Uzdaj se u Jehovu!

„Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem“ (POSLOVICE 3:5, New World Translation).

 1. Kako su Poslovice 3:5 impresionirale jednog mladića, i s kakvim dugotrajnim posledicama?

JEDAN dugogodišnji misionar piše: „’UZDAJ SE U GOSPODA SVIM SVOJIM SRCEM; I NE OSLANJAJ SE NA VLASTITO RAZUMEVANJE.‘ Ove reči iz Biblije, uramljene i obešene na zidu u jednom domu gde sam bio u poseti, zaokupile su moju pažnju. Ostatak toga dana razmišljao sam o njima. Da li bih se ja, pitao sam se, mogao uzdati u Boga svim svojim srcem?“ Ta osoba je tada imala 21 godinu. U starosti od 90 godina i još uvek verno služeći kao starešina u Pertu, Australija, on može da se osvrne na život obogaćen plodom svesrdnog pouzdanja u Jehovu, uključujući 26 rigoroznih godina pionirske službe u novim misionarskim područjima na Cejlonu (danas Šri Lanka), u Burmi (danas Mjanmar), Malaji, Tajlandu, Indiji i Pakistanu.a

 2. Kakvo pouzdanje Poslovice 3:5 treba da izgrade u nama?

² „Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem“ — ove reči iz Poslovica 3:5, kako ih prevodi New World Translation, sve nas treba da motivišu da nastavimo da svoj život svesrdno posvećujemo Jehovi, uvereni da on može da ojača našu veru, čak do te mere da savladamo prepreke poput planina (Matej 17:20). Razmotrimo sada Poslovice 3:5 u njihovom kontekstu.

Očinska pouka

 3. (a) Kakvo ohrabrenje može da se pronađe u prvih devet poglavlja Poslovica? (b) Zašto treba da poklonimo pomnu pažnju Poslovicama 3:1, 2?

³ Devet uvodnih poglavlja biblijske knjige Poslovica blešte očinskom poukom, mudrim savetom od Jehove za sve koji željno očekuju da se raduju sinovstvu na nebu ili „slobodi slave dece Božje“ na rajskoj zemlji (Rimljanima 8:18-21, 23). Tu se nalazi mudri savet koji mogu da upotrebe roditelji u odgajanju sinova i kćeri. Izvanredan je savet iz 3. poglavlja Poslovica, koji počinje upozorenjem: „Ne zaboravi, sine, nauku moju, poučenja moja neka čuva srce tvoje.“ Dok poslednji dani Sataninog zlog sveta idu prema svom svršetku, poklanjajmo sve pomniju pažnju Jehovinim podsetnicima. Put možda izgleda dug, ali svi oni koji istraju imaju obećanje da će im se ’produžiti dani i godine njihovog života, i mir će im se povećati‘ — večni život u Jehovinom novom sistemu (Poslovice 3:1, 2).

 4, 5. (a) Kakav je srećan odnos opisan u Jovanu 5:19, 20? (b) Kako se savet iz Deuteronoma 11:18-21 primenjuje sve do našeg vremena?

⁴ Srećan odnos između oca i sina može da bude najdragoceniji. Naš Stvoritelj, Jehova Bog, uredio je da bude tako. Hrist Isus je rekao o svom bliskom odnosu s Jehovom: „Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako; jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini“ (Jovan 5:19, 20). Jehova je nameravao da slična bliskost postoji između njega i svih članova njegove porodice na Zemlji, kao i između ljudskih očeva i njihove dece.

