Mi smo ’divno stvoreni‘

„Pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren“ (PSALAM 139:14)

 1. Zašto mnogi razumni ljudi pripisuju Bogu zaslugu za čuda prirode na našoj planeti?

PRIRODA je puna predivnih dela stvaranja. Kako su ona nastala? Neki veruju da odgovor na to pitanje ne podrazumeva postojanje inteligentnog Stvoritelja. Drugi smatraju da proizvoljno odbacivanje Stvoritelja umanjuje našu sposobnost da razumemo prirodu. Prema njihovom mišljenju, živi svet na našoj planeti je i suviše složen, i suviše raznolik i, moglo bi se dodati, i suviše čudesan da bi mogao nastati pukim slučajem. Mnogi ljudi, uključujući i neke naučnike, uvereni su da dokazi potvrđuju da je svemir imao mudrog, moćnog i dobrog Tvorca.a

 2. Šta je podstaklo Davida da uputi hvalu Jehovi?

² Među onima koji su uvereni da Tvorac zaslužuje hvalu za svoja predivna dela bio je i David, kralj drevnog Izraela. Iako je živeo davno pre našeg naučnog doba, David je svuda oko sebe zapažao predivne primere Božjeg stvaranja. Bilo mu je dovoljno samo da razmisli o svom telu da bi ga Božja stvaralačka moć ispunila dubokim strahopoštovanjem. „Hvalim te i pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren“, napisao je on. „Divna su dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Psalam 139:14).

3, 4. Zašto je važno da svako od nas ozbiljno razmišlja o Jehovinim delima?

³ David je svoje snažno uverenje razvio na temelju ozbiljnog razmišljanja. Danas su nastavni programi i mediji prepuni teorija o poreklu čoveka koje razorno deluju na veru. Da bismo imali veru poput Davidove, i mi moramo ozbiljno da razmišljamo. Ne smemo dozvoliti da drugi oblikuju naše mišljenje, naročito kada se radi o tako važnim pitanjima kao što su postojanje i uloga Stvoritelja.

⁴ Osim toga, razmišljanje o Jehovinim delima jača našu ljubav i zahvalnost prema njemu i daje nam pouzdanje da će se ispuniti ono što je obećao za budućnost. To nas zatim može podstaći da još bolje upoznamo Jehovu i služimo mu. Osmotrimo kako savremena nauka potvrđuje Davidov zaključak da smo ’divno stvoreni‘.

Čudesan razvoj našeg tela

5, 6. (a) Kako je otpočeo život svakog od nas? (b) Koja je uloga naših bubrega?

⁵ „Jer si ti stvorio bubrege moje, zaklanjao si me u utrobi majke moje“ (Psalam 139:13). Svako od nas je na samom početku svog postojanja u telu majke bio tek jedna jedina ćelija manja od tačke na kraju ove rečenice. Ta mikroskopska ćelija bila je izuzetno složena — minijaturna hemijska laboratorija! Ona se brzo razvijala. Do kraja drugog meseca u materici, već su bili formirani glavni organi. Među njima su bili i bubrezi. Kad smo se rodili, oni su bili spremni da filtriraju krv — da uklanjaju toksine i višak vode, zadržavajući korisne materije. Ako su zdravi, ta dva bubrega filtriraju vodu u našoj krvi — što je kod odrasle osobe oko 5 litara na svakih 45 minuta!

⁶ Bubrezi takođe pomažu da se reguliše količina minerala u krvi, kao i njena kiselost i krvni pritisak. Oni obavljaju mnoge druge vitalne funkcije, kao što je pretvaranje vitamina D u aktivan oblik koji je neophodan za pravilan razvoj kostiju i stvaranje eritropoetina, hormona koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca u našim kostima. Ne čudi što su bubrezi nazvani „najboljim hemičarima u telu“!b

7, 8. (a) Opiši kako se razvija plod u materici. (b) U kom smislu je beba ’satkana u najvećim dubinama zemlje‘?

