Jehova ne prezire slomljeno srce
„Žrtva Bogu mila duh je skrušen [„slomljen“, NW]; srca skrušena i smerna ti ne odbacuješ, Bože!“ (PSALAM 51:19 [51:17, DK]).
1. Kako Jehova gleda na svoje obožavaoce koji ozbiljno greše ali se kaju?
JEHOVA se može ’obastrti oblakom, da ne prođe molitva‘ (Jeremijine tugovanke 3:44). Ali, on želi da njegov narod ima pristup njemu. Čak i ako neki njegov obožavalac ozbiljno pogreši ali se kaje, naš nebeski Otac pamti dobro koje je činila ta osoba. Zato je apostol Pavle mogao reći suhrišćanima: „Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo“ (Jevrejima 6:10).
2, 3. Šta hrišćanske starešine treba da uzmu u obzir u postupanju sa suvernicima koji greše?
2 I hrišćanske starešine treba da uzmu u obzir godine verne službe koju su suvernici prinosili Bogu. To uključuje svetu službu od strane pokajničkih pojedinaca koji su načinili neki pogrešan korak ili su čak teško zgrešili. Hrišćanski pastiri teže za duhovnim dobrom svih onih koji su u Božjem stadu (Galatima 6:1, 2).
3 Pokajničkom prestupniku treba Jehovino milosrđe. Ipak, potrebno je još više. To se jasno vidi iz Davidovih reči iz Psalma 51:12-21 [51:10-19, DK].
Potrebno je čisto srce
4. Zašto je David molio za čisto srce i nov duh?
4 Ako je predani hrišćanin u lošem duhovnom stanju zbog greha, šta mu je možda potrebno osim Jehovinog milosrđa i oproštenja? Pa, David je molio: „Daj mi, Bože, čisto srce i duh prav ponovi u meni!“ (Psalam 51:12 [51:10, DK]). David je očigledno izneo ovu molbu zato što je uvideo da je sklonost ka velikom grehu još uvek u njegovom srcu. Možda nismo uključeni u oblike greha u čiju je zamku upao David u vezi s Bat-Šebom i Urijom, ali nam je potrebna Jehovina pomoć da bismo izbegli da popustimo iskušenju da se upustimo u bilo koje teško grešno ponašanje. Nadalje, možda nam je lično potrebna božanska pomoć da iz svog srca uklonimo grešne osobine kao što su pohlepa i mržnja — zločini jednaki krađi i ubistvu (Kološanima 3:5, 6; 1. Jovanova 3:15).
5. (a) Šta znači imati čisto srce? (b) Šta je David želeo kad je molio za nov duh?
5 Jehova zahteva da njegove sluge imaju „čisto srce“, to jest, čistoću motiva ili namere. Uvidevši da nije ispoljio takvu čistoću, David je molio da Bog očisti njegovo srce i dovede ga u sklad s božanskim merilima. Psalmista je takođe želeo nov, čestiti duh, ili mentalno naginjanje. Bio mu je potreban duh koji će mu pomoći da se odupre iskušenju i čvrsto se drži Jehovinih zakona i načela.
Sveti duh je bitan
6. Zašto je David preklinjao da Jehova ne uzme od njega sveti duh?
6 Kad smo u očaju zbog svojih grešaka ili prestupa, možemo osećati da nas Bog odbacuje i uskraćuje nam svoj sveti duh, ili aktivnu silu. David se osećao tako, jer je preklinjao Jehovu: „Ne odbij od mene lica svoga, svetog duha svoga ne uzmi od mene!“ (Psalam 51:13 [51:11, DK]). Skrušeni i ponizni David osećao je da su ga njegovi gresi učinili nedostojnim da služi Jehovi. Kad bi bio odbačen ispred Božjeg lica, to bi značilo da izgubi njegovu naklonost, utehu i blagoslov. Da bi se duhovno oporavio, Davidu je bio potreban Jehovin sveti duh. Imajući na sebi sveti duh, kralj je u molitvi mogao tražiti božansko vođstvo da bi ugodio Jehovi, da bi mogao izbegavati greh i mudro vladati. Svestan svojih greha protiv Davaoca svetog duha, David je podesno molio da ga Jehova ne uzme od njega.
