’Jehova, iskušaj me‘

„SRCA Jehova ispituje“ (Poslovice 17:3). To treba za sve nas da bude izuzetno ohrabrujuće. Zašto to kažemo? Zbog toga što za razliku od ljudi, koji sude samo na osnovu onoga što vide, naš nebeski Otac „gleda ono što je u srcu“ (1. Samuilova 16:7).

Čak ni mi sami ne možemo najbolje proceniti koji su naši najdublji motivi i sklonosti. Zašto je to tako? Zato što je ’srce varljivije od svega i na sve je spremno. Ko može proniknuti u njega?‘ Međutim, Bog to može, jer kaže: „Ja, Jehova, istražujem srce i ispitujem bubrege“ (Jeremija 17:9, 10). Da, Jehova poznaje „srce“ — gde su smešteni naši skriveni motivi — kao i „bubrege“, to jest naše najdublje misli i osećanja.

Čemu služe kušnje?

S obzirom na prethodno rečeno, uopšte ne čudi što je David, kralj iz drevnih vremena, rekao Bogu: „Ispitaj me, Jehova, i iskušaj me, pročisti bubrege moje i srce moje“ (Psalam 26:2). Zar su Davidova dela i reči bili u potpunosti ispravni tako da nije imao čega da se plaši ukoliko bi ga Jehova iskušao? Naravno da nisu! David je, kao i svi mi, bio nesavršen i nije mogao savršeno da udovolji Božjim merilima. Zbog svojih slabosti, David je počinio nekoliko ozbiljnih prestupa, ali je i pored svega toga ’služio besprekornog srca‘ (1. Kraljevima 9:4). Na koji način? Tako što je prihvatio ukor i ispravio svoj put. Na taj način je pokazao da iskreno voli Jehovu. Bio je u potpunosti odan Bogu.

A kako stoje stvari s nama? Jehova je svestan toga da smo nesavršeni i da možemo pogrešiti u rečima i delima. Međutim, on svoju sposobnost da predvidi našu budućnost ne koristi da bi odredio kakav će biti naš život. On nas je stvorio sa slobodnom voljom. On poštuje taj dar koji nam je velikodušno dao.

Pored toga, s vremena na vreme Jehova u izvesnom smislu ispituje kakvi smo unutra, što uključuje i naše motive. On to može činiti tako što dopušta da neke povoljne prilike otkriju kakvo je stanje našeg srca. S druge strane, može dopustiti i da teške okolnosti i problemi otkriju naše unutrašnje sklonosti. To nam pruža priliku da pokažemo Jehovi koliko smo mu odani i verni. Takvi ispiti koje Jehova dopušta mogu pokazati u kakvom je stanju naša vera, da li smo „savršeni i potpuni, bez ikakvog nedostatka“ (Jakov 1:2-4).

Ispit vere iz drevnih vremena

Ispitivanje vere i motiva za Jehovine sluge nije ništa novo. Razmotrimo primer patrijarha Avrahama. „Istiniti Bog je iskušao Avrahama“ (Postanak 22:1). Kada su ove reči izgovorene, Avrahamova vera u Boga je već bila ispitana. Godinama ranije, Jehova je tražio od Avrahama da se zajedno sa svojom porodicom preseli iz naprednog grada Ura u zemlju koju nije poznavao (Postanak 11:31; Dela apostolska 7:2-4). Avraham, koji je verovatno posedovao kuću u Uru, nije sebi obezbedio neki trajni dom u Hananu, gde je decenijama živeo (Jevrejima 11:9). Zbog toga što je kao nomad stalno bio u pokretu, on i njegova porodica su donekle bili izloženi oskudici, grupama naoružanih razbojnika i paganskim vladarima iz tog područja. Tokom sveg tog vremena, Avraham je dokazao da njegova vera ima veliku vrednost.

Nakon toga, Jehova je pred Avrahama stavio jedan veći ispit, rekavši: ’Molim te, uzmi svog sina jedinca Isaka, koga toliko voliš... i prinesi ga kao žrtvu paljenicu‘ (Postanak 22:2). Za Avrahama to nije bio sasvim običan sin. On je bio jedino dete koje su on i njegova žena Sara imali. Isak je bio obećani sin, Avrahamova jedina nada da će njegovo „potomstvo“ naslediti hanansku zemlju i da će, po Božjem obećanju, biti blagoslov za mnoge. Na kraju krajeva, Isak je bio dugo očekivani Avrahamov sin, koji je rođen nakon što je Bog učinio čudo! (Postanak 15:2-4, 7).

Možemo samo zamisliti koliko je Avrahamu bilo teško da razume ovu zapovest. Zar je Jehova tražio od njega ljudsku žrtvu? Zar je Jehova dopustio da Avraham oseti neizmernu radost zbog rođenja deteta, i to na zalasku svog života, a da kasnije od njega traži da žrtvuje tog istog sina?a

Iako nije znao odgovore na ova pitanja, Avraham je spremno poslušao. Bilo mu je potrebno tri dana da stigne do brda koje je Bog odabrao. Tamo je sagradio oltar i na njega stavio drva. Sada je sledio vrhunac ispita. Avraham je uzeo u ruke nož za klanje, ali kada je krenuo da ubije svog sina Jehova ga je preko jednog anđela zaustavio i rekao mu: „Sada znam da se bojiš Boga kad nisi odbio da mi daš svog sina jedinca“ (Postanak 22:3, 11, 12). Zamislimo samo koliko su ove reči bile velika nagrada za Avrahama! Jehovino prvobitno mišljenje o Avrahamovoj veri je bilo tačno (Postanak 15:5, 6). Nakon toga, Avraham je umesto Isaka kao žrtvu prineo jednog ovna. Zatim je Jehova potvrdio obećanja koja je putem saveza sklopio s Avrahamom o njegovom potomstvu. Sasvim je razumljivo što je Avraham postao poznat kao Jehovin prijatelj (Postanak 22:13-18; Jakov 2:21-23).