⁵ U drevnom Izraelu se podsticalo na porodični odnos pun pouzdanja. Tamo je Jehova savetovao očeve: „Složite ove reči moje u srce svoje i u dušu svoju i vežite ih kao znak sebi na ruku i neka vam budu kao počeonik među očima vašim. Učite sinove svoje i govorite im o njima kad sediš u kući svojoj i kad putem ideš i kad ležeš i kad ustaješ. Napiši ih na stubove kuće svoje i na vrata svoja, da bi se umnožili dani vaši i dani sinova vaših u zemlji, za koju se Gospod zakleo ocima vašim da će im je dati, kao dani neba nad zemljom“ (Deuteronom 11:18-21). Nadahnuta Reč našeg Veličanstvenog Instruktora, Jehove Boga, zaista može služiti da ga tesno poveže s roditeljima i njihovom decom, kao i sa svima drugima koji mu služe u hrišćanskoj skupštini (Isaija 30:20, 21).

 6. Kako možemo pronaći naklonost kod Boga i čoveka?

⁶ Mudar očinski savet za Božji narod, stare i mlade, nastavlja se u stihovima 3 i 4 trećeg poglavlja Poslovica: „Dobrota i vernost [„ljubazna dobrohotnost i istinitost“, NW] da te ne ostavljaju; priveži ih sebi za vrat, na ploču svoga srca ih ureži, i dobićeš naklonost i dobar glas i pred Bogom i pred ljudima.“ Sâm Jehova Bog se ističe u ispoljavanju ljubazne dobrohotnosti i istinitosti. Kao što navodi Psalam 25:10, „sve Jehovine staze su ljubazna dobrohotnost i istinitost“ (NW). U oponašnju Jehove, mi treba duboko da cenimo te osobine i njihovu zaštitnu snagu, vrednujući ih kao što bismo vrednovali neprocenjivu ogrlicu i neizbrisivo ih urezujući na naše srce. Tada možemo usrdno moliti: „[Jehova]... Milost tvoja i istina tvoja [„ljubazna dobrohotnost i istinitost“, NW] neka me uvek čuvaju“ (Psalam 40:12 [40:11, DK]).

Stalno pouzdanje

 7. Na koje načine Jehova pokazuje da je dostojan poverenja?

⁷ Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary (Vebsterov deveti novi studentski rečnik) definiše pouzdanje kao „osigurano oslanjanje na karakter, sposobnost, snagu, ili istinu nekoga ili nečega“. Jehovin karakter je čvrsto usidren u njegovoj ljubaznoj dobrohotnosti. I možemo imati potpuno pouzdanje u njegovu sposobnost da učini ono što obećava, jer ga sâmo njegovo ime, Jehova, identifikuje kao velikog Nameravaoca (Izlazak 3:14; 6:2-8). Kao Stvoritelj, on je Izvor snage i dinamične energije (Isaija 40:26, 29). On je oličenje istine, jer „nije moguće da je Bog slagao“ (Jevrejima 6:18). Zato smo ohrabreni da se bezuslovno uzdamo u Jehovu, našeg Boga, veliki Izvor sve istine, koji ima svemoćnu snagu da zaštiti svoje pouzdanike i da sve svoje veličanstvene namere dovede slavnom uspehu (Psalam 91:1, 2; Isaija 55:8-11).

 8, 9. Zašto u svetu tako žalosno nedostaje pouzdanja, i kako Jehovin narod pruža kontrast?

⁸ U degradiranom svetu oko nas, pouzdanje je u žalosnom nedostatku. Umesto toga, posvuda nalazimo pohlepu i korupciju. Naslovna strana časopisa World Press Review (Svetska novinska revija), izdanje od maja 1993, bila je ukrašena porukom: „’BUM‘ KORUPCIJE — Prljavi novac u novom svetskom poretku. Industrija korupcije proteže se od Brazila do Nemačke, od Sjedinjenih Američkih Država do Argentine, od Španije do Perua, od Italije do Meksika, od Vatikana do Rusije.“ Pošto se u stvari temelji na mržnji, pohlepi i nepoverenju, čovekov takozvani novi svetski poredak ne žanje ništa drugo do eskaliranja bede za čovečanstvo.

