Budimo zdravih misli — kraj je blizu
„Blizu je kraj ovih stvari. Budite dakle mudri i trezni [„zdravih misli“, „NW“] i ustrajte u molitvama“ (1. PETROVA 4:7).
1. (a) Koje su razočarenje doživeli jedan religiozni vođa i njegovi sledbenici? (b) Zato što se izvesna očekivanja nisu ispunila, koja se pitanja mogu postaviti?
„TOKOM večerašnje završne molitve dobio sam poziv od Boga. On je rekao da će 116 000 osoba uzaći na nebo i da će se grobovi 3,7 miliona mrtvih vernika otvoriti prema nebu.“ To je rekao vođa Misije dolazećih dana uoči 28. oktobra 1992, njihovog prorečenog dana obračuna. Međutim, kad je došao 29. oktobar, nijedna osoba nije uzašla na nebo i nijedan grob mrtvih nije se otvorio. Umesto da su šmugnuli u nebeskom uznesenju, ti vernici iz Koreje koji su verovali u sudnji dan doživeli su još jedan sasvim običan dan. Rokovi sudnjeg dana su došli i otišli, ali zloslutni proroci su i dalje neustrašivi. Šta hrišćani treba da rade? Da li treba da prestanu verovati da se kraj brzo približava?
2. Ko je apostolima govorio o budućem danu suda, i pod kojim su okolnostima oni to saznali?
2 Da bismo na to odgovorili, prisetimo se prilike kad je Isus nasamo razgovarao sa svojim učenicima. Tamo, u oblasti Cezareje Filipove, severoistočno od Galilejskog mora, s veličanstvenom planinom Hermon koja pruža dramatičnu pozadinu, čuli su ga kako im bez uvijanja kaže da će biti ubijen (Matej 16:21). Usledile su druge ozbiljne reči. Nakon što im je objasnio da biti učenik znači živeti životom neprestane samopožrtvovanosti, Isus je upozorio: „Jer će doći Sin čovečji u slavi Oca svoga, s anđelima svojim, i tada će vratiti svakome po delima njegovim“ (Matej 16:27). Isus je govorio o budućem dolasku. Međutim, tom prilikom on će biti Sudija. U to vreme sve će zavisiti od toga da li će pronaći pojedince koji ga verno slede ili neće. Isusova presuda temeljiće se na delima, bez obzira koliko ta osoba može imati ili nemati u pogledu svetskih dobara. Tu činjenicu su njegovi učenici morali čvrsto da zadrže u mislima (Matej 16:25, 26). Dakle, sam Isus Hrist govori svojim sledbenicima da čekaju njegov slavni dolazak, s njegovom presudom.
3. Kako je Isus ilustrovao sigurnost svog budućeg dolaska?
3 Ono što Isus kaže kao sledeće ilustruje sigurnost njegovog budućeg dolaska. On autoritativno izjavljuje: „U istinu vam kažem: ima nekih među ovima što ovde stoje koji neće umreti a da ne vide Sina čovječjega dolaziti u kraljevstvo svoje“ (Matej 16:28). Ove reči ispunile su se šest dana kasnije. Sjajna vizija preobraženog Isusa zapanjuje njegove bliske učenike. Oni u stvari vide kako Isusovo lice sija kao sunce i kako je njegova odeća sjajno bela. Preobraženje je bilo predslika Hristove slave i Kraljevstva. Kakva jačajuća potvrda za proročanstva o Kraljevstvu! Kakav snažan podstrek za učenike da budu zdravih misli! (2. Petrova 1:16-19).
Zašto je hitno da budemo zdravih misli
4. Zašto hrišćani moraju da budu duhovno budni za njegov dolazak?
4 Ni godinu dana kasnije, nalazimo Isusa kako sedi na Maslinskoj gori i ponovo nasamo razgovara sa svojim učenicima. Dok oni zure u grad Jerusalim, on objašnjava šta će biti znak njegove buduće prisutnosti i zatim upozorava: ’Bdite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.‘ Njegovi učenici moraju neprestano da budu na oprezu zato što je vreme njegovog dolaska nepoznato. Uvek moraju biti spremni na to (Matej 24:42).
