Da li vršiš Božju volju?

U SVOJOJ službi od kuće do kuće, dva Jehovina svedoka srela su sveštenika episkopalne crkve. Izgledao je kao prijatan čovek, bradat, star oko 60 godina, noseći majicu ukrašenu nazivom svoje crkve. U jednom jedinom dahu, on je rekao: „Želeo bih da su članovi naše crkve tako revni kao vi u širenju Reči, ali ću morati da vas zamolim da više ne dolazite kod mene.“

Da, ima mnogo ljudi koji se dive delu Jehovinih svedoka i hvale ih za njihovu revnost i oduševljenje. Ipak, oni uopšte nisu zainteresovani za ono što Svedoci čine, niti bi uzeli u obzir da i oni sami obavljaju to delo. Međutim, to naizgled protivrečno stanje stvari nije ništa novo. To je primetio Isus u svoje vreme, i tu misao je snažno naglasio pomoću jedne ilustracije koja navodi na razmišljanje.

„Šta vam se čini: Jedan je čovek imao dva sina, i došavši k prvome reče mu: Sine, idi i radi danas u mom vinogradu. On odgovori: Neću, pa se posle pokaja i pođe. Pristupivši k drugome reče isto tako. A taj sin odgovori: Idem, gospodaru, ali ne pođe. Koji je od te dvojice ispunio volju očevu?“ (Matej 21:28-31).

Odgovor je očigledan. Poput mnoštva koje je čulo Isusa, mi bismo odgovorili: „Prvi.“ Ali iza očiglednog, pomoću te ilustracije, Isus je skrenuo našu pažnju na to da je vršenje onoga što je taj otac želeo bilo ono što se uzelo u obzir. Iako je prvi sin rekao da ne želi da pođe, on je to ipak učinio i bio je pohvaljen za to. Jednako je važno i činiti ispravnu vrstu posla. Prvi sin je postupao tako što je radio u očevom vinogradu; on nije otišao i radio u svom vinogradu.

Kakvu implikaciju sve to ima za nas? Šta Bog zahteva od današnjih obožavalaca? Šta možemo naučiti iz Isusovog života što će nam pomoći da vršimo volju njegovog Oca? To su važna pitanja, a ako pronađemo ispravne odgovore, to će značiti naše večno dobro, pošto „onaj koji volju Božju čini ostaje do veka“ (1. Jovanova 2:17; Efescima 5:17).

Šta je „volja Božja“?

Imenica „volja“ navedena je više od 80 puta u Comprehensive Concordance of the New World Translation of the Holy Scriptures. U oko 60 od tih slučajeva (ili oko 75 posto od tog broja) ukazuje se na Božju volju. Izrazi kao što su „volja Božja“, „volja mog Oca“ i „Božja volja“ pojavljuju se preko 20 puta. Iz toga možemo videti da božanska volja za nas treba da bude od prvenstvene važnosti. Vršenje Božje volje treba da bude glavna stvar u našem životu.

Imenica „volja“ znači ’želja, htenje, odlučnost, nešto što se želi, posebno izbor ili odlučnost onoga ko ima vlast ili moć‘. Dakle, Jehova, Vrhovna Vlast, ima volju, želju ili odlučnost. Šta je to? Pismo nam govori da delimično „[Bog] hoće da se svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja [„tačnog spoznanja“ NW] istine“ (1. Timoteju 2:4). Isus Hrist i rani hrišćani radili su celom dušom da drugima donesu to tačno spoznanje (Matej 9:35; Dela apostola 5:42; Filipljanima 2:19, 22).

Ko danas vrši Božju volju? Između skoro dve milijarde ljudi koji tvrde da su sledbenici Isusa Hrista, koliko ih je poput mlađeg sina iz Isusove ilustracije, koji je otišao i vršio volju svog oca? Odgovor nije teško pronaći. Pravi sledbenici Isusa Hrista koji idu njegovim stopama obavljaće delo za koje je on rekao da će ga obavljati: „Svim narodima treba da se najpre propoveda evanđelje“ (Marko 13:10). Jehovini svedoci, koji broje preko četiri i po miliona širom sveta, aktivno propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu i poučavaju druge, ukazujući na Kraljevstvo kao jedinu nadu čovečanstva za mir i sigurnost. Da li ti imaš puni udeo u vršenju Božje volje? Da li propovedaš dobru vest o Kraljevstvu kao što je to činio Isus? (Dela apostola 10:42; Jevrejima 10:7).

Pronaći radost u vršenju Božje volje

Iako je radost saznati šta je Očeva volja, još je veća radost u poučavanju drugih Božjoj volji. Isus je nalazio radost u poučavanju ljudi o svom Ocu. To je za njega bilo poput hrane (Jovan 4:34). I mi ćemo se radovati pravoj sreći ako činimo ono što je Isus činio, naime, propovedamo i naučavamo stvari koje je on naučavao, stvari koje je primio od svog Oca (Matej 28:19, 20). Kao što je Isus obećao, „kad to znate, blago vama, samo ako to i vršite“ (Jovan 13:17).