⁷ „Kosti moje nisu bile od tebe sakrivene dok sam nastajao u tajnosti, satkan u najvećim dubinama zemlje“ (Psalam 139:15). Prvobitna ćelija je počela da se deli, a zatim su i nove ćelije nastavile deobu. Ubrzo je otpočela njihova diferencijacija, to jest pretvaranje u specijalizovane ćelije nerava, mišića, kože i tako dalje. Ćelije istog tipa grupisale su se zajedno da bi formirale tkiva i potom organe. Na primer, naš skelet je počeo da se razvija tokom treće sedmice od začeća. Kad smo imali samo sedam sedmica i bili dugi tek oko dva i po centimetra, početni oblici svake od 206 kostiju, koliko odrasla osoba ima u telu, već su bili na svom mestu, mada su one tada još bile meke.

⁸ Ovaj zadivljujući proces odvijao se u materici majke, skriven od ljudskih pogleda, kao da se odigravao duboko u zemlji. I zaista, ljudi još nisu razjasnili mnoge pojedinosti o našem razvoju. Na primer, šta aktivira specifične gene u ćelijama da otpočnu proces diferencijacije? Nauka će to možda s vremenom otkriti, ali kao što je David dalje zapazio, naš Tvorac — Jehova — oduvek je znao svaki detalj.

9, 10. Kako je formiranje delova embriona ’zapisano‘ u Božjoj „knjizi“?

⁹ „Oči su tvoje videle dok sam zametak bio, u knjizi su tvojoj svi delovi njegovi bili zapisani, i dani kad su nastajali, kada još nije bilo nijednoga“ (Psalam 139:16). Naša prva ćelija sadržala je sve podatke o našem telu. Ti podaci, poput jednog plana, upravljali su našim razvojem tokom devet meseci u materici i zatim tokom više od dve decenije odrastanja. Tokom tog perioda, naše telo prolazilo je kroz mnoge faze, a sve to je bilo vođeno informacijama koje su se nalazile u prvobitnoj ćeliji.

¹⁰ David nije znao ništa o ćelijama i genima, nije imao ni mikroskop. Ali on je ispravno razumeo da razvoj njegovog tela svedoči o prethodnom planiranju. David je verovatno znao nešto o razvoju embriona, tako da je mogao zaključiti da se svaki korak morao odvijati prema utvrđenom planu i vremenskom rasporedu. Izražavajući se poetskim jezikom, napisao je da je taj plan bio ’zapisan‘ u Božjoj „knjizi“.

11. Šta određuje naše fizičke karakteristike?

¹¹ Danas je poznato da su karakteristike koje smo nasledili od svojih roditelja i predaka — kao što su visina, crte lica, boja očiju i kose, kao i hiljade drugih obeležja — bile određene našim genima. Svaka naša ćelija sadrži desetine hiljada gena, a svaki gen je deo dugačkog lanca sačinjenog od DNK (dezoksiribonukleinske kiseline). Uputstva za građu našeg tela „zapisana“ su u hemijskoj strukturi DNK. Svaki put kad dođe do ćelijske deobe — da bi se stvorile nove ili zamenile stare ćelije — naša DNK prenosi ta uputstva dalje, čime se održava naš život i glavna obeležja izgleda. Kakav izvanredan primer moći i mudrosti našeg nebeskog Tvorca!

Naš jedinstveni um

12. Po čemu se ljudi naročito razlikuju od životinja?

¹² „Kako su mi dragocene misli tvoje! Bože, kako je velik broj njihov! Kad bih hteo da ih prebrojim, i od zrna peska više bi ih bilo“ (Psalam 139:17, 18a). I životinje su stvorene na divan način, a neke od njih poseduju izvesna čula i moći koje nadmašuju ljudske. Ali Bog je ljudima podario mentalne sposobnosti koje daleko nadmašuju sposobnosti svih životinja. „Koliko god da smo mi ljudi po mnogo čemu slični drugim vrstama, jedinstveni smo među životnim oblicima na Zemlji po tome što možemo da govorimo i razmišljamo“, zapaža se u jednom udžbeniku. „Jedinstveni smo i po tome što želimo da znamo odgovore na duboka pitanja o sebi, kao što su: Kako je naše telo stvoreno? Kako smo nastali?“ To su pitanja o kojima je i David razmišljao.

