Jehova ceni tvoju službu celom dušom
„Sve što činite, od srca činite [„celom dušom“, NW] kao Gospodu a ne kao ljudima“ (KOLOŠANIMA 3:23).
1, 2. (a) Koja je najveća prednost koju bismo uopšte mogli imati? (b) Zašto možda u službi Bogu povremeno ne možemo da uradimo sve što bismo želeli?
SLUŽITI Jehovi jeste najveća prednost koju bismo uopšte mogli imati. Ovaj časopis s dobrim razlogom već dugo podstiče hrišćane da se uključe u službu, i da „sve više“ služe kad god je to moguće (1. Solunjanima 4:1). Međutim, u služenju Bogu ne možemo uvek uraditi sve za čim naše srce čezne. „Moje okolnosti su takve da moram da radim puno radno vreme“, objašnjava jedna neudata sestra koja je krštena pre skoro 40 godina. „Radim ne zato da bih imala garderobu kao iz bajke ili da bih za odmor išla na krstarenja, već da pokrijem osnovne životne potrebe, uključujući i medicinske i zubarske troškove. Osećam kao da dajem Jehovi ono što je preostalo.“
2 Ljubav prema Bogu podstiče u nama želju da uradimo sve što možemo u delu propovedanja. Ali okolnosti u životu često ograničavaju ono što možemo uraditi. Staranje za druge biblijske odgovornosti, uključujući i porodične obaveze, može progutati veći deo našeg vremena i energije (1. Timoteju 5:4, 8). U ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, život postaje sve teži (2. Timoteju 3:1, NW). Kad u službi ne možemo da uradimo sve što bismo želeli, naše srce u izvesnoj meri može biti uznemireno. Možda se pitamo da li je Bog zadovoljan našim obožavanjem.
Lepota službe celom dušom
3. Šta Jehova očekuje od svih nas?
3 U Psalmu 103:14, Biblija nas srdačno uverava da Jehova „zna za građu našu, pamti da smo prah“. Više od bilo kog drugog, on razume naša ograničenja. Ne zahteva više od onoga što možemo dati. Šta on očekuje? Nešto što svako, bez obzira na životnu situaciju, može dati: „Sve što činite, od srca činite [„celom dušom“, NW] kao Gospodu a ne kao ljudima“ (Kološanima 3:23). Da, Jehova očekuje od nas — od svih nas — da mu služimo celom dušom.
4. Šta znači služiti Jehovi celom dušom?
4 Šta znači služiti Jehovi celom dušom? Grčki izraz koji se prevodi „celom dušom“, doslovno znači „iz duše“. „Duša“ ukazuje na celu osobu, sa svim njenim fizičkim i mentalnim sposobnostima. Zato služiti celom dušom znači da dajemo sebe, da koristimo sve svoje sposobnosti i usmeravamo svoju energiju do najvećeg mogućeg stepena u Božjoj službi. Jednostavno rečeno, to znači da radimo sve što naša duša može (Marko 12:29, 30).
5. Kako primer apostola pokazuje da u službi ne moraju svi učiniti isto?
5 Da li služiti celom dušom znači da svi moramo uraditi isto u službi? To bi bilo teško izvodljivo, jer se okolnosti i sposobnosti razlikuju od osobe do osobe. Uzmi u obzir verne Isusove apostole. Nisu svi bili sposobni da urade isto. Primera radi, veoma malo znamo o nekim apostolima, kao što su Simon Hananejac i Jakov sin Alfejev. Možda je njihova aktivnost kao apostola bila nekako ograničena (Matej 10:2-4). Za razliku od njih, Petar je mogao da se prihvati mnogih teških odgovornosti — pa, Isus mu je čak dao „ključeve kraljevstva“! (Matej 16:19). Ipak, Petar nije bio uzdizan iznad drugih. Kada je Jovan u Otkrivenju dobio viziju novog Jerusalima (oko 96. n. e.), video je 12 kamena temeljaca i na njima urezana „imena dvanaest apostola“a (Otkrivenje 21:14). Jehova je cenio službu svih apostola, iako su neki očigledno mogli da urade više od drugih.
6. U Isusovoj ilustraciji o sejaču, šta se dešava sa semenom posejanim na „dobru zemlju“, i koja se pitanja postavljaju?
6 Slično tome, Jehova ne zahteva od svih nas isti udeo u propovedanju. Isus je na to ukazao u ilustraciji o sejaču, u kojoj se delo propovedanja upoređuje sa sejanjem semena. Seme je palo na različite vrste tla, ilustrujući time različite vrste stanja srca koje pokazuju oni koji čuju poruku. „A koji je na dobru zemlju seme primio“, objasnio je Isus, „to je onaj koji sluša reč i razume; on dakle i plod daje, i jedno zrno donosi po sto, drugo po šezdeset, a opet drugo po trideset“ (Matej 13:3-8, 18-23). Šta je taj plod, i zašto donosi različite količine?
