Ljubomorni za čisto obožavanje Jehove
„Jer se Gospod zove ljubomoran i on je ljubomoran Bog“ (IZLAZAK 34:14).
1. Koja je Božja dominantna osobina, i kako se ona odnosi na ljubomoru?
JEHOVA sebe opisuje kao ’ljubomornog Boga‘. Možda se pitaš zašto, pošto reč „ljubomora“ ima negativne konotacije. Naravno, Božja dominantna osobina je ljubav (1. Jovanova 4:8). Stoga, bilo koja osećanja ljubomore s njegove strane moraju biti za dobrobit čovečanstva. U stvari, videćemo da je Božja ljubomora vitalna za mir i harmoniju svemira.
2. Koji su neki načini prevođenja hebrejskih reči za „ljubomoru“?
2 Srodne hebrejske reči za „ljubomoru“ pojavljuju se preko 80 puta u Hebrejskim spisima. Skoro polovina ovih ukazivanja odnosi se na Jehovu Boga. „Kada se primenjuje na Boga“, objašnjava Dž. H. Livingston, „koncept ljubomore ne nosi konotaciju neke iskrivljene emocije, već, umesto toga, insistiranja na isključivosti obožavanja Jehove“ (The Pentateuch in Its Cultural Environment). Otuda, New World Translation ponekad prevodi tu hebrejsku imenicu ’insistiranje na isključivom predanju‘ (Jezekilj 5:13). Drugi prikladni prevodi jesu „vatrenost“ (NW) ili „revnost“ (Psalam 79:5; Isaija 9:7).
3. Na koje načine ljubomora ponekad može služiti u dobru svrhu?
3 Čovek je stvoren sa sposobnošću da oseća ljubomoru, ali pad čovečanstva u greh doveo je do iskrivljenja ljubomore. Pa ipak, ljudska ljubomora može biti sila za dobro. Ona može pokrenuti osobu da zaštiti voljenu osobu od loših uticaja. Štaviše, ljudi mogu ispravno pokazati ljubomoru za Jehovu i njegovo obožavanje (1. Kraljevima 19:10). Da bi se prenelo ispravno razumevanje takve ljubomore za Jehovu, ta hebrejska imenica može da se prevede „netolerisanje nikakvog rivalstva“ prema njemu (2. Kraljevima 10:16, NW).
Zlatno tele
4. Koja je zapovest koja uključuje pravednu ljubomoru bila istaknuta u Božjem zakonu Izraelu?
4 Jedan primer opravdane ljubomore jeste ono što se desilo nakon što su Izraelci primili Zakon na planini Sinaj. Uvek iznova, oni su bili upozoreni da ne obožavaju bogove koje su napravili ljudi. Jehova im je rekao: „Ja Jehova tvoj Bog jesam Bog koji zahteva isključivu predanost [ili: „Bog koji je ljubomoran (revan); Bog koji ne toleriše rivalstvo“]“ (Izlazak 20:5, NW, fusnota; uporedi s Izlaskom 20:22, 23; 22:20; 23:13, 24, 32, 33). Jehova je ušao u savez s Izraelcima, obećavajući im da će ih blagosloviti i dovesti u obećanu zemlju (Izlazak 23:22, 31). I narod je rekao: „Sve što je kazao Gospod činićemo i slušaćemo“ (Izlazak 24:7).
5, 6. (a) Kako su Izraelci teško zgrešili dok su bili ulogoreni kod planine Sinaj? (b) Kako su Jehova i njegovi odani obožavaoci pokazali opravdanu ljubomoru kod Sinaja?
5 Pa ipak, Izraelci su uskoro zgrešili protiv Boga. Oni su još uvek bili ulogoreni u podnožju planine Sinaj. Mojsije je bio na planini mnogo dana, primajući daljnja uputstva od Boga, i narod je izvršio pritisak na Mojsijevog brata, Arona, da načini boga za njih. Aron se povinovao i napravio jedno tele od zlata koje je obezbedio narod. Bilo je objavljeno da taj idol predstavlja Jehovu (Psalam 106:20). Sledećeg dana oni su prineli žrtve i nastavili da mu se ’klanjaju‘. Zatim su ’igrali‘ (Izlazak 32:1, 4, 6, 8, 17-19).
