Kvalitet tvoje vere — ispitan sada

„Primite, braćo, radosno razna iskušenja koja dolaze na vas, znajući da kušanje vaše vere donosi ustrajnost“ (JAKOV 1:2, 3).

 1. Zašto hrišćani treba da očekuju da njihova vera bude ispitana?

PRAVI hrišćani ne vole patnju, i nije im drago kad ih boli ili kad ih ponižavaju. Pa ipak, oni imaju u mislima gornje reči koje je napisao Isusov polubrat Jakov. Hrist je jasno pokazao svojim učenicima da mogu očekivati progonstvo i druge teškoće zato što se drže Božjih merila (Matej 10:34; 24:9-13; Jovan 16:33). Međutim, iz takvih ispita može proisteći radost. Kako to?

 2. (a) Kako ispiti naše vere dovode do radosti? (b) Kako ustrajnost može dovršiti svoje delo u našem slučaju?

² Ključni razlog zbog čega možemo pronaći radost kad smo pod kušnjama ili ispitima vere jeste taj da te kušnje ili ispiti mogu doneti dobar plod. Kao što Jakov kaže, postojanost uprkos ispitima ili teškoćama „donosi ustrajnost“. Razvijanje te vredne hrišćanske osobine može da nam koristi. Jakov je napisao: „Ustrajnost treba da dovrši svoje delo, da budete savršeni [„potpuni“, NW] i celi bez ikakvog nedostatka“ (Jakov 1:4). Ustrajnost treba da obavi jedan posao, jedno „delo“. Njen zadatak je da nas učini potpunima u svakom pogledu, pomažući nam da budemo uravnoteženi kao hrišćani. Dakle, ako dopustimo da kušnje idu svojim tokom, ne pokušavajući ni na koji način da ih brzo okončamo nebiblijskim sredstvima, naša vera biće ispitana i pročišćena. Ako nam fali strpljivosti, saosećanja, dobrohotnosti ili ljubavi prilikom postupanja u određenim situacijama ili u ophođenju s drugim ljudima, ustrajnost može učiniti da budemo potpuniji. Da, radi se o sledećem toku: ispiti stvaraju ustrajnost; ustrajnost pojačava hrišćanske osobine; one su uzrok radosti (1. Petrova 4:14; 2. Petrova 1:5-8).

 3. Zašto ne treba da ustuknemo u strahu pred kušnjama ili ispitima vere?

³ Apostol Petar je takođe istakao zašto ne treba da se plašimo naših ispita vere niti da ustuknemo pred njima. Napisao je: „To je ono što čini vašu radost, i ako ste danas malo (kao što i treba) žalosni zbog raznih iskušenja, da bi se kušanje vaše vere, skupocenije od zlata propadljivog (koje se ipak kuša ognjem), našlo na hvalu i čast i slavu, kad se pojavi Isus Hristos“ (1. Petrova 1:6, 7). Ove reči su posebno ohrabrujuće danas, pošto je ’velika nevolja‘ — vreme hvale, slave, časti i preživljavanja — mnogo bliže nego što neki misle i mnogo bliže nego kad smo postali vernici (Matej 24:21; Rimljanima 13:11, 12).

 4. Kako je jedan brat razmišljao u vezi s ispitima koje su on i drugi pomazani hrišćani doživeli?

⁴ U prethodnom članku, osmotrili smo ispite s kojima se pomazani ostatak suočavao od 1914. pa nadalje. Jesu li ti ispiti bili temelj za radost? Osvrnuvši se unazad A. H. Makmilan je rekao: „Video sam kako organizacija doživljava mnoge teške kušnje i ispite vere onih koji su u njoj. Pomoću Božjeg duha ona je opstala i nastavila da napreduje. Video sam koliko je mudro strpljivo čekati na Jehovu da razjasni naše razumevanje biblijskih stvari umesto da se uznemirimo radi neke nove misli... Bez obzira na to koje smo izmene u našim gledištima morali s vremena na vreme da preduzmemo, to nije promenilo milostivu pripremu otkupnine i Božje obećanje o večnom životu. Zato nije bilo potrebno da dozvolimo da naša vera oslabi zbog neispunjenih očekivanja ili promena u gledištima“ (Kula stražara, 15. avgust 1966. [engl.]).

 5. (a) Koje su koristi proizašle od toga što je ostatak bio na ispitima? (b) Zašto to ispitivanje treba da interesuje nas danas?