7. Šta je plod posejanog semena, i zašto donosi različite količine?
7 Pošto je seme koje je posejano „reč o kraljevstvu“, donošenje ploda ukazuje na širenje te reči, govorenje o njoj drugima (Matej 13:19). Količina ploda koji se donosi varira — od trideset do sto — zato što se sposobnosti i okolnosti u životu razlikuju. Osoba s dobrim zdravljem i fizičkom izdržljivošću možda može provesti više vremena u propovedanju nego što može osoba čija je snaga iscrpljena hroničnim zdravstvenim stanjem ili poodmaklim godinama. Mlada neoženjena ili neudata osoba koja nema porodičnih odgovornosti možda može uraditi više od onoga ko mora da radi puno radno vreme da bi zbrinuo porodicu. (Uporedi s Poslovicama 20:29.)
8. Kako Jehova gleda na one koji daju najbolje što njihova duša može dati?
8 Da li je u Božjim očima osoba koja celom dušom donosi trideset, manje predana od one koja donosi sto? Nipošto! Količina ploda može varirati, ali Jehova je zadovoljan sve dok služba koju mu prinosimo predstavlja najbolje što naša duša može dati. Seti se, različite količine ploda sve proističu iz srca koje je ’dobra zemlja‘. Grčki izraz (kalos) preveden ’dobra‘ opisuje nešto što je „lepo“ i što „raduje srce i donosi zadovoljstvo očima“. Koliko je samo utešno znati da kada dajemo sve od sebe, naše srce je lepo u Božjim očima!
Ne upoređivati se međusobno
9, 10. (a) U koji oblik negativnog razmišljanja nas može odvesti naše srce? (b) Kako ilustracija u 1. Korinćanima 12:14-26 pokazuje da nas u onome što radimo Jehova ne upoređuje s drugima?
9 Međutim, naše nesavršeno srce može prosuđivati stvari drugačije. Ono može upoređivati našu službu sa službom drugih. Može rezonovati: ’Drugi rade u službi mnogo više od mene. Kako bi Jehova uopšte mogao biti zadovoljan mojom službom?‘ (Uporedi sa 1. Jovanovom 3:19, 20.)
10 Jehovine misli i putevi su mnogo viši od naših (Isaija 55:9). Iz 1. Korinćanima 12:14-26, gde je skupština upoređena s jednim telom s mnogim udovima — očima, rukama, nogama, ušima i tako dalje — stičemo izvestan uvid u način na koji Jehova gleda na naš pojedinačni trud. Razmisli, za trenutak, o doslovnom telu. Kako bi samo bilo smešno kada bi uporedio svoje oči s rukama ili svoje noge sa ušima! Svaki ud služi drugačijoj funkciji, pa ipak su svi udovi korisni i vredni. Slično tome, Jehova ceni tvoju službu celom dušom bilo da drugi rade više ili manje (Galatima 6:4).
11, 12. (a) Zašto neki možda smatraju da su ’slabiji‘ ili ’manje časni‘? (b) Kako Jehova gleda na našu službu?
11 Zbog ograničenja koja nameću slabo zdravlje, poodmakle godine ili druge okolnosti, neki od nas ponekad mogu smatrati da su ’slabiji‘ ili ’manje časni‘. Ali Jehova ne gleda stvari tako. Biblija nam kaže: „Koji se udi tela čine da su najslabiji, najpotrebniji su. I koji nam se čine da su najmanje časni... na one udaramo najveću čast... Bog složi telo tako da dade najveću čast čemu nedostajaše časti“ (1. Korinćanima 12:22-24). Zato svaki pojedinac može biti drag Jehovi. On ceni našu službu u okviru naših ograničenja. Zar te srce ne podstiče da želiš da uradiš sve što možeš u služenju takvom Bogu punom razumevanja i ljubavi?
12 Stoga, ono što je važno Jehovi, nije da radiš koliko i neko drugi, već da radiš ono što ti — tvoja duša — lično možeš. Da Jehova ceni naš trud kao pojedinaca prikazano je na veoma dirljiv način time kako je Isus postupao prema dvema veoma različitim ženama tokom poslednjih dana svog života na zemlji.
’Skupocen‘ poklon jedne žene pune cenjenja
13. (a) Kakve su bile okolnosti kada je Marija stavila parfimisano ulje na Isusovu glavu i noge? (b) Od kolike je materijalne vrednosti bilo Marijino ulje?
