„Naći okrepu svojim dušama“
„Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni . . . i naći ćete okrepu svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (MATEJ 11:28-30, NS).
1, 2. U kojoj se situaciji nalazi ljudska porodica već vekovima i kako je to u suprotnosti s Božijom prvobitnom namerom?
„ZNAMO da celokupno stvaralaštvo neprestano uzdiše i nalazi se u bolima do sada.“ Tako je vekovima ranije pisao jedan čovek svojim prijateljima u Rim (Rimljanima 8:22, NS). A otada su boli i uzdasi celokupne ljudske porodice u stalnom porastu. Svuda naplaćuju svoj žalosni danak predrasude, beda, nasilje i glad. Nepravedni privredni sastav kriv je da su milioni izgubili svoja radna mesta, pa čak i stanove. A satanski uticaji potkopavaju sve napore da se deca odgajaju putem kojim bi trebala da idu.
2 Ali najveća je tragedija verovatno kad bolest ili visoka starost oduzme ljudima snagu i dostojanstvo i tada toliko propadnu da postaju još samo svoje senke. Strahovite bolne patnje koje se često protežu nedeljama, mesecima ili čak godinama, stvaraju veliki bol u srcu i mnoge suze. Kakva žalosna slika života! O tom jadnom stanju čoveka rekao je jedan mudri kralj starog veka: „Jer su svi njegovi dani doista mukotrpni“ (Propovednik 2:23, St; 4:1). Današnji život sigurno ne odgovara onome što je trebao da bude u skladu s Božijom prvobitnom namerom (1. Mojsijeva 2:8, 9).
3. S kojom je sposobnošću Bog stvorio čoveka, i kako je došlo do toga da je sada koristi u ograničenoj meri?
3 Jehova Bog je stvorio čoveka savršena s mogućnošću da se stvarno raduje životu (5. Mojsijeva 32:4, 5). Prisetimo se samo radosti koju osećamo prilikom uzimanja ukusnog obroka, udisanja čistog vazduha ili kad posmatramo prekrasan zalazak sunca. „Razmišljam o mučnom zadatku što je Bog zadao sinovima ljudskim“, primetio je onaj isti mudri kralj staroga veka. „Sve što on čini prikladno je u svoje vrijeme . . .Znam da nije druge sreće čovjeku osim da se veseli i čini dobro za svojega života. I kad čovjek jede i pije i uživa u svojem radu, i to je Božji dar“ (Propovednik 3:10, 13, St).
4. a) U kom su se žalosnom stanju nalazili mnogi, a šta je vidljivo iz Isusovog iskustva? b) Koji je srdačni poziv Isus uputio i koja se pitanja s tim u vezi javljaju?
4 Ali, koliko je malo onih koji mogu da se raduju dobrim stvarima koje je Bog predvideo za nas! Isus Hrist je bio svestan jadnog, žaljenja vrednog stanja, u kom se nalazi čovečanstvo. U Bibliji čitamo: „Tu mu pristupi silan narod vodeći sa sobom hrome, kljaste, slijepe, nijeme i mnoge druge, te ih spusti do njegovih nogu.; Kako li je Isusu bilo žao tih nesrećnih ljudi! (Matej 9:36; 15:30, St). Jednom je prilikom izgovorio ovaj srdačni poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja krotak, ponizna srca, i naći ćete okrepu svojim dušama“ (Matej 11:28, 29, NS). To su sigurno reči koje ulivaju nadu! Međutim, o kojoj je okrepi govorio Isus? I kako je možemo naći?
Istina koja krepi
5. Kako je Isus ukazao na mogućnost da se nađe prava sloboda i okrepljenje dušama?
5 Kad je Isus nekako šest meseci pre svoje smrti prisustvovao prazniku senica, ukazao je na mogućnost da se nađe pravo okrepljenje. Onima koji su verovali u njega obratio se rečima: „Ako ustrajete u mojoj nauci, uistinu ste moji učenici; upoznat ćete istinu, a istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32, St). O kojoj je to istini govorio Isus? Od čega nas ona oslobađa? U kom smislu su njegovi slušaoci bili robovi?
