Da li se isplati ući u dug?
„NIKAD ne troši novac pre nego što ga imaš.“ Pošto je danas ulazak u dug za mnoge ljude način života, zvuči li ovaj savet koji je dao bivši predsednik SAD, Tomas Džeferson, staromodno?
U mnogim zemljama plate ostaju male u poređenju s cenama, a inflacija izjeda ušteđevinu. Takođe, ekonomska klima utiče na osećaj o vrednostima kod ljudi. Pa ipak, poštenje je važno. Zbog toga što su takve stvari kao što su varanje na porezu i propuštanje da se otplate dugovi široko rasprostranjene, zaista je izazov zadržati čistu savest. Onda, nije čudo što je ekonomija često glavna tema razgovora, i što priče o štednji ili zarađivanju novca obiluju u novinama i časopisima i na televiziji dok ljudi pokušavaju da skontaju kako da izađu na kraj s ekonomskim zavrzlamama. Istovremeno, ti si s pravom zabrinut u vezi s tim kako da zbrineš sebe i svoju porodicu (1. Timoteju 5:8).
Pošto relativno malo ljudi uživa ekonomsku stabilnost, šta možeš učiniti da bi izbegao nevolje za svoju porodicu? Jedno je sigurno, postoji jedna bitna lekcija koju treba imati na umu.
Izbegavaj previše dugova
Zašto neki ulaze u dug? Pozajmljivanje nije uvek posledica neke užasne situacije, kao što je bolest. Želja za posedovanjem određenih materijalnih stvari može biti vrlo jaka. S druge strane, povod za ulaženje u dug ne mora sam po sebi da bude pogrešan. U stvari, može biti bolje isplatiti hipoteku na kuću nego platiti kiriju, ili može biti neophodno da se kupe kola. Hranilac porodice želi da njegova porodica bude srećna. On želi da bude uspešan muž i otac. Verovatno, on smatra da njegova porodica ima pravo da se raduje mnogim materijalnim stvarima koje drugi poseduju.
Naravno, može biti iskušenje pozajmiti novac da bi se kupila neka željena ali nebitna stvar. Sticanje stvari čini da se čovek fino oseća, zar ne? Ko se ne raduje nekoj lepoj haljini, novom paru cipela, ili čak nečemu poput novih novcatih kola? I ko ne bi voleo da ima atraktivniji dom? Ipak, čuvaj se! Biznismeni mogu biti ubedljivi, i puno se novca zaradi kroz prodavanje stvari ljudima kojima one nisu potrebne i koji ih ne mogu sebi priuštiti.
Isto tako, upamti da održavanje koraka s plaćanjem pristiglih računa može stvoriti napetost u porodičnim odnosima. Posledica može biti nesloga i ogorčenje. Dramatičar Henrik Ibzen je bio u pravu kad je rekao: „Kućni život prestaje da bude slobodan i lep čim se temelji na pozajmici i dugu.“ Ukoliko ne izvršiš na vreme svoja plaćanja, tvoje dobro ime može biti okaljano. Pošto je mnogo lakše potrošiti pozajmljeni novac nego ga vratiti s kamatom, mnogi otkrivaju da to što su kupili ne donosi onu radost koju su očekivali.
Obično, vlade uporno nastoje da i dalje pozajmljuju sve više i više, povećavajući svoje kamatne uplate. Iako ovo može biti normalno, zašto oponašati dugom opterećene nacije? Umesto da za ljude stvara bogatstva, preveliki dug može povećati siromaštvo i nesigurnost. Kao što to kaže jedna danska izreka, „teško je platiti hleb koji je pojeden.“
Na sreću, stres od bremena duga se u velikoj meri smanjuje kad znaš da trošiš mudro. Zato uzmi vremena da brižljivo planiraš svoju kupovinu kako bi izbegao pritiske da pozajmljuješ. Čak i u zemljama s hiperinflacijom, postoje načini da se uštedi novac — kupovanjem na rasprodaji i kupovanjem samo neophodnih stvari. To zahteva život u okviru svojih sredstava, da budeš voljan da čekaš ili da živiš bez toga.
Pitaj se: hoće li moje ulaženje u dug doneti nevolju mojoj porodici? šta je s mojom reputacijom ukoliko ne mogu da vratim tu pozajmicu? Može proći puno vremena pre nego što ti se opet bude verovalo! U ovom pogledu, na raspolaganju je praktičan, solidan savet. Zašto ne ispitati Bibliju i videti može li ona pomoći tebi i tvojoj porodici da izađete na kraj s ovim pitanjem duga?
Može li ti Biblija pomoći?
Ono što je najvažnije, Biblija može svima nama pomoći da razvijamo bezuslovno pouzdanje u Jehovu. Sigurno nam je potrebna pomoć u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1, NW). Savetovani smo: „Ne budite lakomni; — budite zadovoljni sa onim što imate. Jer on reče: ’Neću te ostaviti i neću te napustiti‘, — tako da smemo govoriti: ’Gospod je pomoć moja, ničega se neću bojati. Šta mi može čovek?‘“ (Jevrejima 13:5, 6). Kako je važno da razvijamo jaku veru u Boga kao našeg Opskrbitelja!
