Prenesimo dobru vest nereligioznim ljudima

 1. Do kakvih promena je nedavnih godina došlo u nekim delovima sveta?

NEKADA je većina ljudi u svetu u nekom smislu bila religiozna. Ali u proteklih nekoliko decenija došlo je do ogromne promene. Sve više ljudi sebe ne smatra vernicima. U stvari, u nekim zemljama većina za sebe kaže da nije religiozna (Mat. 24:12).b

 2. Zbog čega mnogi ljudi nisu religiozni?

² Zašto sve veći broj ljudi sebe ne smatra religioznim?c Neki su zaokupljeni zadovoljstvima ili brigama (Luka 8:14). Drugi su postali ateisti. Neki veruju u Boga, ali smatraju da je religija prevaziđena, nebitna i da nije u skladu s naukom i logičnim razmišljanjem. Možda od prijatelja, nastavnika ili javnih ličnosti slušaju o tome kako je život nastao evolucijom, ali retko čuju neke logične razloge za verovanje u Boga. Drugima su odbojni pohlepni sveštenici kojima je samo stalo do novca i položaja. Osim toga, vlasti u nekim mestima ograničavaju versku slobodu.

 3. Koja je svrha ovog članka?

³ Isus nam je zapovedio da stvaramo „učenike od ljudi iz svih naroda“ (Mat. 28:19). Kako onima koji nisu religiozni možemo pomoći da zavole Boga i postanu Hristovi učenici? Treba da budemo svesni da nečija reakcija na ono što propovedamo može zavisiti od toga gde je odrastao. Primera radi, Evropljani neće reagovati isto kao ljudi iz Azije. Zašto? U Evropi mnogi znaju nešto o Bibliji i poznata im je ideja o Bogu koji je sve stvorio. Ali u Aziji, većina ne zna skoro ništa o Bibliji i ne veruje u Stvoritelja. Ovaj članak treba da nam pomogne da probudimo zanimanje kod ljudi kojima propovedamo, bez obzira na to odakle potiču.

 4. Zašto možemo biti pozitivni?

⁴ Budi pozitivan. Svake godine među onima koji postanu Jehovini svedoci ima i onih koji nisu bili religiozni. Mnogi su se i ranije držali visokih moralnih merila i mrzeli su religiozno licemerstvo. Drugima moral nije bio toliko važan, a mnogi od njih su imali i loše navike s kojima su morali da prekinu. Možemo biti sigurni da ćemo uz Jehovinu pomoć pronaći one koji ispravno gledaju „na večni život“ (Dela 13:48; 1. Tim. 2:3, 4).

 5. Zbog čega ljudi često pozitivno reaguju na ono što im propovedamo?

⁵ Budi ljubazan i taktičan. Ljudi često prihvataju ono što propovedamo ne zbog toga šta kažemo, već zbog toga kako to kažemo. Njima se dopada kada smo ljubazni, taktični i kada vide da nam je stalo do njih. Mi ne želimo da im namećemo svoje gledište, već želimo da razumemo zašto oni u nešto veruju. Na primer, neki ne vole da o religiji razgovaraju s nepoznatima. Drugi smatraju da nije pristojno postavljati nekome pitanja o Bogu. Osim toga, neki se stide da ih drugi vide kako čitaju Bibliju, a posebno kako o tome razgovaraju s Jehovinim svedocima. O čemu god da se radi, trudimo se da uzmemo u obzir kako se osećaju (2. Tim. 2:24, fusn.).

 6. Kako je apostol Pavle pokazao da je prilagodljiv i kako se možemo ugledati na njega?

⁶ Šta možemo uraditi ako nam se čini da je nekome neprijatno kada koristimo reči kao što su „Biblija“, „stvaranje“, „Bog“ ili „religija“? Možemo postupiti poput apostola Pavla i prilagoditi svoj pristup. Kada je razgovarao s Jevrejima, Pavle je rezonovao na temelju Pisama. Međutim, kada je razgovarao s grčkim filozofima na Areopagu nije direktno ukazivao na Bibliju (Dela 17:2, 3, 22-31). Kako se možemo ugledati na njega? Ako sretneš nekoga ko ne prihvata Bibliju, bilo bi najbolje da tokom razgovora ne ukazuješ direktno na nju. Ukoliko ti se čini da bi osobi bilo neprijatno da drugi vide kako joj čitaš nešto iz Biblije, pokušaj da joj biblijske stihove pokažeš na diskretniji način, možda na svom elektronskom uređaju.

