„Poštujte one koji se trude među vama“
„Poštujte one koji se trude među vama i predvode u Gospodovom delu i opominju vas“ (1. SOL. 5:12)
1, 2. (a) U kakvim se okolnostima nalazila skupština u Solunu kada je Pavle napisao Prvu poslanicu Solunjanima? (b) Na šta je Pavle podstakao Solunjane?
ZAMISLI da živiš u prvom veku i da si član skupštine u Solunu, jedne od prvih skupština koje su osnovane u Evropi. Apostol Pavle je proveo dosta vremena u izgrađivanju tamošnje braće. Verovatno je naimenovao starešine, kao što je to radio i u drugim skupštinama (Dela 14:23). Ali nakon što je bila osnovana skupština, Judejci su nahuškali narod da oteraju Pavla i Silu iz grada. Možda su se hrišćani koji su ostali u Solunu osećali kao da su prepušteni sami sebi, a možda su bili i uplašeni.
2 Sasvim je razumljivo što je Pavle posle odlaska iz Soluna bio zabrinut za tu relativno novu skupštinu. On je pokušao da ponovo dođe u Solun, ali ga je „Satana sprečio“. Zato je poslao Timoteja da ohrabri tu skupštinu (1. Sol. 2:18; 3:2). Kada se Timotej vratio s dobrim vestima, Pavle je želeo da napiše pismo Solunjanima. U tom pismu ih je, između ostalog, podstakao da ’poštuju one koji se trude među njima‘. (Pročitati 1. Solunjanima 5:12, 13.)
3. Zašto su hrišćani u Solunu imali razloga da posebno cene starešine?
3 Starešine u Solunu nisu bile iskusne poput Pavla i njegovih saradnika niti su bile dugogodišnji hrišćani poput starešina u Jerusalimu. Skupština u Solunu je postojala manje od godinu dana. Pa ipak, braća u skupštini su mogla da budu zahvalna što imaju starešine koje se ’trude‘, koje ’predvode‘ u skupštini i ’opominju‘ braću. Imali su mnogo razloga da ih ’s ljubavlju posebno cene‘. Nakon što im je to rekao, Pavle ih je posavetovao da ’budu u miru jedni s drugima‘. Da si se tada nalazio u Solunu, da li bi cenio ono što starešine rade? Kako gledaš na one koje je Bog preko Hrista ’dao na dar‘ tvojoj skupštini? (Ef. 4:8).
’Trude se‘
4, 5. Oko čega su se starešine u Pavlovo vreme mnogo trudile i oko čega se današnje starešine trude?
4 Oko čega su se starešine u Solunu ’trudile‘ nakon što su Pavle i Sila otišli u Veriju? Nema sumnje da su po uzoru na Pavla i oni poučavali skupštinu koristeći Pismo. Možda se pitaš da li su hrišćani u Solunu cenili Božju Reč, jer u Bibliji piše da su Verijci „imali plemenitiji stav od onih u Solunu... i svaki dan [su] istraživali Pisma“ (Dela 17:11). Međutim, tu se ne misli na hrišćane u Solunu, nego na Judejce u tom gradu. Pavle je hrišćanima u Solunu rekao: „Kad ste primili Božju reč... niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč“ (1. Sol. 2:13). Starešine su sigurno mnogo toga radile da bi zadovoljile duhovne potrebe skupštine.
5 Danas verni i razboriti rob obezbeđuje Božjem stadu „hranu u pravo vreme“ (Mat. 24:45). Objavitelji u skupštini imaju obilje literature koja se temelji na Bibliji, a na nekim jezicima imaju i Indeks publikacija i biblioteku publikacija na CD-u (Watchtower Library). Sledeći smernice koje taj rob pruža, skupštinske starešine mnogo toga rade da bi zadovoljile duhovne potrebe svoje braće i sestara. Na primer, provode sate i sate u pripremi programskih tačaka kako bi ih dobro održali. Jesi li razmišljao o tome koliko vremena starešine provedu u pripremi tačaka koje imaju na skupštinskim sastancima, pokrajinskim sastancima i oblasnim kongresima?
