Jerusalim — „grad velikoga kralja“
„Ne kunite se... Jerusalimom, jer je to grad velikoga kralja“ (MATEJ 5:34, 35).
1, 2. Šta neke možda zbunjuje u vezi s Jerusalimom?
JERUSALIM — već samo njegovo ime budi snažna osećanja kod ljudi raznih religija. U stvari, niko od nas ne može ignorisati ovaj drevni grad, pošto se često pominje u vestima. Nažalost, mnogi izveštaji pokazuju da Jerusalim nije uvek i mesto mira.
2 Zbog toga neki čitaoci Biblije mogu biti zbunjeni. U prošlosti je skraćeno ime Jerusalima bilo Salim, što znači „mir“ (Postanje 14:18; Psalam 76:3; Jevrejima 7:1, 2). Prema tome, možda se pitaš: ’Zašto u zadnje vreme u jednom gradu s takvim imenom nema mira?‘
3. Gde možemo pronaći pouzdane informacije o Jerusalimu?
3 Da bismo odgovorili na ovo pitanje, treba da se vratimo daleko u prošlost i da saznamo nešto o drevnom Jerusalimu. Ali neki možda kažu u sebi: ’Nemamo mi vremena da istražujemo daleku prošlost.‘ Pa ipak, tačno spoznanje o ranoj istoriji Jerusalima može koristiti svima nama. Zašto je to slučaj može se videti iz sledećih reči iz Biblije: „Što se unapred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo“ (Rimljanima 15:4). Biblijsko spoznanje o Jerusalimu može nam pružiti utehu — da, i nadu u mir, ne samo u tom gradu već i širom sveta.
Mesto gde je bio „Jehovin presto“
4, 5. Kako je David doprineo tome da Jerusalim odigra ključnu ulogu u izvršenju Božje namere?
4 U 11. veku pre n. e., Jerusalim je postao poznat u celom svetu kao glavni grad jednog bezbednog i mirnog naroda. Jehova Bog je dao da mladi David bude pomazan za kralja nad tim drevnim narodom — Izraelom. David i njegovi kraljevski potomci sedeli su na ’prestolu kraljevstva Gospodnjega‘, to jest na ’prestolu Gospodnjem‘, pošto je sedište vlade bilo u Jerusalimu (1. Letopisa 28:5; 29:23).
5 Bogobojazni David — Izraelac iz Judinog plemena — uzeo je Jerusalim od idolopokloničkih Jevuseja. Grad je tada zauzimao samo brdo zvano Sion, ali to ime se koristilo i za sami Jerusalim. S vremenom je David preneo kovčeg Božjeg zaveta s Izraelom u Jerusalim, gde je bio smešten u šatoru. Mnogo godina pre toga Bog je govorio svom proroku Mojsiju iz oblaka nad tim svetim kovčegom (Izlazak 25:1, 21, 22; Levitska 16:2; 1. Letopisa 15:1-3). Kovčeg je simbolizovao Božju prisutnost, jer je pravi Kralj Izraela bio Jehova. Prema tome, može se reći da je Jehova Bog u dvostrukom smislu vladao iz Jerusalima.
6. Šta je Jehova obećao u vezi s Davidom i Jerusalimom?
6 Jehova je Davidu obećao da kraljevstvo njegovog kraljevskog doma, predstavljeno Sionom, to jest Jerusalimom, neće imati kraja. To je značilo da će neki Davidov potomak naslediti pravo da zauvek vlada kao Božji Pomazanik — Mesija, to jest Hrista (Psalam 132:11-14; Luka 1:31-33). Biblija takođe otkriva da će taj trajni naslednik ’Gospodnjeg prestola‘ vladati nad svim narodima, a ne samo nad Jerusalimom (Psalam 2:6-8; Danilo 7:13, 14).
7. Kako je kralj David unapređivao čisto obožavanje?
7 Pokušaji da se Božji pomazanik, kralj David, zbaci s prestola bili su uzaludni. Umesto toga, neprijateljski narodi su bili pokoreni, a granice Obećane zemlje bile su proširene do mere koju je odredio Bog. David je iskoristio tu situaciju da unapredi čisto obožavanje. On takođe u mnogim svojim psalmima hvali Jehovu kao pravog Kralja na Sionu (2. Samuilova 8:1-15; Psalam 9:2, 12; 24:1, 3, 7-10; 65:2, 3; 68:2, 25, 30; 110:1, 2; 122:1-4).
8, 9. Kako se pravo obožavanje proširilo u Jerusalimu tokom vladanja kralja Solomona?
