Da li vas je Bog pozvao na mir?

„Ako li se onaj koji nije vernik razdvaja, naka se razdvoji, jer brat ili sestra u tom slučaju nisu vezani. Bog nas pozva da u miru živimo“ (1. KORINĆANIMA 7:15, Ba)

 1. Kako bi prema Bibliji trebali da gledamo na brak?

JEHOVA nikada nije nameravao da brak treba da se završi žalosnim odvajanjem ili razvodom. On je trebao da bude trajna veza, u kojoj oba partnera postaju „jedno telo“ i u kojoj su radost, odmor i mir obezbeđeni (1. Mojsijeva 2:24; Ruta 1:9). U principu, Sveto pismo savetuje oženjenima da ostanu zajedno, čak ako je jedan bračni partner hrišćanin a drugi nevernik (1. Korinćanima 7:12-16). Osim toga, onaj koji neverno postupa i tako bračnu vezu raskine, mora odgovarati za svoje delo pred Bogom koji ’mrzi na razvod’ (Malahija 2:13-16).

 2. Kako hrišćani misle o odvajanju i razvodu?

² Ljudska nesavršenost i drugi faktori ponekad i kod krštenih Božjih slugu dovode do odvajanja ili razvoda. Pošto hrišćani imaju visoko poštovanje prema bračnom životu, do takvog koraka obično dolazi tek nakon upornog naprezanja da se održi bračna zajednica. I sam Bog je u tom pogledu dao izvanredan primer. Kao ’bračni vlasnik’ naroda Izraela on je vekovima podnosio tvrdoglavost, buntovništvo i duhovno brakolomstvo svoga naroda (Isaija 54:1-5; Jeremija 3:14-17; Osija 1:10, 11; 3:1-5). Tek kad su Izraelci postali nepopravljivi, Jehova ih je odbacio kao naciju (Matej 23:37, 38).

 3. a) Iz kojih biblijski dopuštenih razloga bi hrišćanin mogao da se odvoji od svog bračnog partnera? a) Pod kojim uslovima je moguć razvod po Bibliji?

³ Ponekad se braća u veri obraćaju skupštinskim starešinama sa molbom za pomoć pri teškim bračnim problemima. Starešine nisu merodavne da nekome kažu, da se treba odvojiti ili razvesti, ali mogu da ukažu na to šta Božja reč govori o toj stvari. Kao što je prikazano u prethodnim člancima, odvajanje je biblijski dopušteno samo u slučaju namerne povrede obaveze izdržavanja, teškog telesnog zlostavljanja ili ozbiljnog ugrožavanja duhovnog stanja. Takođe se ukazuje, da je po Pismu odvajanje i kasnije eventualno sklapanje braka sa drugim partnerom moguće samo onda ako je bračni partner počinio „blud“, što obuhvata različite oblike nemoralnih polnih odnosa (Matej 19:9). Naravno da se ne treba prebrzo odlučiti za odvajanje ili razvod, jer možda može ponovo da se uspostavi bračni mir, čak brakolomstvo ili druge vrste bluda mogu da budu oproštene od nedužnog partnera (Matej 5:31, 32; uporedi Osija 3:1-3).

 4. a) Iznesi ukratko šta je Pavle savetovao oženjenim hrišćanima prema 1. Korinćanima 7:10-16. b) Kada se može kazati: „Bog nas pozva da u miru živimo.“?

⁴ Kao što smo videli u predhodnim člancima, apostol Pavle je pozvao oženjene hrišćane da ne napuštaju svog bračnog partnera (1. Korinćanima 7:10-16). S obzirom na Pavlove reči, hrišćanin bi trebao da pomogne svom nevernom bračnom partneru u duhovnom pogledu, ako se on odluči da ostane sa njim (1. Petrova 3:1-4). Njegovo obraćanje bi mnogo doprinelo u tome da od doma naprave mesto odmora i mira. Ipak šta bi mogao da učini hrišćanin ako se njegov neverni bračni partner toliko suprotstavlja njegovoj veri, da se odlučio na odvajanje? Ako bi vernik pokušao da primora nevernika da ostane, tada bi mogli da nastanu tako neprijatni odnosi da bi hrišćanin potpuno ostao bez mira. Stoga, u interesu mira vernik može da dopusti neverniku da se odvoji (Matej 5:9). Samo ako neverni bračni partner odlazi, može se reći: „Bog nas pozva da u miru živimo.“ Ali sa ovim rečima se ne dopušta opravdanje odvajanja dva hrišćanska bračna partnera, koje je usledilo iz nebiblijskih razloga ili na lakouman način.