6, 7. (a) Kakav je primer Pavle bio starešinama u Solunu? (b) Zbog čega bi današnjim starešinama moglo biti teško da slede Pavlov primer?
6 Starešine u Solunu nisu zaboravile kako je Pavle dobro brinuo o skupštini. Za njega to nije bio neki posao koji bi mehanički ili rutinski obavljao. Kao što smo videli u prošlom članku, Pavle je prema suvernicima bio ’blag kao majka koja hrani i neguje svoju decu‘. (Pročitati 1. Solunjanima 2:7, 8.) Bio je spreman da i život da za njih! Trebalo je da i druge starešine tako brinu o skupštini.
7 I današnje starešine poput Pavla vole i cene svoju braću. Neki članovi skupštine možda po prirodi nisu srdačni i druželjubivi. Međutim, starešine nastoje da budu razborite i da ’nalaze dobro‘ u njima (Posl. 16:20). Istina, pošto je nesavršen, starešina možda mora da se potrudi da bi imao pozitivno gledište o svakome. Ipak, pohvalno je što daje sve od sebe da bi prema svima bio ljubazan i tako bio dobar pastir pod Hristovim vođstvom.
8, 9. Na koje načine današnje starešine ’bdiju nad našim dušama‘?
8 Imamo mnogo razloga da ’budemo podložni‘ starešinama. Pavle je napisao da ’oni bdiju nad našim dušama‘ (Jevr. 13:17). Taj izraz nas podseća na doslovnog pastira koji ne spava da bi zaštitio stado. I današnje starešine se ponekad odriču sna dok brinu o potrebama objavitelja koji su lošeg zdravlja ili imaju probleme emotivne ili duhovne prirode. Na primer, dešava se da braću iz Odbora za odnose s bolnicama probude usred noći zbog nekog hitnog slučaja. Stvarno cenimo što nam pomažu u takvim situacijama.
9 Starešine koje se brinu oko gradnje Dvorana Kraljevstva i koje služe u Odborima za humanitarnu pomoć mnogo rade da bi pomogli braći. Oni zaslužuju našu svesrdnu podršku. Navedimo kao primer humanitarnu akciju koja je bila pokrenuta nakon što je 2008. godine ciklon Nargis pogodio Mjanmar. Da bi grupa za pružanje humanitarne pomoći stigla do skupštine u Botingonu, u teško pogođenom području delte reke Iravadi, morala je da prođe kroz opustošeno područje puno leševa. Kada su tamošnja braća videla da se u toj prvoj grupi koja je stigla do njih nalazio i brat koji je ranije bio njihov pokrajinski nadglednik, uzviknuli su: „Pa to je naš pokrajinski nadglednik! Jehova nas je spasao!“ Da li ceniš to što starešine danonoćno rade u korist skupštine? Neke starešine su naimenovane da služe u posebnim odborima koji se bave disciplinskim slučajevima. Iako se starešine ne hvališu zbog onoga što rade, objavitelji su zahvalni za sve što oni čine za njih (Mat. 6:2-4).
10. Koje poslove koji nisu tako očigledni obavljaju starešine?
10 Mnoge starešine obavljaju i neke administrativne poslove. Na primer, koordinator starešinstva priprema rasporede za skupštinske sastanke. Skupštinski sekretar sastavlja mesečne i godišnje izveštaje o službi propovedanja. Nadglednik Teokratske škole propovedanja mora dobro da razmisli kako će sastaviti raspored za školu. Svaka tri meseca se proverava blagajna. Starešine čitaju pisma koja dobiju od podružnice i primenjuju smernice koje im pomažu da održe „jedinstvo u veri“ (Ef. 4:3, 13). Zahvaljujući zalaganju vrednih starešina, ’sve je pristojno i onako kako je red‘ (1. Kor. 14:40).