7. Zašto treba da molimo za sveti duh i da se čuvamo da ga ne žalostimo?
7 Šta je s nama? Treba da molimo za sveti duh i moramo se čuvati da ga ne žalostimo propuštajući da sledimo njegovo vođstvo (Luka 11:13; Efescima 4:30). Inače bismo mogli izgubiti duh i ne bismo mogli ispoljavati njegov plod koji daje Bog, ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, dobrohotnost, dobrotu, veru, blagost i samosavladavanje. Jehova Bog bi posebno uzeo svoj sveti duh od nas ako bismo nastavili da nepokajnički grešimo protiv njega.
Radost spasenja
8. Ako zgrešimo ali želimo imati radost spasenja, šta treba da imamo?
8 Pokajnički grešnik koji doživljava duhovno obnovljenje može se opet radovati u Jehovinoj pripremi spasenja. Žudeći za time, David je molio Boga: „Vrati mi radost spasenja svoga i duh spreman da me podrži“ (Psalam 51:14 [51:12, DK]). Kako je divno radovati se u sigurnoj nadi spasenja od Jehove Boga! (Psalam 3:9 [3:8, DK]). Nakon što je zgrešio protiv Boga, David je tražio obnovljenje radosti spasenja od Njega. U kasnijim vremenima, Jehova se pobrinuo za spasenje pomoću otkupne žrtve svog Sina, Isusa Hrista. Ako kao Božje predane sluge teško zgrešimo ali želimo obnoviti svoju radost spasenja, treba da imamo pokajnički stav kako bismo izbegli da zgrešimo protiv svetog duha (Matej 12:31, 32; Jevrejima 6:4-6).
9. Šta je David tražio kad je molio Boga da ga podrži ’spremnim duhom‘?
9 David je molio da ga Jehova podrži ’spremnim duhom‘. To se očigledno ne odnosi na Božju spremnost da bude od pomoći ili na njegov sveti duh, već na Davidovo podsticajno mentalno naginjanje. David je želeo da ga Bog podrži dajući mu duh spremnosti da čini ono što je ispravno i da ne upadne još jednom u greh. Jehova Bog neprestano podržava svoje sluge i podiže one koji su oboreni raznim kušnjama (Psalam 145:14). Kako je samo utešno kad smo toga svesni, posebno ako smo pogrešili ali smo skrušeni i želimo verno zauvek služiti Jehovi!
Čemu naučiti prestupnike?
10, 11. (a) Čemu je David mogao poučiti izraelske prestupnike? (b) David je mogao poučiti grešnike nakon što je i sam preduzeo koje korake?
10 Kad bi Bog to dozvolio, David je nesebično želeo da učini nešto što bi pokazalo njegovo cenjenje Jehovinog milosrđa i što bi pomoglo drugima. Upravljajući svoja osećanja u molitvi Jehovi, pokajnički kralj je zatim objavio: „Naučiću putevima tvojim one što ih krše, i grešnici će se k tebi obratiti“ (Psalam 51:15 [51:13, DK]). Kako je grešni David mogao prestupnike poučiti Božjem Zakonu? Šta im je mogao reći? I koje bi se dobro time postiglo?
11 Pokazujući izraelskim prestupnicima Jehovine puteve u nadi da će ih odvratiti od zle staze, David je mogao ukazati koliko je greh zao, šta znači pokajanje i kako dobiti Jehovino milosrđe. Osetivši duševnu patnju zbog Jehovinog neodobravanja i grižnje savesti, David bi nesumnjivo bio saosećajan poučavatelj pokajničkih grešnika slomljenog srca. Naravno, svoj primer je mogao upotrebiti da pouči druge tek nakon što je on sam prihvatio Jehovina pravila i dobio njegovo oproštenje, jer oni koji odbijaju da se podlože božanskim zahtevima nemaju pravo da ’broje Božje zakone‘ (Psalam 50:16, 17).