 5. Koja pitanja sada zaslužuju pobliže osmatranje?

⁵ Kod svakog odvajanja ili razvoda ulogu igraju sasvim individualni faktori, i nema nikakve „formule“ koja bi mogla da se upotrebi u svakom slučaju. Ali pred kakvim bi problemima mogao da stoji hrišćanin koji se odvojio ili razveo? Kako može da izađe na kraj sa njima? I kako mogu drugi da mu pomognu?

Emocionalne i seksualne potrebe

 6. Kako je sa problemima ako dođe do odvajanja ili razvoda?

⁶ Biblijski dopuštenim odvajanjem ili razvodom se otklanjaju neki problemi. Ali takvim korakom se u suštini samo menja jedna vrsta za drugu vrstu problema. Na primer, jedna razvedena hrišćanka je rekla: „Ne mogu se dovoljno zahvaliti Jehovi da sada imam mir.“ Ipak je dodala: „Nije jednostavno vaspitavati decu sam. I ponekad se čovek oseća vrlo usamljen i utučen. U seksualnom pogledu takođe nije lako. Mora se naviknuti na sasvim drukčiji život.“a

 7. Zašto bi hrišćanin trebao brižljivo da razmisli o posledicama odvajanja ili razvoda?

⁷ Ako na hrišćaninu ostaje izbor, tada on treba brižljivo da razmisli o mogućim posledicama odvajanja ili razvoda. Na primer, trebale bi se uzeti u obzir emocionalne potrebe žene, kao što je žudnja za društvom čoveka. (Uporedi 1. Mojsijeva 3:16). Razvedena žena se predaje nadi da će možda opet moći da se uda. Neki žele da se reše braka koji im kida nerve. Ali da li su takođe spremni da se zadovolje sa tim da možda neće imati priliku ponovo da stupe u brak?

 8. a) S obzirom na 1. Korinćanima 7:11 o čemu bi uz molitvu trebali da razmisle hrišćanski bračni parovi koji odvojeno žive? b) Koje potrebe se ne smeju potceniti ako se namerava odvajanje ili razvod?

⁸ Pavle je pisao: „Ali ako bi se stvarno razdvojila, tada neka ostane neudata ili nek se ponovo pomiri sa svojim mužem“ (1. Korinćanima 7:11, NS). Sa izvesnim naporom je ženi možda moguće da se opet podnosi ili ’pomiri’ sa svojim mužem. Ako su se bračni partneri odvojili, trebali bi ozbiljno i u molitvi da razmisle o pomirenju. Sem toga ne smeju zaboraviti da polni nagon može da predstavlja opasnost. Prema svoj verovatnoći kako će tada Bog da gleda na oboje, ako su zbog svog propusta da se izmire navedeni na nemoralne postupke? Iskustvo jedne krštene žene može da opiše tu opasnost. Posle svog razvoda ona se sprijateljila sa jednim svetskim čovekom. Uskoro je zatrudnela i oduzeta joj je zajednica. Doduše, kasnije je bila ponovo primljena, ali njeno iskustvo podvlači nužnost da budemo oprezni i da se u molitvi oslonimo na Jehovu, da ne bi ’zgrešili Bogu’ (1. Mojsijeva 39:7-12). Ne smeju se potceniti emocionalne i seksualne potrebe ako se razmišlja o odvajanju ili razvodu.

