Boj se Jehove, slušača molitve
„Ti slušaš molitve; k tebi dolazi svako telo“ (PSALAM 65:2).
1. Zašto je za očekivati da Jehova postavi određene zahteve pred one koji mu se žele približiti u molitvi?
JEHOVA Bog je ’Kralj večnosti‘. On je takođe ’slušač molitve‘, kom „dolazi svako telo“ (Otkrivenje 15:3, NS; Psalam 65:2). Ali, kako doći k njemu? Na primer, zemaljski kraljevi propisuju odeću i ponašanje onih koji će biti pušteni k njima. Zato je sigurno za očekivati da i Večni Kralj postavi određene zahteve onima koji mu se žele približiti s preklinjanjem i zahvalom (Filipljanima 4:6, 7).
2. Koja pitanja se javljaju u vezi s molitvom?
2 Šta traži Večni Kralj od osoba koje mu se približavaju u molitvi? Ko sme moliti i ko će biti uslišen? Za šta se sme moliti?
Približiti se Večnom Kralju
3. Koje primere molitava izgovorenih od Božjih slugu starog doba možemo navesti, i jesu li mu se približavali kroz posrednika?
3 Pre nego što je Adam, „sin Božji“ sagrešio, očigledno je razgovarao s Kraljem večnosti (Luka 3:38; 1. Mojsijeva 1:26-28). Kad je Adamov sin Avelj prinosio Bogu „od prvine svoje stoke“ činio je to bez sumnje uz reči preklinjanja i hvale (Postanak 4:2-4, St). Noje, Avraham, Isak i Jakov gradili su oltare i dok su prinosili žrtve približavali su se Jehovi u molitvi (1. Mojsijeva 8:18-22; 12:7, 8; 13:3, 4, 18; 22:9-14; 26:23-25; 33:18-20; 35:1, 3, 7). A molitve Solomona, Jezdre i od Boga nadahnutih psalmista daju spoznati da su se Izraelci približavali Jehovi bez posrednika (1. Carevima 8:22-24; Jezdra 9:5, 6; Psalam 6:1, 2; 43:1; 55:1; 61:1; 72:1; 80:1; 143:1).
4. (a) Koji je novi pristup k Bogu u molitvi bio uveden u prvom veku? (b) Zašto je naročito odgovarajuće moliti se u Isusovo ime?
4 U prvom veku naše ere uveden je novi pristup k Bogu u molitvi i to kroz njegovog Sina Isusa Hrista, koji je gajio naročitu ljubav prema čovečanstvu. Isus je u svom predljudskom postojanju radosno služio kao ’graditelj‘, a stvari u vezi s ljudima bile su mu drage (Izreke 8:30, 31, St). Ovde na Zemlji Isus je s puno ljubavi pomagao u duhovnom pogledu nesavršenim ljudima, lečio je bolesne, čak je uskrsavao mrtve (Matej 9:35-38; Luka 8:1-3, 49-56). A pre svega Isus je ’dao svoju dušu kao otkup za mnoge‘ (Matej 20:28, NS). Koliko li je onda odgovarajuće što se svi koji se žele okoristiti otkupninom moraju približavati Bogu kroz onoga koji tako jako voli ljude! To je danas jedini put kojim je moguće približiti se Večnom Kralju, jer je sam Isus rekao: „Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Zatim: „Ako bilo šta zamolite Oca daće vam u moje ime“ (Jovan 14:6, NS; 16:23, NS). Zamoliti nešto u Isusovo ime znači priznati ga kao put kojim se treba približiti Slušaču molitve.
5. Kakvo je Božje stanovište prema ljudima, i kako to utiče na molitvu?
5 Mi moramo posebno ceniti ljubav koju je Jehova pokazao pobrinuvši se za otkupninu. Isus je objasnio: „Bog je toliko voleo svet [to jest ljude] da je dao svog jedinorođenog Sina, da ko god pokazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS). Dubina Božje ljubavi dobro je izražena u rečima psalmiste: „Jer kako je nebo visoko nad zemljom, dobrota je njegova s onima koji ga se boje. Kako je istok daleko od zapada, tako udaljuje od nas bezakonja naša. Kako se otac smiluje dečici, tako se Jahve smiluje onima što ga se boje. Jer dobro zna kako smo sazdani, spominje se da smo prašina“ (Psalam 103:11-14, St). Kako li je ohrabrujuće znati da se molitve predanih Jehovinih svedoka uzdižu do takvog Oca punog ljubavi, a kroz njegovog Sina!