⁵ Pomazani hrišćani koji su preživeli period ispitivanja 1914-18, bili su oslobođeni dominantnog uticaja sveta i mnogih vavilonskih religioznih običaja. Ostatak je krenuo napred kao očišćen i pročišćen narod, spremno prinoseći žrtve hvale Bogu i sa zasiguranjem da su mu kao narod prihvatljivi (Isaija 52:11; 2. Korinćanima 6:14-18). Sud je počeo od Božjeg doma, ali on se nije završio u jednom određenom periodu. Ispitivanje i prosejavanje Božjeg naroda se nastavlja. Oni koji se nadaju da će preživeti predstojeću ’veliku nevolju‘ kao deo ’velikog mnoštva‘ takođe moraju proći kroz ispite svoje vere (Otkrivenje 7:9, 14). Njihovi ispiti su slični onima s kojima se pomazani ostatak suočio, a imaju i druge ispite.

Kako možeš biti ispitan?

 6. Koja je jedna vrsta teškog ispita koji su mnogi doživeli?

⁶ Mnogi hrišćani razmišljaju o izazovu da podnesu ispite u obliku direktnih frontalnih napada. Oni se sećaju sledećeg izveštaja: „[Jevrejske vođe] dozvavši apostole, učiniše da se išibaju, zabraniše im da govore u ime Isusovo, i pustiše ih. Apostoli otidoše iz sinedriona, radujući se što su bili dostojni primiti uvrede za ime Isusovo“ (Dela apostolska 5:40, 41). A savremena istorija Božjeg naroda, posebno tokom svetskih ratova, jasno pokazuje da su mnogi Jehovini svedoci stvarno doživeli batine, i daleko gore stvari od strane progonitelja.

 7. Dokle su neki današnji hrišćani išli u ispoljavanju vere?

⁷ Što se tiče toga da su hrišćani predmet progonstva, svet ne pravi razliku između pomazanog ostatka i velikog mnoštva ’drugih ovaca‘ (Jovan 10:16). Tokom godina, članovi obe grupe bili su oštro ispitivani zatvaranjem i čak mučeništvom zbog svoje ljubavi prema Bogu i vere u njega. Obema grupama treba Božji duh, bez obzira na njihovu nadu. (Uporedi s Kulom stražarom, 15. jun 1996, 31. strana.) Tokom 1930-ih i 1940-ih u nacističkoj Nemačkoj, mnogo Jehovinih slugu, uključujući i decu, ispoljilo je izvanrednu veru, a ne malo njih bilo je ispitano do krajnjih granica. U skorija vremena, Jehovin narod se suočava s ispitom u obliku progonstva u zemljama kao što su Burundi, Eritreja, Etiopija, Zair, Malavi, Mozambik, Ruanda i Singapur. A takvi ispiti se nastavljaju.

 8. Kako komentari jednog brata iz Afrike pokazuju da je u ispitivanje naše vere uključeno više od podnošenja progonstva u obliku batina?

⁸ Međutim, kao što je već primećeno, naša vera se ispituje i na suptilnije načine. Neki od tih ispita nisu tako direktni i jasno prepoznatljivi. Razmisli kako bi ti reagovao u nekoj od sledećih situacija. Jedan brat iz Angole koji je imao desetoro dece bio je u skupštini koja je jedno vreme bila izolovana što se tiče komunikacije s odgovornom braćom. Kasnije je bilo moguće da drugi posete tu skupštinu. Pitali su ga kako je uspevao da prehrani svoju porodicu? Nije mu bilo lako da odgovori, i sve što je rekao bilo je to da je situacija bila teška. Da li je svojoj deci mogao da obezbedi bar jedan obrok dnevno? Odgovorio je: „Pa, teško. Naučili smo da preživljavamo s onim što imamo.“ Zatim je glasom punim pouzdanja rekao: „Ali, zar to nije ono što očekujemo u ovim poslednjim danima?“ Takva vera je nešto izvanredno u svetu, ali nije ništa neobično među lojalnim hrišćanima, koji imaju potpuno pouzdanje da će se obećanja o Kraljevstvu obistiniti.

 9. Kako smo ispitani u vezi s 1. Korinćanima 11:3?

⁹ Veliko mnoštvo je ispitano i u vezi s teokratskim procedurama. Svetska hrišćanska skupština se vodi prema božanskim načelima i teokratskim merilima. To znači pre svega prepoznati Isusa Hrista kao Vođu, kao onoga ko je naimenovan za Poglavara skupštine (1. Korinćanima 11:3). Spremna podložnost njemu i njegovom Ocu pokazuje se na osnovu naše vere u teokratska naimenovanja i u odluke koje se odnose na naše ujedinjeno vršenje Jehovine volje. Nadalje, u svakoj lokalnoj skupštini postoje ljudi koji su naimenovani da preuzimaju vođstvo. Oni su nesavršeni ljudi čije mane možda lako vidimo; pa ipak smo podstaknuti da poštujemo takve nadglednike i da im budemo podložni (Jevrejima 13:7, 17). Da li ti to ponekad teško pada? Da li je to za tebe stvarno jedan ispit? Ako jeste, da li iz tog ispita svoje vere izvlačiš koristi?