6. a) Koji su prigovor uputili religiozni neprijatelji i zašto? b) U kom smislu smo svi mi robovi?
6 Religiozni protivnici su prekinuli Isusa tvrdnjom: „Mi smo potomci Avrahamovi i nikada nikom nismo robovali. Kako ti možeš reći: ’Postaćete slobodni’?“ Ti neprijateljski raspoloženi Jevreji bili su ponosni na svoje nacionalno nasleđe. Iako je nacija vrlo često stajala pod vlašu tuđinaca, Jevreji su se protivili da budu nazvani robovima. Ali, Isus im je ukazao u kom smislu su bili robovi, rekavši: „Zaista, zaista kažem vam, ko god čini greh, rob je greha.“ Da, svi su njegovi slušaoci ’činili greh’, isto kao što mi to danas svi činimo. To je zato jer smo svi nasledili taj greh od naših praroditelja. Ali, Isus je obećao: „Dakle, ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni“ (Jovan 8:33-36; Rimljanima 5:12).
7. Kako može prava sloboda postati stvarnost i šta je istina koja nas oslobađa?
7 Dakle, prava sloboda može postati stvarnost samo kroz Božijeg Sina, Isusa Hrista, koji je položio svoj savršeni čovečji život kao otkupnu žrtvu. Posredstvom te žrtve oslobođeni smo greha koji vodi u smrt, te nam je omogućeno da večno živimo u Božijem pravednom, novom svetu, savršeno zdravi i srećni (Jovan 3:16; 1. Jovanova 4:10). Dakle, istina koja nas oslobađa je istina o Isusu Hristu i njegovoj ulozi u ostvarenju Božije namere. Kraljevstvo s Isusom kao kraljem ispuniće Božiju volju sa Zemljom, a o toj je istini Isus stalno svedočio (Jovan 18:37).
8. Koji primer pokazuje kako istina okrepljuje?
8 Na koji način istina može da donese okrepljenje možemo videti iz sledećeg iskustva: Jedna žena kojoj je rečeno da boluje od raka u poodmaklom stadijumu potištena i pritisnuta teretom saznanja, razmišlja o mogućim bolnim, razornim posledicama. Ali, ona se obraća za savet drugom lekaru i podvrgava se još nekim pregledima. Pokušajmo da zamislimo kakvo olakšanje oseća saznavši da novi rezultati pokazuju da prva dijagnoza nije bila tačna, ili se ona u međuvremenu oporavila. To je veliko okrepljenje za njenu dušu!
9. Kako je Isus istinom koju je učio donosio ljudima olakšanje?
9 Slično se događalo kad je Isus bio na Zemlji. Zbog pokvarene tradicije onog vremena ljudi su bili vrlo utučeni. Za književnike i fariseje koji su bili za to odgovorni, Isus je rekao: „Oni vežu teška bremena koja se jedva mogu nositi i stavljaju ih ljudima na pleća, a sami neće ni prstom da ih prihvate“ (Matej 23:4; Marko 7:2-5). Veliko je olakšanje bilo za ljude kad ih je Isus poučio istini, koja ih je oslobodila od takvih ropskih tradicija! (Matej 15:1-9). Danas nije ništa drugačije.