Osećaj usamljenosti može da bude nadvladan

 9. Kako može da se pomogne hrišćanima koji žive odvojeno ili su razvedeni da izađu na kraj sa usamljenošću?

⁹ Ako je odvajanje ili razvod neizbežan, tada se mora suočiti sa teškoćama koje odatle proizlaze. Težak problem za neke hrišćane koji žive odvojeno ili su razvedeni je usamljenost. Kakvu pomoć mogu drugi da pruže u tom pogledu? Skupštinske starešine a i ostali mogu da pokažu interes za duhovno dobro takvih osoba i traže način da ih ohrabre. (Uporedi 1. Solunjanima 5:14.) Pored ostalog mogli bi povremeno da ih pozovemo sa njihovom decom na uobičajeni ručak ili u izgrađujuće društvo sa vlastitom porodicom. Nije potrebno da se pripremi svečana gozba, jer je „bolje u ljubavi i trava za hranu, nego vo ugojen u ljutini“ (Priče Solomonove 15:17, Ba). U takvoj prilici bi mogli među ostalim da ispričamo iskustva iz službe propovedanja ili da se zajedno pripremimo za hrišćanski sastanak.

10, 11. a) Na koji drugi način bi moglo da se pomogne hrišćaninu koji živi odvojeno ili je razveden? b) Zašto se tu preporučuje opreznost?

¹⁰ Onome ko je razveden ili živi odvojeno možeš da pomogneš da bolje izađe na kraj sa usamljenošću, ako ga pozoveš zajedno sa njegovom porodicom da ide u službu propovedanja sa tvojom porodicom. Naravno da drugi ne mogu da zamene mesto nedostajućeg roditelja, ali jedna razvedena hrišćanka je rekla: „Teškoće koje sam imala u odgajanju dece bez muža su bile znatno smanjene preko starešina i sluga u skupštini, koji su pokušali da mi pruže pomoć na praktičan način.“

¹¹ Ali postoji razlog za opreznost. Jedna sestra je priznala: „Pošto je moj sin bio bez oca, jedan brat je na vrlo ljubazan način pokazao interes za njega. . . . Dok sam posmatrala kako je on bio dobar i darežljiv prema mom sinu u meni su se probudile neispravne želje. Bilo je kao kod Davida koji je žudio za nečim što mu nije pripadalo“ (2. Samuilova 11:1-4). Iako nije došlo do polnog nemorala ova žena se ipak stidela svojih misli i koketnog ponašanja. Ona se molila Jehovi za oproštenje i prekinula je druženje sa tim bratom. Kako ovo dobro opisuje nužnost da se suzbiju neispravne želje i „klonite se svakovrsnog zla“ (1. Solunjanima 5:22, Ča; Galatima 5:24).

12. S kakvim pozitivnim koracima može neko nadvladati osećaj usamljenosti?

¹² Osećaj usamljenosti može da se savlada ako za druge nešto činimo. „Ako smo stalno zaposleni da pomažemo drugima, tada nema mesta za samosažaljevanje i samoću“, rekla je jedna razvedena sestra. Da bi onaj koji je razveden ili živi odvojeno bio stalno zaposlen, mogao bi jedne večeri da pozove u goste jednu porodicu u duhovno izgrađujuće društvo. Ukoliko ti to iz finansijskih ili drugih razloga nije moguće, ti bi mogao da posetiš i ohrabriš bolesne i druge. Možda ti je moguće da odeš u kupovinu za starije ili da obaviš razne kućne poslove. Daj na takav način od sebe i imaćeš sve veći dokaz da ’davanje više usrećuje nego uzimanje’ (Dela apostolska 20:35).

13. Koja daljnja pomoć postoji da izađemo na kraj sa usamljenošću?

¹³ Daljnja pomoć da izađemo na kraj sa usamljenošću jeste da redovno učestvujemo sa braćom u veri na delu službe propovedanja. „Ponekad čeznem za mužem“, rekla je jedna sestra, „ali sa povećanom službom propovedanja i što sada mogu potpuno slobodno da se družim sa braćom i sestrama, ovi osećaji nastupaju vrlo retko i kratkotrajni su.“ Iz redovne službe propovedanja od kuće do kuće proizlaze ponovne posete i biblijski studiji sa interesentima, od kojih neki mogu da postanu Božje krštne sluge. Doduše, savlađivanje usamljenosti nije naš razlog za učestvovanje u službi propovedanja, ali to može da bude dejstvo od radosne i blagoslovljene aktivnosti (Priče Solomonove 10:22).