6 Mojsije se spuštao s planine dok su Izraelci slavili. Videvši njihovo sramno ponašanje, on je pozvao: „Ka meni koji su za Gospoda!“ (Izlazak 32:25, 26). Levijevi sinovi su se okupili kod Mojsija, i on ih je uputio da uzmu svoje mačeve i pogube idolopokloničke učesnike u bučnoj zabavi. Pokazujući svoju ljubomoru za čisto obožavanje Boga, Leviti su ubili oko 3 000 svoje krive braće. Jehova je pojačao ovu akciju tako što je poslao jednu nevolju na preživele (Izlazak 32:28, 35). Zatim je Bog ponovio zapovest: „Nećeš se ti klanjati pred drugim bogom; jer se Gospod zove ljubomoran i on je ljubomoran Bog“ (Izlazak 34:14).
Velfegor
7, 8. (a) Kako su mnogi Izraelci upali u veliko idolopoklonstvo u vezi s Velfegorom? (b) Kako je kazna od Jehove došla kraju?
7 Četrdeset godina kasnije, kada je trebalo da nacija Izrael uđe u obećanu zemlju, privlačne Moavke i Madijamke namamile su mnoge Izraelce da dođu i uživaju njihovo gostoprimstvo. Trebalo je da ovi ljudi odbiju blisko druženje s obožavaocima lažnih bogova (Izlazak 34:12, 15). Umesto toga, oni su trčali kao ’volovi na klanje‘, vršeći blud s tim ženama i pridružujući im se u klanjanju Velfegoru (Poslovice 7:21, 22, DK; Brojevi 25:1-3).
8 Jehova je poslao kaznu da bi ubio one koji su se uključili u ovo sramno obožavanje seksa. Bog je takođe zapovedio nevinim Izraelcima da ubiju svoju krivu braću. U drskom prkosu, jedan izraelski poglavica po imenu Zimrije doveo je madijamsku princezu u svoj šator da bi imao odnose s njom. Videvši ovo, bogobojazni sveštenik Fines je pogubio nemoralan par. Kazna je tada prestala, i Bog je objavio: „Fines . . . je odvratio moj gnev od Izraelaca; on je pokazao među njima isti ljubomorni gnev koji je pokrenuo mene, i stoga u svojoj ljubomori nisam zatro Izraelce“ (Brojevi 25:11, The New English Bible). Iako je nacija bila sačuvana od uništenja, najmanje 23 000 Izraelaca je umrlo (1. Korinćanima 10:8). Oni su propustili svoju dugo gajenu nadu ulaska u obećanu zemlju.
Upozoravajuća lekcija
9. Šta je zadesilo narod Izraela i Jude zbog toga što nisu bili ljubomorni za čisto obožavanje Jehove?
9 Nažalost, Izraelci su uskoro zaboravili ove lekcije. Oni se nisu pokazali ljubomornim za čisto obožavanje Jehove. „Razdražiše ga idolima svojim“ (Psalam 78:58). Kao rezultat, Jehova je dozvolio da 740. pre n. e., Asirci odvedu deset Izraelovih plemena u ropstvo. Preostalo dvoplemensko kraljevstvo Jude pretrpelo je sličnu kaznu kada je njegov glavni grad Jerusalim bio uništen 607. godine pre n. e. Mnogi su bili ubijeni, a preživeli su bili odvedeni u ropstvo u Vavilon. Kakav upozoravajuć primer za sve hrišćane danas! (1. Korinćanima 10:6, 11).
10. Šta će se desiti nepokajničkim idolopoklonicima?
10 Jedna trećina zemljinog stanovništva — nekih 1 900 miliona — sada izjavljuje da su hrišćani (1994 Britannica Book of the Year). Većina njih pripada crkvama koje koriste ikone, kipove i krstove u svom obožavanju. Jehova nije poštedeo svoj vlastiti narod koji ga je podstakao na ljubomoru kroz svoje idolopoklonstvo. Niti će poštedeti one koji se izdaju za hrišćane a koji obožavaju uz pomoć materijalnih predmeta. „Bog je duh, i koji mu se mole, – u duhu i istini treba da mu se mole“, rekao je Isus Hrist (Jovan 4:24). Osim toga, Biblija upozorava hrišćane da se čuvaju idolopoklonstva (1. Jovanova 5:21). Nepokajnički idolopoklonici su među onima koji neće naslediti Božje Kraljevstvo (Galatima 5:20, 21).
