’Blagoslovi su za pravednika‘

„MLAD bejah, ostareo sam, al’ ne videh pravednika napuštena, niti hleba deca njegova da prose“, rekao je David kada je već bio star (Psalam 37:25). Jehova Bog voli pravednike i iskreno se brine za njih. U svojoj Reči Bibliji, on podstiče prave obožavaoce da traže pravdu (Sofonija 2:3).

Biti pravedan znači biti ispravan pred Bogom zbog držanja njegovih merila o tome šta je dobro a šta loše. Dok nas ohrabruje da se povinujemo Božjoj volji, 10. poglavlje biblijske knjige Poslovica ukazuje na bogate duhovne blagoslove koje imaju oni koji tako rade. Među njima su i obilje jake duhovne hrane, nagradonosan i zadovoljavajuć posao i dobar odnos s Bogom i ljudima. Razmislimo zato o Poslovicama 10:1-14.

Izvrstan podsticaj

Uvodne reči ovog poglavlja ne ostavljaju mesta sumnji u pogledu toga ko je pisac sledećeg dela knjige Poslovica. Tu se kaže: „Poslovice Solomonove.“ Navodeći izvrstan podstrek da se čini ono što je ispravno, kralj drevnog Izraela Solomon kaže: „Mudar sin je radost oca svoga, a lud sin je žalost majke svoje“ (Poslovice 10:1).

Koju tugu dožive roditelji kada jedno od njihove dece napusti obožavanje istinitog i živog Boga! Mudar kralj izdvaja majčinu tugu, možda da bi ukazao na to da ona mnogo dublje žali. To je stvarno bilo tako i u slučaju Doris.a Ona priča: „Kada je naš 21-godišnji sin napustio istinu, mom mužu Frenku i meni srce je bilo slomljeno. Ja sam doživela jaču emocionalnu bol nego Frank. Dvanaest godina koje su prošle nisu izlečile ranu.“

Deca mogu uticati na očevu sreću i mogu zadati bol majci. Pokazujmo mudrost i donesimo radost svojim roditeljima. Što je još važnije, obradujmo srce našeg nebeskog Oca Jehove.

’Pravednik je zadovoljen‘

„Nepravedno blago koristi ne daje“, kaže kralj, „ali pravednost izbavlja od smrti“ (Poslovice 10:2). Ove reči su zaista dragocene za prave hrišćane koji žive u vremenu kraja (Danilo 12:4). Bezbožni svet samo što nije uništen. Nijedno ljudsko sredstvo sigurnosti — materijalno, finansijsko niti vojno — neće pružiti zaštitu tokom predstojeće „velike nevolje“ (Otkrivenje 7:9, 10, 13, 14). „U zemlji živeće [samo] pravedni i pošteni u njoj će ostati“ (Poslovice 2:21). Zato i dalje ’tražimo najpre kraljevstvo i Božju pravednost‘ (Matej 6:33).

Jehovine sluge ne moraju čekati novi svet da bi doživeli Božje blagoslove. „Ne da Jehova da pravednik gladuje, al’ gramzivog bezdušnika odbacuje“ (Poslovice 10:3). Jehova daje obilje duhovne hrane preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45). Pravednik svakako ima razloga da ’peva od radosti u srcu‘ (Isaija 65:14, DK). Spoznanje je ugodno njegovoj duši. Zadovoljstvo mu je da traži duhovno blago. Bezdušniku su nepoznata takva zadovoljstva.

„Bogatstvo vredna ruka teče“

Pravednik je blagoslovljen na još jedan način. „Ko nemarnom rukom radi prosiće, a bogatstvo vredna ruka teče. Ko u leto zbira razuman je sin, ko o žetvi spava sramotan je sin“ (Poslovice 10:4, 5).

Ove kraljeve reči su značajne za radnike naročito tokom žetve. Žetva nije vreme za spavanje. To je vreme za marljivost i mnoge sate rada. Da, to je vreme hitnosti.