Iako Biblija ne govori svakoj osobi kako da zarađuje za život, ona ipak pruža zdrave smernice. Isus Hrist je podsticao svoje slušaoce da se staraju najpre za svoju duhovnost: „Srećni su oni koji su svesni svoje duhovne potrebe“ (Matej 5:3, NW). Takođe nam je rečeno da postavimo ciljeve: „Uložite svoju čast u to [„Učinite svojim ciljem“, NW] da budete u miru i da gledate svoje poslove, i da radite svojim rukama, kao što vam preporučismo, tako da se vladate pošteno prema onima koji su napolju, i da od nikoga ništa ne potrebujete“ (1. Solunjanima 4:11, 12). Da bi se bilo u miru i uživala izvesna mera spokoja, ne zahteva li to da živimo u okviru naših sredstava?
Božja Reč nam može pomoći da prilagodimo naše razmišljanje. Pisac Poslovica je pokazao uravnoteženo gledište kad je od Boga tražio: „Siromaštvo nemoj dati mi, ni bogatstvo; daj mi samo hlebac koji mi je potreban; da se u izobilju ne odreknem tebe, i da tad ne rečem: ’Ko li je taj Gospod?‘, ili u siromaštvu da ne bih ja krao, i ne bih napao ime Boga svoga“ (Poslovice 30:8, 9). Dakle, nemoj se osećati postiđenim ako treba da se snalaziš s malo manje, barem privremeno. Nikada nemoj dozvoliti da tvoja sreća zavisi od materijalnih stvari, kao što to mnogi rade, time što se upoređuju s drugima ili što preterano brinu o materijalnim posedima (Matej 6:31-33).
Osim toga, Biblija ti može pomoći da stekneš dobre navike. Nauči da budeš štedljiv bez škrtičavosti, nalazeći zadovoljstvo u stvarima koje možeš sebi priuštiti. Ukoliko si mlada osoba, nemoj očekivati da ćeš odmah steći ono što su stariji pribavili kroz godine rada. Izbegavaj da te materijalizam učini robom. Prikladno, Biblija nas upozorava, ne na novac, već na „srebroljublje [„ljubav prema novcu“, NW]“ govoreći: „Koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke i u mnoge lude i škodljive žudnje, koje bacaju čoveka u propast i pogibao. Jer je koren sviju zala srebroljublje, kome neki, predavši se, zađoše od vere i navukoše na sebe muke velike“ (1. Timoteju 6:9, 10). Koliko je bitno da prepoznaš razliku između onoga što ti je zaista potrebno i onoga što jednostavno želiš!
Smatraš li, međutim, da je tvoj dohodak isuviše mali? Istina, nije lako snositi oskudicu a da se ne postane frustriran. Pa ipak, budi spreman da živiš bez nekih nebitnih stvari, umesto da zbog njih uđeš u dug, što ti može stvoriti teška bremena i čak finansijski gubitak. Pažljivo planiraj, i budi ekonomičan. Praktične predloge možeš dobiti kroz razgovor s nekim iskusnim prijateljem. Da li bi se isplatilo da naučiš neku novu veštinu? Upamti: sleđenje biblijskih načela, stavljanje duhovnih stvari na prvo mesto, i potpuno pouzdanje u Jehovu je važno — kakve god da su okolnosti (Filipljanima 4:11-13).
Da, ulaženje u dug može da se ne isplati. Kaže se: „Dug je zao drug.“ Breme duga može štetiti porodičnom životu, zdravlju i duhovnosti. Dug može onoga koji se uzajmljuje učiniti još siromašnijim. Poslovice 22:7 kažu: „Bogati nad sirotinjom vlada; ko u zajam uzme rob je onog koji daje.“ Stoga, izbegavaj nepotreban dug. Mi još uvek možemo izvlačiti korist iz načela obuhvaćenog u ono što je apostol Pavle preporučio hrišćanima: „Ne budite nikome ništa dužni, osim da ljubite jedan drugoga; jer koji druge ljubi zakon ispuni“ (Rimljanima 13:8).
Bez obzira na stanje privrede u tvojoj zemlji, s pouzdanjem iščekuj Božji novi svet. Uskoro čovečanstvo više neće biti podeljeno na zajmodavce i pozajmljivače. Pod Božjim Kraljevstvom niko neće biti siromašan. Obistiniće se Jehovino obećanje: „Jer će on izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti“ (Psalam 72:12, 13). Umesto da se bore za puko preživljavanje, stanovnici zemlje će tada ’uživati u izobilju mira‘ (Psalam 37:11).
[Slika na 20. strani]
Tomas Džeferson
[Izvor]
Slika Gilberta Stjuarta (Gilbert Stuart). Ljubaznošću Bowdoin College Museum of Art / Dictionary of American Portraits / Dover
[Slika na 21. strani]
Zapadanje u velike dugove može tvoj brak izložiti napetosti