 7. Prema 1. Korinćanima 9:20-23, šta treba da radimo da bismo bili poput Pavla?

⁷ Budi obziran i pažljivo slušaj. Moramo se potruditi da razumemo šta je oblikovalo nečije razmišljanje (Posl. 20:5). Razmislimo ponovo o Pavlu. On je odrastao među Jevrejima. Kada je propovedao nejevrejima, morao je da prilagodi svoj pristup jer oni skoro ništa nisu znali o Jehovi i svetim spisima. Da bismo razumeli ljude na svom području i saosećali s njima možda ćemo morati da istražimo neke teme ili da se posavetujemo s nekim ko ima više iskustva u službi. (Pročitati 1. Korinćanima 9:20-23.)

 8. Koji je jedan način da započnemo razgovor o Bibliji?

⁸ Naš cilj je da pronađemo dostojne (Mat. 10:11). Da bismo uspeli u tome, moramo podstaći ljude da kažu šta misle i onda ih pažljivo slušati. Jedan brat u Engleskoj pita ljude šta misle o tome kako brak može biti srećan, kako treba vaspitavati decu ili kako podnositi nepravdu. Nakon što ih sasluša, pita ih: „Šta mislite o ovom savetu koji je zapisan pre skoro 2 000 godina?“ Zatim im na svom telefonu pokaže unapred pripremljen stih i uopšte ne spominje Bibliju.

 9. Na koji način možemo one koji ne vole da razgovaraju o Bogu zainteresovati za biblijsku istinu?

⁹ One koji inače ne vole da razgovaraju o Bogu možemo zainteresovati za biblijsku istinu tako što ćemo spomenuti neku temu koja je njima bliska. Na primer, mnogi se dive prirodi. Mogli bismo reći: „Verovatno znate da su mnogi pronalasci nastali tako što su naučnici kopirali ono što već postoji u prirodi. Na primer, oni koji su konstruisali mikrofone proučavali su građu i funkciju uha, a oni koji su izmislili kamere proučavali su građu i funkciju oka. Kad razmišljate o prirodi, do kakvog zaključka dolazite? Da li mislite da je nastala slučajno, da ju je neko stvorio ili nešto sasvim treće?“ Nakon što pažljivo saslušamo odgovor, mogli bismo reći: „Kada inženjeri dolaze do nekih saznanja na osnovu građe i funkcije uha i oka, možda se pitamo od koga oni zapravo uče. Na mene su dubok utisak ostavile reči jednog drevnog pesnika: ’Zar onaj koji je uho stvorio, ne može da čuje? Zar onaj koji je oko načinio, ne može da vidi? [...] Onaj koji uči ljude da bi znanje stekli.‘ Neki naučnici su došli do sličnog zaključka“ (Ps. 94:9, 10). Zatim bismo mogli da pokažemo neki kratak film koji se nalazi na sajtu jw.org^® u delu „Intervjui i životne priče“, u seriji filmova „Poreklo života“. (Idi na PUBLIKACIJE > FILMOVI.) Ili bismo mogli da damo brošuru Da li je život nastao stvaranjem? ili brošuru Poreklo života – pet pitanja koja zaslužuju odgovor.

10. Kako još možemo zainteresovati za biblijsku istinu one koji ne vole da razgovaraju o Bogu?

¹⁰ Većina ljudi priželjkuje lepšu budućnost. Međutim, mnogi se boje da će zemlja biti uništena ili da život na njoj neće biti moguć. Jedan putujući nadglednik iz Norveške kaže da su oni koji ne žele da razgovaraju o Bogu često spremni da razgovaraju o stanju u svetu. Nakon što se predstavi, on kaže: „Možemo li očekivati bolju budućnost? Da li nade treba da polažemo u političare, naučnike ili nekog trećeg?“ Nakon što pažljivo sasluša odgovor, on pročita ili citira biblijski stih koji govori o boljoj budućnosti. Neki su oduševljeni biblijskim obećanjem da će zemlja postojati zauvek i da će na njoj večno živeti dobri ljudi (Ps. 37:29; Prop. 1:4).

11. (a) Zašto treba da koristimo različite pristupe? (b) Prema Rimljanima 1:14-16, kako se možemo ugledati na Pavla?

¹¹ Dobro je da koristimo različite pristupe kada razgovaramo s ljudima. Zašto? Zato što smo svi različiti. Ono što nekoga privlači drugoga odbija. Nekima ne smeta da razgovaraju o Bogu ili Bibliji, dok će drugi bolje reagovati ako započnemo s nekom drugom temom. U svakom slučaju, treba da iskoristimo prilike da razgovaramo sa svima. (Pročitati Rimljanima 1:14-16.) Naravno, uvek smo svesni toga da je Jehova taj koji daje da istina raste u srcima onih koji vole pravdu (1. Kor. 3:6, 7).