Ograničena prednost
6. S kakvim se stanovištem treba približiti Jehovi u molitvi?
6 Ljudski kraljevi ne dopuštaju jednostavno svakome nenajavljeni pristup u kraljevsku palatu. Službeni prijem kod kralja je ograničena prednost. Isto tako je u slučaju molitve upravljene Kralju večnosti. Svi koji se približavaju Bogu kroz Isusa Hrista, pokazujući ispravno cenjenje Božjeg uzvišenog veličanstva, mogu naravno očekivati da budu saslušani. Večnom Kralju treba se približiti sa stanovišta punog strahopoštovanja. Ko želi da bude uslišen, mora pokazivati „strah Jehovin“ (Poslovice 1:7, NS).
7. Šta je „strah Jehovin“?
7 Šta je „strah Jehovin“? To je duboko strahopoštovanje pred Bogom, povezano s korisnom bojaznošću da mu se ne dopadnemo. Taj strah izvire iz velike zahvalnosti za njegovu privrženu ljubav i njegovu dobrotu (Psalam 106:1). To znači priznati ga za Kralja večnosti koji poseduje pravo i moć da kazni, čak i smrću, svakoga ko ga ne sluša. Onaj ko pokazuje strah pred Jehovom sme mu se moliti i očekivati da bude uslišen.
8. Zašto Bog uslišava molitve onih koji ga se boje?
8 Naravno, Bog ne uslišuje molitve zlih, nevernih i samoopravdanih ljudi (Priče Solomonove 15:29; Isaija 1:15; Luka 18:9-14). Ali, onaj ko se boji Jehove biće uslišen, jer se drži njegovih pravednih merila. Ali ne samo to. On mu se predao u molitvi i simbolizovao je to krštenjem u vodi, pa zato uživa neograničenu prednost molitve.
9, 10. Da li mogu nekršteni da mole u nadi da će biti uslišeni?
9 Ako se želi biti uslišen od Boga, treba izražavati bogougodne osećaje, koji su u skladu s Božjom voljom. Da, potrebno je biti iskren, ali i više od toga. „Bez vere nemoguće mu je [Bogu] ugoditi“, pisao je apostol Pavle, „jer onaj koji želi pristupiti Bogu mora verovati da postoji Bog i da nagrađuje one koji ga [ozbiljno, NS] traže“ (Hebrejima 11:6, St). Može li se onda hrabriti nekrštene osobe da se mole u nadi da će biti uslišene?
10 Kralj Solomon je bio svestan da je molitva ograničena prednost, zato je molio Jehovu da sasluša samo strance koji bi se molili okrenuti prema Božjem hramu u Jerusalimu (1. Carevima 8:41-43). Vekovima posle toga pokazao se stranac, paganin Kornelije, Bogu odanim čovekom, koji „se molio Bogu bez prestanka“. Nakon što je stekao tačno spoznanje, predao se Bogu, koji mu je potom dao svetog duha. Tada su bili kršteni on i još neki ne-Jevreji (Dela apostolska 10:1-44, St). Svakoga ko danas napreduje poput Kornelija na putu predanja može se hrabriti da se moli. Ali, za nekoga ko iskreno ne proučava Sveto pismo, ko ne pozna božanske zahteve u vezi molitve i ko još ne pokazuje Bogu dopadljivo stanovište, ne može se reći da se boji Jehove, da veruje u njega ili da ga ozbiljno traži. Dotični nije u položaju izgovarati molitve prihvatljive pred Bogom.
11. Kako se ponašaju neki koji su već napredovali na putu predanja, i šta bi se trebali pitati?
11 Neki koji su već postigli određeni napredak na putu predanja kasnije možda počnu oklevati. Ako nemaju u srcu dovoljno ljubavi za Boga da bi mu se bezuslovno predali, moraju se pitati da li još uvek uživaju divnu prednost molitve. Očigledno ne, jer ko se približava k Bogu mora ga ozbiljno tražiti, a takođe mora tražiti pravednost i krotost (Sofonija 2:3). Svako ko se zaista boji Jehove, predaće mu se kao vernik i u znak toga će se krstiti (Dela apostolska 8:13; 18:8). I samo kršteni vernici imaju neograničenu prednost približiti se u molitvi Večnom Kralju.
„Moliti se duhom svetim“
12. Kada se može reći da se neko ’moli duhom svetim‘?
12 Onaj ko se predao Bogu i simbolizovao to krštenjem može se ’moliti duhom svetim‘. Juda je s tim u vezi napisao: „A vi, ljubljeni, izgradite se na svojoj presvetoj veri i moleći se duhom svetim, održite sami sebe u Božjoj ljubavi, dok čekate milost našeg Gospoda Isusa Hrista s izgledom na večni život“ (Juda 20, 21, NS). Mi se molimo duhom svetim ako molimo pod uticajem Božjeg duha, odnosno njegove delujuće sile, te u skladu s onim što piše u Njegovoj reči. Iz Biblije koja je pisana pod nadahnućem Jehovinog duha proizilazi kako da molimo i za šta trebamo moliti. Na primer, s pouzdanjem možemo moliti Boga za njegov sveti duh (Luka 11:13). Ko se moli duhom svetim otkriva stanje srca kakvo Jehova voli.