12. Kako je David izvukao korist iz spoznanja da ga je Bog izbavio od krivice za krv?
12 Ponavljajući svoje namere u još jednom obliku, David je rekao: „Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga, i tvoju će milost [’pravednost‘, NW] jezik moj slaviti“ (Psalam 51:16 [51:14, DK]). Krivica za krv je sa sobom donosila osudu na smrt (Postanje 9:5, 6). Zato bi spoznanje da ga je Bog njegovog spasenja izbavio od krivice za krv u vezi s Urijom pružilo Davidu mir u srcu i mislima. Njegov jezik bi onda mogao radosno pevati o Božjoj pravednosti, ne o njegovoj vlastitoj (Propovednik 7:20; Rimljanima 3:10). David nije mogao izbrisati svoj nemoral ili vratiti Uriju iz groba, kao što čovek ni danas ne može obnoviti čednost osobe koju je zaveo ili uskrsnuti nekog koga je ubio. Zar ne treba da mislimo na to kad smo iskušani? I kako samo treba da cenimo Jehovino milosrđe pokazano prema nama u pravednosti! U stvari, cenjenje treba da nas navede da druge usmeravamo prema tom Vrelu pravednosti i opraštanja.
13. Samo pod kojim okolnostima grešnik može s pravom otvoriti svoja usta da hvali Jehovu?
13 Nijedan grešnik ne može s pravom otvoriti svoja usta da hvali Jehovu ako ih Bog, takoreći, milosrdno ne otvori da govore Njegove istine. Zato je David pevao: „Usta moja otvori, Gospode, i ona će hvalu tvoju proglasiti“ (Psalam 51:17 [51:15, DK]). Zato što bi mu savest bila olakšana zbog Božjeg oproštenja, David bi bio podstaknut da poučava prestupnike Jehovinim putevima i mogao bi ga slobodno uzdizati. Svi kojima su njihovi gresi oprošteni kao što je to bio slučaj s Davidom treba da cene Jehovinu nezasluženu dobrohotnost prema njima i treba da iskoriste svaku priliku da objavljuju Božju istinu i da ’proglase njegovu hvalu‘ (Psalam 43:3).
Žrtve prihvatljive Bogu
14. (a) Koje su se žrtve zahtevale prema savezu Zakona? (b) Zašto bi bilo pogrešno misliti da za stalno prestupanje možemo dati obeštećenje čineći neke dobre stvari?
14 David je stekao duboki uvid koji ga je naveo da kaže: „Da si [Jehova] žrtve hteo ja bih ti ih prineo; ali ti za žrtve paljenice ne mariš“ (Psalam 51:18 [51:16, DK]). Savez Zakona je zahtevao da se Bogu prinose životinjske žrtve. Ali, Davidovi gresi preljube i ubistva, kažnjivi smrću, nisu se mogli okajati takvim žrtvama. Da jesu, on ne bi žalio troška da Jehovi prinese životinjske žrtve. Bez iskrenog pokajanja, žrtve su bezvredne. Zato bi bilo pogrešno misliti da za stalno prestupanje možemo dati obeštećenje čineći neke dobre stvari.
