Šta je Tora?
Odgovor iz Svetog pisma
Naziv „Tora“ potiče od hebrejske reči koja se može prevesti kao „pouka“, „učenje“ ili „zakon“a (Poslovice 1:8; 3:1; 28:4). U sledećim primerima ćemo videti na šta se hebrejska reč tora odnosi u Svetom pismu.
Tora se često odnosi na prvih pet biblijskih knjiga – Postanak, Izlazak, Levitsku, Brojeve i Ponovljene zakone. Ove knjige se nazivaju i Pentateuh, od grčke reči koja znači „petoknjižje“. Toru je napisao Mojsije, pa se zato naziva i „knjiga Mojsijevog zakona“ (Isus Navin 8:31; Nemija 8:1). Po svemu sudeći, prvobitno je to bila jedna knjiga ali je kasnije radi lakše upotrebe podeljena na pet knjiga.
Tora se odnosi i na konkretne zakone koji su bili dati Izraelcima, kao što su na primer „zakon [tora] za žrtvu za greh“, „zakon o gubi“ i „zakon za nazireja“ (Levitska 6:25; 14:57; Brojevi 6:13).
Tora se ponekad odnosi i na pouke i savete, bilo da dolaze od roditelja, nekog mudrog čoveka ili samog Boga (Poslovice 1:8; 3:1; 13:14; Isaija 2:3).
Šta se nalazi u Tori, to jest Pentateuhu?
Zapis o tome kako je Bog postupao s ljudima od stvaranja pa do Mojsijeve smrti (Postanak 1:27, 28; Ponovljeni zakoni 34:5).
Odredbe Mojsijevog zakona (Izlazak 24:3). Taj Zakon čini više od 600 odredbi. Veoma značajna među njima je Šema, to jest jevrejska ispoved vere. Jedan deo Šeme glasi: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom“ (Ponovljeni zakoni 6:4-9). Isus je rekao da je to „najveća i prva zapovest“ (Matej 22:36-38).
Božje ime Jehova na oko 1 800 mesta. Tora ne zabranjuje korišćenje Božjeg imena već sadrži zapovesti prema kojima se od Božjeg naroda očekuje da koriste to ime (Brojevi 6:22-27; Ponovljeni zakoni 6:13; 10:8; 21:5).
Zablude o Tori
Zabluda: Zakoni iz Tore su večni i nikada neće prestati da važe.
Činjenica: U nekim prevodima Svetog pisma se za neke odredbe iz Tore, kao na primer one koje se odnose na sabat, sveštenstvo i Dan očišćenja, kaže da su večne (2. Mojsijeva 31:16; 40:15; 3. Mojsijeva 16:33, 34). Međutim, hebrejska reč koja se koristi u ovim stihovima može se odnositi i na nešto što traje neko neodređeno vreme, ali ne mora da znači da je večno.b Otprilike 900 godina nakon što je Mojsijev zakon stupio na snagu, Bog je prorekao da će ga zameniti „novi savez“ (Jeremija 31:31-33). Kad Bog „kaže ’novi savez‘, onaj prethodni čini zastarelim“ (Jevrejima 8:7-13). Taj zakon je bio zamenjen pre otprilike 2000 godina kada je Isus Hrist dao svoj život kao otkupnu žrtvu (Efešanima 2:15).
Zabluda: Jevrejska usmena tradicija i Talmud imaju istu težinu kao i pisana Tora.
Činjenica: Nema biblijskih dokaza o tome da je Bog uz pisani zakon dao Mojsiju i neki usmeni zakon. Sveto pismo kaže: „Jehova je još rekao Mojsiju: ’Zapiši sebi ove reči‘“ (Izlazak 34:27). Usmeni zakon, koji je kasnije bio zapisan i postao poznat kao Mišna i konačno proširen na Talmud, sadrži jevrejsku tradiciju koju su započeli fariseji. Ta predanja su često protivrečna sa Torom. Isus je upravo zbog toga rekao farisejima: „Obezvredili [ste] reč Božju zbog svog predanja“ (Matej 15:1-9).
Zabluda: Žene ne treba da uče ono što piše u Tori.
Činjenica: Mojsijev zakon je nalagao da se čitav Zakon čita svim Izraelcima, uključujući i žene i decu. Zašto? „Da čuju i da nauče da se boje Jehove, [njihovog] Boga, i da savesno postupaju po svim rečima ovog zakona“ (Ponovljeni zakoni 31:10-12).c
Zabluda: Tora sadrži skrivene poruke.
Činjenica: Mojsije, koji je inače zapisao Toru, rekao je da je njena poruka jasna i razumljiva svima i da u njoj nema nikakvih tajnih kodova (Ponovljeni zakoni 30:11-14). Ta teorija da se u Tori nalaze neke skrivene poruke ima svoje korene u Kabali, to jest u tradicionalnom jevrejskom misticizmu, koji se vodi „podmuklo izmišljenim“ metodama tumačenja Svetog pismad (2. Petrova 1:16).
a Videti Revised Edition of The Strongest Strong’s Exhaustive Concordance of the Bible, 8451. odrednica u delu „Hebrejsko-aramejski rečnik – indeks reči u Starom zavetu“.
b Videti Theological Wordbook of the Old Testament, 2. tom, strane 672-673.
c Za razliku od onoga što sama Tora kaže, prema jevrejskoj tradiciji obično je bilo zabranjeno poučavati žene onome što piše u Tori. Na primer, Mišna citira rabina Elijezera ben Hirkana kako kaže: „Ko svoju ćerku poučava Tori, kao da je poučava bestidnosti“ (Sota 3:4). U Jerusalimskom Talmudu piše: „Toru je bolje spaliti nego je čitati ženama“ (Sota 3:19a).
d Na primer, Encyclopaedia Judaica na sledeći način opisuje kabalistički pogled na Toru: „Tora u suštini nema neko specifično značenje, iako u stvari znači mnogo različitih stvari na mnogo različitih nivoa“ (Drugo izdanje, 11. tom, 659. strana).