Šta kaže Biblija?
Da li Bog ima početak?
SAMOSVESTAN i sa sumnjičavim izrazom lica stajao je Francuz ispred svojih kućnih vratiju i gledajući pravo u oči Jehovinom svedoku rekao: „Ako mi možete reći odakle dolazi Bog, saslušaću vas.“ Svedok je odgovorio: „Neki razumni ljudi došli su do istog zaključka kao Volter koji je jednom rekao: ’Ako nema Boga, treba ga izmisliti’. Da li ste se ikada upitali zašto je jedan inteligentan čovek, kao što je to Volter, izrekao ovakvu misao?“
Čovek je priznao da nije, ali je pozvao svedoka u svoj dom. Tada je svedok nastavio sa svojim dokazivanjem na sledeći način:
Postupimo logično
Mnogi ljudi kao i Volter smatraju da život i svemir moraju imati uzrok. Za proizvođenje vidljivih stvari, taj uzrok je morao raspolagati određenom snagom, energijom i svojstvima kao što su smisao za organizaciju i lepotu, ljubav i mudrost. Zašto? Zato jer vidljivi svemir, a pre svega naša Zemlja, odražava sva svojstva. Ali, ona nisu osobine samih stvari, već osoba. Stoga mora postojati jedno najviše biće — Bog.
Bez početka
Činjenica je da postoji vidljiv materijalan svemir, kao i bezbrojni najrazličitiji životni oblici na Zemlji. Kako je sve to nastalo? „Slučajno“, kažu naučnici, iako ne svi. Doduše, različite teorije naučnika uvek unapred pretpostavljaju postojanje nečeg, sasvim svejedno, kako zvali to nešto. Oni kažu — i to je tačno — da je materija oblik energije. Na temelju te činjenice, misle oni, svemir je mogao nastati slučajno. Ali, oni ne objašnjavaju kako su u početku nastale postojeće okolnosti. Oni uvek polaze od nečeg već postojećeg, čije poreklo ne mogu da objasne.
Dakle, ateisti pretpostavljaju postojanje stvari, dok za razliku od njih ljudi koji veruju u Boga pretpostavljaju postojanje jedne osobe. Uzimajući u obzir prirodne zakone, matematičku tačnost, organizaciju i mudrost vidljivu na Zemlji i u svemiru, Jehovini svedoci smatraju logičnim zaključak da je prvi uzrok osoba a ne stvar, jedan inteligentan Stvoritelj, a ne slepa sila. Mišljenju ateista „u početku je bilo nešto“ oni pretpostavljaju uvodne reči Biblije „u početku stvori Bog. . .“ (1. Mojsijeva 1:1).
„Znao sam da ćete na kraju citirati Bibliju, rekao je Francuz, koji je postavio u početku spomenuto pitanje.
Tačno je da Jehovini svedoci smatraju biblijsko gledište na osnovu činjenica logičnim i saglasnim sa vidljivom stvarnošću. Istražimo neke od njih.
Nešto ne nastaje iz ničega. Nijedan naučnik nikada nije mogao proizvesti nešto iz ničega. Čoveku je moguće samo da pretvori (već postojeću materiju ili da proizvede nešto od nje. Isto tako nijednom razumnom čoveku ne bi palo na pamet da su proizvodi nekog tvorničara nastali slučajno. Biblija posreduje razumljivu istinu, sadržanu u sledećim rečima: „Naravno, svaka kuća ima graditelja, a onaj ko je postavio sve stvari, jest Bog“ (Jevrejima 3:4, NS). Priznati da kuća mora imati arhitektu i graditelja, a u isto vreme tvrditi da su komplikovan atom, molekul ili ćelija nastali iz ničega, sa biblijskog gledišta je jednostavno nerazumno. U Bibliji je postavljeno logično pitanje: „Hoće li učinjeno reći za onoga ko ga je učinio: ’Nije me učinio’?“ (Isaija 29:16, NS).
Život potiče od života. Doduše, neki odlučno tvrde da se život razvio slučajno iz nežive materije, pa ipak tvornice u kojima bi se pošiljke hemikalija pretvarale u žive ćelije, još uvek čekaju na takvo nešto. Ako je život nastao slučajno, zašto čovek ne može ponoviti taj postupak postanka i dalje se koristiti njime? Ne može zato, jer činjenice jednostavno ne pokazuju ništa drugo, nego da svi poznati životni oblici potiču od ranijih životnih oblika. Da pratemelj svega živoga mora biti živo biće, potvrđeno je u Bibliji sledećim rečima: „Od nedoglednih vremena do u nedogledna vremena, ti si Bog“ i „U tebe je izvor života“ (Psalam 90:2; 36:9, NS).
Materija je oblik energije. Biblija je u potpunosti saglasna sa naučno utvrđenom činjenicom da je materija oblik energije. Čovek je pronašao način kako da oslobodi energiju iz materije, a dokaz toga su atomske bombe i nuklearne centrale. Biblija označava Boga za izvor energije koja postoji u obliku materijalnog svemira. Tamo čitamo: „Podignite oči gore i gledajte (solarne sisteme, zvezde, galaksije). Ko je to stvorio? Onaj koji na broj izvodi vojsku njihovu. . . Zbog punine dinamične energije, jako je moćan, ne izostaje ni jedno“ (Isaija 40:26, NS). „On stvori Zemlju svojom snagom“ (Jeremija 10:12, NS).
Svemir svedoči o svrsishodnosti. Iz iskustva znamo da red nikada ne nastaje iz nereda. Da li je onda logično verovati da je red vidljiv na Zemlji, kao što su godišnja doba ili kružni tokovi životovažni za biljke, životinje i čoveka, mogao nastati slučajno? Zar ne svedoči taj redo planiranju i svrsishodnosti? U Bibliji čitamo: „Da, ovako govori Jehova, Stvoritelj nebesa, istinit Bog koji je oblikovao Zemlju i njen stvoritelj, koji je učvrstio i nije stvorio uzalud, nego je oblikovao da bude nastanjena“ (Isaija 45:18, NS).
Veličanstvena namera u vezi sa Zemljom.
Sumnjičav Francuz je reskirao još jedan prigovor: „Bez obzira da li je Zemlja bila stvorena ili ne, ovo govori u prilog tome da će na kraju ostati nenastanjena.“
Njegovo strahovanje je na izgled opravdano. Danas stojimo pred izborom između beznadežnog neverovanja i razumnog priznanja večnog davaoca života, čija nam pisana reč daje nadu večnog života u raju na Zemlji (Matej 6:10; Psalam 37:9, 11, 29). Sigurno je vredno truda pobliže upoznati taj izgled.
[Slika na 14. strani]
„Ako nema Boga, treba ga izmisliti.“ (Francuski filozof Volter)