Istinska pravda — kada i kako?

NEDUŽNE osobe nemaju razloga da se boje istinske pravde. Zaista, skoro na svakom mestu građani imaju razloga da budu zahvalni kad njihova zemlja poseduje zakonodavstvo koje nastoji da zasigura pravdu. Ovakav sistem obuhvata skup zakona, policijske snage koje će ih staviti na snagu i sudove koji će primenjivati pravdu. Pravi hrišćani poštuju pravni sistem pod kojim žive, u skladu s biblijskim savetom „da se pokoravaju višim vlastima“ (Rimljanima 13:1-7).

Međutim, pravni sistemi su u raznim državama pravili štetne i neugodne greške.a Umesto da se kazne krivci i da se zaštite nedužni, ponekad se nedužni kazne za zločine koje nisu počinili. Neki drugi opet provedu godine u zatvoru, da bi na kraju bili oslobođeni pre isteka kazne uz ozbiljnu sumnju da li su bili krivi i da li su opravdano proglašeni krivima. Otuda, mnogi pitaju: da li će ikada biti istinske pravde za svakoga? ako hoće, kada i kako? kome možemo verovati da će zaštiti nedužne? i kakva nada postoji za žrtve nepravde?

Pravda pošla krivim putem

U osamdesetim godinama ovog veka, u Nemačkoj se vodio „jedan od najsenzacionalnijih procesa u posleratnom periodu“, u kojem je jedna majka poslana na doživotnu robiju zbog ubistva svoje dve kćerke. Međutim, godinama kasnije, dokaz protiv nje je bio ponovo pretresen, i bila je oslobođena do novog suđenja. Die Zeit je 1995. godine izvestio da bi se prvobitna osuda „mogla dokazati kao sudska greška“. Do vremena pisanja tog članka, ova žena, puna neizvesnosti da li će je proglasiti krivom ili nedužnom, provela je devet godina u zatvoru.

Jedne novembarske večeri 1974, gradski centar Birmingama, u Engleskoj, potresla je eksplozija dve bombe koja je ubila 21 osobu. Bio je to događaj „koji niko u Birmingamu nikada neće zaboraviti“, zapisao je Kris Malen, jedan član Parlamenta. Nakon toga, „šestorica nedužnih muškaraca osuđena su za najveće ubistvo u britanskoj istoriji“. Kasnije, njihova kazna je poništena — ali tek nakon što su ti ljudi proveli 16 godina iza rešetaka!

Zakonski savetnik Ken Krispin izvestio je jedan slučaj koji je „zaokupio maštu javnosti na način bez presedana u analima australijske istorije zakona“. Jednoj porodici koja je kampovala blizu Ajers Roka, nestala je beba koja nikada nije pronađena. Majka je optužena za ubistvo, i osuđena na doživotni zatvor. Godine 1987, nakon više od tri godine zatvora, jedna zvanična istraga je otkrila da dokaz protiv nje nije mogao opravdati presudu. Puštena je na slobodu i pomilovana.

Godine 1986, ubijena je jedna osamnaestogodišnjakinja žena koja je živela u južnom delu Sjedinjenih Država. Jedan sredovečni čovek je optužen, proglašen krivim i osuđen na smrt. Proveo je šest godina u ćeliji smrti pre nego što je utvrđeno da on nema nikakve veze s tim zločinom.

Da li su ovo retki slučajevi sudskih grešaka? Dejvid Rudovski s Pravnog fakulteta Univerziteta Pensilvanija zapaža: „U ovom sam sistemu oko 25 godina i video sam mnogo slučajeva. Rekao bih da osuđenih koji su u stvari nedužni... ima oko pet do deset posto.“ Krispin postavlja uznemirujuće pitanje: „Ima li i drugih nedužnih ljudi koji utučeni sede u zatvorskim ćelijama?“ Kako su tako tragične greške moguće?

Ljudski pravosudni sistemi — s ljudskim slabostima

„Ni od jednog ljudskog sistema ne može se očekivati da bude savršen“, istakao je 1991. godine Apelacioni sud Britanije. Neki pravosudni sistem može biti pravedan i pouzdan samo koliko i ljudi koji su ga osmislili i koji ga primenjuju. Ljudi su skloni grešenju, nepoštenju i predrasudama. Otuda, ne treba da iznenađuje što i ljudski pravosudni sistemi odražavaju tačno te iste mane. Razmotri sledeće.

