Prepoznati sveti duh

DA LI SI znao da sveti duh utiče na život svakog od nas? Da li si znao da on može umnogome da poboljša tvoj život? To te možda iznenađuje. Ustvari, možda se pitaš: ’Ko ili šta je sveti duh?‘

Ako pripadaš jednoj od crkava hrišćanstva, verovatno si čuo kako sveštenik krsti dete „u ime Oca i Sina i svetoga Duha“ (Matej 28:19, Daničić-Karadžić). Kad ih se upita da objasne šta je sveti duh, većina sveštenika brzo odgovara: ’Sveti duh je treća osoba Trojstva, u svemu jednaka Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu.‘

Ipak, to stanovište je bilo pod velikim pitanjem u prvim vekovima naše ere. Za ilustraciju: 381. n. e. — oko dva veka posle smrti Isusovih apostola — Grgur iz Nazijanca je napisao: „Neki smatraju da je [sveti duh] sila (energeia), neki da je stvorenje, a neki da je Bog, dok neki ne mogu da se odluče koje je od toga.“

Danas većina crkvi hrišćanskog sveta prihvata trinitarijanski pogled na sveti duh. Ali, podupire li to Biblija? Ili je to samo stav zasnovan na tradiciji? Ustvari, Biblija nikada o svetom duhu ne govori na isti način kao što govori o Bogu ili Isusu. Na primer, u Bibliji sveti duh nema lično ime.

Da li je to samo beznačajan detalj? Ne, imena su u Bibliji važna. Bog je naglasio važnost svog vlastitog imena kad je rekao: „Ja sam Jehova. To je ime moje; i nikom drugom neću dati svoju slavu, ni hvalu svoju rezanim likovima“ (Isaija 42:8). Važnost imena je bila naglašena pre Isusovog rođenja kad je anđeo rekao Mariji: „Nadeni mu ime Isus“ (Luka 1:31, DK). Ako su imena Oca i Sina tako važna, zašto onda sveti duh nema lično ime? Sigurno je da bi samo taj jedan detalj trebao nekog da natera na razmišljanje da li je duh zaista jednak Ocu i Sinu.

Biblija i sveti duh

U Hebrejskim spisima, ili „Starom zavetu“, govori se o ’svetom duhu‘ i ’svome [Božjem] duhu‘ (Psalam 51:11; Joel 2:28, 29). Mi čitamo da sveti duh može ispuniti neku osobu, sići na osobu, i obuzeti osobu (2. Mojsijeva 31:3; Sudije 3:10; 6:34). Deo Božjeg svetog duha može biti uzet od jedne osobe i dan drugoj (4. Mojsijeva 11:17, 25). Sveti duh može da deluje na nekoga, omogućujući mu da čini nadljudska dela (Sudije 14:6; 1. Samuilova 10:6).

Kakav se razuman zaključak iz toga može izvući? Sigurno ne da je sveti duh osoba. Kako se deo osobe može nekome oduzeti da bi se drugom dao? Štaviše, iz doba kad je Isus bio na zemlji nema dokaza da su verni Jevreji sveti duh smatrali za osobu jednaku Ocu. Oni sasvim sigurno nisu obožavali sveti duh. Njihovo je obožavanje bilo isključivo usmereno ka Jehovi, koga je sam Isus nazvao ’svojim Ocem‘ i ’svojim Bogom‘ (Jovan 20:17).

Kao u takozvanom Staraom zavetu, i u delu Biblije zvanom Hrišćanski grčki spisi, ili „Novi zavet“, stoji da sveti duh može ’napuniti‘ osobu ili biti „na“ njoj (Dela apostolska 2:4; Luka 2:25-27). Sveti duh je bio ’dan‘, ’izliven‘, i ’razdeljen‘ (Luka 11:13; Dela apostolska 10:45; Hebrejima 2:4). Na Pentekost 33. n. e., učenici su primili „od“ Božjeg duha (Dela apostolska 2:17, DK). Biblija takođe govori o krštenju svetim duhom i o pomazanju svetim duhom (Matej 3:11; Dela apostolska 1:5; 10:38).

Ti biblijski citati dokazuju da sveti duh nije osoba. Taj zaključak je još više potvrđen kad vidimo da je sveti duh naveden zajedno sa drugim stvarima koje nisu osobe. Na primer, u Bibliji stoji da je Stefan bio „pun vere i svetoga duha“ (Dela apostolska 6:5). Apostol Pavle se je kao Božji sluga preporučio „čistoćom, znanjem, strpljivošću, dobrotom, Duhom Svetim, iskrenom ljubavi“ (2. Korinćanima 6:4-6, Stvarnost).

Istina, ponekad se u Bibliji sveti duh personifikuje. Na primer, Isaija je rekao kako neki buntovnici „žalostiše sveti duh“ Božji (Isaija 63:10, DK). I Pavle je rekao da sveti duh može biti ’ožalošćen‘ (Efežanima 4:30). Drugi biblijski citati govore da sveti duh poučava, vodi, govori, i svedoči (Jovan 14:26; 16:13, 14; 1. Jovanova 5:7, 8). Ali, u Bibliji se takođe personifikuju i druge nežive stvari, kao što su mudrost, smrt, i greh (Poslovice 1:20; Rimljanima 5:17, 21). To je ustvari živ način na koji se Biblija ponekad izražava.

Mi danas na sličan način govorimo o Bibliji kad kažemo da ona nešto govori ili naučava neku doktrinu. Upotrebljavajući takve izraze, mi ne smatramo da je Biblija neka osoba, zar ne? Niti Biblija predstavlja sveti duh kao osobu kad upotrebljava poređenje.

Šta je, onda, sveti duh? To nije osoba. To je Božja vlastita delujuća sila, koju upotrebljava da bi ostvario svoju volju (1. Mojsijeva 1:2). Ali, kako sveti duh utiče na naše živote? I kako možemo izvući više koristi iz njegovog delovanja?