’Robujmo Jehovi‘

 1. Šta većina ljudi misli o ropstvu i o kakvom ropstvu se govori u Rimljanima 12:11?

KADA je reč o ropstvu, mnogi pomisle na ljude koji su žrtve okrutnosti, tlačenja i nepravde. Ali hrišćani se nalaze u jednom znatno drugačijem ropstvu. U Božjoj Reči se kaže da su oni dobrovoljno pristali na to da služe Gospodaru koji ih voli. Kada je apostol Pavle rekao hrišćanima u prvom veku da ’robuju Jehovi‘, on ih je podstakao da mu služe iz ljubavi (Rimlj. 12:11). Šta znači robovati Jehovi? Šta treba da radimo kako ne bismo postali robovi Satane i sveta u njegovoj vlasti? Kako Jehova nagrađuje svoje robove koji mu verno služe?

 2. (a) Zašto neki robovi u Izraelu nisu iskoristili mogućnost da postanu slobodni? (b) Šta je značilo to što je gospodar svom robu probušio uho?

² Na osnovu Zakona koji je Jehova Bog dao Izraelcima možemo bolje razumeti u kakvom se ropstvu nalaze hrišćani. Prema tom Zakonu, rob bi postao slobodan sedme godine svog robovanja (Izl. 21:2). Međutim, Jehova je učinio nešto izvanredno u korist robova koji su zaista voleli svog gospodara i želeli da mu i dalje služe. Ako neki rob nije želeo da postane slobodan, gospodar bi ga doveo kod vrata ili dovratka i probušio mu uho šilom (Izl. 21:5, 6). Zašto je to radio? Zanimljivo je što na hebrejskom jeziku reč koja se odnosi na slušanje prenosi misao i o poslušnosti. Tako je bilo očigledno da taj rob želi da i nadalje bude poslušan svom gospodaru i da mu služi. Slično je i s našim predanjem Bogu. Kada smo se predali Jehovi, rekli smo da ćemo ga slušati zato što ga volimo.

 3. Šta nas je navelo da se predamo Bogu?

³ Pre svog krštenja, mi smo već bili odlučili da služimo Jehovi, to jest već smo pristali na to da budemo njegovi robovi. Predali smo mu se zato što smo želeli da ga slušamo i vršimo njegovu volju. Niko nas na to nije primoravao. To važi čak i za one koji su se krstili u detinjstvu ili mladosti. Učinili su to zato što su se lično predali Jehovi, a ne zato što su hteli da ugode roditeljima. Ljubav prema Jehovi nas je navela da mu se predamo kao svom Gospodaru. Apostol Jovan je napisao: „Ljubav prema Bogu znači držati se njegovih zapovesti“ (1. Jov. 5:3).

 4. Kako smo postali „robovi pravednosti“?

⁴ Veoma smo zahvalni Jehovi što nam je omogućio da postanemo njegovi robovi! Pošto iskazujemo veru u Hristovu otkupnu žrtvu više nismo robovi greha. Premda smo još uvek nesavršeni, dobrovoljno smo se podložili Jehovi i Hristu. Nadahnut Božjim duhom, apostol Pavle je objasnio tu činjenicu u jednoj svojoj poslanici. On je svojim suvernicima rekao: „Smatrajte sebe mrtvima grehu, a živima Bogu po Hristu Isusu.“ Zatim je zabeležio sledeće upozoravajuće reči: „Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate — bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost? Ali hvala Bogu što ste, premda ste bili robovi greha, od srca postali poslušni onoj pouci kojoj ste bili predati. Da, pošto ste oslobođeni od greha, postali ste robovi pravednosti“ (Rimlj. 6:11, 16-18). Vredno je zapaziti da je apostol Pavle rekao da treba da budemo ’od srca poslušni‘ Bogu. Kada smo se predali Jehovi, postali smo „robovi pravednosti“.

 5. Koju borbu svako od nas vodi i zašto?

⁵ Pa ipak, nije lako živeti u skladu sa svojim predanjem Bogu. Mi se takoreći borimo na dva fronta. Kao prvo, vodimo borbu o kojoj je govorio apostol Pavle. On je napisao: „Po svom unutrašnjem čoveku zaista uživam u Božjem zakonu, ali u svojim udovima vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima“ (Rimlj. 7:22, 23). Pošto smo i mi od Adama nasledili greh, neophodno je da se neprestano borimo protiv neispravnih želja. Apostol Petar je hrišćanima uputio sledeće reči: „Živite kao slobodni ljudi, ali ne kao oni kojima je sloboda pokriće za zlo, nego kao Božji robovi“ (1. Petr. 2:16).

6, 7. Kako Satana nastoji da učini ovaj svet primamljivim?

