Gledište Biblije

Da li je apostol Pavle bio protiv žena?

„UČENJA [apostola] Pavla koriste se kao osnova za mnogo predrasuda protiv žena unutar hrišćanske... crkve.“ Tako je rekla sudija Sesilija Rašton (Cecilie Rushton) iz Oklanda, Novi Zeland, u jednom pisanom dokumentu iznesenom početkom 1993. pred Konferenciju zakona Komonvelta na Kipru. „Njegova poslanica Timoteju“, dodala je ona, „otkriva njegovo mišljenje: ’Ali ženi ne dopuštam da uči, niti da ima vlast nad mužem, nego ona treba da bude tiha‘“ (1. Timoteju 2:12).

Kada je Pavle pisao s obzirom na ulogu ili položaj žena, da li je to bilo izraženo jednostavno njegovo lično mišljenje, ili je on bio božanski nadahnut? Gledano u celini, da li Pavlove poslanice, ili pisma, zaista odražavaju predrasudu protiv žena? U kom se kontekstu Pavlove reči Timoteju koje su gore citirane primenjuju?

Pavlova punomoćja

Od 27 knjiga Hrišćanskih grčkih spisa, 14 se pripisuju Pavlu. Indikacija delovanja svetog duha na njemu bila je njegova čudesna sposobnost da govori mnoge jezike. Osim toga, on se pozivao i na natprirodne vizije (1. Korinćanima 14:18; 2. Korinćanima 12:1-5). Njegov samopožrtvovani, svesrdan primer pun ljubavi, doveo je do bliske veze srdačne bratske naklonosti između njega i njegovih hrišćanskih savremenika (Dela apostolska 20:37, 38). Njegova pisanja, uključujući i ono što je rekao o ženama, čine deo ’celog Pisma od Boga nadahnutog i korisnog za učenje‘ (2. Timoteju 3:16).

Žene u Pavlovim pismima

Pavlovo priznanje žena i njegov obzir prema njima vidljivi su u obilnoj meri kroz cele njegove spise. Uvek iznova, on ukazuje na njih u njihovim različitim skupštinskim i porodičnim ulogama. U jednom od njegovih pisama, on je uporedio poželjne osobine hrišćanskih pastira sa osobinama koje ispoljava majka dojilica (1. Solunjanima 2:7).

Mnoge od hrišćanskih sestara tog apostola, koje se poimence spominju u njegovim pismima, predmet su njegove srdačne pohvale. Među njegovim pozdravima članovima skupštine u Rimu bili su i oni specifično upućeni određenim ženama „koje se trude u Gospodu“ (Rimljanima 16:12). Sa ukazivanjem na Evodiju i Sintihiju, on je ohrabrio braću u Filipima da im pomognu „jer su se sa mnom zajedno borile u propovedanju evanđelja“ (Filipljanima 4:3, Ča). U svom pismu Timoteju, Pavle je odao priznanje primernoj veri bake tog mladića Loide i njegove majke, Evnikije (2. Timoteju 1:5).

S druge strane, ima li ikakvih indikacija o tome kako su Pavlove hrišćanske sestre gledale na njega? On zahvalno potvrđuje s obzirom na Akvilu i Priskilu, jedan bračni par s kojim je imao blisku ličnu vezu, da ne samo Akvila nego i njegova žena Priskila, „glave svoje založiše da [mu] život očuvaju“ (Rimljanima 16:3, 4).

Predrasuda protiv žena?

„Starca ne karaj oštro, nego mu govori kao ocu; govori momcima kao braći, starijim ženama kao materama, mladima kao sestrama, u potpunoj čistoti“ (1. Timoteju 5:1, 2). Zar ove Pavlove reči Timoteju ne odražavaju jedno zdravo poštovanje prema ženskom rodu? Pavle je muškarcima i ženama u hrišćanskoj skupštini pripisao jednaku meru časti. „Nema tu više ni Judejina ni Grka“, pisao je on, „nema ni roba ni gospodara, nema ni muško ni žensko, jer ste vi svi jedno u Isusu Hristu“ (Galatima 3:28).

S obzirom na od Boga dodeljene uloge u braku, Pavle je pisao: „Žene, budite pokorne svojim muževima kao Gospodu, jer je muž poglavar ženi, kao što je Hristos poglavar Crkvi, koja je telo njegovo“ (Efescima 5:22, 23; uporedi 1. Korinćanima 11:3). Da, uloge muža i žene se razlikuju, ali to ne podrazumeva da je jedan bračni partner manje vredan. Te uloge se međusobno dopunjuju, a ispunjenje svake predstavlja izazov koji ako se savlada unapređuje porodičnu dobrobit. Nadalje, muževljevo vršenje poglavarstva nije trebalo da bude ugnjetavačko ili bez ljubavi. Pavle je nastavio: „Treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa“, bivajući voljni da za njih čine velike žrtve (Efescima 5:28, 29). Trebalo je da deca budu poslušna i ocu i majci (Efescima 6:1, 2).

Takođe, treba zapaziti Pavlove reči s obzirom na bračne intimnosti. Pavle je bez pristrasnosti pisao: „Muž da daje ženi ono što je dužan da joj da, a tako isto i žena mužu. Žena nema vlasti nad svojim telom, nego muž, a tako isto ni muž nema vlasti nad svojim telom, nego žena“ (1. Korinćanima 7:3, 4).

„Žena... treba da bude tiha“

Što se tiče Pavlovih reči iz 1. Timoteju 2:12, citiranih u uvodnom odlomku, da li zastupanje ženskog ’ćutanja‘ potiče iz neke predrasude protiv žena? Ne! ’Ćutanje‘ na koje se poziva bilo je u povezanosti sa poučavanjem i iskazivanjem duhovnog autoriteta u skupštini, a to iz poštovanja ranije spomenutog božanski propisanog odnosa muškarac-žena.a

To ne znači da žene ne mogu da budu učitelji božanske istine. Pavle je ohrabrivao starije žene da „uče dobru“ mlađe žene. U sleđenju primera Evnikije i Loide, koje su poučavale Timoteja, hrišćanske majke treba da poučavaju svoju decu božanskim putevima (Titu 2:3-5; 2. Timoteju 1:5). Danas, u skupštinama Jehovinih svedoka, stotine hiljada hrišćanskih žena nalazi duhovnu ispunjenost u sleđenju primera Evodije i Sintihije u javnom propovedanju dobre vesti i u pravljenju učenika od muškaraca i žena (Psalam 68:11, NW; Matej 28:20; Filipljanima 4:2, 3).

Dakle, kakva je tvoja procena? Da li Pavlovi spisi, gledani u celini, opravdavaju optužbu o predrasudi protiv žena?

[Fusnota]