8 Tokom vladanja Davidovog sina Solomona, obožavanje Jehove je dostiglo nove visine. Solomon je proširio Jerusalim prema severu, tako da je on obuhvatao i brdo Moriju (područje na kome se danas nalazi Kupola na steni). Na ovom uzvišenju, on je imao prednost da izgradi veličanstven hram za hvaljenje Jehove. Kovčeg saveza je bio smešten u Svetinju nad svetinjama tog hrama (1. Kraljevima 6:1-38).
9 Nacija Izrael je uživala u miru dok je celim srcem podupirala obožavanje Jehove, s centrom u Jerusalimu. Prelepo opisujući tu situaciju, Pismo kaže: „Juda i Izrailj bejahu vrlo mnogobrojni. Beše ih kao peska na obali morskoj. Oni jeđahu, pijahu i veseljahu se... I [Solomon] imaše mir na svim svojim granicama. Juda i Izrailj bejahu bez straha... svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom“ (1. Kraljevima 4:20, 24, 25).
10, 11. Kako arheologija potvrđuje ono što Biblija govori o Jerusalimu u vreme vladanja Solomona?
10 Arheološki dokazi podupiru ovaj izveštaj o Solomonovom naprednom vladanju. U svojoj knjizi The Archaeology of the Land of Israel, profesor Johanan Aharoni kaže: „Blago koje je priticalo u kraljevski dvor iz svih pravaca i napredna trgovina... doveli su do brze i primetne revolucije u svakom aspektu materijalne kulture... Promena materijalne kulture... može se primetiti ne samo po raskošnim stvarima već posebno po keramici... Kvalitet grnčarije i njenog pečenja izuzetno se poboljšao.“
11 Slično tome, Džeri M. Landej je pisao: „Pod Solomonom, izraelska materijalna kultura je više napredovala u tri decenije nego u prethodnih dvesta godina. U solomonskom sloju nalazimo ostatke monumentalnih građevina, velike gradove s masivnim zidinama, brzo izgrađene stambene četvrti s odličnim i raskošnim blokovima kuća, izvanredan skok u kvalitetu grnčarije i procesu njene proizvodnje. Nalazimo i ostatke artefakata koji predstavljaju robu proizvedenu u dalekim zemljama, znakove žive međunarodne trgovine i razmene robe“ (The House of David).
Od mira do pustoši
12, 13. Zašto se pravo obožavanje nije i dalje unapređivalo u Jerusalimu?
12 Mir i napredak Jerusalima, grada gde se nalazilo Jehovino svetilište, bili su podesna tema za molitvu. David je napisao: „Izmolite mira Jerusalimu! U miru bili svi koji te vole! Mir neka je okolo zidova tvojih i sreća u dvorima tvojim! Radi braće svoje i radi prijatelja svojih govorim: ’Mir tebi!‘“ (Psalam 122:6-8). Premda je Solomon imao prednost da izgradi veličanstveni hram u tom mirnom gradu, on se na kraju oženio mnogim pagankama. U njegovoj starosti, one su ga namamile da unapređuje obožavanje lažnih bogova tog vremena. Taj otpad je iskvario celu naciju, zbog čega ni nacija ni njeni stanovnici više nisu imali istinskog mira (1. Kraljevima 11:1-8; 14:21-24).
13 Na početku vladanja Solomonovog sina Rovoama, deset plemena se pobunilo i formiralo severno kraljevstvo Izraela. Zbog njihovog idolskog obožavanja, Bog je dozvolio da Asirija sruši to kraljevstvo (1. Kraljevima 12:16-30). Jerusalim je i dalje bio centar južnog dvoplemenskog kraljevstva Jude. Ali i oni su se s vremenom odvratili od čistog obožavanja, tako da je Bog dozvolio da Vavilonci 607. pre n. e. razore taj svojevoljni grad. Jevrejski izgnanici su 70 godina venuli kao zarobljenici u Vavilonu. Onda im je, Božjim milosrđem, bilo dozvoljeno da se vrate u Jerusalim i obnove pravo obožavanje (2. Letopisa 36:15-21).
14, 15. Kako je Jerusalim povratio ključnu ulogu posle izgnanstva u Vavilonu, ali s kojom razlikom?
14 Nakon 70 godina pustoši, razrušene građevine su nesumnjivo bile obrasle u korov. Jerusalimski zid je bio srušen, a na mestima gde su nekada stajale kapije i potporne kule sada su bile velike rupe. Pa ipak, povratnički Jevreji su se ohrabrili. Izgradili su oltar na mestu prethodnog hrama i počeli svakodnevno da prinose žrtve Jehovi.