14. Koje aktivnosti mogu dobro da se odraze na hrišćane koji žive odvojeno ili su razvedeni?

¹⁴ Za sve članove Jehovinog naroda u duhovnom pogledu može biti blagoslov ako učestvuju u službi propovedanja i hrišćanskim sastancima, kao i ’traženje najpre Carstva’ (Matej 6:33). Ove dobre aktivnosti imaju divno dejstvo na Jehovine sluge uopšte. Zato kroz njih mogu da budu izgrađeni i hrišćani koji žive odvojeno ili koji su razvedeni. Na ovaj način se neće rešiti svi problemi, ali oni se pojavljuju u drugom svetlu.

Molitva igra bitnu ulogu

15. Od kakvog značaja može da bude molitva u životu onih koji opet moraju da se priviknu da žive sami?

¹⁵ Jednoj hrišćanki koja je morala ponovo da se navikne da sama živi bila je pomoć, kako kaže, „zaposlenost u službi propovedanja . . . i posećivanje bolesnih, starijih i nedelotvornih“. Ali je dodala: „Uvek kad se osećam usamljena ja idem u posete i molim za snagu, jer znam da je Sotona marljivo zaposlen.“ Da, srdačna molitva je bitna ako želimo da sačuvamo integritet prema Bogu. Hrišćani koji žive odvojeno ili su razvedeni mogu u svojim molitvama pored ostalog da se mole za Jehovin duh i samosavladavanje, plod duha, da bi bili u stanju da drže polni nagon pod kontrolom (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23; Kološanima 3:5 6). Za žene koje su odvojene ili razvedene je možda problem da donose odluke koje je ranije donosio njihov muž. I za to bi trebali da se mole za Božju pomoć, da donesu mudre odluke i da izađu na kraj sa različitim kušnjama (Jakov 1:2-8).

16. Šta može da se kaže o osećajima krivice koji nastupaju u vezi sa odvajanjem ili razvodom?

¹⁶ Osećajem krivice može se dospeti u veliko iskušenje. Jedan hrišćanin je priznao: „Osećaji krivice koji nastupaju u toku razvoda, čak ako i nisi krivac, mogu biti porazni.“ Naravno, osećaji krivice su razumljivi ako je iz neopravdanog odbijanja vršenja bračne dužnosti, došlo do odvajanja ili razvoda (1. Korinćanima 7:3-5). Ali ako je odvajanje ili razvod usledio iz biblijskih razloga i nakon razmišljanja uz molitvu, bilo bi pogodno moliti Jehovu za pomoć pri savlađivanju nepravednih osećaja krivice. Uz to da kažemo, da skupštinske starešine savesno treba da paze na dodelu biblijskog saveta i da svom savetu ne pridaju tako veliku vrednost, da kod hrišćanina nastanu osećaji krivice, ako je pristao ili prouzrokovao po Bibliji dopušteno odvajanje ili razvod.

Sačuvani „mirom Božjim“

17. Šta može da pomogne svim hrišćanima da budu srećni i postojani u današnjem problemima mučenom svetu?

¹⁷ Hrišćani koji žive odvojeno ili su razvedeni, često imaju neobične probleme. Ipak to je u određenoj meri, jer se ’iste stvari u vezi patnji ispunjavaju na celom našem bratstvu u svetu’ (1. Petrova 5:6-11). Na primer, svi koji služe Jehovi su progonjeni, i većina hrišćana se bori sa finansijskim i zdravstvenim problemima ili sa razočarenjima i iskušenjima. Zato hrišćanin koji živi odvojeno ili je razveden treba kao i svi ostali Jehovini svedoci stalno da zadovoljava svoje duhovne potrebe proučavanjem Biblije, redovnim posećivanjem sastanaka, službe propovedanja, ispunjenim životom svete službe i bliskim odnosom sa Jehovom u molitvi (Matej 5:3). Ako ne bi tako činili, to bi ugrozilo duhovno dobro svakog hrišćanina. Suprotno tome, svaki lojalni Jehovin svedok koji ’najpre traži Carstvo’ dobija znatnu meru sreće i unutrašnje stabilnosti u ovom problemima mučenom svetu.

