Da li će ljudi uništiti Zemlju?

Ovaj biblijski pisac je prolaznost čovekovog života uporedio sa večnošću planete. Zaista, već hiljadama godina generacije dolaze i prolaze, a Zemlja pokazuje svoju izuzetnu sposobnost da održava život — sve do sada.

Period nakon Drugog svetskog rata bio je obeležen velikim napretkom. Samo jedna generacija je videla neverovatan razvoj na polju transporta, komunikacija i tehnologije, što je doprinelo velikim ekonomskim promenama. Životni standard koji je danas mnogima svakodnevica ranije je bio samo san. U međuvremenu se broj ljudi na planeti skoro utrostručio.

Međutim, sve to ima svoju cenu. Kaže se da ljudske aktivnosti ozbiljno ugrožavaju Zemljine prirodne cikluse. Zapravo, neki naučnici kažu da smo ušli u novo geološko razdoblje koje su nazvali antropocen — razdoblje u kom ljudi u velikoj meri utiču na planetu.

Biblija je prorekla da će doći vreme kada će ljudi ’uništavati zemlju‘ (Otkrivenje 11:18). Neki se pitaju da li je to vreme već došlo. Koliko se još štete može napraviti? Da li ćemo dostići tačku posle koje nema povratka? Da li će ljudi zaista nepovratno upropastiti Zemlju?

Da li je naša planeta blizu tačke posle koje nema povratka? Neki naučnici smatraju da je teško predvideti posledice klimatskih promena. Zbog toga su zabrinuti da bi iznenadne i neočekivane klimatske promene mogle imati katastrofalne posledice.

Pogledajmo, na primer, zapadni Antarktik. Neki veruju da će konstantno globalno zagrevanje dovesti do trenutka kada se topljenje leda više neće moći zaustaviti. Zašto može doći do toga? Ledeni pokrivač po prirodi odbija sunčeve zrake. Ali pošto se on stanjuje i smanjuje, okean postaje sve vidljiviji. Budući da okean zbog svoje tamnije boje ne odbija sunčeve zrake već ih upija, dolazi do njegovog bržeg zagrevanja a samim tim i topljenja glečera. Tako nastaje začarani krug. Povećanje nivoa mora usled tog procesa mogao bi uticati na život stotina miliona ljudi.

Da bi se saniralo kritično stanje naše planete, izrađuju se brojni nacrti i planovi. Jedna dugoročna strategija nazvana je održivi razvoj, i ona podrazumeva ekonomski i društveni napredak u ekološkim granicama naše planete. Kakvi su rezultati postignuti?

Nažalost, kao što gomilanje dugova vodi do finansijske propasti tako i prekomerno iscrpljivanje prirodnih bogatstava vodi do ekološke propasti. Ljudi i dalje iskorišćavaju prirodna bogatstva brže nego što se ona mogu obnoviti. Može li se išta učiniti? Jedan ekolog je otvoreno rekao: „Moglo bi se reći da mi uopšte ne znamo da upravljamo našom planetom.“ To se uklapa u ono što kaže i Biblija: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23).

S druge strane, Biblija nas uverava da Bog, naš Stvoritelj, neće dozvoliti da čovek dovede planetu do ekološke propasti. U Psalmu 115:16 možemo pročitati: „Zemlju je [Bog] dao sinovima ljudskim.“ Naša planeta je „dobar dar“ od našeg nebeskog Oca (Jakovljeva 1:17). Da li nam je Bog dao taj dar samo privremeno, kao da ima rok trajanja? Naravno da ne! To se vidi u načinu na koji je stvorio našu planetu.

Biblijska knjiga Postanak nam detaljno opisuje kako je Bog stvarao zemlju. Najpre je bila „prazna i pusta“ i „prostirala se tama“, ali se pominju i ’vode‘, koje su presudne za život (Postanak 1:2). Zatim je Bog rekao: „Neka bude svetlost“ (Postanak 1:3). Očigledno su sunčevi zraci prošli kroz atmosferu i na zemlji se prvi put pojavila svetlost. Tada su nastali kopno i more (Postanak 1:9, 10). Nakon toga su se pojavili ’trava, bilje koje nosi seme po svojim vrstama i drveće koje rađa plod‘ (Postanak 1:12). Tako su nastali elementi neophodni za procese i cikluse koji podržavaju život, kao što je fotosinteza. Zbog čega su izvršene tako obimne pripreme?

