Eksploatatori siromašnih i neukih

„JEHOVINI SVEDOCI... iskorišćavaju siromaštvo, zanemarenost i neznanje ne baš malog broja našeg naroda“, tvrdio je meksikanski Pisac Horhe Garsija, „da bi sve više uticali na savest ljudi“ (Ekscelsior od 9. marta 1983).

Takve optužbe protiv Jehovinih svedoka, u Latinskoj Americi često se čuju. Pojedini intelektualci, političari i religiozne vođe kažu: „Nijedna značajna ličnost neće nikada postati Jehovin svedok“. „Jehovini svedoci nalaze svoje pristalice među siromašnima i neukima.“ Tačno je da mnogi Jehovini svedoci raspolažu sa malo sredstava. Da li to znači da Jehovini svedoci iskorišćavaju „siromaštvo, zanemarenost i neznanje“? Da li okolnost da njihovo učenje nailazi na odziv kod mnogih jednostavnih i siromašnih ljudi znači da je to učenje pogrešno?

Da bi na ovo pitanje odgovorili, vratimo se nazad u prvi vek naše ere. Kakvi su ljudi tada bili privučeni hrišćanstvu?

Zašto je hrišćanstvo privlačilo jednostavne ljude?

Savremeni kritičari Jehovinih svedoka se konačno hvataju samo za izjave protivnika hrišćanstva iz prvog veka. Uzmimo na primer grčke intelektualce koji su živeli u starom Korintu. Apostol Pavle je pisao: „Grci traže mudrost“ (1. Korinćanima 1:22). Oni naravno nisu tražili biblijsku mudrost, nego teško razumljive filozofske rasprave. I kad apostol nije „došao visokim govorom ili mudrošću“, nego umesto toga preneo jednostavnu vest, naime „Hrista – i to obešenoga“, mnogi su se rugali hrišćanstvu i označili ga kao „ludost“ (1. Korinćanima 1:23; 2:1, 2).

Da li je tada Pavle iskoristio neznanje, kada se obratio poniznima i jednostavnima kao i svim drugim stanovnicima grada Korinta? Nikako. On je objasnio tamošnjim hrišćanima: „Gledajte samo, braćo, svoje prizvanje; nema tu mnogo mudrih po ljudskom shvatanju, ... Nego je Bog izabrao ono što je pred svetom ludo – da time posrami mudre, .. da se niko ne pohvali pred Bogom“ (1. Korinćanima 1:26-29, dr Čarnić).

Od samog početka hrišćanstvo je privlačilo uglavnom jednostavne i ponizne ljude. Isusovih 12 apostola – temelj njegove crkve – nisu poticali od krugova obrazovanih književnika i fariseja (Efescima 2:20). Štaviše, oni su poticali od radničkog stanovništva; tako su na primer četvorica od njih bili ribari (Matej 4:18-22; 10:2; 3). Religiozne vođe su ih smatrale da su „neuki i obični ljudi“, što je zapravo značilo da su imali osnovno a ne i visoko obrazovanje (Dela apostolska 4:13). „Školovani“ književnici i fariseji su omalovažavali dugo očekivanog Mesiju tako što su se rugali njegovom učenju i njegovim sledbenicima. Zauzimali su stanovište da nijedna značajna ličnost ne sledi Isusa.

Osmotrimo šta se desilo kad su poslali službenike Isusa „da ga uhvate“. Oni su se vratili neobavljenog posla. Zašto? Biblijski izveštaj glasi da su službenici odgovorili: „Nikad niko nije govorio tako kako govori ovaj čovek.“ Da, oni su se čudili Hristovim naukama. Ali kako su reagovale školovane religiozne vođe? „Fariseji im pak odgovoriše: da niste i vi zavedeni? Da li je ko od starešina ili fariseja poverovao u njega?“ (Jovan 7:32, 44-48, dr Čarnić). Ponos ih je zadržavao da ne prihvate Isusa. Ali Biblija kaže: „Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; jer su više voleli ljudsku slavu, nego li slavu Božiju“ (Jovan 12:42, 43).

Da li možemo to da zamislimo? Ovi su ljudi stvarno bili uvereni da je Isus posedovao istinu, ali su odbili, iz straha od ljudi, da postanu njegovi učenici. Vođama se nije sviđalo da žrtvuju svoj položaj u društvenom, političkom i religioznom krugu da bi postali Isusovi učenici. Nije čudno da je Isus rekao: „Zaista vam kažem da će bogataš teško ući u carstvo nebesko.“ (Matej 19:23). Ovi ljudi su uglavnom bili preponosni da bi se priključili jednoj religiji koja od njih zahteva da ponizno uzmu ’svoj mučenički stub i slede Isusa’ (Matej 16:24). Hrist je rekao jednom u molitvi: „Hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si bezazlenima“ (Luka 10:21). Takvi su ljudi, suprotno intelektualcima u svetu, bili prihvatljivi za istinu. (Uporedi Matej 18:3).

