Umetnost saosećajnog slušanja

„HVALA TI što si me saslušao.“ Da li ti je nedavno neko to rekao? Kakav kompliment! Gotovo da nema onoga ko ne ceni osobu koja ume da sluša. Svojim pažljivim slušanjem možemo doneti olakšanje ljudima koji su zabrinuti ili pritisnuti problemima. I zar nam ljudi ne postaju još draži zahvaljujući tome što ih pažljivo slušamo? U hrišćanskoj skupštini, saosećajno slušanje jeste važan način na koji „pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela“ (Jevrejima 10:24).

Međutim, mnoge osobe nisu spremne da slušaju druge. One vole da dele savete, da pričaju svoja iskustva ili da objašnjavaju svoje gledište umesto da poklone pažnju tome šta drugi imaju da kažu. Slušanje je prava umetnost. Kako možemo naučiti da saosećajno slušamo druge?

Ključ za uspeh

Jehova je naš „Veličanstveni Učitelj“ (Isaija 30:20, NW). Od njega možemo mnogo toga naučiti što se tiče slušanja. Razmotri kako je Jehova pomogao proroku Iliji. Zastrašen Jezaveljinim pretnjama, Ilija je pobegao u pustinju i izrazio želju da umre. Tada mu se obratio Božji anđeo. Dok je prorok objašnjavao svoje strahove, Jehova je slušao, a zatim je pokazao svoju ogromnu moć. Kakav je bio rezultat? Ilijin strah je nestao i on se vratio svom zadatku (1. Kraljevima 19:2-15). Zašto Jehova odvaja vreme da sasluša šta tišti njegove sluge? Zato što brine za njih (1. Petrova 5:7). Dakle, da bismo zaista umeli da slušamo druge, ključ je u sledećem: Pokaži brigu i iskreno zanimanje za njih.

Kada je jedan čovek iz Bolivije počinio ozbiljan greh, mnogo mu je značilo što je jedan suvernik prema njemu pokazao takvu brigu. On objašnjava: „To je bio jedan od najvećih padova u mom životu. Možda bih se lako predao i prestao da služim Jehovi da nije bilo brata koji je izdvojio vreme da me sasluša. Nije mnogo toga rekao, ali zaista me je ojačalo to što je bio spreman da me sasluša i tako pokazao da mu je stalo do mene. Nije mi bilo potrebno rešenje; znao sam šta treba da radim. Samo mi je trebalo da znam da je nekome stalo do toga kako se osećam. To što me je saslušao pomoglo mi je da ne padnem u očaj.“

Isus Hrist nam je veliki uzor kada se radi o umetnosti saosećajnog slušanja. Kratko nakon njegove smrti, dvojica njegovih učenika su putovali iz Jerusalima u selo udaljeno desetak kilometara. Nema sumnje da su bili obeshrabreni. Uskrsnuli Isus Hrist im se pridružio na putu. Postavio im je pažljivo formulisana pitanja kako bi im pomogao da se otvore, i uspeo je u tome. Izrazili su nade koje su ranije gajili, kao i razočaranje i zbunjenost koju su sada osećali. Isus je pokazao da mu je stalo do njih, i zbog toga što ih je on saosećajno slušao, i oni su bili spremni da saslušaju njega. Tada im je Isus ’protumačio ono što se odnosilo na njega u celom Pismu‘ (Luka 24:13-27).

Kada ih najpre saslušamo i time pokažemo da nam je stalo do njih, drugi će takođe slušati nas. „Moji roditelji, kao i svekar i svekrva, prigovarali su mi u vezi s tim kako vaspitavam decu“, kaže jedna žena iz Bolivije. „Bila sam uvređena zbog toga, ali sam istovremeno osećala nesigurnost kao roditelj. U to vreme me je posetila jedna žena koja je Jehovin svedok. Govorila mi je o Božjim obećanjima. Iz načina na koji me je pitala za mišljenje videla sam da je to osoba koja stvarno želi da me sasluša. Pozvala sam je unutra i ubrzo sam počela da joj pričam o svom problemu. Strpljivo me je slušala. Pitala me je šta ja želim za svoju decu i šta moj muž misli o svemu tome. Za mene je bilo pravo olakšanje biti u društvu osobe koja nastoji da me razume. Kada mi je pokazivala šta Biblija govori o porodičnom životu, znala sam da razgovaram sa osobom koja je zainteresovana za moju situaciju.“

„Ljubav... ne traži sopstvene koristi“, kaže Biblija (1. Korinćanima 13:4, 5). Dakle, ljubav pokazujemo tako što, dok slušamo drugu osobu, svoje želje stavljamo u drugi plan. To možda znači da kada nam drugi govore o nekoj ozbiljnoj stvari, treba da isključimo televizor, mobilni telefon ili da odložimo novine. Saosećajno slušanje podrazumeva da treba da budemo duboko zainteresovani za to šta ta osoba misli. To znači da se uzdržavamo od toga da počnemo da pričamo o sebi tako što bismo rekli nešto poput: „To me podseća na ono što se meni desilo pre nekog vremena.“ Takav komentar je sasvim na mestu u jednom prijateljskom razgovoru, ali kada s nekim razgovaramo o nekom ozbiljnom problemu, treba sebe da stavimo u drugi plan. Iskrena zainteresovanost za druge može se pokazati na još jedan način.