5. Kako se može ilustrovati potreba za budnošću?
5 Po načinu svog dolaska, Gospod liči na lopova. On nastavlja da govori: „Ali ovo znajte: Kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi, i ne bi pustio da se dira u kuću njegovu“ (Matej 24:43). Provalnik ne daje neko obaveštenje da informiše domaćina kada će upasti; njegovo glavno oružje je iznenađenje. Prema tome, domaćin mora stalno biti na oprezu. Međutim, za vernog hrišćanina, neumorna budnost nije zbog neke plašljive zebnje. Umesto toga, ona je motivisana nestrpljivim očekivanjem Hristovog dolaska u slavi da uvede Milenijum mira.
6. Zašto moramo biti zdravih misli?
6 Uprkos svoj budnosti, niko nikada neće moći da unapred pogodi tačan dan kad on treba da dođe. Isus kaže: „Zato i vi, držite se spremni, jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji“ (Matej 24:44). Otuda potreba za zdravim mislima. Ako hrišćanin misli da Hrist neće doći određenog dana, možda će on doći upravo tog dana! Naravno, dobronamerni, verni hrišćani u prošlosti iskreno su nastojali da predvide kada će doći kraj. Ipak, Isusovo upozorenje se uvek iznova pokazivalo tačnim: „A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni Sin, nego Otac sam“ (Matej 24:36).
7. Ako želimo da budemo Hristovi sledbenici, kako moramo živeti svoj život?
7 Prema tome, šta treba da zaključimo? To da, ako želimo da budemo Hristovi sledbenici, moramo živeti tako da uvek verujemo da kraj ovog zlog sistema neposredno predstoji.
8. Šta je oznaka hrišćana od najranijih dana hrišćanstva?
8 Takav stav uvek je bio oznaka hrišćana, kao što priznaju svetovni istoričari i izučavatelji Biblije. Na primer, izdavači The Translator’s New Testament, pod rečju „Dan“ u svom rečniku, navode: „Hrišćani vremena N[ovog] Z[aveta] živeli su u očekivanju Dana (to jest vremena) kad će sadašnji svet sa svim svojim zlom i poročnošću biti doveden kraju i kad će se Isus vratiti na Zemlju da sudi celom čovečanstvu, uvede novu eru mira i započne svoju Vlast nad celim svetom.“ Britanska enciklopedija navodi: „Jedinstvena globalna ekspanzija hrišćanstva direktno je povezana s hrišćanskim očekivanjem vremena kraja, u obliku neposrednog očekivanja Hristovog povratka. Hrišćansko očekivanje vremena kraja nikad se nije sastojalo samo od pasivne čežnje za dolaskom Božjeg Kraljevstva.“
Šta znači biti zdravih misli
9. Iako su neka Petrova očekivanja u vezi s Mesijom bila neispravna, zašto je on mogao da ostane uveren?
9 Apostol Petar se, nekih 30 godina nakon tih intimnih razgovora koje je Isus imao sa svojim najbližim učenicima, nije umorio čekajući da dođe kraj. Iako su njegova početna očekivanja i očekivanja drugih učenika u vezi s Mesijom bila neispravna, on je ostao uveren da Jehovina ljubav i moć garantuju ostvarenje njihove nade (Luka 19:11; 24:21; Dela apostola 1:6; 2. Petrova 3:9, 10). On izražava misao koja se dosledno čuje kroz Hrišćanska grčka pisma kad kaže: „Blizu je kraj ovih stvari.“ Zatim on podstiče suhrišćane: „Budite dakle mudri i trezni [„zdravih misli“, NW] i ustrajte u molitvama“ (1. Petrova 4:7).
10. (a) Šta znači biti zdravih misli? (b) Šta je uključeno u posmatranje stvari u njihovom ispravnom odnosu prema Božjoj volji?
10 Biti „zdravih misli“ ne znači biti pametan sa svetskog gledišta. Jehova kaže: „Uništiću mudrost mudrih, i razumnih razum ukinuću“ (1. Korinćanima 1:19). Reč koju Petar koristi može značiti „biti trezven“. Ta duhovna trezvenost povezana je s našim obožavanjem. Prema tome, pošto smo staloženi u mislima, mi stvari vidimo u ispravnom odnosu prema Jehovinoj volji; mi razumemo koje su stvari važne a koje nisu (Matej 6:33, 34). Uprkos tome što kraj neposredno predstoji, mi nismo pokošeni mahnitim načinom života; a nismo ni indiferentni s obzirom na vremenski period u kome živimo. (Uporedi Matej 24:37-39.) Umesto toga, nas vodi umerenost i ravnoteža u razmišljanju, sklonostima i ponašanju, izražena u prvom redu prema Bogu („ustrajte u molitvama“) i zatim prema našem bližnjem („imajte postojanu ljubav među sobom“) (1. Petrova 4:7, 8).
