„Jehova mudrost daje“

NA KOJE težnje trošiš svoje vreme i svoju energiju? Da li ti je bitno da stekneš dobro ime? Da li si se posvetio zgrtanju bogatstva? Šta je s težnjom za zvanjem u nekoj delatnosti ili razvijanjem stručnosti u jednoj ili više grana nauke? Da li ti je važno da razvijaš dobre odnose s drugima? Da li ti je glavna briga da sačuvaš dobro zdravlje?

Sve gore navedene stvari možda imaju neku vrednost. Ali šta je glavno u životu? Biblija odgovara: „Mudrost je glavno, pribavi mudrost“ (Priče Solomunove 4:7, DK). Kako onda možemo steći mudrost i koja je korist od nje? Drugo poglavlje biblijske knjige Poslovica pruža odgovore.

’Pazi na mudrost‘

Ljubaznim, očinskim rečima, mudri kralj Solomon iz drevnog Izraela kaže: „Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu [„razboritosti“, NW] srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu [„razumevanju“ NW] glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga“ (Poslovice 2:1-5).

Da li vidiš gde leži odgovornost za sticanje mudrosti? U ovim stihovima izraz „ako“ pojavljuje se tri puta. Jasno je da svako od nas mora tražiti mudrost i njene pomoćnice — razboritost i razumevanje. Međutim, najpre moramo ’primiti‘ i u svom sećanju ’čuvati‘ reči mudrosti zapisane u Pismu. Zato treba da proučavamo Bibliju.

Mudrost je sposobnost da se ispravno upotrebi spoznanje koje dolazi od Boga. A kako samo Biblija divno omogućuje da dođemo do mudrosti! Da, ona sadrži reči mudrosti, kao što su reči zapisane u knjigama Poslovica i Propovednika, i zato treba da obraćamo pažnju tim rečima. Na stranicama Biblije nalazimo i mnoge primere koji pokazuju koje su koristi od primene božanskih načela i koje su klopke kada ih ignorišemo (Rimljanima 15:4; 1. Korinćanima 10:11). Na primer, pogledaj izveštaj o pohlepnom Gijeziju, sluzi proroka Jeliseja (2. Kraljevima 5:20-27). Zar nas to ne uči da je mudro izbegavati pohlepu? A šta je s tragičnim ishodom na izgled bezazlenih poseta Jakovljeve kćerke Dine ’devojkama tog kraja‘ u Hananu? (Postanje 34:1-31). Zar tu jasno ne vidimo koliko je suludo ići u loše društvo? (Poslovice 13:20; 1. Korinćanima 15:33).

Paziti na mudrost uključuje potrebu da steknemo razboritost i razumevanje. Prema delu Webster’s Revised Unabridged Dictionary, razboritost je „moć ili sposobnost razuma kojom neko razlikuje jednu stvar od druge“. Božanska razboritost je sposobnost da razlikujemo ispravno od pogrešnog i da zatim izaberemo pravi put. Ukoliko ne ’prignemo srce‘ razboritosti ili ako nismo gorljivi da je steknemo, kako možemo ostati na ’putu koji vodi u život‘? (Matej 7:14; uporedi s Ponovljenim zakonima 30:19, 20). Proučavanjem i primenom Božje Reči mi dolazimo do razboritosti.

Kako možemo ’prizvati razumevanje‘ — sposobnost da vidimo kako su aspekti neke teme povezani i među sobom i kao celina? Naravno, godine i iskustvo su faktori koji nam mogu pomoći da poboljšamo razumevanje — ali ne i obavezno (Jov 12:12; 32:6-12). „Mudriji sam [’Imam više razumevanja‘, NW] od staraca“, rekao je psalmista, „jer ja tvoje [Jehovine] zapovesti čuvam.“ On je takođe pevao: „Objavljenje reči tvoje prosvetljuje, daje razum prostima [„daje da neiskusni razumeju“, NW]“ (Psalam 119:100, 130). Jehova je ’starešina dana‘ i ima razumevanje koje je beskrajno superiornije u odnosu na razumevanje ljudi (Danilo 7:13). Bog može neiskusnom dati razumevanje i osposobiti ga da u ovoj osobini bude bolji čak i od onih koji su stariji od njega. Prema tome, treba da budemo marljivi u proučavanju i primenjivanju Božje Reči, Biblije.