13. (a) Kako je David mogao razmišljati o Božjim mislima? (b) Kako možemo slediti Davidov primer?

¹³ Što je najvažnije, za razliku od životinja, mi smo jedinstveni po sposobnosti da razmišljamo o Božjim mislima.c To je jedan od darova koji smo dobili time što smo stvoreni „po Božjoj slici“ (Postanak 1:27). David je taj dar koristio na pravi način. On je duboko razmišljao o dokazima Božjeg postojanja i njegovim dobrim osobinama koje je zapažao posmatrajući svet oko sebe. David je takođe imao prve biblijske knjige u kojima se nalazi ono što je Bog otkrio o sebi i svojim delima. Ti nadahnuti spisi pomogli su Davidu da razume Božje misli, ličnost i nameru. Razmišljanje o Svetom pismu, delima stvaranja i o tome kako je Bog postupao prema njemu, podstaklo je Davida da uputi hvalu svom Tvorcu.

Šta znači imati veru

14. Zašto ne moramo znati sve o Bogu da bismo verovali u njega?

¹⁴ Što je više razmišljao o svemu što je stvoreno i o Božjoj Reči, David je postajao svesniji da ne može u potpunosti razumeti Božje znanje i moć (Psalam 139:6). Isto je i s nama. Mi nikad nećemo razumeti sve o svim Božjim stvaralačkim delima (Propovednik 3:11; 8:17). Ali Bog je posredstvom Svetog pisma i sveta prirode „učinio očiglednim“ dovoljno znanja da bi, bez obzira na vreme u kom žive, ljudi koji traže istinu mogli da razviju veru koja se temelji na dokazima (Rimljanima 1:19, 20; Jevrejima 11:1, 3).

15. Opiši kako su povezani vera i naš odnos sa Bogom.

¹⁵ Imati veru ne znači samo priznati da su život i svemir morali imati inteligentnog Stvoritelja. To znači verovati da je Jehova Bog osoba i da želi da ga upoznamo i budemo u dobrom odnosu s njim (Jakov 4:8). Mogli bismo to uporediti s verom i pouzdanjem koje neko ima u svog oca punog ljubavi. Ako bi neka sumnjičava osoba tvrdila da ti tvoj otac ne bi pomogao u nekoj teškoj situaciji, možda je ne bi mogao odmah uveriti da je on dostojan poverenja. Međutim, ako bi s vremenom sakupio dovoljno dokaza da je tvoj otac dobar, tvoje poverenje u njega niko ne bi mogao da poljulja. Slično tome, kad upoznajemo Jehovu proučavajući Sveto pismo, razmišljajući o delima stvaranja i posmatrajući kako On odgovara na naše molitve i pomaže nam, mi razvijamo pouzdanje u njega. U nama se tada javlja želja da još više saznamo o njemu i da ga zauvek hvalimo iz nesebične ljubavi i odanosti. To je najuzvišeniji cilj za kojim čovek može težiti (Efešanima 5:1, 2).

Traži vođstvo našeg Tvorca

16. Šta možemo naučiti iz Davidovog bliskog odnosa s Jehovom?

¹⁶ „Pronikni u mene, Bože, i upoznaj srce moje. Ispitaj me i vidi nespokojne misli moje, i vidi ima li u meni nešto što me na put boli navodi, i vodi me putem večnim“ (Psalam 139:23, 24). David je bio svestan da Jehova već zna svaki detalj o njemu — da njegov Tvorac zapaža sve što on pomisli, kaže ili učini (Psalam 139:1-12; Jevrejima 4:13). To što ga je Jehova tako dobro poznavao ulivalo je Davidu sigurnost, poput sigurnosti koju malo dete oseća u naručju roditelja koji ga vole. Davidu je mnogo značio taj bliski odnos sa Jehovom i trudio se da ga sačuva tako što je duboko razmišljao o Božjim delima i molio mu se. U stvari, mnogi Davidovi psalmi — između ostalih i 139. psalam — zapravo su molitve uz muzičku pratnju. I nama duboko razmišljanje i molitva mogu pomoći da se približimo Jehovi.

