju zbog svega što on čini za njih. Pošto su oni odani Jehovi, on im je kao svom narodu poverio više „svetih stvari“ koje čovečanstvo kao celina ne uživa. To su dragocene stvari koje su odvojene kao svete i u vezi su sa obožavanjem Jehove. Znaš li ti koje su te „svete stvari“? I imaš li duboko, od srca dolazeće cenjenje za njih? (Psalam 104:10-28; Matej 5:45; Otkrivenje 4:11).
2. Ko je pokazao znatan nedostatak cenjenja?
2 Nisu sve sluge Božje imale dostojno cenjenje za „svete stvari“. Isakov sin Isav je na primer u tom pogledu izneverio. Pavle ga je spomenuo u jednom pismu pomazanim jevrejskim hrišćanima. Pozvavši ih da ’teže za mirom sa svim ljudima’, upozorio ih je da dobro paze da u njihovoj sredini „ne bude ko bludnik ili onaj koji ne ceni svete stvari kao Isav, koji je svoja prava prvorodstva dao u zamenu za jedno jelo“ (Jevrejima 12:14-16).
3, 4. U čemu su se sastojala sveta prava prvorodstva koja je Isav prodao Jakovu za jedno skuvano leće?
3 U čemu su bila prava prvorođenoga? Jehova je obećao Avramu, Isavovom dedi, da će se u njegovom potomstvu u svoje vreme roditi obećano seme. Mesija ili Hrist. Kroz ovo seme mogli su svi narodi da se blagoslove, što bi dovelo do njihovog oslobođenja od greha i smrti (1. Mojsijeva 22:15-18; Galatima 3:16).
4 Isav, Isakov prvorođenac je imao mogućnost da pripada precima tog semena. To je obuhvatalo njegovo pravo prvorodstva. Ali kao što Biblija izveštava na njegovu sramotu, „Isav nije mario za svoje prvenaštvo“. Bez dugog razmišljanja prodao ga je za skuvano leće i hleba. Naravno mi ne želimo da oponašamo njegov nedostatak cenjenja. Pre bi trebalo da razvijemo stav Jakova, Isavovog brata. On je bio sledeći u liniji koja ima pravo prvorodstva, i on je to pravo otkupio od svoga brata, jer ovaj očigledno nije imao cenjenje za njega. Na taj način je Jakov osigurao da se pravo, biti potomak obećanog semena, prenese na onog ko je imao dostojno cenjenje za to pravo, a koje se ubraja u „svete stvari“ (1. Mojsijeva 25:27-34).
5. Sa kojim „svetim stvarima“ ćemo se pozabaviti, i kako možemo izbeći da ih smatramo same po sebi razumljivim?
5 U okviru hrišćanske skupštine Jehova se pobrinuo za mnoge „svete stvari“ da bi nas održao duhovno jakim i ispravno opremio za njegovu službu. Razmotrimo sada neke od tih stvari. Tada možemo kao pojedinci da razmislimo o njima i produbimo naše cenjenje za njih, te da ih nikad ne smatramo kao nešto što nam jednostavno pripada.
Jehovino ime i otkup — najsvetiji
6. Kako možemo pokazati da ne omalovažavamo Jehovino ime?
6 Na prvom mestu u spisku „svetih stvari“ je Jehovino ime. Koliko je ono značajno tvojim mislima i srcu? Dajući uzorak za molitvu, Isus je prvo rekao: „Neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Prilikom krštenja mi postajemo Jehovini svedoci (Isaija 43:10, 11). Kakve li čassti! I kada govorimo o Jehovinoj dobroti i njegovim divnim namerama, tada drugi upoznaju njegovo lično ime i dobijaju želju da mu služe. Ali ako neko zanemaruje da govori o njemu ili, što je još gore, ako se upliće u činjenje zla, tada on nanosi sramotu Jehovinom imenu i njegovom dobrom glasu. Jehovini verni hrišćanski svedoci stalno nastoje da svete njegovo sveto ime pred drugima, onim što govore i onim što čine (3. Mojsijeva 22:31, 32; 5. Mojsijeva 5:11).