11. (a) Šta znači da se ’obnovimo u sili koja pokreće naš um‘? (b) Kako nam nova mentalna sila pomaže da donosimo dobre odluke?
11 Biti zdravih misli uključuje da se ’obnavljamo u sili koja pokreće naš um‘ (Efešanima 4:23, NW). Zašto da se obnavljamo? Pošto smo nasledili nesavršenost i živimo u grešnoj sredini, našim umom dominira sklonost koja je suprotna duhovnosti. Ta sila stalno gura misli i naginjanja u materijalističkom, sebičnom pravcu. Dakle, kad neko postaje hrišćanin, njemu je potrebna nova sila, ili dominantan mentalni stav, koja će njegove misli gurati u ispravnom pravcu, duhovnom pravcu, prema spremnosti na samopožrtvovanost. I zato, kad se na primer pojavi izbor u obrazovanju, karijeri, zaposlenju, zabavi, rekreaciji, stilu oblačenja ili bilo čemu drugom, on će u prvom redu biti naklonjen tome da tu stvar razmotri sa duhovnog gledišta umesto sa telesnog, sebičnog gledišta. Taj novi mentalni stav olakšava donošenje odluka sa zdravim mislima i svesnošću da je kraj blizu.
12. Kako možemo ostati „zdravi u veri“?
12 Biti zdravih misli uključuje da smo u dobrom duhovnom zdravlju. Kako možemo ostati „zdravi u veri“? (Titu 2:2). Svoj um moramo hraniti ispravnom vrstom hrane (Jeremija 3:15). Stalna ishrana Božjom rečju istine potpomognuta delovanjem njegovog svetog duha pomoći će nam da održavamo svoju duhovnu ravnotežu. Zato je od životne važnosti redovnost u ličnom studiju, kao i u službi propovedanja, molitvi i hrišćanskom druženju.
Kako nas zdrave misli čuvaju
13. Kako nas zdrave misli čuvaju da ne počinimo nerazumne greške?
13 Zdrave misli nas mogu čuvati da ne počinimo neku nerazumnu grešku koja bi mogla da nas košta večnog života. Kako je to moguće? Apostol Pavle govori o „zakonu razuma“. Što se tiče osobe koja je zdrava u veri, tim zakonom razuma upravlja nešto čemu se ona raduje, naime ’zakon Božji‘. Istina, ’zakon grehovni‘ ratuje protiv zakona razuma. Međutim, hrišćanin može biti pobednik uz Jehovinu pomoć (Rimljanima 7:21-25).
14, 15. (a) Koja se dva uticaja bore da kontrolišu um? (b) Kako možemo dobiti bitku uma?
14 Pavle nastavlja tako što povlači oštru suprotnost između uma kojim dominira sebično telo, čije je žarište na životu samopovlađivanja, i uma kojim dominira Božji duh, čije je žarište na životu samopožrtvovanosti u službi Jehovi. Pavle piše u Rimljanima 8:5-7: „Jer koji su po pȕti, pȕteno su raspoloženi, a koji su po duhu, duhovno su raspoloženi; i pȕteno je raspoloženje smrt, a duhovno je raspoloženje život i mir. Jer je pȕteno raspoloženje neprijateljstvo Bogu, jer se ono ne pokorava zakonu Božjem, niti može.“
15 Zatim, u 11. stihu, Pavle objašnjava kako um koji sarađuje sa svetim duhom dobija tu bitku: „I ako je u vama duh onoga koji je uskrsnuo Isusa iz mrtvih, to će onaj koji je uskrsnuo Hrista iz mrtvih, oživeti i vaša smrtna telesa radi Duha svoga [„Duhom svojim“, Dimitrije Stefanović], koji prebiva u vama.“
16. Od kakvih mamaca nas čuvaju zdrave misli?
16 Prema tome, time što smo zdravih misli, nećemo biti zavedni sveprisutnim mamcima ovog sveta, koji se karakteriše neizmernim samopovlađivanjem u svim vrstama zadovoljstava, materijalnih stvari i seksusalnog neispravnog ponašanja. Naše zdrave misli reći će nam da ’bežimo od bluda‘ i da izbegavamo njegove katastrofalne posledice (1. Korinćanima 6:18). Naš zdrav mentalni stav nateraće nas da na prvo mesto stavljamo interese Kraljevstva i čuvaće naše razmišljanje kad smo iskušani ponudama svetovne karijere koja može oslabiti naš odnos s Jehovom.