Prorok Isaija je rekao da je Bog „onaj koji je oblikovao i načinio zemlju, onaj koji ju je učvrstio i koji je nije stvorio uzalud, već ju je oblikovao da bude nastanjena“ (Isaija 45:18). Očigledno je da je Bog želeo da planeta bude nastanjena ljudima.

Nažalost, čovek zloupotrebljava taj Božji predivan dar i dovodi ga do ivice propasti. Da li će Bog izvršiti ono što je u početku zamislio? Jedan čovek iz drevnog doba je rekao: „Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da zbog nečega zažali. Zar je on nešto rekao, a da nije učinio?“ (Brojevi 23:19). Bog sigurno neće dozvoliti da naša planeta bude uništena, već će povratiti ekološku ravnotežu kada bude ’uništio one koji zemlju uništavaju‘ (Otkrivenje 11:18).

Isus Hrist je u poznatoj Propovedi na gori rekao: „Srećni su krotki, jer će naslediti zemlju“ (Matej 5:5). Kasnije je u toj istoj propovedi objasnio na koji način će planeta biti sačuvana od uništenja. Svojim sledbenicima je rekao da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji.“ Dakle, putem svog Kraljevstva, Bog će ostvariti ono zbog čega je i stvorio zemlju (Matej 6:10).

Ukazujući na divne promene koje će doneti Kraljevstvo, Bog je rekao: „Gle, sve činim novo!“ (Otkrivenje 21:5). Da li to znači da će Bog zameniti našu planetu novom? Nema potrebe, jer nije problem u njoj. Ali Bog mora da ukloni one koji su odgovorni za današnje probleme na zemlji, „one koji zemlju uništavaju“, a to su ljudske vlasti i sistemi. Njih će zameniti ’novim nebom i novom zemljom‘ — novom nebeskom vlašću, Božjim Kraljevstvom, koje će vladati nad pravednim ljudskim društvom (Otkrivenje 21:1).

Da bi se rešila ekološka kriza koju je prouzrokovao čovek, Bog će obnoviti zemljine resurse. Psalmista je pod Božjim nadahnućem to ovako opisao: „Milostivo zemlju gledaš i obilje joj daješ, daješ joj bogatstva mnoga.“ Zahvaljujući Božjem blagoslovu, vladaće umerena klima i zemlja će postati raj u kom će biti obilje hrane (Psalam 65:9-13).

Sekretar Mohandasa Gandija, Pjarelal, rekao je da je ovaj pokojni duhovni vođa Indije primetio: „Zemlja može zadovoljiti potrebe svakog čoveka, ali ne i pohlepu svakog čoveka.“ Božje Kraljevstvo će se pozabaviti korenom problema tako što će uticati na ljudska srca. Prorok Isaija je prorekao da pod vlašću tog Kraljevstva ljudi ’neće činiti zlo‘ jedan drugome niti će uništavati planetu (Isaija 11:9). Štaviše, milioni ljudi iz svih naroda i kultura već danas usvajaju Božja uzvišena merila. Oni se uče da vole Boga i bližnje, da budu zahvalni, da brinu o životnoj sredini, čuvaju prirodna bogatstva i žive u skladu s Božjom voljom. Oni se pripremaju za život na rajskoj zemlji (Propovednik 12:13; Matej 22:37-39; Kološanima 3:15).

Zapis o stvaranju iz Postanka završava se sledećim rečima: „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Postanak 1:31). Naša planeta je isuviše dragocena da bi doživela ekološku propast. Utešno je znati da je budućnost naše planete sigurna u rukama njenog brižnog Stvoritelja, Jehove Boga. On obećava: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“ (Psalam 37:29). I vi možete biti među „pravednicima“ koji će našu planetu u svu večnost zvati svojim domom.