7. Zašto treba da pokažemo najveće cenjenje za Hristovu otkupnu žrtvu?
7 Uzvišeno messto u spisku „svetih stvari“ zauzima i otkupna žrtva. Koliko je dragocena Hristova žrtva u tvojim očima? Samo na osnovu potpune vere u ovu savršenu ljudsku žrtvu mogu da budu oprošteni naši gresi (1. Jovanova 2:1, 2). Pavle govori o tome da je pomazana skupština „otkupljena krvlju njegovog vlastitog (Božjeg) Sina“ (Dela apostolska 20:28, NS; uporedi 1. Petrovu 1:17-19). Isus, Božji jedinorođeni sin je napustio svoj položaj na nebu, živeo je na Zemlji sa grešnim ljudima i ženama i žrtvovao svoj savršen život u smrtnim mukama na mučeničkom stubu da bi mi imali večni život (Matej 20:28). Bio bi to vrhunac nezahvalnosti ako neko ne bi svakodnevno pokazivao veliko cenjenje za taj Božji dar (Jevrejima 10:28, 29; Juda 4, 5).
Naš odnos sa Jehovom i njegovom organizacijom
8. Koliko je dragocen naš odnos sa Jehovom?
8 Ovo nas dovodi do druge stvari koja je vrlo sveta: naš odnos sa Jehovom. Koliko li bi samo trebali da cenimo taj poverljivi odnos sa našim nebeskim Ocem! Ako ’se mi približimo Bogu i on će se nama približiti’ (Jakov 4:8). On nas puno voli i želi da ga i mi svim svojim srcem volimo (Matej 22:37, 38; Jovan 3:16). David je svom sinu Solomonu dao dobre savete u pogledu njegovog odnosa sa Jehovom i između ostalog je rekao upozoravajući: „A ti, Solomone sine, znaj Boga oca svojega, i služi mu cijelim srcem i dušom dragovoljnom; jer sva srca ispituje Jehova i svaku pomisao zna; ako ga ustražiš, naći ćeš ga; ako li ga ostaviš, odbaciće te za svagda“ (1. Dnevnika 28:9). Stoga: „sami sebe držite u ljubavi Božijoj, čekajući milosti Gospoda našega Isusa Hrista za život vječni“ (Juda 21).
9. Na koje načine pokazujemo da prednost pripadanja Jehovinoj organizaciji ne smatramo samo po sebi razumljivom?
9 Ceniš li takođe svetu prednost da pripadaš Jehovinoj organizaciji? To da smo njen deo možemo pripisati, kao što nam je svima poznato, samo Jehovinoj nezasluženoj dobroti. Ona osoba koja se pokaže nezahvalna i postane nepokajnički grešnik, gubi tu prednost. Pavle je upozorio: „Ko dakle misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Korinćanima 10:6-12). Pavle je ovo rekao posle ukazivanja na 23 000 Izraelaca koji su zbog idolopokloničke službe i nemorala izgubili svoj život. Svako od nas može da doprinese svoj deo u cenjenju svetosti Jehovine organizacije na taj način što će je čuvati od nečistoće, nemorala, svađe, trgovačkog duha, predrasuda i osećaja superiornosti (2. Korinćanima 7:1; 1. Petrova 1:14-16). Možemo se truditi da ojačamo vezu bratske ljubavi, dok se savesno držimo teokratskog reda i sarađujemo sa onima koji preuzimaju vođstvo (1. Solunjanima 4:3-8; 5:12, 13).
Božja Reč, njegovi zakoni i nada o Carstvu
10. Kako pokazujemo da imamo puno cenjenje za Bibliju?
10 Božja inspirisana reč, Biblija, je takođe sveta. Ona sadrži božanske izjave, uputstva, savete, obećanja i otkrivenja, da, sve što je potrebno da bi ’nas opremio za svako dobro delo’ (2. Timoteju 3:16, 17). Kako mi možemo da pokažemo cenjenje za to? Kao prvo, da proučavamo Bibliju i da naučeno primenimo u naš život. Sem toga da dostojno cenimo biblijsku „hranu u pravo vreme“ za koju se Jehova brine preko „vernog i razboritog roba“ (Matej 24:45). I što se tiče praktične strane treba da pazimo i na to da naš lični primerak Biblije kao i hrišćanske publikacije koje upotrebljavamo u službi propovedanja budu uredne i čiste. To bi moglo da nanese sramotu na Jehovu ako bi za davanje svedočanstva upotrebljavali Bibliju koja je zaprljana ili neugledna.