13 U petak uveče, 8. nisana, Isus je stigao u Vitaniju, jedno malo selo na istočnoj padini Maslinske gore, oko tri kilometra od Jerusalima. Isus je imao drage prijatelje u tom mestu — Mariju, Martu, i njihovog brata Lazara. Isus je možda često bio gost u njihovoj kući. Ali u subotu uveče, Isus i njegovi prijatelji večerali su u kući Simona, bivšeg gubavca koga je verovatno Isus izlečio. Dok je Isus bio prignut za stolom, Marija je učinila ponizan gest koji je pokazao njenu duboku ljubav prema čoveku koji je uskrsnuo njenog brata. Razbivši je, otvorila je bočicu parfimisanog, ’skupocenog‘ ulja. Zaista skupocenog! Vredelo je 300 dinara, što je otprilike jednogodišnja zarada. Izlila je to mirisno ulje na Isusovu glavu i noge. Čak mu je i obrisala noge svojom kosom (Marko 14:3; Luka 10:38-42; Jovan 11:38-44; 12:1-3).
14. (a) Kako su učenici reagovali na Marijin gest? (b) Kako je Isus istupio u Marijinu odbranu?
14 Učenici su bili ogorčeni! ’Čemu to rasipanje?‘ pitali su. Juda, skrivajući lopovske motive iza predloga da se pomogne onima u oskudici, rekao je: „Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara, pa da se da siromasima?“ Marija je ćutala. Međutim, Isus je rekao svojim učenicima: „Ostavite je, što je cvelite? Ona učini dobro [oblik od kalos] delo na meni... Ona što može učini; ona pomaza unapred telo moje za ukop. U istinu vam kažem: gde se god propoveda ovo jevanđelje po svetu, kazaće se, za spomen-njezin, i ovo što ona učini.“ Koliko mora da je toplina Isusovih reči umirila Marijino srce! (Marko 14:4-9; Jovan 12:4-8).
15. Zašto je Isus bio toliko dirnut onim što je Marija uradila, i šta iz toga učimo o službi celom dušom?
15 Isus je bio duboko dirnut onim što je Marija uradila. Po njegovom mišljenju, ona je učinila delo vredno hvale. Isusu nije bila važna materijalna vrednost poklona već činjenica da je ’uradila ono što je mogla‘. Iskoristila je priliku i dala ono što je mogla da dâ. Drugi prevodi prevode ove reči: „Učinila je sve što je mogla“, ili: „Učinila je ono što je bilo u njenoj moći“ (An American Translation; The Jerusalem Bible). Marijino davanje bilo je celom dušom jer je dala najbolje od sebe. To je u suštini služba celom dušom.
Udovičina „dva mala novčića“
16. (a) Kako je Isus primetio prilog siromašne udovice? (b) Koliko su vredeli udovičini novčići?
16 Nekoliko dana kasnije, 11. nisana, Isus je proveo ceo dan u hramu, gde je njegov autoritet bio doveden u pitanje i gde je vešto odgovorio na teška pitanja u vezi s porezima, uskrsenjem i drugim stvarima. Osudio je književnike i fariseje za to što, između ostalog, „jedu kuće udovičke“ (Marko 12:40). Zatim je Isus seo, očigledno u predvorju za žene, gde je prema jevrejskoj tradiciji bilo 13 hramskih kasica. Malo je sedeo, pažljivo posmatrajući dok je narod ubacivao svoje priloge. Dolazili su mnogi bogati ljudi, neki možda sa izgledom samopravičnosti, čak s razmetanjem. (Uporedi s Matejem 6:2.) Isusov pogled bio je usmeren na jednu posebnu ženu. Obične oči možda ne bi primetile ništa značajno u vezi s njom ili njenim poklonom. Ali Isus, koji je mogao znati srca drugih, znao je da je ona „siromašna udovica“. Takođe je znao tačan iznos njenog poklona — „dva mala novčića, koja imaju veoma malu vrednost“b (Marko 12:41, 42, NW).
17. Kako je Isus procenio udovičin prilog, i šta iz toga mi učimo o davanju Bogu?
17 Isus je pozvao svoje učenike k sebi, jer je želeo da iz prve ruke uvide pouku kojoj je hteo da ih pouči. Ona „metnu više od sviju koji metnuše u kasicu“, rekao je Isus. Prema njegovom mišljenju, ona je stavila više od svih drugih zajedno. Dala je „sve što je imala“ — svoj poslednji novac. Učinivši to, prepustila se Jehovinim brižnim rukama. Osoba koja je tako bila izdvojena kao primer davanja Bogu jeste ona čiji je dar u materijalnom smislu bio skoro bezvredan. Međutim, u Božjim očima on je bio neprocenjiv! (Marko 12:43, 44; Jakov 1:27).