Imajući na umu žetvu, ali ne žita nego ljudi, Isus je svojim učenicima rekao: „Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve [Jehovu Boga] da pošalje radnike na svoju žetvu“ (Matej 9:35-38). U 2000. godini je preko 14 miliona ljudi bilo na Memorijalu Isusove smrti — što je više nego duplo u odnosu na broj Jehovinih svedoka. Ko dakle može poreći da se ’polja bele za žetvu‘? (Jovan 4:35). Pravi obožavaoci traže od Gospodara više radnika, dok se sami snažno naprežu u delu stvaranja učenika u skladu sa svojim molitvama (Matej 28:19, 20). I kako Jehova bogato blagosilja njihove napore! Tokom službene 2000. godine krstilo se preko 280 000 novih. Oni se isto trude da postanu učitelji Božje Reči. Doživimo radost i zadovoljstvo u ovom vremenu žetve tako što ćemo imati potpuno učešće u delu stvaranja učenika.

’Nad njegovom glavom blagoslova ima‘

„Nad glavom pravednoga blagoslova ima“, nastavlja Solomon, „a nasilje usta bezdušnika prikrivaju“ (Poslovice 10:6).

Onaj ko je čist i pravedan u srcu pruža obilan dokaz o svojoj pravednosti. On ljubazno i izgrađujuće razgovara, pozitivno i darežljivo postupa. Drugi ga lepo prihvataju. Takav čovek zadobija njihovo cenjenje — njihove blagoslove — tako što oni lepo govore o njemu.

S druge strane, bezdušnik je pun mržnje ili zlobe i u osnovi mu je cilj da nanese štetu drugima. Njegov govor može biti sladak i može ’prikrivati nasilje‘ koje je skriveno u njegovom srcu, ali on na kraju pribegava fizičkim ili verbalnim napadima (Matej 12:34, 35). Ili će, s druge strane, ’nasilje prekriti [zatvoriti] usta zlih‘ (Poslovice 10:6, fusnota u NW). To ukazuje da zla osoba obično dobije od drugih ono što sama pokazuje, naime neprijateljstvo. To takoreći prekriva, ili zatvara, njena usta i ućutkuje je. Kakve blagoslove takva osoba može očekivati od drugih?

„Blagoslov je uspomena pravednika“, piše ovaj izraelski kralj, „a u trulež ime bezdušnika pada“ (Poslovice 10:7). Drugi se rado sećaju pravednika, a što je najbitnije, seća ga se Jehova Bog. Zbog svoje vernosti do smrti, Isus je „nasledio ime uzvišenije“ od anđeoskih imena (Jevrejima 1:3, 4). Danas se pravi hrišćani sećaju vernih prethrišćanskih muškaraca i žena kao primera vrednih oponašanja (Jevrejima 12:1, 2). Kako se to razlikuje od imena bezdušnika, koje postaje nešto gnusno i odvratno! Da, „bolje časno ime neg’ veliko blago, a milost je bolja od srebra i zlata“ (Poslovice 22:1). Načinimo sebi povoljno ime kod Jehove i bližnjeg.

’Besprekoran čovek hodiće u sigurnosti‘

Praveći razliku između mudrog i ludog, Solomon kaže: „Ko je mudrog srca prima poučenje, a ko je ludih usana, ka propasti svojoj juri“ (Poslovice 10:8). Mudra osoba dobro zna da „ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Ona priznaje da je potrebno da traži vođstvo od Jehove i spremno prihvata Božje zapovesti. S druge strane, onaj ko je ludih usana propušta da razume tu osnovnu činjenicu. Njegovo besmisleno brbljanje vodi ga u propast.

Pravednik se raduje i jednoj vrsti sigurnosti koja izmiče onom ko je zao. „Ko pošteno ide [„hodi besprekorno“, NW] pouzdano hodi [„hodiće u sigurnosti“, NW], a otkriće se ko stranputicom ide. Ko očima namiguje neugodnost budi, a ko je ludih usana, ka propasti svojoj juri“ (Poslovice 10:9, 10).

Besprekoran čovek pošteno postupa. On stiče poštovanje i poverenje drugih. Poštena osoba je cenjen radnik i često joj se poveravaju veće odgovornosti. Zbog toga što je na glasu kao pošten čovek, može sačuvati ili naći posao čak i kada je to teško. Štaviše, njeno poštenje doprinosi prijatnoj i mirnoj atmosferi kod kuće (Psalam 34:14, 15). Oseća se sigurno u odnosima s članovima svoje porodice. Sigurnost je zaista plod besprekornosti.