15 To je bio dobar početak, ali taj obnovljeni Jerusalim više nikada neće biti glavni grad nekog kraljevstva s nekim potomkom kralja Davida na prestolu. Umesto toga, Jevrejima je upravljao namesnik koga je postavio osvajač Vavilona i oni su morali da plaćaju poreze svojim persijskim gospodarima (Nemija 9:34-37). Iako je bio u fazi ’gaženja‘, Jerusalim je još uvek bio jedini grad na celom svetu prema kome je Jehova Bog imao posebnu naklonost (Luka 21:24). Kao centar čistog obožavanja, on je takođe predstavljao Božje pravo da iskazuje svoj suverenitet nad zemljom preko potomka kralja Davida.
Protivljenje komšija iz krive religije
16. Zašto su Jevreji koji su se vratili iz Vavilona prestali da obnavljaju Jerusalim?
16 Uskoro su Jevreji koji su se vratili iz izgnanstva u Jerusalim položili temelj za novi hram. Ali komšije koje su praktikovale krivu religiju poslale su jedno klevetničko pismo persijskom kralju Artakserksu, tvrdeći da Jevreji hoće da se pobune. Zato je Artakserks zabranio daljnju izgradnju Jerusalima. Verovatno bi se, da si tada živeo u tom gradu, pitao šta mu donosi budućnost. Kako se ispostavilo, Jevreji su prestali da grade hram, a zaokupili se vlastitim materijalističkim ciljevima (Jezdra 4:11-24; Agej 1:2-6).
17, 18. Koga je Jehova upotrebio da bi se Jerusalim prezidao?
17 Otprilike 17 godina posle njihovog povratka, Bog je podigao proroke Ageja i Zahariju da isprave razmišljanje njegovog naroda. Podstaknuti na pokajanje, Jevreji su nastavili da grade hram. U međuvremenu je Darije postao kralj Persije. On je potvrdio nalog kralja Kira da se hram u Jerusalimu ponovo izgradi. Darije je poslao pismo komšijama Jevreja, upozorivši ih da se ’uklone od Jerusalima‘ i da pruže finansijsku podršku od kraljevog poreza kako bi se građevinski radovi mogli završiti (Jezdra 6:1-13).
18 Jevreji su završili hram 22 godine nakon svog povratka. Jasno je da je taj značajan događaj bilo nešto što je trebalo da se proslavi uz veliko radovanje. Ipak, Jerusalim i njegovi zidovi su u znatnoj meri još uvek ležali u ruševinama. Gradu je poklonjena potrebna pažnja „u vreme Nemije, namesnika, i Jezdre, sveštenika i književnika“ (Nemija 12:26, 27). Po svemu sudeći, do kraja petog veka pre n. e. Jerusalim je bio kompletno prezidan kao jedan važan grad drevnog sveta.
Pojavljuje se Mesija!
19. Kako je Mesija priznao da Jerusalim ima jedinstven status?
19 Međutim, idemo nekoliko vekova dalje, do događaja od sveopšte važnosti, rođenja Isusa Hrista. Anđeo Jehove Boga je rekao Isusovoj majci, jednoj devici: „Daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova... i kraljevstvo njegovo neće kraja imati“ (Luka 1:32, 33). Godinama kasnije, Isus je održao čuvenu Besedu na gori. U njoj je pružio ohrabrenje i savete o mnogim stvarima. Na primer, podstakao je svoje slušaoce da ispune svoje zavete Bogu ali da paze da se ne zaklinju olako. Isus je rekao: „Još ste čuli da je kazano starima: Ne kuni se krivo i ispuni prema Gospodu ono što si pod zakletvom obrekao. Ali vam ja kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je ono prestol Božji; ni zemljom, jer je ona podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je to grad velikoga kralja“ (Matej 5:33-35). Vredno je zapaziti da je Isus priznao da Jerusalim ima jedinstven status — status koji je imao vekovima. Da, on je bio „grad velikoga kralja“, Jehove Boga.
20, 21. Do koje je dramatične promene došlo što se tiče stava mnogih koji su živeli u Jerusalimu?
20 Pri kraju svog zemaljskog života, Isus je izašao pred stanovnike Jerusalima kao njihov valjano naimenovani Kralj. Reagujući na taj uzbudljivi događaj, mnogi su radosno klicali: „Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosloveno kraljevstvo koje dolazi, kraljevstvo Davida, oca našega!“ (Marko 11:1-10; Jovan 12:12-15).