Učiti iz Jehovinog gledišta o službi celom dušom
18. Šta učimo iz Isusovog postupanja prema dvema ženama?
18 Iz Isusovog postupanja prema ovim dvema ženama, izvlačimo neke dirljive pouke o tome kako Jehova gleda na službu celom dušom (Jovan 5:19). Isus nije uporedio udovicu s Marijom. On je udovičina dva novčića cenio isto koliko i Marijino ’skupoceno‘ ulje. Pošto su obe žene dale sve od sebe, u Božjim očima njihovi darovi su bili vredni. Stoga, ako se u tebi bude osećanja bezvrednosti zato što ne možeš da uradiš sve što želiš u služenju Bogu, nemoj očajavati. Jehovi je drago da primi najbolje što možeš dati. Upamti, Jehova „gleda na srce“, i zato je u potpunosti svestan čežnji tvoga srca (1. Samuilova 16:7).
19. Zašto ne treba da sudimo o tome koliko drugi rade u službi Bogu?
19 Jehovino gledište o službi celom dušom treba da utiče na način na koji se međusobno gledamo i ophodimo. Koliko bi bilo neljubazno kritikovati trud drugih ili upoređivati službu jedne osobe sa službom druge osobe! Nažalost, jedna hrišćanka je napisala: „Neki ponekad daju utisak da ili si pionir ili nisi ništa. I mi koji se borimo da i dalje budemo ’samo‘ redovni objavitelji Kraljevstva imamo potrebu da se osećamo cenjenima.“ Setimo se da mi nismo ovlašćeni da prosuđujemo šta je za nekog suhrišćanina služba celom dušom (Rimljanima 14:10-12). Jehova ceni službu celom dušom svakog od miliona vernih objavitelja Kraljevstva, a to treba i mi da radimo.
20. Šta je obično najbolje da pretpostavimo o našim suobožavaocima?
20 Međutim, šta ako se čini da neki u službi rade manje od onoga što mogu? Pad u aktivnosti nekog suvernika, brižnim starešinama može biti dobar pokazatelj da postoji potreba za pomoći ili ohrabrenjem. U isto vreme, ne smemo zaboraviti da za neke, služba celom dušom može više ličiti na udovičine male novčiće nego na Marijino skupoceno ulje. Obično je najbolje pretpostaviti da naša braća i sestre vole Jehovu i da će ih ta ljubav podstaći da učine najviše — a ne najmanje — što mogu. Sigurno je da nijedan savestan sluga Jehovin neće izabrati da u služenju Bogu uradi manje od onoga što može! (1. Korinćanima 13:4, 7).
21. Za kojom nagradonosnom karijerom mnogi teže, i koja se pitanja postavljaju?
21 Međutim, za mnoge među Božjim narodom, služba celom dušom podrazumeva težnju za izuzetno nagradonosnom karijerom — pionirskom službom. Koje blagoslove oni dobijaju? I šta je sa onima od nas koji još ne mogu biti pioniri — kako možemo pokazati pionirski duh? U sledećem članku razmotrićemo ova pitanja.
[Fusnote]
a Pošto je Matija zamenio Judu kao apostol, njegovo ime — a ne Pavlovo — nalazilo bi se među imenima na 12 kamena temeljaca. Iako je Pavle bio apostol, nije bio jedan od dvanaestorice.
b Oba ova novčića bile su lepte, najmanji jevrejski kovani novac u opticaju u to vreme. Dve lepte bile su jednake 1/64 dnevnice. Prema Mateju 10:29, za jedan novčić as (što iznosi osam lepti), osoba je mogla kupiti dva vrapca, koji su bili među najjeftinijim pticama koje su siromašni koristili za hranu. Zato je ova udovica stvarno bila siromašna, jer je imala samo pola sume koja je bila potrebna da se kupi jedan jedini vrabac, što je jedva dovoljno za jedan obrok.
Kako bi odgovorio?
◻ Šta znači služiti Jehovi celom dušom?
◻ Kako ilustracija u 1. Korinćanima 12:14-26 pokazuje da nas Jehova ne upoređuje s drugima?
◻ Šta učimo o davanju celom dušom iz Isusovih komentara o Marijinom skupocenom ulju i udovičina dva mala novčića?
◻ Kako Jehovino gledište o službi celom dušom treba da utiče na način na koji gledamo jedni druge?
[Slika na 15. strani]
Marija je dala sve od sebe, namirisavši Isusovo telo ’skupocenim‘ uljem
[Slika na 16. strani]
Udovičini novčići — skoro bezvredni u materijalnom smislu ali neprocenjivi u Jehovinim očima