⁹ Nasuprot političkim nacijama, Jehovini svedoci su srećni što su „narod kom je [Jehova] Bog“. Samo oni mogu istinski reći: „U Boga se uzdamo.“ Svako od njih može radosno da uzvikuje: ’Božjom ću se pomoću hvaliti, rečju njegovom... U Boga se uzdam i ne bojim se‘ (Psalam 33:12; 56:5, 12 [56:4, 11, DK]).

10. Šta je ojačalo mnoge mlade hrišćane da čuvaju besprekornost?

¹⁰ U jednoj azijskoj zemlji gde su hiljade mladih Svedoka podnosili teška batinanja i zatvaranja, pouzdanje u Jehovu omogućilo je velikoj većini da izdrži. Jedne noći u zatvoru, jedan mladi Svedok koji je prošao užasne torture osećao je da to više ne bi mogao da podnese. Ali, jedan drugi mladić mu je krišom došao pod okriljem mraka. On je prošaputao: „Nemoj da se predaješ; ja sam se kompromitovao i od tada više uopšte nemam mira.“ Prvi mladić je obnovio svoju odlučnost da bude čvrst. Možemo imati potpuno pouzdanje u Jehovu da će nam on pomoći da savladamo bilo kakav i svaki Satanin napor da potkopa našu besprekornost (Jeremija 7:3-7; 17:1-8; 38:6-13, 15-17).

11. Kako smo podstaknuti da se uzdamo u Jehovu?

¹¹ Prva zapovest delimično glasi: „Ljubi [Jehovu], Boga svoga svim srcem svojim“ (Marko 12:30). Dok meditiramo o Božjoj reči, veličanstvene istine koje učimo prodiru duboko u naše srce tako da smo motivisani da sve što imamo trošimo u službi našeg divnog Boga, Suverenog Gospoda Jehove. Sa srcem koje je prepuno cenjenja prema njemu — za sve čemu nas poučava, što čini za nas i što će još učiniti za nas — mi smo podstaknuti da se bezuslovno uzdamo u njegovo spasenje (Isaija 12:2).

12. Kako mnogi hrišćani kroz godine pokazuju svoje pouzdanje u Jehovu?

¹² To pouzdanje može da se razvija kroz godine. Jedan ponizni Svedok Jehove koji je verno služio preko 50 godina u centrali Društva Kula stražara u Bruklinu, počevši aprila 1927, pisao je: „Na kraju tog meseca dobio sam džeparac od 5 dolara u koverti u kojoj je bila i divna karta koja ističe biblijski tekst iz Poslovica 3:5, 6... Postojao je svaki razlog za pouzdanje u Jehovu, jer sam u centrali uskoro počeo da uviđam da Jehova ima ’vernog i razboritog roba‘ koji se verno brine za sve interese Kraljevstva ovde na zemlji (Matej 24:45-47, NW).“b Srce tog hrišćanina bilo je usmereno, ne na ljubav prema novcu, već na sticanje ’blaga koje se neće iscrpsti na nebesima‘. Slično tome i danas, hiljade koje služe u betelskim domovima Društva Kula stražara širom sveta čine to pod jednom vrstom zakonskog zaveta o siromaštvu. Oni se uzdaju u Jehovu da će brinuti za njihove svakodnevne potrebe (Luka 12:29-31, 33, 34).

Osloni se na Jehovu

13, 14. (a) Gde se jedino može pronaći zreo savet? (b) Šta se mora izbegavati da bi se preživelo progonstvo?

¹³ Naš nebeski Otac nas opominje: „Na svoju misao [„razumevanje“, NW] nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5). Svetski savetnici i psiholozi ne mogu se nadati da će se ikada približiti mudrosti i razumevanju koje ispoljava Jehova. „Neizmeran je razum njegov“ (Psalam 147:5). Umesto da se oslanjamo na mudrost istaknutih ljudi sveta ili na naše vlastite neupućene emocije, gledajmo na Jehovu, njegovu Reč i starešine u hrišćanskoj skupštini za zreli savet (Psalam 55:23 [55:22, DK]; 1. Korinćanima 2:5).

