Da li koristiš svaku priliku da upozoriš druge?

Nemi film, A Trip Down Market Street, zanimljiv je zbog toga što prikazuje svakodnevni život ljudi u San Francisku na početku 20. veka. Režiseri su postavili kameru koja se ručno pokretala na prednji deo tramvaja i tako su, dok se tramvaj kretao, snimili gradsku vrevu u glavnoj ulici. U filmu se mogu videti zaprežna kola i prvi modeli automobila, kao i ulični prodavci novina i ljudi koji su krenuli u kupovinu.

Gledano iz današnjeg ugla može se reći da je film tragičan ako se uzme u obzir da je najverovatnije snimljen kratko pre razornog zemljotresa i požara koji su 18. aprila 1906. odneli na hiljade žrtava i skoro uništili taj deo grada. Neki od ljudi koje je kamera uhvatila zapravo su imali još samo nekoliko dana života. Skot Majls, rođak jednog od onih koji su radili na tom filmu, kaže: „Dok gledate snimak, može samo da vam bude žao tih ljudi, koji nisu znali šta će ih uskoro zadesiti.“

Postoji sličnost između tog vremena i naših dana. Nama je takođe žao ljudi oko nas. Oni su zaokupljeni svakodnevicom, potpuno nesvesni činjenice da će uskoro biti uništen čitav ovaj svetski poredak. Pa ipak, Jehovin dan suda nije poput zemljotresa koji može uslediti bez ikakvog nagoveštaja. Jehova nam je ostavio neko vreme da upozoravamo druge na njegov dan suda. Nema sumnje da svake sedmice propovedaš od vrata do vrata. Međutim, da li bi možda na još neki način mogao upozoravati ljude?

Isus je uvek bio spreman da prenese dobru vest i zato je njegov primer vredan pažnje. Propovedao je svima na koje je nailazio. Na primer, preneo je dobru vest porezniku na kojeg je naišao, kao i ženi koju je sreo kraj bunara tokom podneva (Luka 19:1-5; Jov. 4:5-10, 21-24). Ukoliko je bilo potrebno, on je bez prigovaranja menjao svoj plan da bi poučavao ljude, čak i ako je to bilo vreme koje je odredio za odmor. Davao je sve od sebe da bi ih poučio zato što je saosećao s njima (Mar. 6:30-34). Kako se možemo ugledati na njega?

Melika živi u dobro obezbeđenoj zgradi. Mnoge njene komšije su studenti iz inostranstva čija se imena ne nalaze na spisku stanara i koji koriste mobilne telefone čiji brojevi nigde nisu registrovani. Njoj je drago što ima priliku da razgovara s njima o Bibliji kada ih sretne u hodniku ili liftu. Ona kaže: „Na svoju zgradu gledam kao na svoje područje za propovedanje.“ Melika nosi sa sobom literaturu na nekoliko jezika i mnogi prihvate kada im ponudi traktat ili časopis. Ona im takođe skreće pažnju na naš veb-sajt, jw.org. Počela je da proučava Bibliju s nekoliko osoba.

Sonja je takođe spremna da svedoči kad god joj se ukaže prilika. Ona radi na jednoj klinici i postavila je sebi za cilj da temeljno svedoči svim svojim kolegama. Prvo se potrudila da ih upozna kako bi saznala šta svakog od njih brine i zanima. Zatim je tokom pauza za ručak sa svakim od njih lično porazgovarala o nekoj biblijskoj temi. Tako je započela dva biblijska studija. Ona planira da iskoristi neke svoje pauze da u čekaonici razgovara sa onima koji imaju zakazan pregled kod lekara.

Jedan čovek koji je preživeo zemljotres 1906. nazvao ga je „najstrahovitijom katastrofom koja je ikada pogodila neku državu ili grad“. Međutim, sve katastrofe biće ništa u poređenju s danom osvete koji će uskoro zadesiti sve one „koji ne poznaju Boga“ (2. Sol. 1:8). Jehova žarko želi da svi ljudi obrate pažnju na upozorenje Svedoka i da promene svoj način razmišljanja i stav srca (2. Petr. 3:9, fusnota; Otkr. 14:6, 7).

Mi imamo čast da pomažemo ljudima da razumeju u kakvom vremenu živimo, da odbace sebične želje i počnu da služe Jehovi (Sof. 2:2, 3). Da li koristiš svaku zgodnu priliku da svedočiš svojim kolegama, komšijama i svima koje srećeš dok obavljaš svoje svakodnevne poslove? Hoćeš li se potruditi da daš sve od sebe u tom pogledu?