„Predvode“
11, 12. Ko predvodi u skupštini i šta se pod tim podrazumeva?
11 Pavle je za starešine u Solunu rekao da „predvode“ u skupštini. Grčka reč koju je tu upotrebio može takođe značiti „stajati pred [nekim]“ i može se prevesti sa „usmeravati, voditi“ (1. Sol. 5:12). Za te iste starešine je rekao da se „trude“. Dakle, nije mislio na jednog starešinu, koji bi bio „predsedavajući nadglednik“, nego na sve starešine u skupštini. Danas većina starešina „stoji pred“ skupštinom i vodi sastanke. Nedavnim uvođenjem novog naziva, „koordinator starešinstva“, skrenuta je pažnja na činjenicu da su sve starešine jednake.
12 „Predvoditi“ u skupštini ne znači samo poučavati skupštinu. Isti izraz se u izvornom tekstu koristi i u 1. Timoteju 3:4. Tamo je Pavle rekao da nadglednik „treba da dobro upravlja svojim domom, a deca treba da mu budu poslušna i da pokazuju duboko poštovanje“. Kad se kaže da on „upravlja svojim domom“ pod tim se očigledno podrazumeva da poučava svoju decu, ali i da preuzima vođstvo u porodici i da su mu deca poslušna. Starešine usmeravaju skupštinu i svima pomažu da budu podložni Jehovi (1. Tim. 3:5).
13. Zašto je za donošenje odluka na sastanku starešinstva potrebno izdvojiti vreme?
13 Da bi dobro vodili stado, starešine razmatraju kako da na najbolji način udovolje potrebama skupštine. Možda izgleda da je lakše da jedan starešina donosi sve odluke. Međutim, današnje starešine koje slede primer vodećeg tela iz prvog veka otvoreno razgovaraju kao starešinstvo o svemu što je potrebno i traže vođstvo iz Svetog pisma. Cilj im je da načela iz Pisma primene na potrebe njihove skupštine. U tome će imati najviše uspeha kada se svako od njih priprema za sastanak starešinstva tako što istražuje šta stoji u Pismu i smernicama vernog i razboritog roba. Naravno, za to je potrebno izdvojiti vreme. Kada postoje razlike u mišljenjima, kao što je bio slučaj u prvom veku kada je vodeće telo razmatralo pitanje obrezanja, možda je potrebno izdvojiti još vremena i dodatno istražiti neke informacije kako bi se došlo do zajedničke odluke koja se temelji na Pismu (Dela 15:2, 6, 7, 12-14, 28).
14. Da li ceniš to što starešinstvo složno sarađuje? Zašto tako misliš?
14 Šta bi se moglo desiti ako bi jedan starešina insistirao da se nešto uradi kako on kaže ili ako bi pokušavao da ubedi druge da prihvate njegovo mišljenje? Ili šta ako bi neko, poput Diotrefa u prvom veku, sejao razdor? (3. Jov. 9, 10). Sigurno bi cela skupština trpela zbog toga. Ako je Satana pokušavao da poremeti mir u skupštini u prvom veku, možemo biti sigurni da to želi i danas. On bi mogao iskoristiti sebične ljudske sklonosti, poput želje za istaknutošću. Zato starešine treba da se trude da budu ponizne i da dobro međusobno sarađuju. Veoma ih cenimo zbog toga.
„Opominju vas“
15. Šta podstiče starešine da ponekad opomenu nekog brata ili sestru?
15 Pavle je zatim ukazao na to da starešine imaju jedan težak, ali važan zadatak, naime da opominju objavitelje. U grčkom delu Svetog pisma samo je Pavle upotrebio izraz koji je preveden sa „opominju“. Taj izraz ukazuje na savet koji se daje sa svom ozbiljnošću, ali ne ukazuje na neprijateljski stav savetodavca (Dela 20:31; 2. Sol. 3:15). Na primer, Pavle je napisao Korinćanima: „Ovo ne pišem da vas postidim, nego da vas opomenem kao svoju voljenu decu“ (1. Kor. 4:14). Pavle je voleo braću i bio je zainteresovan za njih i to ga je podsticalo da ih ponekad opomene.