13. Šta ćemo izbeći ako molimo duhom svetim, i koji ćemo Isusov savet slediti?
13 Ako se molimo duhom svetim, naše se molitve ne sastoje iz jako zvučnih reči. Mi nemamo utvrđeni redosled reči kojeg smo naučili napamet, pa ga ponavljamo. Ne, one ne sadrže praktično besmislene hvalospeve, neiskrene izjave hvale. Takve su molitve na dnevnom redu u tzv. hrišćanstvu i u ostalom delu Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije. Za razliku od toga, pravi hrišćani slede Isusov savet: „Kad molite, ne budite kao licemeri koji se vole upadno moliti u sinagogama i na raskršćima, da ih vide ljudi. (...) Kad se molite, ne izgovarajte isprazne reči kao pagani, koji [pogrešno] umišljaju da će biti uslišani zbog svoga nabrajanja. Nemojte ih, dakle, oponašati“ (Matej 6:5-8, St).
14. Kako su se neki ispravno izrazili o molitvi?
14 Osim Isusa i pisaca Biblije i neki su se drugi ispravno izrazili o molitvi. Engleski pisac Džon Banjon (1628-1688) rekao je naprimer: „Moliti se znači iskreno, svesno i s puno ljubavi izliti svoju dušu Bogu kroz Hrista, uz pomoć i snagom Duha, s molbom za nešto što je Bog obećao.“ Puritanski sveštenik Tomas Bruks (1608-1680) primetio je: „Bog ne gleda na naše molitve kao na govorničku veštinu, to znači koliko bi mogle biti prvorazredne; ni na geometrijsku vrednost, to jest, koliko bi mogle biti dugačke; ne gleda ni na aritmetičku vrednost, što znači koliko ih je; ni na logiku, to jest koliko su promišljene; on gleda na njihovu iskrenost.“ Ovim rečima možemo još dodati Banjonovu izjavu: „U molitvi je bolje imati srce bez reči, nego reči bez srca.“ Ali, ako smo iskreni i ako odgovaramo božanskim zahtevima, kako možemo biti sigurni da će Kralj večnosti čuti naše molitve?
Nikad odbijeni
15. O čemu govore Isusove reči iz Luke 11:5-8?
15 Jehova Bog ne zatvara nikada svoje uši pred molitvom njemu predanih slugu. To jasno proizilazi iz Isusovih reči koje diraju srce, a koje je izgovorio kad su ga njegovi učenici zamolili za vođstvo po pitanju molitve. Tada im je između ostalog rekao: „Ko bi od vas imao prijatelja te mu otišao u ponoć i rekao mu: ’Prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je došao prijatelj s puta, a nemam što staviti pred njega!‘ i onaj iznutra odgovorio: ’Ne dosađuj mi, vrata su već zatvorena, a mala deca sa mnom u postelji, ne mogu ustati da ti dadnem‘ — kažem vam, ako i ne bi ustao da mu dadne zato što mu je prijatelj, ustao bi sigurno zbog njegova dosađivanja i dao bi mu sve što treba“ (Luka 11:1, 5-8, St). Šta je Isus želeo da pokaže tim poređenjem?
16. Šta očekuje Isus od nas u vezi molitve?
16 On time sigurno nije želeo da kaže kako Jehova nije voljan da nam pomogne. Naprotiv, Hrist očekuje od nas da se bezuslovno uzdamo u Boga, toliko ga ljubeći da se stalno molimo. Zato je nastavio: „Kažem [vam]: Molite neprestano i daće vam se, tražite neprestano i naći ćete, kucajte neprestano i otvoriće vam se. Jer ko god moli prima i ko god traži nalazi i svakome ko kuca otvoriće se“ (Luka 11:9, 10, NS). Sigurno je da se moramo neprekidno moliti ako smo proganjani, ako smo utučeni radi neke duboko ukorenjene lične slabosti ili ako smo izloženi bilo kojoj drugoj kušnji. Jehova je uvek spreman pomoći svojim vernim slugama. On nam nikada ne kaže: „Ne dosađuj mi.“
17, 18. (a) Kako nas je Isus ohrabrio da molimo za sveti duh, i kako njegove reči dobijaju na težini? (b) Kako je Isus uporedio ponašanje ljudskog oca s Božjim ponašanjem?