Naša vera je takođe na ispitu

Svi mi znamo da ni danas Božje sluge ne mogu izbeći kušnje. Međutim, u našem slučaju kušnja može biti pre vezana za ono što Jehova dopušta da se desi, nego za ono što nam kaže da uradimo.

Apostol Pavle je pisao: „Svi koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom, biće progonjeni“ (2. Timoteju 3:12). Takva progonstva mogu poticati od školskih drugova, prijatelja, rođaka, komšija ili pogrešno informisanih predstavnika vlasti. Takođe mogu uključivati verbalno i fizičko zlostavljanje, kao i probleme koje neki hrišćanin ima na poslu. Pravi hrišćani takođe doživljavaju probleme koji su uobičajeni i za sve druge ljude — bolest, razočaranja i nepravde. Sve te kušnje su ispiti nečije vere.

Apostol Petar je skrenuo pažnju na koristi od toga da vera bude ispitana: „Ožalošćeni [ste] zbog raznih kušnji, da bi vam vaša prokušana vera, koja je dragocenija od zlata koje propada, iako se proverava vatrom, donela hvalu, slavu i čast kad se pojavi Isus Hrist“ (1. Petrova 1:6, 7). Kao što vidimo, koristi od takvih ispita su upoređene s pročišćavanjem zlata pomoću vatre. Procesom pročišćavanja izdvaja se čisto zlato i otklanjaju postojeće nečistoće. Nešto slično se dešava s našom verom kada doživljavamo kušnje.

Na primer, neka nesreća ili prirodna katastrofa može sa sobom doneti patnju. Ipak, oni koji imaju iskrenu veru ne prepuštaju se preteranoj zabrinutosti. Oni nalaze utehu u onome što im Jehova zasigurava: „Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5). Oni i dalje daju prednost duhovnim stvarima, uvereni da će Jehova nagraditi njihov trud da obezbede ono što im je zaista neophodno. Vera ih podržava kroz teške periode i pomaže im da ne pogoršaju svoju situaciju nepotrebnom uznemirenošću.

Činjenica da ispiti mogu otkriti slabosti naše vere takođe može biti korisna ukoliko uviđamo da treba da preduzmemo odgovarajuće korake da se poboljšamo. Dobro je da se pitamo: ’Kako mogu ojačati svoju veru? Da li treba da posvetim više vremena razmatranju Božje Reči i razmišljanju o njoj uz molitvu? Da li smatram da je vredno prisustvovati svim sastancima sa suhrišćanima i da li izvlačim korist iz njih? Da li se, kada imam problema, uzdam u sebe umesto da u molitvi predam svoje brige Jehovi Bogu?‘ Međutim, takvo preispitivanje je samo početak.

Da bi neko ojačao svoju veru možda je potrebno da poboljša svoj duhovni apetit tako što će ’razvijati želju za čistim mlekom Božje reči‘ (1. Petrova 2:2; Jevrejima 5:12-14). Treba da nastojimo da budemo slični čoveku kog je psalmista opisao: „[On] uživa u zakonu Jehovinom, i dan i noć pažljivo čita zakon njegov“ (Psalam 1:2).

Za to je potrebno više nego da samo čitamo Bibliju. Veoma je važno da razmišljamo o onome šta nam Božja Reč govori i da primenimo savete koje nam daje (Jakov 1:22-25). Zahvaljujući tome, naša ljubav prema Bogu će rasti, naše molitve će biti konkretnije i ličnije i naša vera u njega će postati jača.

Vrednost prokušane vere

To što shvatamo da je vera apsolutno neophodna da bismo stekli Božje odobravanje, snažan je podsticaj da je ojačamo. Biblija nas podseća: „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:6). Zbog toga treba da imamo stav poput čoveka koji je preklinjao Isusa: „Pomozi mi da imam više vere!“ (Marko 9:24).

Ispitivanje naše vere takođe može pomoći i drugima. Na primer, kada nekom hrišćaninu umre draga osoba, njegova jaka vera u Božje obećanje o uskrsenju daje mu snagu. Iako je ožalošćen, on ipak ’ne tuguje kao drugi, koji nemaju nadu‘ (1. Solunjanima 4:13, 14). Drugi koji posmatraju koliku snagu tom hrišćaninu daje vera mogu shvatiti da on poseduje nešto istinski vredno. To može u njihovom srcu probuditi želju da imaju sličnu veru, pokrećući ih da proučavaju Božju Reč i da postanu učenici Isusa Hrista.

Jehova zna da prokušana vera ima veliku vrednost. Osim toga, ispiti vere nam pomažu da vidimo da li je naša vera zaista sila koja nas podržava. Oni nam pomažu da uočimo slabosti naše vere, čime smo u boljoj poziciji da ih ispravimo. Na kraju, to što uspešno prođemo kroz kušnje može pomoći drugima da postanu Isusovi učenici. Zato nastavimo da dajemo sve od sebe da bismo zadržali snažnu veru — takvu veru koja će nakon što bude izložena kušnjama ’doneti hvalu, slavu i čast kad se pojavi Isus Hrist‘ (1. Petrova 1:7).

[Fusnota]

[Slika na 13. strani]

Avraham je delima pokazao da ima veru i tako postao Jehovin prijatelj

[Slike na 15. strani]

Kušnje mogu dokazati da je naša vera zaista sila koja nas podržava

[Izvor slike na 12. strani]

From the Illustrated Edition of the Holy Scriptures, by Cassell, Petter, & Galpin