Slušaj i zapažaj osećanja

Jovovi prijatelji su bar deset puta slušali dok je Jov govorio. Pa ipak, Jov je povikao: „Oh, ko će mi dati nekoga koji bi me saslušao?“ (Jov 31:35). Zašto je to rekao? Jer mu način na koji su ga oni slušali nije pružio utehu. Njima nije bilo stalo do Jova niti su želeli da razumeju njegova osećanja. Oni sigurno nisu imali saosećanje koje se pokazuje slušanjem s puno razumevanja. Apostol Petar savetuje: „Budite svi složnih misli, pokazujte saosećanje, imajte bratsku naklonost, budite nežno samilosni, ponizni u mislima“ (1. Petrova 3:8). Kako možemo pokazati saosećanje? Jedan način je da pokažemo da smo zainteresovani za to kako se osoba oseća i da pokušamo da je razumemo. Svoju zainteresovanost možemo pokazati saosećajnim komentarima kao što su: „To mora da te je uznemirilo!“ ili „Mora da si mislio da su te pogrešno razumeli!“. Drugi način jeste da svojim rečima ponovimo ono što je osoba rekla i da tako pokažemo da je razumemo. Kada saosećajno slušamo, mi ne obraćamo pažnju samo na reči već i na emocije koje stoje iza toga.

Roberta je jedan iskusni punovremeni sluga Jehovinih svedoka. On priča: „U jednom trenutku sam postao nezadovoljan svojom službom. Zato sam zamolio putujućeg nadglednika da razgovaram s njim. On me je zaista slušao i pokušao da razume kako se osećam. Izgleda da je razumeo i to da sam se plašio da će me kritikovati zbog mog stava. Brat me je uverio da razume moja osećanja, jer se i on sam ranije tako osećao. To mi je zaista pomoglo da idem dalje.“

Možemo li slušati čak i kad se ne slažemo sa onim što osoba kaže? Možemo li reći osobi da cenimo što nam je rekla kako se oseća? Naravno. Šta raditi ako mladi sin upadne u neku tuču u školi ili ako ćerka tinejdžerka dođe kući i kaže da se zaljubila? Zar nije bolje da roditelj sasluša i pokuša da razume šta se dešava u glavi te mlade osobe pre nego što počne da objašnjava šta je ispravno a šta neispravno?

„Duboke su vode namere srca čovečjeg“, stoji u Poslovicama 20:5, „al’ razuman čovek ume da ih crpi.“ Ako mudra i iskusna osoba okleva da dâ savet ukoliko ga neko ne zatraži, možda moramo da je na to navedemo. Situacija je slična kada želimo da pokažemo ljubav prema nekome tako što ćemo ga saslušati. Treba nam razboritost kako bismo pomogli osobi da se otvori. Postavljanje pitanja može biti korisno, ali pri tom treba da budemo pažljivi kako ne bismo zadirali u njenu privatnost. Možemo joj predložiti da najpre priča o nečemu o čemu se ne ustručava da razgovara. Na primer, ženi koja želi da razgovara o problemima u svom braku možda je lakše da počne tako što će ispričati kako su se ona i njen muž upoznali i venčali. Osobi koja je postala neaktivna u hrišćanskoj službi možda je lakše da počne razgovor tako što će ispričati kako je upoznala istinu.

Saosećajno slušanje — izazov

Može biti izazov slušati osobu koja se zbog nečega ljuti na nas, jer je naša prirodna reakcija da pokušavamo da se branimo. Kako možemo savladati taj izazov? „Blag odgovor utišava jarost“, stoji u Poslovicama 15:1. Jedan način da reagujemo s blagošću jeste da ljubazno zamolimo osobu da priča i zatim je strpljivo slušamo dok izražava svoje negodovanje.

Žučna rasprava obično nastaje kada dve osobe jednostavno ponavljaju ono što su već rekle. Svaka od njih smatra da je ona druga osoba ne sluša. Kako bi dobro bilo kad bi neko od njih zastao i stvarno saslušao! Naravno, važno je i ispoljavati samokontrolu i pokazivati razboritost i ljubav dok izražavamo svoje gledište. Biblija nam kaže: „Oprezan je [„razuman je“, DK] ko usne svoje zadržava“ (Poslovice 10:19).

Sposobnost da saosećajno slušamo ne dolazi sama od sebe. To je umetnost koja se uz trud i disciplinu može razviti. To je veština koju i te kako vredi steći. Kada stvarno slušamo dok drugi govore, to je izraz naše ljubavi prema njima. Osim toga, to doprinosi našoj sreći. Stoga, kako je samo mudro razvijati umetnost saosećajnog slušanja!

[Fusnota]

[Slika na 11. strani]

Kada slušamo, svoje želje moramo staviti u drugi plan

[Slika na 12. strani]

Izazov je slušati osobu koja je ljuta