15. Kakav je stav predane osobe koja ima slomljen duh?
15 David je dodao: „Žrtva Bogu mila duh je skrušen [„slomljen“, NW]; srca skrušena i smerna ti ne odbacuješ, Bože!“ (Psalam 51:19 [51:17, DK]). U slučaju pokajničkog grešnika, prihvatljiva „žrtva Bogu mila duh je skrušen [„slomljen“, NW]“. Takva osoba nema ratoboran stav. Srce predane osobe koja ima slomljen duh duboko je ožalošćeno zbog njenog greha, ponizno je zato što oseća Božje neodobravanje i spremno je da učini sve da ponovo dobije božansku naklonost. Bogu ne možemo prineti ništa vredno dok se ne pokajemo za svoje grehe i damo mu svoje srce u usključivoj odanosti (Naum 1:2).
16. Kako Bog gleda na osobu koja je u srcu slomljena zbog svog greha?
16 Bog ne odbacuje žrtvu kao što je skrhano i satrto srce. Prema tome, uprkos svim teškoćama na koje nailazimo kao njegov narod, nemojmo podleći očaju. Ako smo se spotakli na putu života na neki način koji navodi naše srce da viče za božanskim milosrđem, nije sve izgubljeno. Čak i ako smo teško zgrešili ali se kajemo, Jehova neće s preziranjem odbiti naše slomljeno srce. On će nam oprostiti na temelju Hristove otkupne žrtve i obnoviće nas za svoju naklonost (Isaija 57:15; Jevrejima 4:16; 1. Jovanova 2:1). Međutim, poput Davidovih, naše molitve treba da budu za obnovljenje božanske naklonosti, a ne za bekstvo od potrebnog ukora ili ispravljanja. Bog je oprostio Davidu, ali ga je i kaznio (2. Samuelova 12:11-14).
Briga za čisto obožavanje
17. Osim što mole za Božji oproštaj, šta grešnici treba da rade?
17 Ako smo počinili neki težak greh, to će nas verovatno duboko uznemiravati, a skrušeno srce će nas navesti da molimo za Božje oproštenje. Međutim, molimo i za druge. Iako je David željno iščekivao da ponovo Bogu prinese prihvatljivo obožavanje, njegov psalam nije sebično zaboravio druge. On uključuje sledeću molbu Jehovi: „Po dobroti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu! Podigni zidove Jerusalimske!“ (Psalam 51:20 [51:18, DK]).
18. Zašto je pokajnički David molio za Cion?
18 Da, David je željno iščekivao svoj povratak u božansku naklonost. Međutim, taj ponizni psalmista se takođe molio da ’Bog po dobroti svojoj čini dobro Sionu‘, glavnom gradu Izraela, Jerusalimu, gde se David nadao da će izgraditi Božji hram. Davidovi teški gresi zapretili su celoj naciji, jer je celi narod mogao patiti zbog kraljevog prestupanja. (Uporedi 2. Samuelova, 24. poglavlje.) U stvari, njegovi gresi su oslabili „zidove Jerusalimske“, tako da je sada trebalo da se ponovo izgrade.
19. Ako zgrešimo ali nam je oprošteno, za šta bi bilo odgovarajuće da molimo?
19 Ako smo teško zgrešili ali smo dobili Božje oproštenje, bilo bi podesno da molimo da on na neki način popravi svaku štetu koju je prouzrokovalo naše ponašanje. Možda smo naneli sramotu njegovom svetom imenu, oslabili skupštinu i doneli tugu našoj porodici. Naš nebeski Otac pun ljubavi može ukloniti svaku sramotu koja je nanesena njegovom imenu, može izgraditi skupštinu pomoću svog svetog duha i može utešiti srca naših voljenih koji ga vole i služe mu. Naravno, bilo da se radi o grehu ili ne, uvek treba da budemo zainteresovani za posvećenje Jehovinog imena i za dobro njegovog naroda (Matej 6:9).
