Sida u africi — do koje je mere hrišćanski svet odgovoran?

Od dopisnika Probudite se! iz Afrike

Termin „hrišćanski svet“, kako se upotrebljava u ovom članku, odnosi se na tobožnje hrišćanstvo, nasuprot biblijskom hrišćanstvu.

Hrišćanski svet

„Oni delovi sveta u kojima većina stanovništva ispoveda hrišćansku veru“ (Webster’s New World Dictionary).

Sida

„Stanje stečenog nedostatka imuniteta koje je povezano sa infekcijom ćelija imunološkog sistema od strane retrovirusa“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary).

SIDA je globalna epidemija. Procenjuje se da je 17 miliona ljudi već inficirano HIV-om, virusom koji uzrokuje sidu. I ona se brzo širi.

Mada se mnogo pažnje pridaje medicinskim, političkim i emocionalnim pitanjima povezanim sa ovom epidemijom, malo se govori o religioznim pitanjima koja su uključena. Sada, ta ideja da je religija povezana sa širenjem side može nekim čitaocima izgledati nerealno. Ali nije apsurdna kad uzmete u obzir situaciju koja se razvija na afričkom kontinentu.

Sida je naročito jako pogodila Afriku.a Neki kažu da je taj kontinent dom za 67 procenata svetskih slučajeva side. U Čadu se broj prijavljenih slučajeva tokom proteklih pet godina 100 puta umnožio. Ipak, procenjuje se da je prijavljena samo jedna trećina svih slučajeva. Prema izveštaju Svetske banke, sida je postala najuobičajeniji uzrok smrti među odraslima u mnogim urbanim afričkim centrima.

Religija — da li je igrala ulogu?

Naravno, hrišćanstvo — religija koju je naučavao Isus Hrist — ne može se smatrati odgovornim za ovu nesreću. Međutim, kao što je pokazano dole, termin „hrišćanski svet“ obuhvata one zemlje u kojima ljudi tvrde da su hrišćani. A hrišćanski svet je očigledno upetljan. To ne znači da su crkve ili stvorile ili direktno širile virus side. Ali se sida u Africi uglavnom širila zbog heteroseksualnog promiskuiteta.b Stoga se sida može nazvati moralnim problemom i kao takva izaziva neka zabrinjavajuća religiozna pitanja. Uostalom, Afričko „hrišćanstvo“ je bilo direktan rasad iz zapadnih zemalja. Crkvene vođe su preuzele na sebe da preobrate Afrikance u svoj tip religije, tvrdeći da on nudi jedan način života koji je superiorniji od tradicionalnih afričkih načina. Da li je uticaj hrišćanskog sveta zaista poboljšao moral svojih novih pristalica? Kriza zbog side slikovito predstavlja da se dogodilo upravo suprotno.

Na primer, razmotrite državu Čad. Od njena četiri velika grada, tri imaju veliki broj stanovnika „hrišćana“. Preostali je pretežno muslimanski. Ipak, baš u ta tri „hrišćanska“ grada virus sada hara! Taj isti obrazac se ponavlja širom kontinenta. Centralna i južna Afrika, koje su nominalno hrišćanske, imaju mnogo veći stepen zaraze nego severna Afrika sa svojom muslimanskom većinom.

Kako je Afrika postala „hrišćanska“

Zašto se ovaj virus tako brzo širi među ljudima koji tvrde da su Hristovi sledbenici? U stvarnosti, iako mnogi Afrikanci nazivaju sebe hrišćanima, relativno malo njih se stvarno drži moralnih merila hrišćanstva, koja su izložena u Bibliji. Izgleda da je ovo direktna posledica načina na koji su misionari hrišćanskog sveta obavljali „obraćenje“ afričkog stanovništva.

Tradicionalna verovanja hrišćanskog sveta bila su izložena napadu u 18. i 19. veku. Viši kriticizam je postao popularan, svodeći Bibliju u očima mnogih na puki deo drevne književnosti. I teorija o evoluciji je počela da pridobija naklonost, čak i među sveštenstvom. Posejana su semena sumnje. Vera u Sveto pismo bila je dovedena u pitanje. U toj atmosferi i ne iznenađuje što su napori hrišćanskog sveta da „preobrati“ Afrikance poprimili nesumnjivo svetovni ton. Crkveni misionari su propovedali socijalno jevanđelje, pridavajući daleko veći značaj izvršavanju humanitarnih dela nego pomaganju da obraćenici udovolje biblijskim moralnim merilima. Misionari su možda nesvesno u stvari pomagali da se potkopa postojeća moralna struktura.

Na primer, poligamija je dugo bila običaj u mnogim afričkim civilizacijama. Međutim, seksualni promiskuitet je bio redak jer su mnoga plemena imala stroge zakone u vezi s preljubom. Džozef Darnas, učitelj u penziji, koji je dobro poznat u Čadu, rekao je za Probudite se! da se pre dolaska crkvenih misionara, „smatralo da preljuba donosi nesreću“. Kao posledica toga, „okrivljeni su strogo kažnjavani zbog toga što su zajednicu doveli u opasnost — i to često smrću“. Da li je to sujeverje? Da, ali su takva verovanja ograničavala promiskuitet.

Zatim su došli misionari hrišćanskog sveta. Propovedali su protiv poligamije ali su malo radili na tome da se primenjuju biblijska merila o moralu. Iako Biblija kaže da nepokajničke bludnike i preljubočince treba isterati iz hrišćanske skupštine, crkve hrišćanskog sveta su retko preduzimale disciplinske postupke protiv okrivljenih (1. Korinćanima 5:11-13). Do dan-danas, mnogi istaknuti afrički političari poznati su po svojim nemoralnim aferama a ipak ostaju ugledni članovi crkve. Bračna vernost je retka među nominalnim hrišćanima u Africi.