Prema sudiji Rolfu Benderu iz Nemačke, u 95 posto slučajeva krivičnih postupaka, izjave svedoka su presudni dokaz. Ali da li su ti svedoci na sudu uvek pouzdani? Sudija Bernd misli da nisu. On procenjuje da polovina svedoka koja se pojavljuje na sudu govori neistine. Bernd Šuneman, redovni profesor krivičnog prava na Univerzitetu u Minhenu, u Nemačkoj, imao je slično zapažanje. U intervjuu za Die Zeit, Šuneman je potvrdio da su izjave svedoka najvažniji — iako nepouzdani — oblik dokaznog materijala. „Rekao bih da je tipični razlog za sudske greške taj što se sudija oslanja na nepouzdane izjave svedoka.“

Svedoci su pogrešivi; a isto tako i policija. Policija je, naročito posle nekog zlodela koje je izazvalo javni skandal, pod pritiskom da nekoga privede. Pod takvim okolnostima, pojedini policajci podležu izazovu da iskrive dokaz ili da prisile osumnjičenog na priznanje. Kada su šestorica muškaraca koji su bili osuđeni zbog eksplozije bombi u Birmingemu pušteni na slobodu, u britanskim novinama The Independent stajao je naslov: „Za osudu šestorice odgovorna korumpirana policija.“ Prema novinama The Times: „Policija je lagala, domunđavala se i varala.“

U nekim slučajevima, predrasude mogu policiju i javnost nagnati da osumnjiče osobe određene rase, religije ili nacionalnosti. Kao što U.S.News & World Report komentariše, tada se rešenje nekog krivičnog dela može izroditi „više u pitanje rasizma nego razuma“.

Kada neki slučaj dospe na sud, na odluke neće uticati samo ono što kažu svedoci već i dokazi sudske medicine. Na sve komplikovanijem polju sudske medicine, sudije ili porota mogu biti pozvani da odluče o krivici odnosno nedužnosti na osnovu balistike ili otisaka prstiju, rukopisa, krvne grupe, boje kose, niti tkanina, odnosno uzoraka DNK. Jedan advokat je zapazio da su sudovi suočeni sa „navalom naučnika koji opisuju parnice zbunjujuće složenosti“.

Štaviše, časopis Nature zapaža da se ne slažu svi naučnici oko tumačenja dokaza sudske medicine. „Može nastupiti pravo neslaganje između naučnika sudske medicine.“ Žalosno je reći što su „neispravni dokazi sudske medicine već odgovorni za popriličan broj pogrešnih presuda“.

Ma gde živeli, svaki pravosudni sistem koji sada funkcioniše odražava ljudske propuste. Kome onda možemo verovati da će zaštititi nedužne? Da li se možemo nadati da ćemo ikada imati istinsku pravdu? I kakva nada postoji za žrtve sudskih grešaka?

„Ja, Gospod, volim pravdu“

Ako si ti ili neki član tvoje porodice žrtva nekog propusta pravde, Jehova Bog i njegov Sin, Isus, primećuju kroz šta prolaziš. Najužasnija nepravda svih vremena počinjena je kada je Hrist pogubljen na mučeničkom stubu. Apostol Petar nam kaže da Isus „greha ne učini“. Pa ipak, okrivili su ga lažni svedoci, bio je optužen i pogubljen (1. Petrova 2:22; Matej 26:3, 4, 59-62).

Zamisli kako se samo Jehova osećao kada je njegov Sin bio tako maltretiran! Pravda je jedna od najvažnijih Jehovinih osobina. Biblija nam kaže: „Pravi su putevi njegovi“ (Ponovljeni zakoni 32:4; Psalam 33:5).

Jehova je Izraelu dao jedan izvanredan pravosudni sistem. U slučaju nekog nerešenog ubistva, smrt je okajavana žrtvom. Nije bilo pritiska da se reši bilo koji zločin uz rizik da se osudi nedužna osoba. Niko nije mogao biti osuđen za ubistvo na osnovu čisto uzgrednih ili medicinskih dokaza; bila su potrebna barem dva očevica (Ponovljeni zakoni 17:6; 21:1-9). Ovi primeri pokazuju da Jehova ima visoka merila i da je zainteresovan da se pravda pošteno primeni. Odista, on kaže: „Ja, Gospod, volim pravdu“ (Isaija 61:8).