11. Zašto ne trebamo omalovažavati Jehovine svete zakone?
11 Božja Reč sadrži Jehovine svete zakone. Smatraš li da su oni uvek sveti ili ponekad naginješ da ih uzmeš olako? Jehovini zakoni su kao znaci, oznake i zaštitna ograničenja na putu u život. Ako ih se pridržavamo tada ćemo u svoje vreme sigurno stići na cilj, u Jehovin novi svet. Ali ako ne poštujemo Jehovine zapovesti i opomene, tada izazivamo nesreću (Psalam 119:10, 11, 35, 101, 102; Priče Solomonove 3:1-4).
12. Kako se naša nada o Carstvu ubraja u „svete stvari“?
12 Kroz Bibliju upoznajemo još jednu drugu „svetu stvar“, stvar koja treba da nam je draga i vredna: našu nadu o Carstvu. O vernom Avramu Pavle je prema Jevrejima 11:10 (NS) rekao: „Očekivao je grad (Božje Carstvo) koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog.“ Nadaš li se i ti Božjem Carstvu tako čvrsto i nepokolebljivo? Da li je tvoja vera toliko jaka da u svom srcu ne gajiš sumnju i ne popuštaš u svojoj revnosti dok čekaš da se ostvare Božje namere u od njega određeno vreme? (Matej 24:20-22, 33, 34, 42).
Sveti sastanci i prednosti
13. Zašto ne trebamo smatrati samu po sebi razumljivom korist koju izvlačimo iz hrišćanskih sastanaka?
13 „Pazimo jedni na druge da se podstičemo na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo naše sastanke, kao što neki imaju običaj“, savetovao je Pavle. Ove reči ukazuju na to da su naši hrišćanski sastanci jedna daljnja sveta priprema koju ne smemo omalovažavati. Na sastancima primamo životovažne pouke i možemo da održavamo srdačnu zajednicu, nešto što je nužno potrebno. Ovde takođe možemo da damo „javnu izjavu naše nade“ tako što govorimo sa pozornice kada za to imamo priliku, i da redovno komentarišemo (Jevrejima 10:23-25). I doprinosiš li redovno prilozima i fizičkim radom kako bi se dvorana Kraljevstva održavala u dobrom stanju, pošto se većina naših sastanaka tu i održava? (2. Mojsijeva 35:21).
14. Šta će nam pomoći da našu hrišćansku službu propovedanja smatramo svetim blagom?
14 Prednost svih hrišćana da propovedaju dobru vest, Pavle upoređuje sa „blagom u zemljanim posudama“ (2. Korinćanima 4:1, 7). Da, hrišćanska služba propovedanja se takođe ubraja u „svete stvari“ koje mi veoma cenimo. Mada su ljudi kojima propovedamo uglavnom ravnodušni, mi treba stalno da imamo na umu koju uzvišenu prednost imamo, da sa drugima govorimo o Jehovi i njegovim namerama. Tako izvršavamo naš nalog da propovedamo dobru vest o Božjem Carstvu i pravimo učenike (Matej 24:14; 28:19, 20). Posmatrati kako novi učenici napreduju jeste jedan daljnji razlog za radost (1. Solunjanima 2:19, 20). Ako cenimo službu propovedanja, tada nećemo postati neredovni ili nedelotvorni u objavljivanju dobre vesti.
15. Zašto se ne smeju lako shvatati prednosti u Jehovinoj organizaciji?
15 Prednosti u Jehovinoj organizaciji su takođe svete. Zaista takve prednosti su jedna sveta dužnost. (Uporedi Dela apostolska 20:28). Svejedno, da li se kod toga radi o nadzoru, pastirskoj delatnosti, poučavanju ili o jednoj drugoj službi za suhrišćane – pokloni posebnu pažnju zadatku. Nemoj ga omalovažavati, nego ga izvrši dobro i neodložno, kao za Jehovu, čak i onda kada izgleda da je beznačajan. Pomisli: „Ko je u najmanjem veran, veran je i u mnogom“ (Luka 16:10, NS).
Brak i porodica
16. Na koje načine možemo pokazati da brak i porodicu smatramo „svetim stvarima“?
16 Ne zaboravi da se brak i porodica takođe ubrajaju u „svete stvari“. Istina, u brak stupaju i nehrišćani, ali pravi hrišćani smatraju brak svetim, kao nešto što je u vezi sa obožavanjem Jehove (Uporedi 1. Petrovu 3:1-7). Kako oni pokazuju svoje poštovanje prema toj svetoj stvari? Prema Jevrejima 13:4 Biblija kaže: „Brak neka bude častan među svima i bračna postelja neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i brakolomcima.“ Isus je upozorio, ako se stalno gleda na neku ženu i gori od strasti prema njoj, da je to jednako preljubi u srcu (Matej 5:27, 28). Ako se odlučiš da stupiš u brak tada to učini na častan način. Nemoj nikad smatrati da je tvoj brak gotov. Trudi se svaki dan da razvijaš pravu ljubav i duboko poštovanje. Ukoliko imaš decu, tada ih ’odgajaj u stezi i mišljenju o Jehovinim propisima’. Na ovaj način će tvoja porodica biti „sveta“ (Efescima 6:4; 1. Korinćanima 7:14).
