Ko su bili Makabejci?
RAZDOBLJE Makabejaca za mnoge je poput crne kutije skrivene između završetka poslednjih knjiga Hebrejskih spisa i dolaska Isusa Hrista. Baš kao što se neki detalji otkriju kada se analizira crna kutija aviona koji se srušio, tako se donekle može steći uvid o Makabejcima pobližim osmatranjem njihove ere — ere prelaza i promena za jevrejski narod.
Ko su bili Makabejci? Kako su uticali na judaizam pre dolaska prorečenog Mesije? (Danilo 9:25, 26).
Talas plime helenizma
Aleksandar Veliki je osvojio područja od Grčke pa sve do Indije (336-323. pre n. e.). Njegovo ogromno kraljevstvo bilo je jedan činilac u širenju helenizma — jezika i kulture Grčke. Aleksandrovi službenici i vojnici uzimali su žene s tih područja, dovodeći tako do stapanja grčke kulture sa stranim kulturama. Nakon Aleksandrove smrti, njegovo kraljevstvo su podelili njegovi generali. Početkom drugog veka pre n. e., Antioh III iz grčke dinastije Seleukida u Siriji, preuzeo je vlast nad Izraelom od egipatskih Grka Ptolemeja. Kako je helenistička vladavina uticala na Jevreje u Izraelu?
Jedan istoričar piše: „Budući da Jevreji nisu mogli izbeći doticaj sa svojim heleniziranim susedima, a još manje sa svojim bratstvom u tuđini, upijanje grčke kulture i grčkog načina razmišljanja bilo je neizbežno... Samo jedan udisaj u helenističkom periodu značio je prihvatanje grčke kulture!“ Jevreji su preuzimali grčka imena. Do različite mere, prihvatali su i grčke običaje i odevanje. Prepredena moć stapanja se povećavala.
Iskvarenost sveštenika
Najpodložniji helenističkom uticaju među Jevrejima bili su sveštenici. Za mnoge od njih je prihvatanje helenizma značilo dopuštanje judaizmu da s vremenom napreduje. Jedan takav Jevrejin bio je Jason (na jevrejskom Jošua), brat prvosveštenika Onijasa III. Dok je Onijas bio odsutan u Antiohiji, Jason je grčkim vlastima ponudio mito. Za čega? Da bi ih naveo da na mesto prvosveštenika postave njega umesto Onijasa. Grčki seleukidski vladar Antioh Epifan (175-164. pre n. e.) rado je prihvatio ovu ponudu. Grčki vladari se ranije nisu petljali u jevrejsko prvosveštenstvo, ali Antiohu su bila potrebna novčana sredstva za vojne pohode. Takođe je bio zadovoljan da ima nekog jevrejskog vođu koji bi još aktivnije podupirao helenizaciju. Na Jasonov zahtev, Antioh je Jerusalimu dodelio status grčkog grada (polisa). A Jason je izgradio gimnaziju u kojoj su se mladi Jevreji, pa čak i sveštenici, takmičili u igrama.
Izdaja je rađala izdaju. Tri godine kasnije, Menelaj, koji nije bio iz svešteničke loze, ponudio je veći mito, i Jason je pobegao. Da bi platio Antiohu, Menelaj je uzimao velike sume novca iz hramske kase. Pošto se Onijas III (u izgnanstvu u Antiohiji) podigao protiv toga, Menelaj je sredio da se on ubije.
Kada su se pronele glasine da je Antioh umro, Jason se vratio u Jerusalim s hiljadu ljudi da bi preuzeo prvosveštenstvo od Menelaja. Ali, Antioh nije bio mrtav. Čuvši za Jasonov postupak i nered među Jevrejima kao prkos njegovoj politici helenizacije, Antioh je uzvratio odmazdom.
