Meliton Sardski — branilac biblijskih istina?

PRAVI hrišćani svake godine obeležavaju Gospodovu večeru na dan koji odgovara 14. nisanu jevrejskog kalendara. Oni su poslušni Isusovoj zapovesti: „Činite ovo meni na spomen.“ Upravo na taj dan, 33. godine naše ere, Isus je, nakon proslave Pashe, uspostavio Memorijal u znak sećanja na svoju žrtvenu smrt. Tog istog dana je i umro (Luka 22:19, 20; 1. Korinćanima 11:23-28).

U drugom veku naše ere, neki su počeli da menjaju vreme i način obeležavanja ovog događaja. U Maloj Aziji, i dalje se obeležavao datum Isusove smrti. Međutim, prema jednom delu, „u Rimu i Aleksandriji bio je običaj da se obeležava uskrsenje, i to u narednu nedelju“, što se nazivalo Uskršnja Pasha. Grupa poznata pod imenom kvatrodecimani (naziv je izveden od latinske reči koja znači četrnaest) branila je gledište da Isusovu smrt treba obeležavati 14. nisana. Meliton Sardski je bio njihov istomišljenik. Ko je bio Meliton? Na koji je način branio ovu, kao i druge biblijske istine?

’Veliko svetlo‘

Prema delu Crkvena istorija Eusebija iz Cezareje, Polikrat Efeški je krajem drugog veka u Rim poslao pismo u kom je dokazao da treba obeležavati „četrnaesti dan, dan Pashe, u skladu s Jevanđeljem, bez odstupanja, držeći se pravila vere“. Prema ovom pismu, Meliton — episkop iz Sarda u Lidiji — bio je jedan od onih koji su smatrali da je 14. nisan dan koji treba obeležavati. U pismu stoji da su Melitonovi savremenici na njega gledali kao na jedno od ’velikih svetala koja su zaspala smrtnim snom‘. Polikrat je takođe rekao da se Meliton nije ženio i da je „živeo potpuno u Svetom Duhu, a sada leži u Sardu čekajući poziv s neba da ustane iz mrtvih“. To možda znači da je Meliton bio među onima koji su verovali da se uskrsenje neće odigrati sve do Hristovog povratka (Otkrivenje 20:1-6).

Izgleda da je Meliton bio hrabar i odlučan čovek. Štaviše, on je Marku Aureliju, koji je bio rimski imperator od 161. do 180. n. e., napisao Apologiju u korist hrišćanstva, jednu od prvih koje su uopšte napisane. Meliton se nije plašio da brani hrišćanstvo i da optuži zle i pohlepne ljude. Ti zli ljudi pozivali su se na carske naredbe i tražili opravdanja da bi progonili i nepravedno osudili hrišćane, kako bi uzeli njihove posede.

Meliton je imperatoru odvažno napisao: „Upućujemo Vam samo ovu molbu: da sami ispitate one zbog kojih su nastali ovi razdori [hrišćane] i da ispravno prosudite da li treba da umru i budu kažnjeni ili im treba zasigurati bezbednost i slobodu. Ako ova odredba i nova odluka, koja ne bi bila pravedna čak ni prema varvarskim neprijateljima, ne dolazi od Vas, molimo Vas još više da ne previdite nas koji trpimo nezakonito pljačkanje rulje.“

Korišćenje Svetog pisma u odbrani hrišćanstva

Meliton se veoma zanimao za proučavanje Svetog pisma. Premda nemamo potpun spisak njegovih dela, neki naslovi nam otkrivaju koliko su ga interesovale biblijske teme. Neka od njegovih dela su: O hrišćanskom životu i prorocima, O veri i čoveku, O stvaranju, O krštenju i istini, veri i Hristovom rođenju, O gostoljubivosti, Ključ i O Đavolu i Jovanovom otkrivenju.

Meliton je lično putovao u zemlje o kojima se govori u Bibliji kako bi utvrdio tačan broj knjiga Hebrejskih spisa. O tome je napisao: „Dakle, kada sam otišao na Istok, tamo gde se sve ovo propovedalo i gde se živelo po tome, i nakon što sam tačno saznao koje su knjige Starog Zaveta i zabeležio činjenice, šaljem ih tebi.“ Iako se u ovom spisku ne navode Nemija i Jestira, to je ipak najstariji katalog kanonskih knjiga Hebrejskih spisa u delima onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani.

Tokom ovog istraživanja, Meliton je sakupio niz stihova iz Hebrejskih spisa u kojima se nalaze proročanstva o Isusu. To njegovo delo, pod naslovom Izvodi, pokazuje da je Isus bio dugo očekivani Mesija i da su Mojsijev zakon i Proroci ukazivali na Hrista.

Odbrana važnosti otkupnine

U značajnijim gradovima Male Azije postojale su velike zajednice Jevreja. Jevreji iz Sarda, gde je Meliton živeo, obeležavali su Pashu 14. nisana. Meliton je napisao propoved pod nazivom Pasha, koja je pokazala da je pod Zakonom bilo opravdano držati Pashu i koja je odbranila to što hrišćani obeležavaju Gospodovu večeru 14. nisana.

Nakon što je prokomentarisao 12. poglavlje Izlaska i pokazao da je Pasha predočavala Hristovu žrtvu, Meliton je objasnio zašto nema smisla da hrišćani obeležavaju Pashu. Razlog je bio taj što je Bog ukinuo Mojsijev zakon. Zatim je pokazao zašto je Hristova žrtva bila neophodna: Bog je Adama smestio u raj s namerom da mu pruži srećan život. Međutim, prvi čovek nije poslušao zapovest da ne jede s drveta poznanja dobra i zla. Tako se pojavila potreba za otkupninom.

Meliton je više puta naglasio da je Isus bio poslat na zemlju i da je umro na stubu kako bi ljude koji imaju veru otkupio od greha i smrti. Zanimljivo je da je Meliton koristio grčku reč ksilon, što znači „drvo“, kada je ukazivao na stub na kom je Isus umro (Dela apostolska 5:30; 10:39; 13:29).

Meliton je bio poznat i van Male Azije. S njegovim delima su bili upoznati Tertulijan, Kliment Aleksandrijski i Origen. Međutim, istoričar Ranijero Kantalamesa zapaža: „Opadanje Melitonovog značaja, što je postepeno dovelo do nestanka njegovih spisa, započelo je kada je običaj Uskršnje nedelje odneo pobedu i kada se na kvatrodecimane počelo gledati kao na jeretike.“ Na kraju su Melitonovi spisi gotovo u celini nestali.

Pod uticajem otpadništva?

Nakon smrti apostolâ, u hrišćanstvo se uvukao prorečeni otpad (Dela apostolska 20:29, 30). Očigledno je to uticalo i na Melitona. Izgleda da naučni stil njegovih spisa odražava uticaj delâ grčke filozofije, kao i rimskog društva. Možda je zbog toga Meliton hrišćanstvo nazvao „našom filozofijom“. Takođe je ujedinjenje hrišćanskog sveta s Rimskim carstvom smatrao „najvećim dokazom... uspeha“.

Meliton sigurno nije sledio savet apostola Pavla: „Pazite, možda bi vas neko mogao odvesti kao svoj plen pomoću filozofije i prazne prevare po ljudskom predanju, po elementarnim stvarima sveta, a ne po Hristu.“ Dakle, premda je Meliton u određenoj meri branio biblijske istine, u mnogim aspektima je odstupio od njih (Kološanima 2:8).

[Slika na 18. strani]

Isus je 14. nisana uspostavio Gospodovu večeru