10. S kojim se ispitom suočavamo u vezi sa službom na terenu?

¹⁰ Mi smo takođe ispitani što se tiče prednosti i zahteva da redovno učestvujemo u službi na terenu. Da bismo prošli taj ispit, moramo shvatiti da potpuno učešće u službi uključuje više od minimalnog, to jest simboličnog, propovedanja. Priseti se kako je Isus pohvalno komentarisao o siromašnoj udovici koja je dala sve što je imala (Marko 12:41-44). Možemo se pitati: ’Da li i ja na sličan način dajem sebe u mojoj službi na terenu?‘ Svi mi treba da budemo Svedoci za Jehovu preko celog dana, spremni da u svakoj prilici pustimo da naše svetlo sija (Matej 5:16).

11. Kako promene u razumevanju ili saveti o ponašanju mogu biti ispit?

¹¹ Još jedan ispit s kojim se možda suočavamo odnosi se na stepen našeg cenjenja prema rastućem svetlu koje se izliva na biblijsku istinu i prema savetima koje pruža klasa vernog roba (Matej 24:45). Ponekad to zahteva izmene u ličnom ponašanju, kao na primer kad je postalo jasno da oni koji koriste duvan moraju da prestanu s tim ako žele da ostanu u skupštinia (2. Korinćanima 7:1). Ili ispit može biti u tome da prihvatimo potrebu da modifikujemo naš ukus što se tiče muzike ili nekih drugih oblika zabave.b Hoćemo li sumnjati u mudrost pruženog saveta? Ili ćemo dozvoliti da Božji duh oblikuje naše razmišljanje i da nam pomogne da obučemo hrišćansku ličnost? (Efescima 4:20-24; 5:3-5).

12. Šta je potrebno da bi neko ojačao svoju veru nakon što se krstio?

¹² Broj članova velikog mnoštva se već decenijama stalno povećava i oni nakon svog krštenja nastavljaju da jačaju svoj odnos s Jehovom. Tu spada više od posećivanja nekog većeg hrišćanskog skupa, odlaska na nekoliko sastanaka u Dvoranu Kraljevstva, ili povremenog učestvovanja u službi na terenu. Da to prikažemo: osoba može fizički biti izvan Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije, ali da li ga je zaista ostavila za sobom? Da li se još uvek drži onih stvari koje odražavaju duh Vavilona velikog — duh koji prkosi Božjim pravednim merilima? Da li olako gleda na moral i bračnu vernost? Da li naglašava lične i materijalne interese više od duhovnih interesa? Da, da li je i dalje neokaljana od sveta? (Jakov 1:27).

Koristi od ispitane vere

13, 14. Šta neki dozvole nakon što krenu putem pravog obožavanja?

¹³ Ako smo zaista pobegli iz Vavilona velikog i ako smo takođe izašli iz sveta, nemojmo gledati na ono što je iza nas. U skladu s načelom iz Luke 9:62, ako bi bilo ko od nas pogledao nazad, to bi moglo značiti da više nije podanik Božjeg Kraljevstva. Isus je rekao: „Koji god metne ruku svoju na plug pa se obazre natrag, nije podesan za kraljevstvo Božje.“

¹⁴ Ali neki koji su u prošlosti postali hrišćani kasnije su dozvolili da ih oblikuje ovaj sistem stvari. Nisu se odupirali duhu sveta (2. Petrova 2:20-22). Svetske stvari koje odvraćaju pažnju zaokupljaju njihova interesovanja i njihovo vreme, ometajući tako njihov napredak. Umesto da im misli i srce budu čvrsto usmereni na Božje Kraljevstvo i njegovu pravednost, stavljajući to na prvo mesto u životu, oni se okreću ka težnji za materijalističkim ciljevima. Ukoliko ne budu motivisani da priznaju da im je vera slaba i da su u mlakom stanju, i ukoliko ne promene svoj put tražeći božanski savet, oni su u opasnosti da izgube svoj dragoceni odnos s Jehovom i njegovom organizacijom (Otkrivenje 3:15-19).

15. Šta je potrebno da bismo i dalje bili prihvatljivi za Boga?