Bog nije pristrasan

Učenik Jakov je pisao: „Zar ne izabra Bog one koji su pred svetom siromašni da budu bogati u veri i naslednici carstva koje je obećao onima koji ga ljube?“ (Jakov 2:5). Da li je to značilo da je bogatima i obrazovanima bilo zabranjeno da služe Bogu? Nikako ne. Nakon što je Kornelije, prvi obraćenik između nejevreja primio sveti duh, Petar je objasnio: „Zaista uviđam da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu“ (Dela apostolska 10:34, 35). Petar se verovatno setio toga što je Jehova vekovima ranije kazao Samuilu: „Ne gledam na što čovek gleda: čovek gleda što je na očima, Jehova gleda na srce“ (1. Samuilova 16:7).

Zanimljivo je da u Bibliji stoji: „Pa se i mnogi sveštenici pokoravahu veri“ (Dela apostolska 6:7). Čak su iz „careva doma“, koji je uživao veliki ugled, neki postali hrišćani (Filipljanima 4:22). Doduše, većina hrišćana je posedovala samo malo sredstava, ali je u skupštini bilo i bogatih (1. Timoteju 6:17).

U naše vreme

Dakle, ne treba da nas iznenadi da istina danas u prvom redu rađa plod u običnom narodu. Jehova još uvek gleda na srce, a ne na konto u banci ili na svetsko obrazovanje (Priče Solomonove 21:2). Mislimo i na to šta je Isus rekao: „Niko ne može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao“ (Jovan 6:44). Naravno da je Otac privukao sebi samo one koji su bili ponizni i spremni da se pouče, zar ne?

Ali to nikako ne znači da obrazovani i takozvani akademski građani ne postaju Jehovini svedoci. Kad je Pavle pred carom Agripom jednostavno ali vrlo upečatljivo objasnio istinu, car je priznao: „Još malo pa ćeš me nagovoriti i učiniti me hrišćaninom“ (Dela apostolska 26:27, 28). Slično su se i mnogi drugi obrazovani osećali privučeni istini, jer su im Jehovini svedoci objasnili biblijsku istinu, logično i jasno. Ne zaboravimo: ponizan čovek ne mora da bude neuk. Mojsije je označen kao „čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji“ (4. Mojsijeva 12:3). Ali „bi poučen u svoj egipatskoj mudrosti“ (Dela apostolska 7:22).

Ipak je vredno pažnje da često manje obrazovani ljudi nastoje da podignu svoj stepen obrazovanja kada se povežu sa Jehovinim svedocima. Oni se trude da poboljšaju svoje navike čitanja i studiranja da bi upoznali osnovne nauke Biblije i da bi držali korak sa neprestanim tokom biblijske literature, koju izdaju Jehovini svedoci. Ako jedna iskrena osoba koja ne zna da čita i piše želi da upozna Bibliju, tada se najčešće lokalna skupština pobrine za besplatno poučavanje.

Udruženje Kule stražare je čak izdalo jednu brošuru sa naslovom Nauči da čitaš i pišeš. Ta brošura je pomogla hiljadama u Aziji, Africi kao i Srednjoj i Južnoj Americi da nauče čitati. U jednoj jedinoj zemlji Latinske Amerike su u poslednjih 26 godina 51 249 osoba naučile da čitaju i pišu pomoću ove brošure. U jednom gradiću jedne države Latinske Amerike sastao se inspektor ministarstva za školstvo sa zastupnicima različitih organizacija, uključivši i Jehovine svedoke. Prisutni Jehovin svedok je objasnio grupi prisutnih brošuru Nauči da čitaš i pišeš i pozvao ih da prisustvuju jednom sastanku Jehovinih svedoka.

Grupa je prisustvovala teokratskoj školi propovedanja – jednom sastanku gde se ljudima i ženama pomaže da postanu delotvorniji učitelji. Na njihovo iznenađenje, jedan čovek koji je ranije bio poznat kao analfabeta, držao je biblijski govor sa govornice. Jedan posetilac, upravnik škole je rekao: „To je neverovatno da ovaj čovek koga smo poznavali kao nepismenog, govori španski (znači ne samo svoj maternji jezik) – i to još pred slušaocima! Ali on to stvarno zna.“

Umesto da iskorišćavaju siromašne, pravi hrišćani im danas pomažu da podignu nivo obrazovanja, tim što im pomažu da steknu spoznanje istine. Ovi hrišćani sprovode ono obrazovano delo koje im je Isus zapovedio rečima: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda, ... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20, NS). Rezultat toga je da se svake godine na desetine hiljada iz svih društvenih slojeva priključuju redovima Jehovinih svedoka.