12. Kako možemo svedočiti ljudima iz Azije koji nisu nikada razmišljali o Stvoritelju?

¹² Mnogi objavitelji širom sveta u službi sreću ljude iz Azije, među kojima su i oni koji dolaze iz zemalja gde je verska sloboda ograničena. U brojnim azijskim zemljama, mnogi nikada nisu ozbiljno razmišljali o Stvoritelju. Neki iz znatiželje prihvate kada im neko direktno ponudi da proučavaju Bibliju, dok drugi isprva oklevaju da istraže neke nove ideje. Kako im možemo preneti biblijsku istinu? Neki iskusni objavitelji imaju lepe rezultate kada započnu neobavezan razgovor, pokažu da im je stalo do osobe i zatim joj ispričaju kako im je koristilo kada su primenili neko biblijsko načelo.

13. Šta ljude može privući Bibliji? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹³ Prvo što se mnogima svidi jeste praktična mudrost koja se nalazi u Bibliji (Prop. 7:12). Jedna sestra iz Njujorka posećuje one koji govore kineski mandarinski. Ona kaže: „Trudim se da ljudima pokažem da mi je stalo do njih i da ih saslušam. Ako su se tek doselili, pitam ih: ’Kako ste se smestili? Da li ste pronašli posao? Da li su ljudi ljubazni prema vama?‘“ Ponekad se tako ukaže prilika za razgovor o nekom biblijskom učenju. Kada je na mestu, sestra pita: „Šta je po vama najvažnije za dobre odnose s drugima? Htela bih da vam pokažem jednu poslovicu iz Biblije. Ona glasi: ’Kad počne prepirka, to je kao da se otvori brana na vodama. Zato se udalji pre nego što počne svađa.‘ Da li bi taj savet mogao da nam pomogne da se lepo slažemo s drugima?“ (Posl. 17:14). Takvi razgovori nam mogu pomoći da procenimo ko bi želeo da sazna nešto više.

14. Kako jedan brat na Dalekom istoku razgovara sa onima koji kažu da ne veruju u Boga?

¹⁴ Šta bismo mogli reći onima koji nam kažu da ne veruju u Boga? Jedan brat koji ima dosta iskustva u propovedanju nereligioznim ljudima na Dalekom istoku kaže: „Kada neko kaže da ne veruje u Boga, to uglavnom znači da ne veruje u bogove u koje ljudi ovde veruju. Zato obično kažem da se slažem da su većinu bogova izmislili ljudi i da zato ne postoje. Često pročitam Jeremiju 16:20, gde piše: ’Može li zemaljski čovek načiniti sebi bogove, kad to nisu bogovi?‘ Zatim pitam: ’Kako možemo razlikovati pravog Boga od bogova koje su načinili ljudi?‘ Pažljivo saslušam odgovor i onda pročitam Isaiju 41:23, gde stoji: ’Kažite nam šta će posle biti, pa ćemo znati da ste bogovi.‘ Nakon toga navedem neki primer kako je Jehova prorekao budućnost.“

15. Šta možemo naučiti od brata iz istočne Azije?

¹⁵ Jedan brat u istočnoj Aziji na naknadnim posetama koristi sledeći pristup. On kaže: „U razgovoru navedem neki primer biblijske mudrosti, neka proročanstva koja su se ispunila i neke zakone koji vladaju u svemiru. Onda objasnim kako sve to ukazuje na postojanje mudrog Stvoritelja. Kada osoba počne da razmišlja da Bog možda ipak postoji, onda polako počnem da je upoznajem sa onim što Biblija govori o Jehovi.“

16. Prema Jevrejima 11:6, zašto oni koji proučavaju treba da razviju veru u Boga i Bibliju i kako im u tome možemo pomoći?

¹⁶ Kada proučavamo Bibliju sa onima koji su odrasli u nereligioznim sredinama, moramo im postepeno pomagati da razviju veru u Boga. (Pročitati Jevrejima 11:6.) Osim toga, treba da im pomognemo da steknu poverenje u Bibliju. Možda ćemo neka učenja morati više puta da razmotrimo. Možda će biti potrebno da svaki put analiziramo dokaze da je Biblija Božja Reč. To može podrazumevati kratke razgovore o biblijskim proročanstvima koja su se ispunila, o istorijskim i naučnim dokazima koji idu u prilog Bibliji ili o tome koliko su biblijska načela praktična u svakodnevnom životu.

17. Kako na ljude utiče kad osete da nam je stalo do njih?

¹⁷ Mi pomažemo ljudima da postanu Hristovi učenici tako što im pokazujemo da ih volimo bez obzira na to da li su religiozni ili nisu (1. Kor. 13:1). Dok ih poučavamo, cilj nam je da im pokažemo da nas Bog voli i da želi da i mi volimo njega. Svake godine na hiljade onih koje religija skoro uopšte nije zanimala krštavaju se i postaju Jehovini svedoci jer su zavoleli Boga. Zato budimo pozitivni i pokažimo svim ljudima da nam je iskreno stalo do njih. Saslušajmo ih i potrudimo se da ih razumemo. Svojim primerom im pokažimo šta znači biti Hristov učenik.