Teološka dilema

„ZAMISAO o besmrtnosti duše i vera u uskrsenje mrtvih... jesu dva koncepta na potpuno različitim nivoima, između kojih treba napraviti izbor.“ Ove reči Filipa Menua (Philippe Menoud) sažimaju dilemu s kojom se suočavaju protestantski i katolički teolozi u pogledu stanja mrtvih. Biblija govori o nadi u uskrsenje „u poslednji dan“ (Jovan 6:39, 40, 44, 54). Ali nada mnogih vernika, kaže teolog Hisbert Hrešag (Gisbert Greshake), „počiva na besmrtnosti duše, koja se prilikom smrti odvaja od tela i vraća Bogu, dok je nada u uskrsenje u velikoj meri, ako ne i potpuno, iščezla.“

U tom slučaju, objašnjava Bernar Sebue (Bernard Sesboüé), pojavljuje se jedan nezgodan problem: „Kakvo je stanje mrtvih tokom ’intervala‘ između njihove telesne smrti i konačnog uskrsenja?“ Izgleda da je ovo pitanje u centru teološke debate u poslednjih nekoliko godina. Šta je dovelo do toga? I što je još važnije, kakva je stvarna nada za mrtve?

Poreklo i razvoj dileme

Prvi hrišćani su imali jasnu predstavu o toj stvari. Oni su iz Pisma znali da mrtvi nisu svesni ničega, jer hebrejski spisi kažu: „Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju... Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 10). Ti hrišćani su se nadali uskrsenju koje će nastupiti tokom buduće „Gospodove prisutnosti“ (1. Solunjanima 4:13-17, NW). Oni nisu očekivali da negde drugde budu svesni dok čekaju taj trenutak. Jozef Racinger (Joseph Ratzinger), sadašnji prefekt Vatikanske skupštine za doktrinu vere, kaže: „U drevnoj Crkvi ne postoji ni jedna doktrinarna tvrdnja o besmrtnosti duše.“

Međutim, Nuovo dizionario di teologia objašnjava da kada čitamo dela crkvenih otaca, kao što su Avgustin ili Ambrozije, „postajemo svesni nečeg novog s obzirom na biblijsku tradiciju — pojavljivanja grčke eshatologije, fundamentalno različite od judeohrišćanstva.“ Ova nova učenja temeljila su se na „besmrtnosti duše, na pojedinačnom suđenju s nagradom ili kaznom odmah nakon smrti.“ Prema tome, pojavilo se pitanje o „međustanju“: ako duša preživljava smrt tela, šta se dešava s njom dok čeka uskrsenje u ’poslednjem danu‘? To je dilema oko čijeg rešavanja teolozi vode borbu.

U šestom veku n. e., papa Grigorije I argumentovao je da prilikom smrti, duše odmah odlaze na mesto njihove sudbine. Papa Jovan XXII iz 14. veka bio je ubeđen da će mrtvi primiti svoju konačnu nagradu u Sudnjem danu. Međutim, papa Benedikt XII opovrgnuo je svog prethodnika. Na papskoj buli Benedictus Deus (1336 n. e.), doneo je dekret da „duše pokojnika ulaze u stanje blaženstva [nebo], pročišćavanja [čistilište] ili prokletstva [pakao] odmah nakon smrti, samo da bi ponovo bile sjedinjene sa svojim uskrsnulim telima na kraju sveta.“

Uprkos kontroverzi i debati, to je vekovima bio stav crkava hrišćanskog sveta, iako protestantske i pravoslavne crkve u principu ne veruju u čistilište. Međutim, od kraja prošlog veka, rastući broj naučnika ukazuje na nebiblijsko poreklo doktrine o besmrtnosti duše, i kao posledica toga, „savremena teologija sada često pokušava da gleda na čoveka kao na celinu koja potpuno nestaje prilikom smrti“ (Enciklopedija religije/Encyclopedia of Religion). Stoga, tumači Biblije smatraju da je teško opravdati postojanje nekog „stanja između“. Da li Biblija govori o njemu, ili da li pruža drugačiju nadu?

Da li je Pavle verovao u „međustanje“?

Katehizam katoličke crkve kaže: „Da bi uskrsli s Hristom, moramo umreti s Hristom; moramo ’ostaviti ovo telo i kod Gospoda prebivati‘ [2. Korinćanima 5:8]. U tom ’odlasku‘ koji je smrt, duša je odvojena od tela [Filipljanima 1:23]. Ona će biti ponovo sjedinjena s telom na dan uskrsenja mrtvih.“ Ali da li u tekstovima koji su ovde navedeni, apostol Pavle kaže da duša preživljava smrt tela i onda čeka „Poslednje suđenje“ da bi bila ponovo sjedinjena s telom?

U 2. Korinćanima 5:1 (Ča), Pavle ukazuje na svoju smrt i govori o ’zemaljskoj kući‘ koja se ’ruši‘. Da li je on mislio na telo koje je napustila njegova besmrtna duša? Ne. Pavle je verovao da čovek jeste duša, ne da ima dušu (Postanje 2:7; 1. Korinćanima 15:45). Pavle je bio duhom pomazani hrišćanin čija je nada, poput nade njegove braće iz prvog veka, bila „zadržana na nebesima“ (Kološanima 1:5; Rimljanima 8:14-18). Dakle, njegova ’želja‘ je bila da bude uskrsnut na nebo kao besmrtno duhovno stvorenje u od Boga određeno vreme (2. Korinćanima 5:2-4). Govoreći o ovoj nadi, on je pisao: ’Svi ćemo se izmeniti... kad zatrubi poslednja truba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi će biti uskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti‘ (1. Korinćanima 15:51, 52, Ča).