Nakon reči „ako“, koja se više puta ponavlja u uvodnom odlomku drugog poglavlja Poslovica, slede izrazi kao što su ’primiti‘, ’čuvati‘, ’prizvati‘, ’tražiti‘, ’istraživati‘. Zašto pisac koristi ove izraze sve većeg intenziteta? Jedno referalno delo kaže: „Mudrac [ovde] naglašava da je u potrazi za mudrošću potrebna usrdnost.“ Da, mi moramo usrdno tragati za mudrošću i s njom povezanim osobinama — razboritošću i razumevanjem.

Hoćeš li uložiti napor?

Jedan bitan faktor u potrazi za mudrošću jeste marljivi studij Biblije. Međutim, taj studij treba da bude daleko više od čitanja čisto radi sticanja informacija. Sadržajno meditiranje o onome što čitamo suštinski je deo proučavanja Pisma. Sticanje mudrosti i razboritosti uključuje i razmišljanje o tome kako ono što učimo možemo upotrebiti u rešavanju problema i donošenju odluka. Sticanje razumevanja zahteva promišljanje o tome kako se novi materijal uklapa u ono što već znamo. Ko neće priznati da takav koncentrisani studij Biblije iziskuje vreme i energično naprezanje? Ulaganje vremena i energije slično je kao kad neko ’traži srebro i sakriveno blago‘. Hoćeš li uložiti potrebni napor? Hoćeš li ’iskupiti povoljno vreme‘ za to? (Efešanima 5:15, 16).

Pogledaj koliko nas veliko blago čeka ako iskrenog srca duboko kopamo po Bibliji. Tada ćemo pronaći ’poznanje Boga‘ — duboko, stabilno, životodajno spoznanje o našem Stvoritelju! (Jovan 17:3). „Strah od Jehove“ je takođe jedno blago do kojeg treba doći. Kako je samo dragoceno to strahopoštovanje prema njemu! Zdravi strah da mu ne ugodimo mora nas voditi u svakom aspektu života, što će dodati jednu duhovnu dimenziju svemu što radimo (Propovednik 12:15).

Snažna želja da tražimo duhovno blago i da kopamo za njim treba da gori u nama. Da bi nam olakšao tu potragu, Jehova je obezbedio izvrsne alatke za kopanje — pravovremene časopise istine Kulu stražaru i Probudite se!, kao i druge na Bibliji zasnovane publikacije (Matej 24:45-47). Da bismo učili o njegovoj Reči i njegovim putevima, Jehova je obezbedio i hrišćanske sastanke. Treba da redovno posećujemo te sastanke, da slušamo šta se tamo govori, ulažemo iskrene napore da se koncentrišemo i sačuvamo ključne misli, i da duboko razmišljamo o našem odnosu s Jehovom (Jevrejima 10:24, 25).

Bićeš uspešan

Potraga za zakopanim draguljima, zlatom ili srebrom često bude uzaludna. To ne mora biti slučaj s potragom za duhovnim blagom. Zašto ne mora? „Jehova mudrost daje“, uverava nas Solomon, „iz njegovih usta znanje i razum dolaze“ (Poslovice 2:6).

Kralj Solomon je bio čuven po svojoj mudrosti (1. Kraljevima 4:30-32). Pismo otkriva da je on imao znanje o raznim temama, uključujući i biljke, životinje, ljudsku prirodu i Božju Reč. Razboritost koju je pokazao kad je kao mlad kralj rešavao prepirku između dve žene, od kojih je svaka tvrdila da je majka istog deteta, pomogla mu je da stekne međunarodnu slavu (1. Kraljevima 3:16-28). Koji je bio izvor njegovog velikog znanja? Solomon se molio Jehovi za ’mudrost i razboritost‘ i za sposobnost da ’raspozna dobro i zlo‘. Jehova mu je to i podario (2. Letopisa 1:10-12; 1. Kraljevima 3:9).

I mi treba da se molimo Jehovi da nam pomogne pri marljivom proučavanju njegove Reči. Psalmista se molio: „Pokaži mi, Jehova, put svoj, i ići ću po istini tvojoj. Učini da se srcu mome mili bojati se imena tvoga“ (Psalam 86:11). Jehova je odobrio ovu molitvu, jer je dao da se ona zapiše u Bibliji. Možemo biti uvereni da naše česte i gorljive molitve za njegovu pomoć da pronađemo duhovno blago iz Biblije neće ostati neuslišene (Luka 18:1-8).

Solomon ističe: „On spasenje pravednima hrani i štit je onima koji pošteno hode, čuvajući staze pravde i braneći put vernika svojih. Tad ćeš razumeti pravdu i pravednost, poštenje i pute koji dobru vode“ (Poslovice 2:7-9). Kakvo ohrabrenje! Jehova ne samo što daje pravu mudrost onima koji je iskreno traže, već je takođe odbrambeni štit pravednima zato što pokazuju pravu mudrost i lojalno se pridržavaju njegovih pravednih merila. Budimo i mi među onima kojima Jehova pomaže da razumeju „pute koji dobru vode“.