10. Koje terete, koji oduzimaju radost, nose mnogi i kako se oseća onaj ko ih se oslobodi, upoznavši istinu?
10 Možda si zbog tereta religioznih zabluda nekada živeo u strahu da ćeš nakon smrti biti mučen u paklu ili u čistilištu. Ili si možda bio slomljen kad ti je prilikom smrti tvog deteta neki sveštenik objasnio da je Bog uzeo k sebi tvoje ljubljeno dete, jer treba još jednog anđela, kao da je Bogu tvoje dete potrebnije nego tebi. Sveštenici ponekad govore ljudima koji su bolesni da je to Božije prokletstvo. Zar nije onda okrepljujuće upoznati biblijske istine koje oslobađaju od tih opterećujućih religioznih laži? Kakvo li se olakšanje pri tom oseća! (Propovednik 9:5, 10; Jezekilj 18:4; Jovan 9:2, 3).
11. a) Koji je jedan od najtežih tereta i kako može biti odstranjen? b) Koje je okrepljenje Isus donosio grešnicima dok je boravio na Zemlji?
11 Jedan od najtežih tereta koje nosimo jeste osećaj krivice zbog počinjenog greha. Olakšanje je znati da ti gresi mogu biti oprošteni zaslugom Hristove otkupne žrtve. U Bibliji nalazimo jemstvo: „Krv nas njegova Sina, Isusa, čisti od svakoga grijeha“ (1. Jovanova 1:7, St). Čak ako smo učinili i nešto strašno, možemo imati čistu savest i osećati olakšanje, jer se Bog neće više sećati naših greha, ako se iskreno pokajemo i popravimo (Psalam 103:8-14; 1. Korinćanima 6:9-11; Jevrejima 10:21, 22). Kakvo je okrepljenje Isus donosio opterećenima grehom — bludnicima i carinicima, npr. Zakheju! Isus ih je tešio biblijskim istinama, dok je jednom zajedno s njima jeo (Luka 5:27-32; 7:36-50; 19:1-10).
12. a) U kakvim su se nevoljama nalazile osobe, kojima je Isus donosio okrepljenje? b) Kome je Isus u prvom veku na izričit način pokazao da je on „put, istina i život“?
12 Mnogi drugi nose teške terete, kao što su bolesti i patnje, teške depresije i neizreciva bol koju donosi sa sobom smrt nekog člana porodice. Ali, Isus je krepio sve koji su „bili umorni i opterećeni“ (Matej 4:24; 11:28, 29). Tako je izlečio jednu ženu koja je 18 godina uzalud tražila pomoć kod raznih lekara. Takođe je izlečio čoveka koji je bolovao 38 godina, zatim jednog koji je bio slep od rođenja. Da li možeš da zamisliš kakvo su olakšanje osetili kad ih je Isus izlečio? (Luka 13:10-17; Jovan 5:5-9; 9:1-7). Činjenica je, da su svi koji su se s verom obraćali Isusu došli do izvora istine, pravog okrepljenja i života. Isus je na izričiti način pokazao da je on „put, istina i život“, udovici kojoj je vratio iz mrtvih sina jedinca, kao i roditeljima umrle 12-ogodišnje kćerke (Jovan 14:6; 17:3; Luka 7:11-17; 8:49-56).
13. Kome trebamo da se obraćamo za pomoć kako nas je Isus učio i šta se događa ako sledimo njegov savet?
13 Nesumnjivo postoje vremena u kojima smo suočeni s tako velikim problemima da ih sami ne možemo savladati. Isus nas je učio da se obratimo za pomoć Jehovi, što je i sam radio (Luka 22:41-44; Jevrejima 5:7). Ako se redovno obraćamo Jehovi u molitvi, osećaćemo se kao psalmista koji je napisao: „Neka je blagoslovljen Jehova koji svakodnevno nosi naše terete, pravi Bog našega spasenja“ (Psalam 55:22; 68:10, NS). Da, poznavanje istine zaista okrepljuje. Na taj se način približavamo Jehovi i shvatamo da je uz njegovu pomoć moguće rešavati čak i najteže situacije u životu.
Okrepljenje kroz nadu u Kraljevstvo
14. Šta je održalo Isusa u njegovim kušnjama i šta je bezuslovno potrebno da bismo našli okrepljenje svojim dušama?