U 2. Korinćanima 5:8, Pavle kaže: „Puni smo pouzdanja i više volimo ostaviti ovo telo i kod Gospoda prebivati.“ Neki veruju da ove reči ukazuju na neko međustanje čekanja. Takve osobe takođe ukazuju na Isusovo obećanje svojim vernim sledbenicima da će ići da im pripremi mesto na koje će ih ’uzeti k sebi‘. Ali kada će se ostvariti takvi izgledi? Hrist je rekao da će to biti kada on ’ponovo dođe‘ u svojoj budućoj prisutnosti (Jovan 14:1-3). Slično tome, u 2. Korinćanima 5:1-10, Pavle je rekao da je zajednička nada za pomazane hrišćane bila da naslede nebeski stan. To će se ostvariti, ne kroz neku navodnu besmrtnost duše, već kroz uskrsenje tokom Hristove prisutnosti (1. Korinćanima 15:23, 42-44). Egzeget Šarl Mason (Charles Masson) zaključuje da se 2. Korinćanima 5:1-10 „onda može dobro razumeti a da se ne mora pribegavati hipotezi o ’međustanju‘“.

U Filipljanima 1:21, 23 (NW), Pavle kaže: „Za mene je život Hrist, a smrt dobitak. Te dve stvari me pritiskaju; ali ono što ja želim jeste oslobođenje i da budem sa Hristom, jer je to, siguran sam, daleko bolje.“ Da li Pavle ovde ukazuje na neko „međustanje“? Neki tako misle. Međutim, Pavle kaže da je bio stavljen pod pritisak dve mogućnosti — života ili smrti. „Ali ono što ja želim“, dodao je, spominjući treću mogućnost, „jeste oslobođenje i da budem sa Hristom“. Da li će „oslobođenje“ da bi bio sa Hristom biti odmah nakon smrti? Pa, kao što smo već videli, Pavle je verovao da će verni pomazani hrišćani biti uskrsnuti tokom Hristove prisutnosti. Dakle, mora da je u mislima imao događaje tog perioda.

To se može videti iz njegovih reči koje nalazimo u Filipljanima 3:20, 21 i 1. Solunjanima 4:16. Takvo „oslobođenje“ tokom prisutnosti Hrista Isusa omogućiće Pavlu da primi nagradu koju je Bog pripremio za njega. Da je to bila njegova nada vidljivo je u njegovim rečima upućenim mladiću Timotiju: „Meni je već pripremljen venac pravde, koji će mi u taj dan dati Gospod, pravedan sudija, i ne samo meni nego i svima koji se raduju njegovom pojavljenju“ (2. Timoteju 4:8).

Uskrsenje — veličanstvena biblijska istina

Prvi hrišćani su smatrali uskrsenje događajem koji će početi tokom Hristove prisutnosti, i stekli su snagu i utehu na osnovu te veličanstvene biblijske istine (Matej 24:3; Jovan 5:28, 29; 11:24, 25; 1. Korinćanima 15:19, 20; 1. Solunjanima 4:13). Oni su verno iščekivali tu buduću radost, odbacujući otpadnička učenja o besmrtnosti duše (Dela apostolska 20:28-30; 2. Timoteju 4:3, 4; 2. Petrova 2:1-3).

Naravno, uskrsenje nije ograničeno na hrišćane s nebeskom nadom (1. Petrova 1:3-5). Patrijarsi i druge drevne sluge Božje iskazivale su veru u Jehovinu sposobnost da mrtve vrati u život na zemlji (Jov 14:14, 15; Danilo 12:2; Luka 20:37, 38; Jevrejima 11:19, 35). Čak i milijarde onih koji tokom vekova nikada nisu poznavali Boga imaju priliku da se ponovo vrate u život u zemaljskom raju, jer „će biti uskrsenje pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15; Luka 23:42, 43). Zar to nije uzbudljiv izgled?

Umesto da od nas traži da verujemo da će patnje i smrt zauvek postojati, Jehova usmerava našu pažnju na vreme kada će ’poslednji neprijatelj, smrt‘ zauvek biti uklonjen i kada će verno čovečanstvo večno živeti na zemlji obnovljenoj u Raj (1. Korinćanima 15:26; Jovan 3:16; 2. Petrova 3:13). Kako će biti veličanstveno videti naše voljene kako se vraćaju u život! Koliko je mnogo bolja ova sigurna nada od hipotetične besmrtnosti ljudske duše — doktrine koja se zasniva, ne na Božjoj Reči, već na grčkoj filozofiji! Ako svoju nadu temeljiš na Božjem sigurnom obećanju, i ti možeš takođe biti siguran da uskoro „smrti neće više biti“! (Otkrivenje 21:3-5).

[Slika na 31. strani]

Uskrsenje je veličanstvena biblijska istina