21 Međutim, za manje od nedelju dana, te mase su dozvolile da ih verske vođe Jerusalima okrenu protiv Isusa. On je upozorio da će grad Jerusalim i cela nacija izgubiti svoj povlašćeni status pred Bogom (Matej 21:23, 33-45; 22:1-7). Na primer, Isus je objavio: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su poslani k tebi, koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, a vi ne hteste! Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:37, 38). U vreme Pashe godine 33. n. e., Isusovi protivnici su dali da se on nepravedno pogubi van Jerusalima. Međutim, Jehova je uskrsnuo svog Pomazanika i ovenčao ga besmrtnim duhovnim životom na nebeskom Sionu, što je događaj koji je na korist svih nas (Dela apostolska 2:32-36).
22. Posle Isusove smrti, na šta se odnose mnoga osvrtanja na Jerusalim?
22 Od tada se može razumeti da se većina neispunjenih proročanstava o Sionu, to jest Jerusalimu, odnose na nebeske stvari ili na Isusove pomazane sledbenike (Psalam 2:6-8; 110:1-4; Isaija 2:2-4; 65:17, 18; Zaharija 12:3; 14:12, 16, 17). Veliki broj osvrtanja na „Jerusalim“ ili „Sion“ napisanih posle Isusove smrti imaju očigledan figurativni smisao i ne odnose se na doslovni grad niti na doslovnu lokaciju (Galatima 4:26; Jevrejima 12:22; 1. Petrova 2:6; Otkrivenje 3:12; 14:1; 21:2, 10). Konačni dokaz da Jerusalim više nije „grad velikoga kralja“ zbio se 70. n. e., kad ga je rimska vojska razorila, baš kao što su prorekli Danilo i Isus Hrist (Danilo 9:26; Luka 19:41-44). Ni biblijski pisci ni sam Isus nisu prorekli još jednu obnovu zemaljskog Jerusalima, tako da on opet bude u posebnoj naklonosti Jehove Boga kao što je nekada bio (Galatima 4:25; Jevrejima 13:14).
Nagoveštaji trajnog mira
23. Zašto i dalje treba da se interesujemo za Jerusalim?
23 Pošto smo obnovili ranu istoriju zemaljskog Jerusalima, ne može se poreći da je taj grad živeo po značenju svog imena — „Posed [to jest, temelj] dvostrukog mira“ — tokom mirnog vladanja kralja Solomona. Ipak, to je bio samo nagoveštaj mira i napretka koji će uskoro imati ljubitelji Boga koji će živeti na zemlji pretvorenoj u raj (Luka 23:43).
24. Šta možemo naučiti iz stanja koje je preovladavalo tokom Solomonovog vladanja?
24 U 72. Psalmu govori se o tome kakvo je bilo stanje tokom vladanja kralja Solomona. Ali ta predivna pesma proročanski ukazuje na blagoslove koje će ljudi uživati pod nebeskim vladanjem Mesije, Isusa Hrista. O njemu je psalmista pevao: „Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče!... Jer će on izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim. Biće pšenice u zemlji izobilja, do navrh gora!“ (Psalam 72:7, 8, 12-14, 16).
25. Zašto treba još da učimo o Jerusalimu?
25 Kakvu samo utehu i nadu pružaju ove reči ljubiteljima Boga u Jerusalimu ili bilo gde drugde širom sveta! I ti možeš biti među onima koji će uživati u svetom raširenom miru pod Mesijanskim Božjim Kraljevstvom. Spoznanje o prošlosti Jerusalima može nam pomoći da razumemo Božju nameru za čovečanstvo. Naredni članci će se usredsrediti na događaje koji su se odigrali u sedmoj i osmoj deceniji nakon povratka Jevreja iz izgnanstva u Vavilonu. To pruža utehu svima koji žele da prihvatljivo obožavaju Jehovu Boga, Velikoga Kralja.
[Fusnote]
a Titule „Mesija“ (prilagođen oblik jedne hebrejske reči) i „Hrist“ (grčkog porekla) znače „Pomazanik“.
Da li se sećaš?
◻ Kako je Jerusalim postao mesto gde se nalazio „Jehovin presto“?
◻ Koju je značajnu ulogu u unapređivanju pravog obožavanja imao Solomon?
◻ Kako znamo da Jerusalim više nije centar obožavanja Jehove?
◻ Zašto smo zainteresovani da još učimo o Jerusalimu?
[Slika na 10. strani]
Davidov grad je bio na južnom grebenu, a Solomon je proširio grad na sever i izgradio hram
[Izvor slike]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Izvor slike na 8. strani]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.