¹⁴ Ljudska mudrost ili ponos zbog istaknutog položaja neće nas odvesti nigde u danu teške kušnje koji se brzo približava (Isaija 29:14; 1. Korinćanima 2:14). U Japanu tokom Drugog svetskog rata, jedan sposoban ali ponosan pastir Božjeg naroda izabrao je da se osloni na svoje vlastito razumevanje. Pod pritiskom, promenio se u otpadnika, a većina stada je pod progonstvom takođe prestala s aktivnostima. Jedna lojalna japanska sestra, koja je hrabro preživela užasno tretiranje u prljavim zatvorskim ćelijama, komentarisala je: „Oni koji su ostali verni nisu imali nikakve specijalne sposobnosti i bili su neupadljivi. Sigurno je da svi mi uvek moramo da se uzdamo u Jehovu svim svojim srcem.“c

15. Koja je božanska osobina neophodna ako želimo da ugodimo Jehovi?

¹⁵ Pouzdanje u Jehovu, umesto naše vlastito razumevanje, uključuje poniznost. Kako je važna ta osobina za sve koji žele da ugode Jehovi! Pa, čak i naš Bog, iako je Suvereni Gospod celog svemira, ispoljava poniznost u svojim postupcima sa svojim razumnim stvorenjima. Možemo biti zahvalni za to. ’Pogled svoj spušta na nebo i zemlju. On iz praha ubogog podiže, ništega iz blata uzvisuje‘ (Psalam 113:6, 7). Iz svog velikog milosrđa, on nam oprašta naše slabosti na temelju svog najvećeg dara čovečanstvu, dragocene otkupne žrtve svog voljenog Sina, Hrista Isusa. Kako zahvalni treba da budemo za tu nezasluženu dobrohotnost!

16. Kako braća mogu da posežu za prednostima u skupštini?

¹⁶ Sam Isus nas podseća: „Koji god sebe uzvisuje biće ponižen, a koji se ponizuje biće uzvišen“ (Matej 23:12). U poniznosti, krštena braća treba da posežu za odgovornostima u hrišćanskoj skupštini. Ipak, nadglednici na svoje naimenovanje treba da gledaju, ne kao na simbol statusa, već kao na priliku da izvrše određeni posao, ponizno, s cenjenjem, gorljivo, kao što je to činio Isus, koji je rekao: „Otac moj stalno radi, pa radim i ja“ (Jovan 5:17, Ča; 1. Petrova 5:2, 3).

17. Čega svi mi treba da budemo svesni, što vodi do koje aktivnosti?

¹⁷ Ponizno i uz molitvu, uvek budimo svesni da smo samo prah u Jehovinim očima. Kako, dakle, možemo biti radosni što „milost [Jehovina] doveka ostaje na onima koji ga se boje, a pravda njegova na sinovljim sinovima“! (Psalam 103:14, 17). Zato svi mi treba da budemo revni istraživači Božje reči. Vreme provedeno u ličnom i porodičnom studiju i na skupštinskim sastancima, treba da bude među našim najdragocenijim satima svake sedmice. Na taj način izgrađujemo „spoznanje o Najvišem“. To je „ono što je razumevanje“ (Poslovice 9:10, NW).

„Na svima putevima svojim...“

18, 19. Kako u svom životu možemo primeniti Poslovice 3:6 i s kakvim rezultatom?