Antioh preduzima akciju
U svojoj knjizi, The Maccabees, Moše Perlman piše: „Iako zapisi nisu eksplicitni, Antioh je izgleda zaključio da je dopuštanje religiozne slobode Jevrejima bilo politička greška. Prema njemu, poslednja pobuna u Jerusalimu nije nastala iz čisto religioznih poticaja, već zbog dominantnog proegipatskog raspoloženja u Judeji, i ovi politički osećaji poprimili su opasan izraz upravo zato što su Jevreji, sami između svih naroda, tražili veliku meru verskog separatizma koji im je i dopušten... Ovome će se, odlučio je, stati na put.“
Izraelski državnik i izučavalac Aba Eban sumira ono što je usledilo: „U brzom sledu tokom 168. i 167. [pre n. e.], Jevreji su masakrirani, Hram je bio opljačkan, praktikovanje jevrejske religije bilo je zabranjeno. Obrezanje je postalo kažnjivo smrću, kao i držanje Sabata. Krajnja uvreda se desila decembra 167, kada je po naređenju Antioha, u Hramu podignut oltar Zevsu, i kada se od Jevreja zahtevalo da tom grčkom bogu žrtvuju svinje — što je po jevrejskom zakonu svakako nečisto.“ Tokom ovog razdoblja, Menelaj i drugi helenizirani Jevreji ostali su na svojim položajima, obavljajući službu u sada oskrnavljenom hramu.
Dok su mnogi Jevreji prihvatili helenizam, jedna nova grupa koja je sebe nazivala hasidi — pobožni — podsticala je na striktniju poslušnost Mojsijevom zakonu. Sada nakon što su mu se zgadili helenizirani sveštenici, običan narod je sve više i više stajao na stranu hasida. Nastupio je period mučeništva kad su Jevreji širom zemlje bili prisiljeni da se povinuju paganskim običajima i žrtvama, ili da umru. Apokrifne knjige Makabejaca pružaju brojne izveštaje o muškarcima, ženama i deci koji su radije umrli nego napravili kompromis.
Makabejci reaguju
Ekstremni Antiohovi postupci naveli su mnoge Jevreje da se bore za svoju religiju. U Modini, jugozapadno od Jerusalima blizu savremenog grada Loda, jedan sveštenik po imenu Matatija pozvan je u centar grada. Pošto je Matatiju poštovalo lokalno stanovništvo, kraljev predstavnik je pokušao da ga ubedi da učestvuje u paganskom žrtvovanju — da bi spasao svoj život i da bi postavio primer ostalim stanovnicima. Kada je Matatija odbio, istupio je jedan drugi Jevrejin, spreman na kompromis. Ispunjen ogorčenjem, Matatija se dograbio oružja i ubio ga. Začuđeni nasilnom reakcijom ovog starog čoveka, grčki vojnici nisu odmah reagovali. Za tili čas, Matatija je ubio i grčkog službenika. Petorica Matatijinih sinova i gradski stanovnici nadjačali su grčke trupe pre nego što su mogle da se odbrane.
Matatija je uzviknuo: ’Ko god je pobornik Zakona neka me sledi.‘ Da bi izbegli odmazdu, on i njegovi sinovi pobegli su u brda. Kako se reč o njihovoj akciji širila, pridružili su im se Jevreji (uključujući i mnoge haside).
Matatija je svom sinu Judi poverio vojne operacije. Možda je zbog svog ratnog junaštva, Juda nazvan Makabejac, što znači „čekić“. Matatija i njegovi sinovi prozvani su Hašmonejima, što je ime koje je poteklo od naziva Hašmona ili od nekog pretka s tim imenom (Isus Navin 15:27, NW). Međutim, pošto je Juda Makabejac postao istaknuta ličnost tokom ove pobune, cela porodica je prozvana Makabejcima.