18. O kojim pitanjima i koracima treba ozbiljno da razmisle hrišćanski bračni partneri koji žive odvojeno?

¹⁸ Naša duhovna stabilnost zavisi od lične primene Božje reči. Ukoliko kao hrišćanin živiš odvojeno od tvog bračnog partnera, koji je takođe predan Bogu, da li si uzeo k srcu Pavlov savet iz 1. Korinćanima 7:10-16? Naročito ako je odvajanje usledilo pre mnogo vremena, dobro bi bilo da pomirenje bude predmet ozbiljnih molitvi. Ti bi se takođe mogao pitati: Šta Jehova očekuje od mene kao oženjene osobe? Zar hrišćanski bračni partneri ne bi trebali da dovedu svoj život u saglasnost sa božanskim zahtevima koji važe za oženjene? Da li možda zato nismo blagosloveni, jer ne shvatamo ozbiljno naše bračno obećanje? Zamisli, koliko se dobra može postići, ako bi o toj stvari ponizno razgovarao sa svojim partnerom, ako bi se ozbiljno molio i marljivo potrudio da primenjuješ Božju reč u životu. Kako bi bilo lepo, ako bi vas dvoje rešili vaše bračne probleme i ako bi opet mogli zajedno da se radujete životu u domu odmora i mira!

19. Šta mogu da uživaju sve Jehovine sluge prema Filipljanima 4:6, 7?

¹⁹ Postoji nešto dragoceno što trebaju sve verne Jehovine sluge i čemu se takođe mogu radovati: „mir Božji koji prevazilazi svaku misao“. Kao hrišćani, taj mir možemo imati ako uvažimo Pavlove reči: „Ne budite zabrinuti ni za šta, nego u svemu molitvom i preklinjanjem zajedno sa zahvalom iznesite svoje molbe Bogu; i mir Božji koji prevazilazi svaku misao, čuvaće vaša srca i misaone snage preko Isusa Hrista“ (Filipljanima 4:6, 7, NS).

20. a) Šta je „mir Božji“? b) Šta treba mi da radimo bez obzira na naše porodično stanje?

²⁰ Ovaj mir je od Boga dobijena mirnoća i opuštenost, kojima se možemo radovati čak i pod najtežim okolnostima. On potiče od bliskog odnosa sa Jehovom i znanja da činimo ono što je njemu dopadljivo. Onaj ko ima mir Božji, dopušta da ga Božji duh motivira i neće ga brige nadvladati. Zašto? Zato jer zna da mu se ništa neće desiti bez Božjeg dopuštenja (Efescima 4:30; uporedi Dela apostolska 11:26). Zato, cenimo „mir Božji“, bilo da smo neoženjeni ili oženjeni, da živimo odvojeno ili da smo razvedeni. Neka bi imali isto uverenje kao David, koji je rekao: „U miru hoću da legnem i spavam, jer ti Jehova, da, ti jedini, puštaš me da živim u sigurnosti“ (Psalam 4:8, NS).

[Fusnota]

Šta bi ti odgovorio?

■ Pod kakvim okolnostima može da se kaže: „Bog nas pozva da u miru živimo.“?

■ Kako se može nadvladati osećaj usamljenosti?

■ Kakvu ulogu treba da igra molitva u životu hrišaćnina koji živi odvojeno ili je razveden?

■ Kako bi ti definisao „mir Božji“, koji čuva srce neoženjenih, oženjenih i slugu Jehovinih koji su odvojeni ili razvedeni?

[Slika na 9. strani]

Kroz molitvu svi verni hrišćani primaju „mir Božji“, koji čuva njihova srca i misaone snage