17. Kako je jedna sestra pionirka pokazala zdrave misli kad se suočila s finansijskim obavezama?
17 Na primer, u jednoj tropskoj državi Jugoistočne Azije živi jedna mlada sestra koja je na prvom mestu u svojim mislima imala interese Kraljevstva. Ona je gajila ljubav prema punovremenoj službi. U toj zemlji većina radnih mesta zahteva šest ili sedam dana s punim radnim vremenom. Kad je diplomirala na fakultetu, njen otac, koji nije bio Jehovin svedok, očekivao je od nje da zarađuje mnogo novca za porodicu. Ali, pošto je ona imala snažnu želju da bude pionir, pronašla je posao sa skraćenim radnim vremenom i počela je s pionirskom službom. To je razljutilo njenog oca, koji je zapretio da će njene stvari izbaciti na ulicu. Zbog kockanja je bio u velikim dugovima i očekivao je da njegova kćerka otplati njegove dugove. Njen mlađi brat je studirao na fakultetu, a zbog dugova nije bilo novca da plati svoju školarinu. Mlađi brat je obećao da će, ako mu sestra pomogne, voditi računa o porodici kad dobije posao. Njeno srce bilo je podeljeno između njene ljubavi prema svom bratu i njene ljubavi prema pionirskoj službi. Kad je pažljivo razmotrila tu stvar, odlučila je da nastavi s pionirskom službom i potraži drugi posao. U odgovoru na svoje molitve, pronašla je dobar posao gde je bila u stanju ne samo da pomogne svojoj porodici i svom bratu u finansijskom pogledu, već i da nastavi sa svojom prvom ljubavlju, pionirskom službom.
Traži Jehovinu pomoć u održavanju zdravih misli
18. (a) Zašto su neki možda obeshrabreni? (b) Koji biblijski stihovi mogu utešiti one koji su obeshrabreni?
18 Neki Hristovi sledbenici možda nalaze da im je teško održavati svoje zdrave misli. Njihova strpljivost možda slabi zato što ovaj sadašnji zao sistem stvari traje duže nego što su oni očekivali. Možda su obeshrabreni zbog toga. Međutim, kraj će doći. To obećava Jehova (Titu 1:2). A tako će doći i njegov obećani zemaljski Raj. To garantuje Jehova (Otkrivenje 21:1-5). Kad novi svet dođe, tu će biti ’drvo života‘ za sve one koji su održali svoje zdrave misli (Poslovice 13:12).
19. Kako se mogu održati zdrave misli?
19 Kako možemo održati zdrave misli? Traži Jehovinu pomoć (Psalam 54:6 [54:4, DK]). Ostani blizu njega. Kako se samo radujemo što Jehova želi našu prisnost! „Približite se Bogu i on će se vama približiti“, piše učenik Jakov (Jakov 4:8). Pavle kaže: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! Blagost vaša da bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu! Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale. I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:4-7). A kad izgleda da su tereti ovog umirućeg sistema stvari preteški da ih više nosiš, baci ih na Jehovu, i on sâm će te podržati (Psalam 55:23 [55:22, DK]).
20. Na kom putu treba da ostanemo, u skladu s 1. Timoteju 4:10?
20 Da, kraj jeste blizu, zato budimo zdravih misli! To je bio dobar savet pre 1 900 godina; to je savet od životne važnosti danas. Nastavimo koristiti svoje zdrave duševne sposobnosti da hvalimo Jehovu dok nastavlja da nas sigurno vodi u svoj novi svet (1. Timoteju 4:10).
Kako bi odgovorio?
◻ Šta su zdrave misli?
◻ Zašto je tako hitno da budemo zdravih misli?
◻ Kako se možemo obnoviti u sili koja pokreće naš um?
◻ Koju stalnu borbu moramo voditi u svom razumu?
◻ Kako održavamo zdrave misli?
[Slika na 15. strani]
Približavanje Bogu u molitvi pomaže nam da održimo zdrave misli
[Slika na 17. strani]
Ako smo zdravih misli, nećemo biti zavedeni mamcima ovog sveta