⁶ Još jedna borba koju vodimo jeste borba protiv ovog sveta, koji je pod demonskim uticajem. Satana, vladar ovog sveta, nastoji da nas odvoji od Jehove i Isusa. On nas na razne načine iskušava, jer želi da nas iskvari i da od nas napravi svoje robove. (Pročitati Efešanima 6:11, 12.) Zato se trudi da ovaj svet učini primamljivim. Apostol Jovan je napisao: „Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu, jer ništa što je u svetu — želja tela i želja očiju i isticanje svog imetka — ne potiče od Oca, već potiče od sveta“ (1. Jov. 2:15, 16).

⁷ Želja za materijalnim blagostanjem je više nego očigledna u ovom svetu. Satana nastoji da uveri ljude u to da je novac sve što je potrebno za srećan život. Sve je više tržnih centara. Reklame podstiču ljude da žive samo za to da poseduju što više stvari i da ugađaju sebi. Turističke agencije u svojoj ponudi imaju razne egzotične destinacije do kojih se uglavnom putuje u društvu ljudi koji nastoje da iz života izvuku što više. Prema tome, gde god da se okrenemo, servira nam se poruka da zaslužujemo nešto bolje u životu, ali naravno po merilima ovog sveta.

8, 9. Koja realna opasnost postoji i zašto?

⁸ Govoreći o nekim hrišćanima u prvom veku koji su dozvolili bezbožnom svetu da utiče na njih, apostol Petar je rekao: „Uživanjem smatraju razvratnost usred bela dana. Oni su mrlja i ljaga. S neobuzdanim uživanjem prepuštaju se svojim prevarnim učenjima dok se goste s vama. Jer govore razmetljive i isprazne reči, i željama tela i besramnim delima mame one koji su tek pobegli od onih čija su dela pokvarena. Obećavaju im slobodu, a sami su robovi pokvarenosti. Jer svako robuje onom ko ga savlada“ (2. Petr. 2:13, 18, 19).

⁹ Ako pokušavamo da zadovoljimo ’želje očiju‘, to jest da imamo sve što poželimo, nećemo steći slobodu, već ćemo postati robovi Satane Đavola, nevidljivog gospodara ovog sveta (1. Jov. 5:19). Postoji realna opasnost da postanemo robovi materijalizma, a to je ropstvo iz kojeg je teško osloboditi se.

10, 11. Ko je Satani danas omiljena meta i zašto im obrazovanje može otežavati da služe Jehovi?

¹⁰ Satana danas posebno nastoji da zavede one koji nemaju toliko iskustva, kao što je to učinio u Edenu. Njegova omiljena meta su mladi. Satani nije nimalo drago kada vidi da neko želi da služi Jehovi. On nastoji da sve one koji su se predali Jehovi navede da mu više ne budu verni.

¹¹ Razmislimo još jednom o robu koji je pristao na to da mu gospodar probuši uho. Naravno, to je bilo bolno, ali je nakon toga imao trajan znak da pripada svom gospodaru. I za mlade koji služe Bogu može biti isto tako teško, pa čak i bolno, da donesu neke odluke koje se znatno razlikuju od odluka koje donose njihovi vršnjaci. Satana želi da nas uveri u to da ćemo imati ispunjen život ako se posvetimo nekoj karijeri u njegovom svetu, ali mi ne smemo da zaboravimo koliko je važno da zadovoljimo svoje duhovne potrebe. Isus je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Mat. 5:3). Kao Bogu predani hrišćani, mi živimo za vršenje Božje volje, a ne Satanine. Uživamo u Jehovinom zakonu i duboko razmišljamo o njemu dan i noć. (Pročitati Psalam 1:1-3.) Međutim, mnoge obrazovne ustanove imaju veoma obimne programe tako da Jehovine sluge koje se školuju u njima nemaju skoro nimalo vremena da duboko razmišljaju o Božjoj Reči i zadovolje svoje duhovne potrebe.

12. Koju odluku mnogi mladi treba da donesu?

¹² U prvom veku su neki hrišćani bili robovi i možda su imali gospodare koji su im zagorčavali život. U svom prvom pismu Korinćanima, apostol Pavle im je postavio sledeće pitanje: „Jesi li bio pozvan kao rob?“ Zatim im je dao sledeći savet: „Ne brini. Ali ako možeš da postaneš slobodan, iskoristi priliku“ (1. Kor. 7:21). Dakle, ako je neko imao priliku da ode od gospodara koji mu je otežavao život, svakako je trebalo da je iskoristi i postane slobodan. Danas je u mnogim zemljama školovanje obavezno do određenog uzrasta. Mladi zatim treba da donesu odluku da li će nastaviti sa školovanjem. Pritom treba imati na umu da bi građenje karijere u ovom svetu putem visokog obrazovanja moglo sprečiti nekoga da punovremeno služi Jehovi. (Pročitati 1. Korinćanima 7:23.)