Naravno, Izraelovo pravosuđe je bilo u rukama ljudi koji su imali mane slične našim manama. Postojali su slučajevi kada je zakon pogrešno primenjivan. Kralj Solomon je zapisao: „Ako u kojoj zemlji vidiš da je siromah ugnjetavan i da se krše zakon i pravda, ne čudi se tome“ (Propovednik 5:7).

Jehova je mogao da ispravi nepravdu učinjenu njegovom Sinu. To što je bio siguran u tu stvar ojačalo je Isusa, „koji, u očekivanju radosti koja mu beše određena, pretrpe krst“. Na sličan način, radosni izgled života na rajskoj zemlji pod Mesijinom upravom, sa istinskom pravdom koja preovladava, može nas ojačati da u ovom starom sistemu podnesemo priče o nepravdi, pa čak i da je preživljavamo. Ne postoji šteta ili povreda koju Jehova ne može ispraviti u vreme koje je odredio. Čak i osobe koje zbog sudske greške izgube i svoj život mogu biti uskrsnute (Jevrejima 12:2; Dela apostolska 24:15).

Ako patimo kao žrtve nepravde, možemo biti zahvalni što mnogi pravosudni sistemi imaju zakonske puteve koji nam mogu omogućiti da ispravimo situaciju. Hrišćani mogu da koriste takve puteve. Međutim, oni pamte ovu činjenicu: nesavršeno pravosuđe jeste odraz ljudskog društva kom je potrebno znatno preuređenje. To će ubrzo ostvariti — Božja ruka.

Jehova će uskoro otkloniti ovaj nepravedni sistem stvari i zameniti ga novim sistemom u kom će „pravda nastavati“. Možemo biti potpuno sigurni da će tada naš Stvoritelj sprovoditi pravdu preko svog Mesijanskog Kralja, Isusa Hrista. Na domaku je istinska pravednost za svakoga! Kako samo možemo biti zahvalni za ovu mogućnost (2. Petrova 3:13).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Nesavršeni pravosudni sistemi — zajedno s korumpiranom vladom, iskvarenom religijom i neprincipijelnom trgovinom — odraz su ljudskog društva kom je potrebno prilično preuređenje.

[Okvir na 28. strani]

Uteha iz Svetog pisma

Novembra 1952, Derek Bentli i Kristofer Krejg provalili su u jedno skladište u Krojdonu, blizu Londona u Engleskoj. Bentli je imao 19 godina a Krejg 16. Neko je pozvao policiju i Krejg je pucao i ubio jednog policajca. Krejg je proveo devet godina u zatvoru, dok je Bentli, januara 1953, obešen zbog ubistva.

Bentlijeva sestra, Ajris, 40 godina je vodila kampanju kako bi s njegovog imena sprala ljagu od ubistva koje nije počinio. Godine 1993, Kruna je objavila izvinjenje za osudu, priznajući da nikako nije trebalo da Derek Bentli bude obešen. Ajris Bentli je pisala o ovom slučaju u svojoj knjizi Let Him Have Justice:

„Otprilike godinu dana pre nego što je pucao, Derek je sreo jednu Jehovinu svedokinju na ulici... Sestra Lejn je živela nedaleko od nas u ulici Fejrvju i pozivala je Dereka da sluša biblijske priče... Ono što je bilo korisno jeste da je sestra Lejn imala biblijske priče na audio-kasetama, koje mu je pozajmljivala [pošto je Derek bio loš čitač]... Imao je običaj da se vrati i prepriča mi stvari koje mu je ispričala, poput toga da ćemo se nakon smrti svi ponovo vratiti.“

Ajris Bentli je posetila svog brata u ćeliji smrti pre njegovog pogubljenja. Kako se osećao? „Stvari koje mu je ispričala sestra Lejn pomogle su mu da izdrži tih nekoliko zadnjih dana“ (kurziv naš).

Ako imaš teškoća zbog neke sudske greške, bilo bi dobro da čitaš i meditiraš o biblijskim istinama. To ti može pružiti veliku utehu, jer je Jehova Bog „Otac milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj nevolji našoj“ (2. Korinćanima 1:3, 4).

[Slika na 29. strani]

Hristovim pogubljenjem počinjena je užasna nepravda