¹⁸ Usmeravajući nas Jehovi, božanskom Izvoru razumevanja, Poslovice 3:6 nadalje navode: ’Poznaj ga [„uzimaj ga u obzir“, NW] na svim putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.‘ Uzimanje Jehove u obzir uključuje ostajanje blizu njega u molitvi. Ma gde mi možda bili i bez obzira kakva situacija može da se pojavi, mi imamo trenutni pristup njemu u molitvi. Dok se prihvatamo svakodnevnih zadataka, dok se pripremamo za službu propovedanja, dok idemo od kuće do kuće objavljujući njegovo Kraljevstvo, naša stalna molitva može da bude da on blagoslovi našu aktivnost. Tako možemo imati neprocenjivu prednost i radost ’hodanja s Bogom‘, uvereni da će on ’uravniti naše staze‘, kao što je učinio za bogobojaznog Enoha, Noja i verne Izraelce, kao što su Jošua i Danijel (Postanje 5:22; 6:9, NW; Deuteronom 8:6; Jošua 22:5; Danijel 6:23; vidi takođe Jakov 4:8, 10).

¹⁹ Kad Jehovu upoznajemo sa svojim molbama, možemo biti uvereni da će ’mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, čuvati naša srca i naše misli u Isusu Hristu‘ (Filipljanima 4:7). Taj mir Božji, koji se reflektuje radosnim držanjem, može da preporuči našu poruku stanarima koje srećemo tokom našeg dela propovedanja (Kološanima 4:5, 6). On takođe može da ohrabri one koji su možda pogođeni stresovima ili nepravdama koji su tako uobičajeni u današnjem svetu, kao što pokazuje sledeći izveštaj.d

20, 21. (a) Tokom nacističkog terora, kako je besprekornost Jehovinih svedoka ohrabrivala druge? (b) Kakvu odlučnost Jehovin glas treba da probudi u nama?

²⁰ Maks Libster, rođeni Jevrej koji je naizglednim čudom preživeo holokaust, opisao je svoje putovanje u nacistički logor smrti sledećim rečima: „Bili smo zatvoreni u železničke vagone koji su bili pretvoreni u mnogo malih ćelija za dve osobe. Uguran u jednu od njih, bio sam lice u lice s jednim zatvorenikom čije su oči odražavale spokojstvo. On je bio tu zbog svog poštovanja prema Božjem zakonu, izabravši zatvor i moguću smrt umesto da prolije krv drugih ljudi. On je bio jedan od Jehovinih svedoka. Njegovu decu su odveli od njega, a njegova žena je bila pogubljena. Očekivao je da i on prođe kao ona. To 14-dnevno putovanje donelo je odgovor na moje molitve, jer sam baš tokom tog putovanja u smrt pronašao nadu u večni život.“

²¹ Nakon svog oslobođenja iz Aušvica, koji je nazvao „lavovska jama“, i svog krštenja, taj brat se oženio jednom Jehovinom svedokinjom koja je i sama bila u zatvoru i čiji je otac patio u koncentracionom logoru Dahauu. Dok je njen otac bio tamo, on je čuo da su njegova žena i mlada kćerka takođe uhapšeni. On je opisao svoju reakciju: „Bio sam duboko zabrinut. Kad sam tako jednog dana stajao u redu za tuš, čuo sam jedan glas kako citira Poslovice 3:5, 6... Odjekivao je kao glas koji dolazi s neba. Bilo je to upravo ono što mi je bilo potrebno da obnovim svoju ravnotežu.“ U stvari, bio je to glas jednog drugog zatvorenika koji je citirao taj stih, ali taj događaj naglašava kako snažno Božja reč može da utiče na nas (Jevrejima 4:12). Neka Jehovin glas snažno govori i nama danas kroz reči našeg godišnjeg citata za 1994: „Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem“!

[Fusnote]

U sažetku

◻ Kakav je savet iznesen u Poslovicama?

◻ Kako nam koristi pouzdanje u Jehovu?

◻ Šta je uključeno u oslanjanje na Jehovu?

◻ Zašto na svim svojim putevima treba da uzimamo Jehovu u obzir?

◻ Kako Jehova uravnava naše staze?

[Slike na 15. strani]

Radosna poruka o Kraljevstvu sviđa se ljudima iskrenog srca