Pitanja čitalaca

Da li Božje smernice zapisane u Jeremiji 7:16 znače da hrišćani ne treba da se mole za nekoga ko je isključen iz hrišćanske skupštine zato što je nepokajnički grešnik?

Nakon što je izrekao svoju osudu protiv neverne Jude, Jehova je rekao Jeremiji: „Ne moli se zato ti za ovaj narod, ne podiži molbe ni molitve za njih i ne govori mi za njih, jer te neću uslišiti“ (Jeremija 7:16).

Zašto je Jehova zabranio Jeremiji da se moli za Izraelce? Očigledno zato što su namerno kršili njegov Zakon. Otvoreno i bez srama, oni su ’krali, ubijali, preljube činili, krivo se kleli i Valima kadili, za tuđim bogovima i nepoznatim bogovima išli‘. Stoga je Jehova nevernim Jevrejima rekao: „Daleko ću vas od lica svoga odbaciti, kao što sam svu braću vašu odbacio, kao porod Jefremov.“ Jasno je da ne bi bilo prikladno da Jeremija niti bilo ko drugi moli Jehovu da preinači svoju presudu (Jeremija 7:9, 15).

U skladu s tim, apostol Jovan je pisao o ispravnoj molitvi Bogu. On je najpre uverio hrišćane: „On [nas] čuje, za šta god da molimo u skladu s njegovom voljom“ (1. Jovanova 5:14). Zatim, što se tiče molitve u korist drugih, Jovan je dalje rekao: „Ako neko vidi svog brata kako čini greh koji za sobom ne povlači smrt, moliće, i on će mu dati život, onima koji ne greše tako da to za sobom povlači smrt. Postoji greh koji za sobom povlači smrt. Za taj greh mu ne kažem da moli“ (1. Jovanova 5:16). Isus je takođe govorio o grehu koji se ’neće oprostiti‘, to jest grehu protiv svetog duha (Matej 12:31, 32).

Da li to znači da su svi koji su isključeni iz hrišćanske skupštine zbog nepokajničkog postupanja počinili grehe koji ’za sobom povlače smrt‘ te se stoga ne treba moliti za njih? Ne mora da znači, jer u nekim slučajevima takvi prestupi nisu gresi koji za sobom povlače smrt. U stvari, teško je reći da li jesu ili nisu. Tipičan primer je Judejski kralj Manasija. On je podigao oltare lažnim bogovima, prinosio rođene sinove na žrtvu, bavio se spiritizmom i uneo rezane likove u Jehovin hram. U stvari, Biblija kaže da su Manasija i narod učinili „zlo još više negoli narodi koje Jehova istrebi ispred sinova Izraelovih“. Zbog svega toga, Jehova je kaznio Manasiju tako što je dozvolio da u okovima bude odveden u Vavilon (2. Kraljevima 21:1-9; 2. Letopisa 33:1-11).

Da li su Manasijini gresi, iako veliki, bili gresi koji su za sobom povlačili smrt? Izgleda da nisu, jer izveštaj dalje o njemu kaže: „Kad bi u teskobi, on zavapi ka Jehovi, Bogu svome, i ponizi se duboko pred Bogom otaca svojih. On mu uputi molitvu svoju, i Jehova usliši molitvu njegovu, i povrati ga u Jerusalim na kraljevstvo njegovo. Tad Manasija pozna da je Jehova Bog“ (2. Letopisa 33:12, 13).

Dakle, ne treba brzo da zaključimo da je neko sigurno kriv za greh koji za sobom povlači smrt samo na osnovu toga što je isključen iz skupštine. Potrebno je vreme da se kod čoveka pokaže pravo stanje srca. U stvari, često se kaže da je jedna od svrha isključenja da se grešnik trgne, i nadajmo se, pokaje i obrati.

Pošto isključeni više nije u skupštini, bilo koju promenu u srcu i u stavu najpre mogu da primete oni koji su u njegovoj blizini, kao što je bračni drug ili neki član porodice. Oni koji zapažaju takve promene mogu zaključiti da prestupnik nije počinio greh koji za sobom povlači smrt. Oni mogu biti podstaknuti da se mole da isključeni dobije snagu iz Božje nadahnute Reči i da Jehova postupa prema isključenom u skladu sa svojom voljom (Psalam 44:22; Propovednik 12:16).

Iako su možda neki u poziciji da zapaze dovoljno dokaza u prilog tome da se grešnik pokajao, to možda nije slučaj sa skupštinom u celini. Članovi skupštine bi bili zbunjeni, uznemireni, čak bi se i spotakli kada bi čuli da se neko javno moli za isključenog. Iz tog razloga, oni koji se osećaju podstaknuto da se mole za tog grešnika treba da to čine samo privatno, stavljajući daljnji razvoj stvari u ruke odgovornih starešina u skupštini.

[Slika na 31. strani]

Manasijini teški gresi bili su oprošteni kada se ponizio pred Jehovom

[Izvor slike na 30. strani]

Reprodukovano iz: Illustrirte Pracht-Bibel/Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, nach der deutschen Uebersetzung D. Martin Luther’s