11. Kako bi hrišćanin mogao postati kriv za idolopoklonstvo a da se nije poklonio idolu, i šta će osobi pomoći da izbegne takvo idolopoklonstvo? (Efescima 5:5).
11 Premda se pravi hrišćanin nikada ne bi poklonio jednom idolu, on mora izbegavati bilo šta na šta Bog gleda kao na idolopokloničko, nečisto i grešno. Na primer, Biblija upozorava: „Morite . . . ude svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strasti, zle želje i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo. S njih ide gnev Božji“ (Kološanima 3:5, 6). Poslušnost ovim rečima zahteva odbacivanje nemoralnog ponašanja. Ovo poziva na izbegavanje zabave koja je oblikovana da izazove nečist seksualni apetit. Umesto da zadovoljavaju takav apetit, pravi hrišćani su ljubomorni za čisto obožavanje Boga.
Kasniji primeri božanske ljubomore
12, 13. Kako je Isus postavio izvanredan primer u pokazivanju ljubomore za čisto obožavanje Boga?
12 Najizvanredniji primer čoveka koji je pokazao ljubomoru za čisto obožavanje Boga bio je Isus Hrist. U prvoj godini svoje službe, on je video kako pohlepni trgovci rade u predvorjima hrama. Jevrejima posetiocima možda je bila potrebna služba menjačâ novca da bi promenili svoju stranu valutu za novac koji bi bio prihvatljiv kao hramski porez. Takođe im je bilo potrebno da kupe životinje i ptice kako bi prineli žrtve koje je zahtevao Božji zakon. Trebalo je da se takve poslovne transakcije obavljaju van predvorjâ hrama. Što je još gore, trgovci su očigledno neumesno iskorišćavali religiozne potrebe svoje braće naplaćujući previsoke cene. Obuzet ljubomorom za čisto obožavanje Boga, Isus je upotrebio bič da bi isterao ovce i stoku. Takođe je prevrnuo stolove menjačâ novca, govoreći: „Ne činite od hrama Oca moga doma trgovačkoga“ (Jovan 2:14-16). Tako je Isus ispunio reči Psalma 69:10: „Jer me revnost [ili: „ljubomora“, Byington] za tvoj dom izjede.“
13 Tri godine kasnije, Isus je opet primetio da pohlepni trgovci deluju u Jehovinom hramu. Hoće li ga on očistiti po drugi put? Njegova ljubomora za čisto obožavanje Boga bila je tada snažna baš kao što je bila i kada je započeo svoju službu. Isterao je i prodavce i kupce. I dao je još snažniji razlog za svoje postupke, govoreći: „Nije li pisano: Dom moj, dom molitve zvaće se za sve narode? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku!“ (Marko 11:17). Kakav veličanstven primer istrajnosti u pokazivanju božanske ljubomore!
14. Kako treba Isusova ljubomora za čisto obožavanje da utiče na nas?
14 Ličnost sada proslavljenog Gospoda Isusa Hrista nije se promenila (Jevrejima 13:8). U ovom 20. veku, on je ljubomoran za čisto obožavanje svog Oca baš kao što je bio kada je bio na zemlji. Ovo se može videti u Isusovim porukama sedam skupština koje su zabeležene u knjizi Otkrivenja. One svoju glavnu primenu imaju sada, u ’danu Gospodnjem‘ (Otkrivenje 1:10; 2:1–3:22). U viziji, apostol Jovan je video proslavljenog Isusa Hrista s ’očima kao plamenom ognjenim‘ (Otkrivenje 1:14). Ovo pokazuje da ništa ne promiče Hristovom zapažanju dok ispituje skupštine da bi osigurao da ostanu čiste i podesne za Jehovinu službu. Današnjim hrišćanima je potrebno da zadrže na umu Isusovo upozorenje protiv pokušavanja da se služi dvojici gospodara — Bogu i bogatstvu (Matej 6:24). Isus je rekao članovima laodikijske skupštine koji su bili materijalistički nastrojeni: „Zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta . . . budi, dakle, revnostan i pokaj se“ (Otkrivenje 3:14-19, Ča). Rečju i primerom, naimenovane skupštinske starešine treba da pomognu svojim suvernicima da izbegnu zamku materijalizma. Starešine takođe moraju zaštiti stado od moralne korupcije ovog seksualno orijentisanog sveta. Osim toga, Božji narod se ne usuđuje da toleriše bilo kakav Jezaveljin uticaj u skupštini (Jevrejima 12:14, 15; Otkrivenje 2:20).