¹⁵ Da li ćemo biti priznati i da li smo na putu da preživimo veliku nevolju koja se brzo približava zavisi od toga da ostanemo čisti, da imamo odeću koja je ’oprana u krvi jagnjetovoj‘ (Otkrivenje 7:9-14; 1. Korinćanima 6:11). Ako ne zadržimo čist, pravedan položaj pred Bogom, naša sveta služba neće biti prihvatljiva. Sigurno je da svako od nas treba da shvati da će nam ispitani kvalitet vere pomoći da istrajemo i da izbegnemo da navučemo Božje nezadovoljstvo.

16. Na koje načine laži mogu biti ispit za našu veru?

¹⁶ Ponekad novinski mediji i svetovne vlasti prišiju Božjem narodu krive etikete, pogrešno prikazujući naša hrišćanska verovanja i način života. To ne treba da nas iznenadi, pošto Isus jasno pokazuje da će nas ’svet mrzeti zato što nismo deo njega‘ (Jovan 17:14). Hoćemo li dozvoliti onima koje je Sotona zaslepeo da nas zastraše i obeshrabre i da nas navedu da se stidimo dobre vesti? Hoćemo li dozvoliti lažima o istini da utiču na naše redovno prisustvovanje sastancima i na našu propovedničku aktivnost? Ili ćemo čvrsto stajati i biti hrabriji i odlučniji nego ikada pre da nastavimo da objavljujemo istinu o Jehovi i njegovom Kraljevstvu?

17. Koje nas zasiguranje može stimulisati da nastavimo da pokazujemo veru?

¹⁷ Prema ispunjenom biblijskom proročanstvu, mi sada živimo duboko u vremenu kraja. Naša na Bibliji zasnovana očekivanja novog sveta pravednosti sigurno će postati predivna stvarnost. Dok taj dan ne dođe, iskazujmo svi neuzdrmanu veru u Božju Reč i dokazujmo našu veru tako što nećemo popustiti u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu širom sveta. Pomisli na hiljade novih učenika koji se krste svake sedmice. Zar to nije dovoljan razlog da zahvalno priznamo da Jehovina strpljivost s obzirom na izvršenje njegove presude može dovesti do spasenja još mnogih ljudi? Zar nismo radosni što je Bog dozvolio da se nastavi životospasavajuća aktivnost propovedanja Kraljevstva? I zar nismo presrećni što milioni prihvataju istinu i pokazuju svoju veru?

18. Na šta si odlučan što se tiče služenja Jehovi?

¹⁸ Mi ne možemo reći koliko će se dugo nastaviti današnje ispitivanje naše vere. Ali jedno je sigurno: Jehova je odredio dan za svođenje računa sa sadašnjim zlim nebesima i zlom zemljom. U međuvremenu, budimo odlučni da oponašamo izvanredni kvalitet ispitane vere koju je pokazao Usavršitelj naše vere, Isus. I sledimo primer ostarelog pomazanog ostatka na zemlji i primer drugih koji hrabro služe među nama.

19. U šta možeš biti siguran da će pobediti ovaj svet?

¹⁹ Treba da budemo odlučni da bez prestanka objavljujemo večnu dobru vest svakoj naciji, plemenu, jeziku i narodu, sarađujući s anđelom koji leti posred neba. Neka čuju anđeosku objavu: „Bojte se Boga i poklonite se njemu, jer dođe čas suda njegova“ (Otkrivenje 14:6, 7). Kad bude izvršena ta božanska presuda, kakav će biti rezultat s obzirom na ispitani kvalitet naše vere? Zar to neće biti slavan trijumf — izbavljenje iz sadašnjeg sistema stvari u Božji pravedni novi svet? Zato što prolazimo ispite naše vere, moći ćemo da kažemo, kao što je rekao apostol Jovan: „Pobeda koja pobedi svet to je vera naša“ (1. Jovanova 5:4).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Kako ispiti naše vere mogu biti uzrok za radost?

◻ Koji su neki ispiti naše vere koji se možda ne mogu tako lako prepoznati?

◻ Kako nam može koristiti ako uspešno podnesemo ispite naše vere?

[Slike na 17. strani]

A. H. Makmilan (napred levo) u vreme kad su on i službenici Watch Tower Societyja bili nepravedno zatvoreni

Bio je delegat na kongresu u Detroitu, u Mičigenu, 1928.

U svojim poslednjim godinama, brat Makmilan je još uvek pokazivao veru

[Slika na 18. strani]

Poput ove porodice, mnogi hrišćani u Africi ispoljili su ispitani kvalitet vere