14 Da bismo mogli naći pravo okrepljenje svojim dušama, moramo imati čvrstu nadu. Ta je nada održavala i Isusa. U Bibliji čitamo: „Zbog predstojeće radosti on je pretrpeo mučenički stub, ne obazirući se na sramoćenje i seo je zdesna prestolu Božijemu“ (Jevrejima 12:2, NS). Radosna nada koja je održavala Isusa, sastojala se u svesnosti da je sačuvanjem svoje besprekornosti doprineo slavljenju imena svog Oca i pokazao se dostojnim kraljevske vladavine u Božijem kraljevstvu. Ako sačuvamo jasno viziju naše nade — bilo kao suvladari s Hristom na nebu, ili kao njegovi podanici na rajskoj zemlji — to će i nas održati u službi Božijoj. Takva je nada bezuslovno potrebna, ako želimo da nađemo okrepljenje svojim dušama (Rimljanima 12:12).
15. Kakvi bi nam bili životni izgledi bez nade u Kraljevstvo?
15 Razmotrimo kakvi bi nam bili životni izgledi bez nade u Kraljevstvo. Životni vek čoveka iznosi samo 70 ili možda 80 godina. A to vreme brzo prolazi, što mogu potvrditi svi stariji. Puno je istine u onom što Biblija govori o životu: „Jer prolaze brzo i mi letimo odavde“ (Psalam 90:10, St). Ali, mi želimo da nam se dani produže. Želimo da živimo. Postoji mnogo toga da se uradi i uživa.
16. Šta moramo da radimo da bismo našli okrepljenje svojim dušama?
16 Koliko je onda važno da steknemo veru u „Krista Isusa, našu nadu“! (1. Timoteju 1:1, St). On je rekao: „Jer je ovo volja moga Oca, da svako ko vidi Sina i veruje u njega, dobije večni život“ (Jovan 6:40, NS, 51). Da li verujemo u to? To je apsolutno potrebno ako želimo da nađemo okrepljenje svojim dušama. Nema drugog puta. Da, mi moramo obući „oklop nade u spasenje“ (1. Solunjanima 5:8; uporedi Jevrejima 6:19). Ova nada mora da zaštiti naše misli i naš um, jer bismo inače popustili pod teretom velikih teškoća i tako proigrali večni život. Dakle, pazimo da sačuvamo jaku nadu u Kraljevstvo, da bismo našli okrepljenje svojim dušama.
Vršenje Božijeg dela donosi okrepljenje
17. a) Šta je potrebno da bismo našli okrepljenje i zašto to nije previše za nas? b) Šta znači uzeti na sebe Isusov jaram?
17 Da bi se okrepili potrebno je više od samog poznanja Isusa. On je dodao: „Uzmite moj jaram na sebe (Dođite samnom pod moj jaram“, Novi svet Biblija s objašnjenjima, fusnota) i učite od mene, jer sam ja krotak, ponizna srca, i naći ćete okrepljenje svojim dušama. Jer je moj jaram blag i teret je moj lak“ (Matej 11:29, 30, NS). Uzeti na sebe jaram znači rad. Ali, zapazimo da nas Isus nije pozvao da uzmemo jaram na sebe i da sami obavimo sav posao. Treba da s njim dođemo pod jaram. Uzeti jaram koji je Hrist ponudio u ovom slučaju znači predati se Bogu, simbolizovati to krštenjem u vodi, a zatim preuzeti odgovornost koju nosi sa sobom uloga Hristovog učenika. Ali, kako nas taj jaram učenika okrepljuje?
18. a) Zašto donosi okrepljenje uzimanje Isusovog jarma na sebe? b) Kako nam propovednička delatnost donosi radost i okrepljenje?