17 Ako želimo imati bliski odnos s Bogom, potreban nam je njegov sveti duh, njegova delujuća sila. Zato je Isus rekao i ovo: „Zaista, koji je otac među vama koji će, ako ga sin zamoli za ribu, dati mu možda zmiju umesto ribe? Ili ako zamoli za jaje, da li će mu dati štipavca? Prema tome, ako vi, iako ste zli, znate kako davati svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac na nebu dati svetoga duha onima koji ga mole“ (Luka 11:11-13, NS). U Mateju 7:9-11 govori se da otac koji bude zamoljen za hleb, ne pruža kamen. Ove Isusove reči dobijaju za nas na težini, ako se setimo da je u staro doba u biblijskim zemljama hleb po svojoj veličini i obliku bio sličan pljosnatom okruglom kamenu. Neke vrste zmija su bile slične određenim vrstama riba, a postoji mali beli štipavac koji izgleda skoro kao jaje. Ali, koji bi otac kad ga dete zamoli za hleb, ribu ili jaje, pružio mu kamen, zmiju ili skorpiju?
18 Isus nadalje upoređuje ponašanje nekog ljudskog oca s ponašanjem Boga prema članovima svoje porodice obožavaoca. Ako mi – iako smo radi nasleđene grešnosti više ili manje zli — dajemo svojoj deci dobre darove, koliko više trebamo tada očekivati da naš nebeski Otac dâ taj veličanstveni dar svojim lojalnim slugama koji ga ponizno mole za sveti duh?
19. (a) Šta daju spoznati Isusove reči iz Luke 11:11-13 i Mateja 7:9-11? (b) Kako ćemo gledati na naše ispite ako se damo voditi svetim duhom?
19 Isusove reči daju spoznati da trebamo moliti Boga za veću meru njegovog svetog duha. Ako se damo voditi tim duhom mi nećemo biti ’nezadovoljni mrmljači‘, smatrajući ispite i razočaranja nečim što nam zaista šteti (Juda 16, NS). Istina, „čovek rođen od žene kratkog je veka i prenatrpan nespokojstvom“, zato mnogi ne dožive kraj svojih problema ili boli (Jov 14:1, NS). Ali, ne gledajmo nikada na naše ispite kao da nam je Slušač molitve na bilo koji način dao kamenje, zmije ili skorpije. On je oličenje ljubavi i nikoga ne iskušava nečim zlim, nego nam daje „svaki dobar dar i svaki savršeni poklon“. Za sve koji ga ljube i boje ga se on na kraju prouzrokuje dobar ishod (Jakov 1:12-17, NS; 1. Jovanova 4:8). Onaj ko je već više godina u istini zna iz vlastitog iskustva da su, kad se molio i pokazao veru, neki od njegovih najtežih ispita bili za njegovu korist i da su mu pomogli u životu u pojačanoj meri donositi plodove Božjeg duha (3. Jovanova 4). Da, možemo li se na još bolji način naučiti oslanjati se na našeg nebeskog Oca, i može li nam se još bolje pomoći donositi plodove duha, naime ljubav, radost, mir, strpljenje, prijaznost, dobrotu, veru, blagost i samosavladavanje? (Galatima 5:22, 23).
20. Kako bi na nas trebale delovati Isusove reči iz Luke 11:5-13?
20 Dakle, Isusove reči zabeležene u Luki 11:5-13 su blagoslovljena garancija Jehovine ljubavi i prave brige. Zbog toga bi naše srce trebalo biti ispunjeno dubokom zahvalnošću i ljubavlju. To jača našu veru i produbljuje želju da često dolazimo k podnožju Večnog Kralja i da se zadržavamo u njegovom prisustvu punom ljubavi. Osim toga, Isusove reči nam zasiguravaju da nećemo nikada biti odbijeni, niti ćemo morati otići praznih ruku. Naš nebeski Otac se jako raduje ako na njega bacimo svoje brige (Psalam 55:22; 121:1-3). I ako ga, kao njemu verni i predani sluge, zamolimo za njegov sveti duh, on će nam ga dati u bogatoj meri. On je naš Bog pun ljubavi i mi možemo bezgranično verovati u to da je on Slušač naših molitvi.
Možeš li se setiti?
◻ Preko koga se moramo približiti Bogu u molitvi, i zašto?
◻ U kom smislu je molitva ograničena prednost?
◻ Šta znači ’moliti se duhom svetim‘?
◻ Kako je moguće biblijski dokazati da Bog uslišuje molitve vernih krštenih Jehovinih svedoka?
[Slike na 7. strani]
Kao što ljudski očevi daju svojoj deci dobre darove, tako i Jehova daje sveti duh onima koji ga mole za to