16. Šta starešine treba da imaju na umu kada opominju braću i sestre?
16 Starešine uvek imaju na umu da je važno na koji način opominju braću i sestre. Oni se trude da poput Pavla budu blagi, ljubazni i susretljivi. (Pročitati 1. Solunjanima 2:11, 12.) Naravno, starešine se ’čvrsto drže verne reči, da bi mogle podstaći druge služeći se zdravim učenjem‘ (Titu 1:5-9).
17, 18. Šta treba da zadržiš na umu ako dobiješ savet od starešine?
17 Istina, starešine su nesavršene i ponekad možda kažu nešto zbog čega im kasnije bude žao (1. Kralj. 8:46; Jak. 3:8). Pored toga, oni znaju da njihovoj duhovnoj braći i sestrama primanje saveta obično „ne pričinjava radost, nego žalost“ (Jevr. 12:11). Zato starešina verovatno dosta razmišlja i moli se pre nego što nekome priđe da bi mu dao savet. Ako ti je starešina nedavno dao neki savet, da li ceniš što se on na takav način brine za tebe?
18 Pretpostavimo da imaš neki zdravstveni problem i da ne znaš o čemu se radi. Doktor je ustanovio šta je u pitanju, ali je tebi teško da prihvatiš tu dijagnozu. Da li bi se ljutio na doktora? Ne. Čak bi verovatno prihvatio i operaciju ako on smatra da bi to bilo za tvoje dobro. Možda će od načina na koji ti doktor saopšti tu vest zavisiti kako ćeš se osećati, ali da li će od toga zavisiti kakvu ćeš odluku doneti? Verovatno neće. Isto tako, nemoj dozvoliti da te način na koji si dobio savet spreči da poslušaš one koje Jehova i Isus koriste da bi ti ukazali na to kako možeš da napreduješ u istini ili da sačuvaš blizak odnos s Jehovom.
Cenimo taj dar od Jehove
19, 20. Kako možeš pokazati da ceniš ljude koje nam je Jehova dao na dar?
19 Šta bi uradio ako bi dobio poklon koji je napravljen baš za tebe? Da li bi pokazao da ga ceniš time što bi ga koristio? Jehova ti je preko Isusa Hrista dao „ljude na dar“. Svoju zahvalnost za taj dar možeš pokazati tako što ćeš pažljivo slušati govore koje oni iznose i primenjivati to što čuješ. Takođe možeš pokazati cenjenje tako što ćeš davati dobre komentare. Podupiri ono što starešine rade predvodeći u skupštini, u šta spada i služba propovedanja. Ako ti je neki starešina dao savet koji ti je koristio, zašto mu to ne bi rekao? Da li bi mogao pokazati da ceniš članove porodice svojih starešina? Ne zaboravi, da bi starešina mogao da se brine o skupštini, njegova porodica se odriče vremena koje bi mogla provesti s njim.
20 Imamo mnogo razloga zbog kojih treba da pokažemo da smo zahvalni što imamo starešine, koji se dosta trude, predvode u skupštini i opominju nas. Ti ljudi su zaista dar od Jehove!
Da li se sećaš?
• Zašto su hrišćani u Solunu imali razloga da cene one koji su predvodili u skupštini?
• Kako se starešine u tvojoj skupštini trude za tvoje dobro?
• Na koje načine ti koristi to što starešine predvode u skupštini?
• Šta treba da zadržiš na umu ako dobiješ savet od starešine?
[Slika na 27. strani]
Da li ceniš to što se starešine na mnoge načine trude da pomažu skupštini?