Da to prikažemo: Jedna majka koja je nedavno ponovo stupila u punovremenu pionirsku službu rekla je: „Tako je uzbudljivo videti kako lice studenta Biblije blista dok različite biblijske istine diraju srce! Tako sam radosna što vidim jednog posebnog studenta kako piše običnim pismom sve biblijske stihove pre studija i vodi beleške tokom studija tako da kasnije može odgovoriti na sva pitanja za ponavljanje.“ Njen drugi student Biblije imao je izvesni kontakt s istinom u svojim ranim tinejdžerskim godinama. Pošto je sada bila udata i zabrinuta za neke lične probleme, čeznula je da pronađe Svedoke. Kako je bila srećna kad ju je pronašla ta sestra pionirka! Ta mlada žena je oduševljeno ponovo počela sa svojim biblijskim studijem.

Održati radost vršenja Božje volje

Kralj David drevnog Izraela bio je onaj ko je želeo da vrši Božju volju celog svog života. Uprkos mnogim teškoćama i pritiscima kojima je bio izložen, on je bio nadahnut da kaže: „Izvršiću, Bože moj, ja volju tvoju, zakon tvoj je u mom srcu“ (Psalam 40:9 [40:8, DK]). Vršenje Jehovine volje bilo je u samoj Davidovoj duši, u samom njegovom biću. To je bila tajna njegove neprolazne radosti u služenju Jehovi. Vršenje Božje volje nije bilo teškoća za Davida. Umesto toga, to je bila radost, nešto što je dolazilo iz njegovog srca. Kroz celi svoj život, on se naprezao da čini sve što može da služi svom Bogu, Jehovi, iako je ponekad činio greh i podbacivao.

Ponekad naša radost može oslabiti. Možemo postati premoreni ili obeshrabreni. Možda nas progoni naša prošlost, naša savest nas uznemirava zbog nekog neispravnog dela počinjenog dosta davno. Takva osećanja često možemo savladati ako temeljitije proučavamo Božju reč. Možemo nastojati da upišemo Božji zakon na svoje ’srce‘, kao što je to činio David. Ako nastojimo da vršimo Božju volju celom dušom, to jest, najbolje što možemo, on će nas nagraditi u skladu s tim zato što je on veran (Efescima 6:6, NW; Jevrejima 6:10-12; 1. Petrova 4:19).

Zanimljivo je da je apostol Pavle, u Jevrejima 10:5-7, citirao Davidove reči iz Psalma 40:7-9 [40:6-8, DK] i primenio ih na Isusa Hrista. Čineći to, Pavle je istakao kako je Isus bio blizak svom Ocu. Hebrejska reč za „volju“ nosi misli ’radost, želja, naklonost, ili zadovoljstvo‘. Prema tome, Psalam 40:9 s obzirom na Hrista može glasiti: „Činiti tvoje zadovoljstvo, o moj Bože, meni je radost.“a Isus je želeo da čini ono što je ugodno njegovom Ocu. Isus je išao iznad onoga što se tražilo od njega. On je činio ono što je bilo blisko srcu njegovog Oca, i radovao se čineći to.

Isusov celi život okretao se oko poučavanja drugih šta je Božja volja i šta oni moraju da rade da dobiju Božji blagoslov. On je bio punovremeni propovednik i učitelj i nalazio je veliku radost u vršenju tog dela. Zato je logično da što više vršimo Jehovino delo, dobićemo više radosti. Da li i ti možeš da služiš punovremeno u delu propovedanja tako da i tvoja radost može da obiluje?

Daljnja pomoć u održavanju radosti u vršenju Božje volje jeste da budemo oštro usredsređeni na budućnost. To je bilo ono što je Isus činio. „U očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst, ne mareći za sramotu.“ Za njega je radost bila dokazivanje vernosti Bogu do kraja i zatim dobijanje nagrade kraljevanja s desne strane svog Oca (Jevrejima 12:2).

Zamisli buduću radost koju će doživeti oni koji nastave da vrše Božju volju. Oni će videti uništenje onih koji insistiraju na vršenju svoje sebične volje čak i ako to prouzrokuje patnju onima koji nastoje da vrše Božju volju (2. Solunjanima 1:7, 8). Pomisli na radost dragih vaskrsnulih koji će dobiti priliku da uče i vrše Božju volju. Ili uzmi u obzir Božju nameru da obnovi zemlju u Raj. I konačno, zamisli slobodu koja će rezultirati iz potpunog uništenja Satane, protivnika Jehovine volje.

Da, vršenje Božje volje danas može doneti mnogo radosti sada i beskrajnu sreću u budućnosti. Bez obzira na odgovor koji dobijamo u delu propovedanja, oponašajmo Isusov primer u pronalaženju zadovoljstva u vršenju volje njegovog Oca.

[Fusnota]