Zatim je tu i bedan primer koji ostavljaju članovi samog sveštenstva. U ovoj kulturi koja je usmerena ka porodici, normalno je venčati se i imati veliki broj dece. Možda zato iznenađujući broj katoličkih sveštenika smatra opravdanim da pogaze svoje zavete čednosti i celibata. Novine The New York Times od 3. maja 1980. izvestile su: „U mnogim delovima divljine... sveštenici i biskupi su poligamisti.“

Naravno, takvi brakovi nisu ozvaničeni i „žene“ su u stvarnosti puke konkubine. Takvo rđavo ponašanje se ne može smatrati nevažnim. Prema novinama Times, „jedan istaknuti katolički sveštenik“ priznaje da je „afrički sveštenik simbol vlasti, obličje moći umesto sluga Isusa Hrista“. Izgleda da je poruka ovih „obličja vlasti“: „Radite onako kako kažem ali ne radite onako kako ja radim.“

Invazija zapadnjačke zabave

Ono što ne treba prevideti jeste i poplava seksualno nemoralne zabave koja je u nedavnim godinama dospela u Afriku. U Čadu su posvuda bez nadzora nikli javni video-lokali koji nude takvu zabavu — u privatnim domovima, u garažama i najčešće na igralištima kad se smrači. Ta prikazivanja nisu skupa, koštaju samo 25 franaka (5 američkih centi). Tome prisustvuju i mala deca. Odakle potiče taj materijal? Veliki deo toga je iz Sjedinjenih Država — iz zemlje koja tvrdi da je pretežno hrišćanska!

Ali da li je ova invazija zapadnjačke kulture imala neki stvaran uticaj na gledaoce? Jedan misionar Jehovinih svedoka sa 14-godišnjim iskustvom u centralnoj Africi kaže: „Lokalno stanovništvo često ima veoma malo kontakta sa zapadnim svetom osim posredstvom onoga što vide na video-kasetama. Oni žele biti poput zapadnjaka koje gledaju u tim filmovima. Nisam otkrio neka dokumentovana istraživanja koja bi to dokazala ali izgleda da je većini ljudi ovde očigledno da takva zabava ohrabruje na seksualni nemoral.“

Koliko je ironično da dok zdravstveni zvaničnici očajnički pokušavaju da zaustave napredovanje smrtonosne seksualno prenosive bolesti, takozvani hrišćanski narodi dopuštaju propagandu koja promoviše nemoralno, veoma rizično ponašanje! Dok su crkve uradile veoma malo da stanu na put ovom naletu bilo kod kuće ili u inostranstvu, neke afričke vlade, kao što su Čad i Kamerun, pokušale su da zabrane ili bar da ograniče ulazak pornografskog materijala u njihove zemlje. Ali često su se njihovi napori pokazali bezuspešnima.

Krajnja posledica svega ovog jeste široko rasprostranjen moralni pad među afričkim „hrišćanima“. Bedni ekonomski uslovi takođe su imali podmukao uticaj. Zbog nedostatka posla, muškarci su često prisiljeni da mesecima budu odsutni od svoje porodice da bi pronašli posao. Takvi muškarci su očigledne mete lokalnih prostitutki. Prostitutke su obično i same žrtve siromaštva. Jedan faktor je i to što roditelji traže previsoku cenu za nevestu. Mnogi muškarci se ne žene jer ne mogu prikupiti novac koji je potreban da bi platili cenu za nevestu. Stoga neki završe tako što vode život pun neobaveznih veza. U takvoj moralnoj i ekonomskoj atmosferi sida se brzo širi.

Rešenje krize

Očigledno je da hrišćanski svet ne snosi svu krivicu za krizu zbog side u Africi. Ali da snosi veliki deo toga bolno je jasno. Ovo ozbiljno uzima u obzir osobe koje žele da budu među onima koje Isus naziva ’pravim obožavaocima‘ (Jovan 4:23, NW).

Uprkos krivici, šta se može uraditi da se zaustavi epidemija side? Afričke vlade su preduzele akcije za sprečavanje side, promovišući upotrebu kondoma. Ali je dr Samjuel Bru-Grejvs, nigerijski predstavnik Svetske zdravstvene organizacije, iskreno priznao: „Pojedinac mora usvojiti zdrav način življenja... dok porodica mora... izbegavati seksualni promiskuitet.“

Daleko pre nego što se reč sida odomaćila, Biblija je osuđivala promiskuitet i unapređivala čednost, samokontrolu i bračnu vernost (Poslovice 5:18-20; 1. Korinćanima 6:18). Stotine hiljada Jehovinih svedoka u Africi mogu iz prve ruke ponuditi dokaz da sleđenje ovih načela obezbeđuje znatnu zaštitu od side i drugih seksualno prenosivih bolesti. Njihovo pridržavanje biblijskih merila jeste prava optužba hrišćanskom svetu. Ti pravi hrišćani su takođe položili svoju nadu u dolazeći novi svet u kome će „pravda nastavati“ (2. Petrova 3:13). Za ljude od vere, ovo je konačno rešenje krize zbog side.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 20. strani]

„U mnogim delovima divljine... sveštenici i biskupi su poligamisti“ (The New York Times)

[Slika na 20. strani]

Bedan primer sveštenstva hrišćanskog sveta potpalio je epidemiju seksualnog promiskuiteta u Africi

[Slika na 21. strani]

Mladi su izloženi nemoralnoj zabavi koju izvoze „hrišćanski“ narodi