17. (a) Zašto je David želeo da Jehova ispita njegovo srce? (b) Kako način na koji koristimo svoju slobodnu volju utiče na naš život?

¹⁷ Pošto smo stvoreni po Božjoj slici, imamo dar slobodne volje. Možemo izabrati da činimo ono što je dobro ili ono što je loše. S tom slobodom povezana je i moralna odgovornost. David nije želeo da bude ubrojan među zle (Psalam 139:19-22). Nije želeo da počini bolne greške. Zato je nakon razmišljanja o Jehovinom sveobuhvatnom znanju ponizno molio Boga da ispita njegova najdublja osećanja i da ga usmeri na put koji vodi u život. Pošto Božja pravedna moralna merila važe za svakoga, i mi treba da donosimo ispravne odluke. Jehova podstiče sve nas da mu budemo poslušni. To će nam doneti njegovu naklonost i brojne blagoslove (Jovan 12:50; 1. Timoteju 4:8). Ako svakodnevno budemo hodili s Jehovom, imaćemo unutrašnji mir čak i kad se suočavamo sa ozbiljnim problemima (Filipljanima 4:6, 7).

Sledi našeg predivnog Tvorca!

18. Do kog zaključka je David došao na osnovu razmišljanja o delima stvaranja?

¹⁸ David je u mladosti često provodio vreme u prirodi, napasajući stada. Dok je stado paslo, on je podizao oči ka nebu. U noćnoj tami, David je razmišljao o veličanstvenosti svemira i o značenju svega što je video. „Nebesa objavljuju slavu Božju; o delu ruku njegovih nebeski svod zbori“, napisao je on. „Dan za danom oni govore, iz noći u noć znanje otkrivaju“ (Psalam 19:1, 2). David je uvideo da treba da traži i sledi Onoga koji je sve tako divno stvorio. I mi treba da činimo isto.

19. Koju pouku mogu da izvuku i mladi i stari iz toga što su ’divno stvoreni‘?

¹⁹ David je primerom pokazao šta znači živeti prema savetu koji je njegov sin Solomon kasnije dao mladima: „Sećaj se svog Veličanstvenog Stvoritelja u danima mladosti svoje... Boj se istinitog Boga i drži se njegovih zapovesti. Jer to je sva dužnost čoveku“ (Propovednik 12:1, 13). David je još u mladosti shvatio da je „divno stvoren“. Živeo je u skladu s tim saznanjem, što mu je donelo velike blagoslove. Bilo da smo mladi ili stari, ako hvalimo našeg Velikog Stvoritelja i služimo mu, imaćemo predivan život, sada i u budućnosti. Onima koji ostanu blizu Jehove i postupaju po njegovim pravednim merilima, Biblija obećava: „Cvetaće i kad im kosa osedi, ostaće krepki i snažni, da bi govorili kako je pravedan Jehova“ (Psalam 92:14, 15). Osim toga, imaćemo nadu da ćemo u svu večnost uživati u predivnim delima našeg Tvorca.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Kako način na koji se razvija embrion pokazuje da smo ’divno stvoreni‘?

• Zašto treba da duboko razmišljamo o Jehovinim mislima?

• U kakvoj su vezi naša vera i naš odnos sa Jehovom?

[Slike na 23. strani]

Razvoj ploda u materici odvija se prema utvrđenom planu

DNK

[Izvor]

Fetus: Lennart Nilsson

[Slika na 24. strani]

Mi imamo poverenje u Jehovu, kao što dete veruje ocu koji ga voli

[Slika na 25. strani]

Razmišljanje o delima Jehovinih ruku podstaklo je Davida da mu uputi hvalu