13. Koje obrazovanje je od najveće koristi Jehovinim slugama?

¹³ Pavle je hrišćanima u Kolosima napisao sledeće upozorenje: „Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima“ (Kol. 2:8). Mnogi intelektualci zagovaraju ideje koje nalikuju na ’filozofiju i praznu prevaru‘, koje se zasnivaju na ljudskom predanju. Na fakultetima se naglasak uglavnom stavlja na sticanje teorijskih znanja. Zato je čest slučaj da oni koji završe neki fakultet nemaju neko praktično znanje, zbog čega nisu vični poslovima koje nameće svakodnevni život. Nasuprot tome, Jehovine sluge biraju obrazovanje koje će im pomoći da steknu određene veštine koje će im omogućiti da se izdržavaju i da što više vremena posvete službi Bogu. Oni ozbiljno gledaju na sledeći savet koji je Pavle dao Timoteju: „Nema sumnje, odanost Bogu i jeste izvor velikog dobitka kad je čovek zadovoljan onim što ima. Dakle, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Tim. 6:6, 8). Pravi hrišćani nisu zainteresovani za to da steknu neku akademsku titulu, već žele da u što većoj meri propovedaju dobru vest i pomažu drugima da postanu Hristovi učenici. (Pročitati 2. Korinćanima 3:1-3.)

14. Prema Filipljanima 3:8, šta je Pavle mislio o tome što je mogao da služi Bogu i Hristu?

¹⁴ Razmotrimo primer apostola Pavla. On se školovao kod Gamalila, koji je bio učitelj Zakona. To bi se moglo uporediti s današnjim visokim obrazovanjem. Ali šta je Pavle zaključio kada je uporedio vrednost svog obrazovanja sa izuzetnom čašću što može da služi Bogu i Hristu? On je rekao: „Sve smatram gubitkom u poređenju sa nenadmašnom vrednošću poznavanja Hrista Isusa, mog Gospoda.“ Zatim je dodao: „Radi njega sam pristao da sve izgubim i sve to smatram smećem, samo da dobijem Hrista“ (Fil. 3:8). Te Pavlove reči mogu pomoći mladim hrišćanima i njihovim bogobojaznim roditeljima da donesu dobru odluku što se tiče obrazovanja. (Videti sliku.)

15, 16. Kakvo obrazovanje nam pruža Jehovina organizacija i koja je svrha tog obrazovanja?

¹⁵ Kakva atmosfera vlada na većini današnjih fakulteta? Zar nije tačno da su među studentima opijanje i polni nemoral postali nešto uobičajeno? Osim toga, zar nije istina da se u tim ustanovama naučava teorija evolucije? (Ef. 2:2). S druge strane, Jehovina organizacija nam putem sastanaka pruža najbolje moguće obrazovanje u dobrom društvu naših suvernika. Svi imamo priliku da se svake sedmice poučavamo u Teokratskoj školi propovedanja. Tu su još i posebne škole za neoženjenu braću (Biblijska škola za neoženjenu braću) i za bračne parove koji su u pionirskoj službi (Biblijska škola za bračne parove). Božja organizacija nam pruža obrazovanje koje nam pomaže da budemo poslušni našem Gospodaru Jehovi.

¹⁶ Mnoge vredne informacije možemo naći pomoću Indeksa publikacija i biblioteke publikacija na CD-u (Watchtower Library). Svrha takvog obrazovanja je u tome da što bolje služimo Jehovi. Zahvaljujući tom obrazovanju možemo pomoći ljudima da se pomire s Bogom (2. Kor. 5:20). A zatim će i oni pomagati drugima da to učine (2. Tim. 2:2).

17. Koje blagoslove nam donosi obrazovanje koje dobijamo u Jehovinoj organizaciji?

¹⁷ Isus je u poređenju o talantima rekao da je gospodar pohvalio dvojicu vernih robova, da se radovao s njima i da im je poverio još posla. (Pročitati Mateja 25:21, 23.) Ako izaberemo obrazovanje koje dobijamo od Jehovine organizacije, već danas ćemo imati mnogo blagoslova. Pogledajmo šta je doživeo Majkl. Bio je toliko dobar đak da su ga profesori pozvali na jedan sastanak jer su hteli da ga podstaknu da upiše neki fakultet. Začudili su se kada su saznali da je rešio da pohađa zanatski kurs koji bi mu omogućio da se izdržava dok služi kao opšti pionir. Da li Majkl misli da je zbog te odluke nešto propustio? On kaže: „Obrazovanje koje u Božjoj organizaciji dobijam kao pionir, a sada i kao starešina, izuzetno je vredno. Blagoslovi i odgovornosti koje su mi poverene daleko su vredniji od novca koji sam možda mogao zaraditi. Veoma mi je drago što sam odlučio da ne upišem fakultet.“

18. Zbog čega si se odlučio za obrazovanje koje Jehova pruža?

¹⁸ Jehovina organizacija nam pruža obrazovanje koje nam pomaže da razumemo Božju volju i da služimo Jehovi Bogu. Zahvaljujući tom obrazovanju imamo nadu da ćemo biti ’oslobođeni robovanja raspadljivosti‘ i da ćemo na kraju dobiti „slavnu slobodu Božje dece“ (Rimlj. 8:21). Što je najvažnije, ono nas poučava kako da na najbolji mogući način pokažemo da volimo svog Gospodara Jehovu (Izl. 21:5).