Jehovin sveti duh i molitva
17. Zašto božji sveti duh ne smemo smatrati samo po sebi razumljivim?
17 Nama su potrebne sve Jehovine pripreme. Jedna važna pomoć koju nam nudi jeste njegov sveti duh (Jovan 14:26). Mi ne znamo uvek kako Jehova preko svog svetog duha deluje, ali jedno je sigurno: Bez njegovog duha mi ne možemo. Trebalo bi da se molimo za sveti duh, da nam pomogne da razumemo istinite nauke i da istrajemo u kušnjama. Potreban nam je kao pomoć u donošenju plodova duha (Galatima 5:22, 23). I prema Efescima 4:30 smo upozoreni da ’ne ožalošćavamo’ sveti duh uplitanjem u stvari koje bi mogle da ograniče njegov tok prema nama. Uvek cenimo Jehovin sveti duh!
18. Zašto je molitva sveta prednost?
18 Poslednja „sveta stvar“ o kojoj ćemo govoriti jeste molitva što ne znači da je ona najbeznačajnija. Kakve li samo prednosti da sa Jehovom, suverenom univerzuma stupimo u vezu! Stoga treba ponizno i s punim poštovanjem da mu se približimo, svesni značenja te prednosti. Smemo biti uvereni da on sluša naše molitve ako su u saglasnosti sa njegovom voljom. „Ne budite zabrinuti ni za što nego u svemu molitvom i preklinjanjem, zajedno sa zahvalom, obznanite svoje molbe Bogu“ (Filipljanima 4:6, NS). Molitva će nam pomoći da sačuvamo naše cenjenje za „svete stvari“.
19. Koje blagoslove primaju oni koji imaju dostojno cenjenje za „svete stvari“?
19 Razmatrali smo samo 13 „svetih stvari“ koje nikada ne trebamo smatrati same po sebi razumljivim. Mogle bi da se nabroje još mnoge druge. Ako cenimo ove stvari, tada čuvamo dobar odnos sa našim Bogom Jehovom i on nas svakodnevno blagosilja. To nam donosi mir u srcu i dobru savest. Taj dragoceni odnos nemoj nikada smatrati da je sam po sebi razumljiv! Ljubi Jehovu svim svojim srcem, svim svojim umom, svom svojom dušom i svom svojom snagom i on će tebe uvek ljubiti (1. Jovanova 4:16). Ništa izuzev tvog sopstvenog neverstva ne može razoriti tu vezu ljubavi (Rimljanima 8:38, 39).
20. Kako možemo ostati na putu života u Jehovinom novom svetu?
20 Ostanimo zaposleni i u službi Carstva, pazeći na sve prednosti i ceneći sve pripreme za jačanje vere. Nastojmo da sa srcem punim zahvalnošću uvek budemo poslušni svim svetim zakonima i Jehovinim opomenama, svesni da smo ih dobili da nas sigurno vode putem u život. I dok mi nadalje hodamo uskim putem života, verovatno nas Jehova neće sačuvati samo u „velikoj nevolji“, nego će nam i u njegovom sada tako bliskom novom svetu dati večan život i obasuti nas beskrajnim blagoslovima. I sve to zato jer smo cenili „svete stvari“.
Šta bi ti odgovorio?
◻ Kako možemo izbeći da omalovažavamo Jehovino ime i otkupnu žrtvu?
◻ Šta bi moglo da oda da mi ne cenimo naš odnos sa Jehovom i njegovom organizacijom?
◻ Koje su neke stvari kojima možemo da dokažemo naše cenjenje za Božju reč, njegove zakone i nadu o Carstvu?
◻ Kako možemo pokazati da mi hrišćanske sastanke i teokratske prednosti ne smatramo same po sebi razumljivim?
◻ Koje su neke druge „svete stvari“ koje trebamo duboko ceniti?