20. Pod kojim bi okolnostima Jehova bio zadovoljan žrtvama i prinosima Izraela?
20 Kad bi Jehova ponovo izgradio zidove Ciona, šta bi se još dogodilo? David je pevao: „Onda će ti biti mile žrtve pravde, prinosi i žrtve paljenice; onda će se položiti junci na oltar tvoj!“ (Psalam 51:21 [51:19, DK]). David je usrdno želeo da se on i nacija raduju Jehovinoj naklonosti da bi Ga mogli prihvatljivo obožavati. Onda bi Bog bio zadovoljan njihovim žrtvama paljenicama i celim prinosima. To bi bilo tako zato što bi to bile žrtve pravde koje je prineo predani, iskreni i pokajnički narod koji se raduje Božjoj naklonosti. Iz zahvalnosti za Jehovino milosrđe, na njegovom oltaru bi prinosili junce — najbolje i najskuplje žrtve. Danas Jehovi iskazujemo čast tako što mu donosimo najbolje od onoga što imamo. A naši prinosi uključuju „mlade bikove naših usana“, žrtve hvale našem milosrdnom Bogu, Jehovi (Hosea 14:2, NW; Jevrejima 13:15).
Jehova čuje naše povike
21, 22. Koje pouke sadrži 51. psalam za našu korist?
21 Davidova srdačna molitva zapisana u 51. psalmu pokazuje nam da na svoj greh treba da reagujemo zaista pokajničkim duhom. Taj psalam takođe sadrži konkretne pouke za našu korist. Na primer, ako zgrešimo ali se kajemo, možemo se pouzdati u Božje milosrđe. Međutim, budimo u prvom redu zabrinuti za svaku sramotu koju smo možda naneli Jehovinom imenu (stihovi 3-6 [1-4, DK]). Kao David, možemo se obratiti našem nebeskom Ocu za milosrđe na temelju naše nasleđene grešnosti (stih 7 [5, DK]). Treba da budemo istinoljubivi i treba da tražimo mudrost od Boga (stih 8 [6, DK]). Ako smo zgrešili, moramo moliti Jehovu za čišćenje, čisto srce i čvrst duh (stihovi 9-12 [7-10, DK]).
22 Iz 51. psalma takođe možemo videti da nikad ne smemo dozvoliti sebi da postanemo okoreli u grehu. Ako bismo to učinili, Jehova bi od nas uklonio svoj sveti duh, ili aktivnu silu. Ipak, sa Božjim duhom na sebi, možemo druge uspešno učiti njegovim putevima (stihovi 13-15 [11-13, DK]). Ako grešimo ali se kajemo, Jehova će nam dozvoliti da nastavimo da ga hvalimo zato što nikad ne prezire srce koje je slomljeno i skrhano (stihovi 16-19 [14-17, DK]). Ovaj psalam nadalje pokazuje da svoje molitve ne smemo usredsrediti samo na sebe. Umesto toga, treba da molimo za blagoslov i duhovno dobro svih onih koji učestvuju u čistom obožavanju Jehove (stihovi 20, 21 [18, 19, DK]).
23. Zašto nas 51. psalam treba navesti da budemo hrabri i optimistični?
23 Ovaj Davidov dirljivi psalam treba da nas motiviše da budemo hrabri i optimistični. On nam pomaže da razumemo da ne treba da mislimo kako je sve izgubljeno čak ako se spotaknemo u grehu. Zašto? Zato što nas, ako se kajemo, Jehovino milosrđe može spasti od očaja. Ako smo skrušeni i potpuno predani našem nebeskom Ocu punom ljubavi, on čuje naš povik za milosrđem. I kako je samo utešno znati da Jehova ne prezire slomljeno srce!
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je hrišćanima potrebno čisto srce i Božji sveti duh?
◻ Čemu pokajnička osoba može da pouči prestupnike o Jehovinim zakonima?
◻ Kako Jehova gleda na slomljeno i skrhano srce?
◻ Koje se pouke nalaze u 51. psalmu?
[Slika na 15. strani]
Da li moliš za sveti duh i čuvaš se da ga ne žalostiš?
[Slika na 17. strani]
Pokazuj cenjenje za Jehovinu nezasluženu dobrohotnost objavljujući njegovu istinu