15. Kako je apostol Pavle oponašao Isusa u pokazivanju ljubomore za Jehovino obožavanje?
15 Apostol Pavle je bio oponašalac Hrista. Da bi zaštitio novokrštene hrišćane od duhovno nezdravih uticaja, on je rekao: „Revnujem [„Ljubomoran sam“, NW] za vas, Božjom ljubomorom“ (2. Korinćanima 11:2). Pre ovoga, Pavlova ljubomora za čisto obožavanje pokrenula ga je da uputi istu ovu skupštinu da isključi jednog nepokajničkog bludnika koji je bio onečišćujuć uticaj. Nadahnuta uputstva koja su data tom prilikom od velike su pomoći starešinama danas dok nastoje da više od 75 500 skupština Jehovinih svedoka sačuvaju čistim (1. Korinćanima 5:1, 9-13).
Božja ljubomora koristi njegovom narodu
16, 17. (a) Kada je Bog kaznio drevnu Judu, kakav stav su pokazale nacije? (b) Nakon Judinih 70 godina ropstva, kako je Jehova pokazao svoju ljubomoru za Jerusalim?
16 Kada je Bog kaznio narod Jude tako što je dozvolio da budu odvedeni u ropstvo u Vavilon, oni su bili izvrgnuti ruglu (Psalam 137:3, NW). U ljubomornoj mržnji, Edomci su čak pomogli Vaviloncima da donesu propast na Božji narod, i Jehova je to zapazio (Jezekilj 35:11, DK; 36:15). U ropstvu, preživeli su se pokajali, i nakon 70 godina Jehova ih je vratio u njihovu zemlju.
17 Isprva, narod Jude je bio u očajnoj neprilici. Grad Jerusalim i njegov hram leže u ruševinama. Ali okolne nacije su se protivile svim naporima da se ponovo izgradi hram (Jezdra 4:4, 23, 24). Kako se Jehova osećao u vezi s ovim? Nadahnuti zapis navodi: „Ovako govori Gospod nad vojskama: velika me ljubomora obuze na Jerusalim i na Sion, i mnogo sam ljut na narode ohole; jer ja bejah samo malo ljut, ali oni pomogoše zlu. Zato ovako govori Gospod: Vraćam se Jerusalimu sa milošću; moj će se dom opet sazidati u njemu“ (Zaharija 1:14-16). U skladu s ovim obećanjem, hram i grad Jerusalim bili su uspešno ponovo izgrađeni.
18. Šta su pravi hrišćani iskusili tokom Prvog svetskog rata?
18 Prava hrišćanska skupština imala je slično iskustvo u 20. veku. Tokom Prvog svetskog rata, Jehova je disciplinovao svoj narod zato što nisu bili striktno neutralni u tom svetskom sukobu (Jovan 17:16). Bog je dozvolio političkim silama da ih ugnjetavaju, i sveštenstvo hrišćanskog sveta se radovalo nad ovom nesrećom. U stvari, sveštenstvo je bilo na čelu u nagovaranju političkih elemenata da zabrane delo Istraživača Biblije, kako su se Jehovini svedoci tada zvali (Otkrivenje 11:7, 10).
19. Kako od 1919. Jehova pokazuje ljubomoru za svoje obožavanje?
19 Međutim, Jehova je pokazao ljubomoru za svoje obožavanje i vratio svoj pokajnički narod u svoju naklonost u posleratnoj 1919. godini (Otkrivenje 11:11, 12). Kao rezultat, broj Jehovinih hvalilaca porastao je s manje od 4 000 1918. na nekih 5 miliona danas (Isaija 60:22). Uskoro, Jehovina ljubomora za njegovo čisto obožavanje manifestovaće se na dramatičnije načine.
Buduća dela božanske ljubomore
20. Šta će Bog uskoro uraditi da bi pokazao svoju ljubomoru za čisto obožavanje?
