Pitanja čitalaca
Da li su Izraelci u pustinji imali za jelo išta osim mane i prepelica?
Izraelci su tokom 40 godina u pustinji uglavnom jeli manu (Izl. 16:35). Jehova im je u dva navrata dao i prepelice (Izl. 16:12, 13; Br. 11:31). Međutim, u manjoj količini su imali i neku drugu hranu.
Primera radi, Jehova je ponekad vodio svoj narod na „mesto za odmor“, gde je bilo vode i hrane (Br. 10:33). Jedno od takvih mesta je bila oaza u Elimu, „gde je bilo 12 izvora i 70 palmi“, najverovatnije urminih (Izl. 15:27). Knjiga Plants of the Bible otkriva da je urmina palma „veoma rasprostranjena [. . .] i da je glavni izvor hrane u pustinji. Milioni ljudi je koriste u ishrani, za proizvodnju ulja i gradnju domova“.
Moguće je da su Izraelci tokom putovanja kroz pustinju neko vreme boravili u velikoj oazi Fejran, koja se nalazi u istoimenoj dolini, to jest suvom rečnom koritu.a Ta dolina je „dugačka 130 kilometara i jedna je od najlepših, najdužih i najpoznatijih rečnih dolina na Sinajskom poluostrvu“, kaže se u knjizi Discovering the World of the Bible. Prema toj knjizi, oaza Fejran se nalazi na oko 600 metara nadmorske visine, otprilike 45 kilometara od mesta gde se ta dolina spaja s morem. Dugačka je skoro 5 kilometara i u njoj raste mnoštvo palminog drveća. Toliko je lepa da je upoređuju sa edenskim vrtom. Još od drevnog doba, ljudi se tu naseljavaju zbog hiljada urminih palmi koje pružaju obilje hrane.
Kada su izlazili iz Egipta, Izraelci su sa sobom poneli testo, posude za mešenje hleba i verovatno žito i ulje. Naravno, sve to im nije trajalo dugo. Narod je sa sobom poveo i „mnogo sitne i krupne stoke“ (Izl. 12:34-39). Međutim, zbog teških uslova u pustinji, broj životinja se verovatno smanjio. Neke od njih su poslužile za hranu, a neke su prinesene na žrtvu, čak i lažnim bogovima (Dela 7:39-43).b Pa ipak, Izraelci su i dalje gajili stoku. To možemo videti iz onoga što im je Jehova rekao kada su mu bili neposlušni: „Vaši sinovi biće pastiri u pustinji 40 godina“ (Br. 14:33). Zato je moguće da su imali mleko i da su povremeno jeli meso, ali to sigurno nije bilo dovoljno da se 40 godina hrani tri miliona ljudi.c
Gde su životinje nalazile hranu i vodu?d Moguće je da je u biblijska vremena u pustinji bilo više padavina, a samim tim i više vegetacije. U 1. tomu biblijske enciklopedije Insight on the Scriptures kaže se da je pre 3 500 godina „u Arabiji bilo više vode nego što je to danas slučaj. To znamo zato što se tamo mogu naći mnoga duboka i suva rečna korita, koja su u prošlosti bila puna vode jer je bilo dovoljno padavina“. I pored toga, pustinja je bila neplodno i zastrašujuće mesto (Pon. zak. 8:14-16). Da nije bilo vode koju je Jehova čudom obezbedio, Izraelci i njihova stoka ne bi preživeli u njoj (Izl. 15:22-25; 17:1-6; Br. 20:2, 11).
Mojsije je rekao Izraelcima da ih je Jehova hranio manom „da [bi] razumeli da čovek ne živi samo od hleba nego i od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Pon. zak. 8:3).
b Biblija spominje dve prilike kada su u pustinji Izraelci prineli žrtve Jehovi – prvi put kada su Aron i njegovi sinovi uvedeni u svešteničku službu, a drugi put na Pashu. Oba ta događaja su se odigrala 1512. pre n. e., druge godine od izlaska Izraelaca iz Egipta (Lev. 8:14–9:24; Br. 9:1-5).
c Pred kraj 40 godina u pustinji, Izraelci su kao ratni plen uzeli na stotine hiljada životinja (Br. 31:32-34). I pored toga, nastavili su da jedu manu sve do ulaska u Obećanu zemlju (Is. Nav. 5:10-12).
d Nema nagoveštaja da su životinje jele manu, zato što je Jehova rekao Izraelcima da sakupe onoliko mane koliko svaki čovek može da pojede. Životinje nisu bile spomenute (Izl. 16:15, 16).