Hram je povraćen
Tokom prve godine ove pobune, Matatija i njegovi sinovi uspeli su da organizuju malu vojsku. U nekoliko navrata, grčke trupe su na Sabat napale grupu hasidskih boraca. Iako su bili sposobni da se odbrane, nisu prekršili Sabat. Zato je došlo do masovnih pokolja. Matatija — na koga se sada gledalo kao na verski autoritet — uveo je pravilo po kom je Jevrejima na Sabat dozvoljeno da se brane. Ovo pravilo ne samo što je udahnulo novi život u pobunu već je i postavilo jedan obrazac u judaizmu koji je verskim vođama dopuštao da jevrejski zakon prilagode izmenjenim okolnostima. Talmud odražava ovu tendenciju u svojoj kasnijoj izjavi: „Neka obesvete jedan Sabat tako da bi mogli svetkovati mnoge druge Sabate“ (Joma 85b).
Nakon smrti svog ostarelog oca, Juda Makabejac je postao neosporan vođa ove pobune. Uviđajući da je nemoćan da potuče neprijatelja u bitki na otvorenom, smislio je nove metode, nešto poput gerilskog ratovanja u savremeno doba. Napadao je Antiohove snage u područjima gde ovi nisu mogli pribeći svojim uobičajenim metodama odbrane. U jednoj bitki za drugom, Juda je tako uspevao da potuče snage koje su bile mnogo nadmoćnije od njegovih.
Zbog toga što su se suočavali sa unutrašnjim rivalstvima i sve većom moći Rima, vladari u seleukidskom carstvu manje su se brinuli oko primenjivanja antijevrejskih odredaba. To je Judi otvorilo put da svoj napad sprovede sve do samih kapija Jerusalima. Decembra 165. pre n. e., on i njegove trupe su zauzeli hram, očistili posuđe iz njega i ponovo ga posvetili — nakon tri godine od dana kada je bio oskrnavljen. Jevreji svake godine obeležavaju ovaj događaj za vreme Hanuka, praznika posvećenja.
Politika nad pobožnošću
Ciljevi ove pobune bili su postignuti. Uklonjene su zabrane na praktikovanje judaizma. U hramu je obnovljeno obožavanje i prinošenje žrtava. Zadovoljni hasidi su sada napustili vojsku Jude Makabejca i vratili se svojim domovima. Ali, Juda je imao druge zamisli. Imao je dobro obučenu vojsku, onda, zašto da je ne upotrebi da bi uspostavio nezavisnu jevrejsku državu? Verski razlozi koji su pokrenuli ovu pobunu, sada su zamenjeni političkim pobudama. Tako se borba nastavila.
Tražeći podršku u svojoj borbi protiv seleukidske dominacije, Juda Makabejac je sklopio jedan sporazum s Rimom. Iako je ubijen u bitki 160. pre n. e., njegova braća su nastavila s borbom. Jonatan, Judin brat, tako je vešto izveo stvari da su seleukidski vladari pristali da se on postavi za prvosveštenika i vladara Jude, iako još uvek pod njihovim suverenitetom. Kada je zbog sirijske zavere Jonatan bio prevaren, zarobljen i ubijen, njegov brat Simeon — poslednji od braće Makabejaca — preuzeo je stvar. Pod Simeonovom vladavinom, uklonjeni su i poslednji tragovi seleukidske dominacije (141. pre n. e.). Simeon je obnovio savez s Rimom i jevrejske vođe su ga prihvatile kao vladara i prvosveštenika. Tako je u rukama Makabejaca osnovana jedna nezavisna hašmonejska dinastija.
Makabejci su nanovo uveli obožavanje u hramu pre Mesijinog dolaska. (Uporedi s Jovanom 1:41, 42; 2:13-17.) Ali, isto kao što se poverenje u sveštenstvo srušilo zbog postupaka heleniziranih sveštenika, čak se još više poljuljalo pod Hašmonejima. Zaista, vladavina politički orijentisanih sveštenika umesto nekog kralja iz linije vernog Davida jevrejskom narodu nije donela prave blagoslove (2. Samuilova 7:16; Psalam 89:4, 5, 36, 37).
[Slika na 21. strani]
Matatija, otac Jude Makabejca, uzviknuo je: ’Ko god je pobornik Zakona neka me sledi‘
[Izvor slika]
Matatija se obraća jevrejskim izbeglicama/The Doré Bible Illustrations/Dover Publications