Kod osobe koja pribegava nepoštenju radi sebičnog dobitka situacija je drugačija. Varalica možda nastoji da prikrije svoju neiskrenost iskrivljenim govorom ili jezikom tela (Poslovice 6:12-14). Namigivanje očima sa zlobnom ili obmanjujućom namerom može žrtvama njegove prevare naneti puno duševne patnje. Ali pre ili kasnije se sazna za nepoštenje takve osobe. Apostol Pavle je napisao: „Gresi nekih ljudi javno se pokazuju, i direktno vode do presude, a što se tiče drugih ljudi, njihovi se gresi pokazuju kasnije. Tako se i dobra dela javno pokazuju, a ona koja su drugačija ne mogu se sakriti“ (1. Timoteju 5:24, 25). Bez obzira na to ko je uključen — da li je to roditelj, prijatelj, bračni drug ili neki poznanik — nepoštenje se na kraju pokaže. Ko može verovati čoveku za koga se zna da je nepošten?

’Njegova usta su izvor života‘

„Usta pravednika izvor su života“, kaže Solomon, „a nasilje usta bezdušnika prikrivaju“ (Poslovice 10:11). Reči mogu lečiti ili povrediti. One mogu osvežiti i oživeti osobu, ili je mogu oboriti.

Identifikujući motivaciju iza izgovorenih reči, izraelski kralj kaže: „Mržnja svađe raspaljuje, ali ljubav sve grehe pokriva“ (Poslovice 10:12). Mržnja dovodi do rivalstava u ljudskom društvu i podstiče na sukobe. Oni koji vole Jehovu moraju iskoreniti mržnju iz svog života. Kako? Tako što će je zameniti ljubavlju. „Ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petrova 4:8). Ljubav „podnosi sve stvari“, to jest, „sve stvari pokriva“ (1. Korinćanima 13:7, Kingdom Interlinear). Ljubav poput Božje ne očekuje savršenstvo od nesavršenih ljudi. Umesto da obznanjuje greške drugih, takva ljubav nam pomaže da previdimo njihove greške ukoliko se ne radi o nekom ozbiljnom neispravnom postupanju. Ljubav čak podnosi maltretiranje u službi na terenu, na radnom mestu ili u školi.

Mudri kralj nastavlja: „Na usnama razumnoga mudrost se nalazi, a batina je za leđa onog ko je bez pameti“ (Poslovice 10:13). Mudrost razumne osobe upravlja njenim koracima. Izgrađujuće reči na njenim usnama pomažu drugima da hode putem pravednosti. Ni ona, a ni oni koji je slušaju ne moraju biti vođeni ispravnim putem na silu — kao batinom za kažnjavanje.

’Čuvaj znanje‘

Šta pomaže da nam reči budu ’potok koji teče‘ umesto potoka koji žubori od beznačajnih stvari? (Poslovice 18:4). Solomon odgovara: „Ko je mudar čuva svoje znanje, a nagla su usta propast bezumnoga“ (Poslovice 10:14).

Prvi zahtev je da nam um bude ispunjen izgrađujućim spoznanjem o Bogu. Postoji samo jedan izvor tog spoznanja. Apostol Pavle je napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Moramo visoko ceniti spoznanje i kopati po Božjoj Reči kao da tražimo skriveno blago. Koliko ta potraga donosi uzbuđenja i koristi!

Da bi se mudrost našla na našim usnama, spoznanje o Pismu mora dopreti i do našeg srca. Isus je svojim slušaocima rekao: „Dobar čovek iz dobre riznice svog srca iznosi dobro, a zao čovek iz svoje zle riznice iznosi zlo; jer usta govore ono čega je srce puno“ (Luka 6:45). Zato nam mora biti navika da meditiramo o onome što učimo. Istina je da proučavanje i meditiranje zahtevaju naprezanje, ali koliko duhovno obogaćuje takvo proučavanje! Nema razloga da iko ide putem propasti — da bude osoba koja samo brblja besmislene reči.

Da, mudra osoba radi ono što je ispravno u Božjim očima i dobro utiče na druge. Ona se raduje obilju duhovne hrane i ima puno toga da uradi u nagradonosnom Gospodovom delu (1. Korinćanima 15:58). Time što je besprekoran čovek, on hodi u sigurnosti i ima Božje odobravanje. Da, pravednik ima mnoge blagoslove. Uvek tražimo pravdu tako što ćemo prilagođavati život Božjim merilima u vezi s tim šta je dobro, a šta loše.

[Fusnota]

[Slika na 25. strani]

Poštenje doprinosi srećnom porodičnom životu

[Slika na 26. strani]

„Mudar čuva svoje znanje“