20 Vekovima su crkve hrišćanskog sveta sledile pravac otpalih Jevreja koji su podstakli Jehovu na ljubomoru (Jezekilj 8:3, 17, 18). Uskoro će Jehova Bog delovati tako što će staviti jednu drastičnu misao u srca članica Ujedinjenih nacija. To će pokrenuti ove političke sile da opustoše hrišćanski svet i ostatak krive religije (Otkrivenje 17:16, 17). Pravi obožavaoci će preživeti ovo strašno izvršenje božanske presude. Oni će se odazvati na reči nebeskih stvorenja koja kažu: „Aliluja [„Hvalite Jah“, NW]! . . . što je osudio bludnicu veliku [krivu religiju], koja pokvari zemlju bludom svojim [svojim lažnim učenjima i podrškom koruptivne politike], i pokaja krv slugu svojih od ruke njezine“ (Otkrivenje 19:1, 2).
21. (a) Šta će uraditi Sotona i njegov sistem nakon što kriva religija bude bila uništena? (b) Kako će Bog odgovoriti?
21 Šta će se dogoditi nakon uništenja svetskog carstva krive religije? Sotona će podstaći političke sile da organizuju globalan napad na Jehovin narod. Kako će istiniti Bog reagovati na ovaj Sotonin pokušaj da zbriše pravo obožavanje s lica zemlje? Jezekilj 38:19-23 (DK) nam govori: „U revnosti [ili: ljubomori] svojoj, u ognju gnjeva svojega [ja Jehova] govoriću . . . I sudiću mu [Sotoni] pomorom i krvlju; i pustiću na nj i na čete njegove i na mnoge narode, koji budu s njim, silan dažd, kamenje od grada, oganj i sumpor. I proslaviću se i posvetiću se i biću poznat pred mnogim narodima, i poznaće da sam ja Gospod.“ (Vidi takođe Sofoniju 1:18; 3:8.)
22. Kako možemo pokazati da smo ljubomorni za čisto obožavanje Jehove?
22 Kako je utešno znati da Suveren svemira ljubomorno brine za svoje prave obožavaoce! Iz dubokog cenjenja za njegovu nezasluženu dobrohotnost, budimo ljubomorni za čisto obožavanje Jehove Boga. S revnošću, nastavimo da propovedamo dobru vest i pouzdano očekujmo veličanstveni dan kada će Jehova uzveličati i posvetiti svoje veliko ime (Matej 24:14).
Tačke za meditaciju
◻ Šta znači biti ljubomoran za Jehovu?
◻ Šta možemo naučiti iz primera koji su postavili drevni Izraelci?
◻ Kako možemo izbeći da podstaknemo Jehovu na ljubomoru?
◻ Kako su Bog i Hrist pokazali ljubomoru za čisto obožavanje?
[Okvir na 12. strani]
Ljubav nije ljubomorna
ŠTO se tiče zavisti, izučavalac Biblije iz 19. veka, Albert Barns, pisao je: „To je jedna od najraširenijih manifestacija zloće, i jasno pokazuje duboku izopačenost čoveka.“ On je dalje rekao: „Onaj koji bi svim ratovima i svađama i svetskim planovima mogao ući u trag njihovog izvora — svim šemama i namerama čak onih koji se izdaju za hrišćane, koje čine toliko da pokvare njihovu religiju i da ih učine svetski orijentisanim, u njihovo pravo poreklo — bio bi iznenađen da nađe koliko treba da se pripiše zavisti. Nas boli što su drugi uspešniji od nas; želimo da posedujemo ono što drugi imaju, iako nemamo pravo na to; i ovo vodi do različitih krivičnih metoda koje se sprovode da bi smanjile njihovo uživanje toga, ili da bi se to steklo za nas ili da bi se pokazalo da oni ne poseduju onoliko koliko obično pretpostavljaju . . . jer će ovako duh zavisti u našim grudima biti zadovoljen“ (Rimljanima 1:29; Jakov 4:5, NW).
Nasuprot ovome, Barns je dao jednu interesantnu izjavu što se tiče ljubavi, koja „ne zavidi“ (1. Korinćanima 13:4, DK). On je napisao: „Ljubav ne zavidi drugima na sreći koju oni imaju; ona uživa u njihovom blagostanju; i dok njihova sreća raste . . . , oni na koje utiče ljubav . . . neće je umanjivati; oni neće negodovati zbog posedovanja; oni neće umanjivati tu sreću; oni neće mrmljati ili se žaliti kako nisu tako visoko počastvovani. . . . Kad bismo voleli druge — kad bismo se radovali njihovoj sreći, mi im ne bismo zavideli.“
[Slika na 10. strani]
Fines je bio ljubomoran za čisto obožavanje Jehove