Šta je Bog učinio?

Ako nekoga želimo da bolje upoznamo, dobro je da saznamo šta je sve postigao u životu i koje je probleme savladao. Slično tome, ako želimo da upoznamo Boga, treba da saznamo šta je on učinio. Možda će vas iznenaditi šta je on sve učinio u prošlosti. Videćete koliko nam to znači već danas i kako nam to pruža nadu u bolju budućnost.

Jehova Bog je Veličanstveni Stvoritelj i „njegova nevidljiva svojstva [...] jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno“ (Rimljanima 1:20). „On je svojom silom zemlju načinio, mudrošću svojom plodno tlo je učvrstio i razumom svojim nebesa razapeo“ (Jeremija 10:12). Ali u onome što je stvoreno možemo zapaziti još nešto – koliko mu je stalo do nas.

Jehova nam je omogućio da imamo ispunjen život time što nas je stvorio „po svojoj slici“ (Postanak 1:27). To znači da u određenoj meri možemo da ispoljavamo njegove uzvišene osobine. Obdario nas je sposobnošću da razumemo kako on gleda na stvari i zašto je postavio određena merila. Dok se trudimo da živimo po tim merilima, istinski smo srećni i naš život ima smisao. Štaviše, omogućio nam je da budemo njegovi prijatelji.

Naša planeta i sve što je stvoreno na njoj takođe pokazuje da je Bogu stalo do nas. Kao što je apostol Pavle rekao, Bog nas „nije ostavio bez svedočanstva o sebi čineći dobro, dajući [nam] kišu s neba i plodonosna vremena, puneći [naša] srca do sitosti jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17). On nam nije dao samo ono što je neophodno za preživljavanje. Dao nam je svega u izobilju kako bismo mogli da uživamo u životu. Ali to nije sve što je učinio za nas.

Jehova je stvorio zemlju kako bi ljudi mogli večno da žive na njoj. U Bibliji piše: „Zemlju je dao sinovima ljudskim“ i „nije [je] stvorio uzalud, već ju je oblikovao da bude nastanjena“ (Psalam 115:16; Isaija 45:18). Koliko dugo će biti nastanjena i ko će živeti na njoj? „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“ (Psalam 37:29).

Kada je Jehova stvorio prvi ljudski par, Adama i Evu, smestio ih je u rajski vrt da ga obrađuju i da se brinu o njemu (Postanak 2:8, 15). Bog im je dao zadatak u kom su mogli da pronađu zadovoljstvo. Rekao im je: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite“ (Postanak 1:28). Dakle, pred Adamom i Evom je stajala mogućnost da večno žive na zemlji. Nažalost, odlučili su da budu neposlušni Bogu i zbog toga su izgubili priliku da budu među pravednicima koji će posedovati zemlju. Ali zbog njihovih postupaka se Jehovina namera u vezi sa zemljom i ljudima nije promenila, kao što ćemo kasnije i videti. Najpre osmotrimo šta je Bog još uradio za nas.

Biblija je poznata i kao Božja Reč. Zašto nam je Jehova dao Bibliju? Pre svega da bismo mogli da učimo o njemu (Poslovice 2:1-5). Istina je da se u Bibliji ne nalazi odgovor na svako pitanje o Bogu – to je prosto nemoguće za jednu knjigu (Propovednik 3:11). Pa ipak, sve što je zapisano u njoj pomaže nam da upoznamo Boga. Možemo mnogo saznati o njemu dok čitamo kako se ophodio s ljudima. Zapažamo kakve osobe voli, a kakve ne (Psalam 15:1-5). Saznajemo kako želi da ga obožavamo. Takođe saznajemo njegovo gledište o moralu i o materijalnim stvarima. A najdetaljniji opis njegove ličnosti dobijamo dok čitamo šta je govorio i radio njegov Sin, Isus Hrist (Jovan 14:9).

Još jedan razlog zašto nam je Jehova dao svoju Reč, Bibliju, jeste da bismo imali srećan i smisaon život. Preko nje nam govori kako možemo imati srećnu porodicu, kako da budemo zadovoljni u životu i kako da se izborimo s brigama. Pored toga, kao što će biti objašnjeno u ovom časopisu, Biblija nam pruža odgovore na važna životna pitanja. Među njima su: Zašto ima toliko patnje? Šta nam donosi budućnost? Takođe nam objašnjava šta je Bog preduzeo da bi se ispunilo ono što je u početku nameravao.

Postoje još mnoge činjenice koje pokazuju da je Biblija posebna knjiga i da potiče od Boga. Iako ju je pisalo oko 40 ljudi u periodu od 1 600 godina, ona ima samo jednu glavnu temu zato što je njen autor Bog (2. Timoteju 3:16). Za razliku od drugih drevnih knjiga, njen sadržaj se nije promenio tokom vekova, što potvrđuje na hiljade drevnih rukopisa. Štaviše, opstala je uprkos tome što su mnogi pokušavali da spreče da se ona prevodi, distribuiše i čita. Ona je danas najrasprostranjenija i najprevođenija knjiga. Činjenica da je Biblija opstala sve do danas potvrđuje da „reč našeg Boga ostaje doveka“ (Isaija 40:8).

Bog je učinio nešto posebno kako bi zagarantovao da će se ispuniti ono što je u početku nameravao. Kao što je ranije pomenuto, on je nameravao da ljudi večno žive na zemlji. Međutim, kada je Adam odlučio da bude neposlušan Bogu i time zgrešio, izgubio je priliku da živi večno. Samim tim, tu priliku su izgubili i njegovi budući potomci. „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Zbog Adamove neposlušnosti, izgledalo je kao da se Jehovina namera neće ostvariti. Kako je on reagovao?

Jehova je postupio u skladu sa svojim osobinama. Zbog toga što je pravedan, kaznio je Adama i Evu za njihove postupke, ali ljubav ga je navela da misli na njihove buduće potomke. Mudrost je pokazao time što je odmah pronašao i obznanio rešenje za problem koji se pojavio (Postanak 3:15). Izbavljenje od greha i smrti doći će preko njegovog Sina, Isusa Hrista. Šta će to značiti?

Da bi otkupio čovečanstvo od Adamovog greha, Jehova je poslao Isusa na zemlju da poučava ljude o putu koji vodi u večni život i da „svoj život da kao otkupninu za mnoge“a (Matej 20:28; Jovan 14:6). Isus je mogao dati otkupnu žrtvu jer je bio savršen čovek, poput Adama. Međutim, za razliku od Adama, Isus je u svemu ostao poslušan Bogu, čak do smrti. Pošto nije učinio ništa zbog čega bi morao da umre, Jehova ga je uskrsnuo za život na nebu. Tada je Isus mogao da učini ono što je trebalo da Adam uradi – da poslušnim ljudima omogući večni život. „Kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni“ (Rimljanima 5:19). Bog će putem Isusove otkupne žrtve ispuniti svoje obećanje da ljudima omogući večni život na zemlji.

Mnogo učimo o Jehovi iz toga kako je rešio probleme koji su se pojavili zbog Adamove neposlušnosti. Vidimo da ga ništa ne može sprečiti da učini ono što je naumio. Njegova reč će izvršiti „ono zbog čega [ju] je poslao“ (Isaija 55:11). Takođe uviđamo koliko nas on voli. „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život. Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 4:9, 10).

Pošto Bog „nije poštedeo ni sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas“, sigurni smo da će nam „podariti i sve ostalo“ što je obećao (Rimljanima 8:32). Šta je Bog obećao da će učiniti za nas? O tome će biti reči u narednom članku.