Kad ’znanje omili‘

Lični studij Biblije — suštinski zahtev za traženje mudrosti — za mnoge baš i nije neki prijatan zadatak. Na primer, 58-godišnji Lorens kaže: „Uvek sam radio fizički posao. Teško mi je da proučavam.“ A 24-godišnji Majkl, koji nije voleo da uči u školi, kaže: „Morao sam da prisilim sebe da sednem i proučavam.“ Pa ipak, želja za proučavanjem se može razviti.

Pogledaj šta je Majkl uradio. On priča: „Disciplinovao sam sebe da proučavam pola sata svakog dana. Uskoro sam video kako to utiče na moj stav, na moje komentare na hrišćanskim sastancima i na razgovore s drugima. Sada jedva čekam kad ću proučavati, i mrzim da me bilo šta ometa u tome.“ Da, kad vidimo svoj napredak, lični studij je nešto u čemu na kraju uživamo. Lorens je takođe prionuo na proučavanje Biblije, i s vremenom je počeo da služi kao starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka.

Da bi nam lični studij bio prijatno iskustvo, potrebno je dosledno naprezanje. Međutim, koristi su ogromne. Solomon kaže: „Jer će mudrost ući u srce tvoje i znanje će duši tvojoj omileti. Razboritost [„razmišljanje“, NW] će paziti na te i razum će te čuvati“ (Poslovice 2:10, 11).

„Da te izbave od zla puta“

Na koji će nas način mudrost, spoznanje, razmišljanje i razboritost čuvati? „Da te izbave od zla puta“, kaže Solomon, „od čoveka koji zlo govori, od onih što skreću s pravog puta, i stazama mračnim idu; koji u zlim delima uživaju i raduju se zločinu; čiji puti jesu stranputice i koji krive staze izabiru“ (Poslovice 2:12-15).

Da, oni koji cene pravu mudrost izbegavaju da se druže sa onim ko ’govori zlo‘, to jest, ono što je suprotno od istinitog i ispravnog. Razmišljanje i razboritost pružaju zaštitu od onih koji odbacuju istinu samo zato da bi išli putevima tame i od onih koji su na stranputici i nalaze zadovoljstvo u zlim delima (Poslovice 3:32).

Kako samo možemo biti zahvalni što nas prava mudrost i s njom povezane osobine štite i od zlog puta nemoralnih osoba! Solomon dodaje da te osobine mogu „da te izbave od žene tuđinke, od tuđinke koja slatko zbori, koja druga svoje mladosti napušta i svog Boga savez zaboravlja; jer dom njezin ka smrti je sagnut, i k mrtvima staze njene vode. Ne vraća se koji joj prilazi, niti na put izlazi života“ (Poslovice 2:16-19).

’Žena tuđinka‘, prostitutka, prikazana je kao žena koja ostavlja „druga svoje mladosti“ — verovatno muža koga je uzela kao mlada žena.a (Uporedi s Malahijom 2:14.) Ona je zaboravila da je deo saveza Zakona bila i zabrana preljube (Izlazak 20:14). Njene staze vode k smrti. Oni koji se druže s njom možda više nikada neće ’izaći na put života‘, jer pre ili kasnije mogu doći do tačke odakle nema povratka, naime do smrti, iz koje ne mogu da se vrate. Čovek koji je razborit i koji razmišlja svestan je mamaca nemorala i mudro izbegava da se u te mamce zaplete.

’Pravedni će živeti na zemlji‘

Sažimajući cilj svog saveta o mudrosti, Solomon kaže: „Idi zato putem dobrih ljudi, i staza se pravednika drži“ (Poslovice 2:20). Kakvoj divnoj svrsi služi mudrost! Ona nam pomaže da imamo srećan i zadovoljavajuć život koji nailazi na Božje odobravanje.

Osmotri i veličanstvene blagoslove koji čekaju one što ’idu putem dobrih ljudi‘. Solomon nastavlja: „Jer u zemlji živeće pravedni i pošteni [„besprekorni“, NW] u njoj će ostati. Bezdušnici će se istrebiti iz zemlje, nevernici će se iščupati iz nje“ (Poslovice 2:21, 22). Budi i ti među besprekornima koji će zauvek živeti u Božjem pravednom novom svetu (2. Petrova 3:13).

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Solomon se molio za mudrost. I mi treba to da činimo