18 Uzeti na sebe Hristov jaram donosi okrepljenje, jer je Isus krotak i ponizna srca. Budući da on nije nerazuman, prijatno je raditi s njim pod istim jarmom. On uzima u obzir naše mogućnosti i slabosti, stoga je rekao: „Moj jaram je blag.“ Jaram učeničke delatnosti znači izvršavanje iste propovedničke delatnosti kao i poučavanje koje je Isus obavljao i za koje je školovao svoje prve učenike (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8). I kakve li okrepljujuće delatnosti pričati drugima o našem Bogu punom ljubavi, o njegovom Sinu i Kraljevstvu! Pravo je osveženje objašnjavati ljudima mogućnost da večno žive u raju! A kako li je tek velika naša radost kad oni povoljno reaguju na vest o Kraljevstvu koja im posreduje život i kad počnu s nama da služe Jehovi Bogu! (1. Timoteju 4:16).
19. Zašto je savet Mojsijevog tasta vredan pažnje i za današnje skupštinske starešine?
19 Poslednjih godina su došli u Jehovinu organizaciju milioni kojima još treba pomoći da uzmu na sebe Hristov jaram. A to znači više posla za objavitelje Kraljevstva i njihove duhovne pastire. Za te je pastire pažnje vredan savet koji je prorok Mojsije dobio od svog tasta: „Nije dobro kako radiš. I ti i taj narod s tobom potpuno ćete se iscrpsti. Taj posao je za te pretežak; sam ga ne možeš obavljati.“ Stoga je savetovao Mojsiju da izabere sposobne muževe koji bi bili uz njega kao pastiri naroda. Sleđenje tog saveta vodilo je k uspehu (2. Mojsijeva 18:17-27). Danas, zbog naprednog školovanja sposobnih muževa stoje na raspolaganju „darovi u obliku ljudi“, koji mogu sudelovati u čuvanju stada, tako da se skupštinske starešine ne bi umorile (Efescima 4:8, 16).
20. Šta traže od nas Isus Hrist i njegov otac?
20 Hrist je, doduše, upozorio svoje sledbenike da se „stalno bore“, ali ni on ni njegov otac ne traže da bilo ko od nas radi više nego što je razumno. Kad su jednom neki kritikovali Lazarevu sestru Mariju zbog njenog angažovanja oko Isusa, on ih je ukorio rečima: „Pustite je. . . . Ona je učinila što je mogla“ (Luka 13:24; Novi svet Biblija s objašnjenjima, fusnota; Marko 14:6-8). Od nas se ne očekuje da učinimo više nego što možemo. Hrišćansko delovanje nije teret, nego okrepljenje. Zašto? Zato jer već sada donosi pravo zadovoljstvo, a uz to i nadu u beskrajne blagoslove u budućnosti.
21. a) U čemu se sastoji Hristov laki teret i šta često otežava delo propovedanja? b) Šta moramo čvrsto da odlučimo i šta nam tada sa sigurnošću stoji u izgledu?
21 Satana će se sigurno pobrinuti da budemo progonjeni kao Isus, naš partner u jarmu (Jovan 15:20; 2. Timoteju 3:12). Ali, zadržimo na umu: Isusov lagani teret nije mučan; ono što tako često otežava naš posao je neprijateljstvo Satane i njegovih pomagača. Hristov teret se sastoji samo u tome da živimo u skladu s Božijim zahtevima, a oni nisu teški (1. Jovanova 5:3). Dakle, ostanimo s Isusom Hristom pod njegovim jarmom i naprežimo se kao On u delu propovedanja i poučavanja. Tako ćemo, kako je sam zajamčio „naći okrepljenje svojim dušama“.
Kako bi odgovorio?
◼ U kom stanju se nalazi čovečanstvo prema Rimljanima 8:22?
◼ U kom smislu nas krepi poznavanje istine?
◼ Zašto je nada u Kraljevstvo toliko okrepljujuća?
◼ U čemu se sastoji Isusov jaram i koliko je blag?
◼ Nošenje kog tereta nas krepi?